Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Komunalne delatnosti i energetika

U pitanju je obveznik lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, po osnovu prometa većem od 50 000 000,00 dinara koja radi od 2014. godine, a do ove godine nije zaduživan ovom obavezom. Na zahtev LS, obveznik je nadležnom Odseku podneo prijave za utvrđivanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, za poslednjih 5 godina, počev od 2015. godine. Doneto je rešenje o retroaktivnom utvrđivanju zaduženja za navedene godine, ali je sporno zaduženje za 2015. godinu, iz razloga što navedeni obveznik u 2014.godini nije imao ostvaren prihod veći od 50 000 000,00 dinara a i registrovan je krajem 2014. godine, ali je zato počev od 2015.godine, ostvarivao veći prihod. Da li obveznik može biti zadužen za lokalnu komunalnu taksu za 2015. godinu, u kojoj je imao prihod veći od 50 000 000,00 dinara, s tim da mu je prihod u prethodnoj 2014. godini, bio u manjem iznosu od 50 000 000,00 dinara?

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je u članu 15a. da preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000,00 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina).

Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u srednja pravna lica, kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju godišnji prihod preko 50.000.000,00 dinara (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade.

Članom 6. Zakona o računovodstvu propisano je da se pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini.

Razvrstavanje u skladu sa propisanim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu. Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvrđeni podaci koriste se za tu i narednu poslovnu godinu.

S obzirom da se za utvrđivanje firmarine za 2015. godinu koriste podaci o razvrstavanju iz finansijskog izveštaja za 2014. godinu, smatramo da bi se i podaci o ostvarenom prihodu morali posmatrati tako da se koriste podaci iz 2014. godine.

Korišćenje podataka o ostavrenom prihodu iz 2015. godine za utvrđivanje firmarine za 2015. godinu, značilo bi da se nijednom obvezniku obaveza po osnovu firmarine ne bi mogla utvrditi u toku 2015 godine, već tek nakon usvajanja finansijskog izveštaja (sredinom 2016. godine).

Prema tome, nema osnova da se ovom obvezniku utvrdi firmarina za 2015. godinu samo zbog toga što se utvrđivanje takse vrši retroaktivno, a postoje saznanja o prihodu za 2015. godinu, koji je korišćen i kao osnov za utvrđivanje firmarine za 2016. godinu.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Komunalne delatnosti i energetika

U pitanju je preduzeće čiji je oblik organizovanja D.O.O, a prema podacima iz APR-a ima delatnost "Ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama". Preduzeće se, između ostalog, bavi i prodajom nafte. Da li se preduzeće može zadužiti lokalnom komunalnom taksom za isticanje firme na poslovnom prostoru (pošto postoji nekoliko dokaza da vrši prodaju nafte na našoj teritoriji)?

Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru.

Prema članu 15a. ovog zakona, pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.

Članom 16. zakona propisano je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.

Član 17. zakona propisuje da jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno u zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.

Član 18. zakona propisuje da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kojim se uvodi lokalna komunalna taksa, utvrđuju obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse.

Da bi zadužili obveznika firmarinom, a po osnovu obavljanja delatnosti trgovina naftom, nije dovoljno da se poseduju analitičke kartice NIS-a, računi i evidencije, već da je pre svega Odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisano da se taksa plaća na osnovu delatnosti koju obveznik faktički obavlja, bez obzira na pretežnu delatnost. Zatim, potrebno je da postoji dokaz da je obveznik istakao naziv ili ime koje upućuje na to da obavlja delatnost na predmetnom poslovnom prostoru ili da obveznik podnese prijavu u kojoj to navodi. Dakle, da bi firmarina bila utvrđena mora da postoji pravni osnov u odluci jedinice lokalne samouprave, ali i dokaz da je naziv pravnog lica faktički istaknut na poslovnom prostoru koji koristi.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Komunalne delatnosti i energetika

Kako postupiti u slučaju smrti preduzetnika koji ima dug po osnovu komunalne takse za radnju koja je brisana iz APR-a? Naslednici su podneli zahtev za otpis duga zbog smrti vlasnika radnje. Situacija je jasna kada je u pitanju porez na imovinu, jer obavezu ispunjavaju naslednici u visini naslednog dela, ali kako postupiti za komunalnu taksu?

Prema odredbi člana 19. st. 1, 2. ZPPPA ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju o dospelosti, dugovanog iznosa poreza. Poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik, osim u slučaju kada je tim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je drugo lice odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.

Prema odredbi člana 212. stav 1. Zakona o nasleđivanju, zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine (član 222. Zakona o nasleđivanju). Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove (član 223. Zakona o nasleđivanju).

Prema članu 22. ZPPPA, poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva (član 22. stav 1.). Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje (član 22. stav 2.).

Prema tome, nijednim zakonom nije propisano da naslednici ispunjavaju samo poresku obavezu koja se odnosi na imovinu koju naslednik nasleđuje. Znači, naslednik u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa svojim udelom, ispunjava ukupnu poresku obavezu preminulog lica, po svim osnovama, a koja se odnosi na period do dana smrti preminulog lica.

U vašem primeru, dugove po osnovu lokalne  komunalne takse, nastale iz obavljanja samostalne delatnosti obveznika, preminulog lica, nasleđuju naslednici u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.

Na primer, ako preminulo lice ima dug po osnovu komunalne takse i poreza na imovinu za kuću, a preminulo lice ima dva naslednika koji nasleđuju kuću preminulog lica po pola, na ta dva naslednika se prenosi dug i po osnovu komunalne takse i po osnovu poreza na imovinu u jednakim delovima (svakome po 50% glavnog duga i pripadajuće kamate na taj glavni dug). Može se desiti i da je obveznik pre smrti prodao ili poklonio nepokretnost, pa da je predmet ostavine recimo samo gotov novac. Tada nasllednici nasleđuju dug po osnovu komunlane takse i poreza na imovinu, ali samo u okviru iznosa nasleđenog novca, svako po pola duga.  


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Komunalne delatnosti i energetika

Obveznik ima poslovne objekte na jednoj parceli i ima pravo korišćenja na zemljištu na toj parceli. Za tu parcelu je uvidom u planski dokument utvrđeno da je definisana kao površina javne namene, međutim, prava na tom zemljištu ima Republika Srbija i to pravo svojine, a obveznik ima pravo korišćenja. Da li postoji zakonski osnov da se utvrdi zaduženje za komunalnu taksu?

Obveznik lokalne komunalne takse je korisnik prava, predmeta ili usluga za čije je korišćenje odlukom JLS propisano plaćanje komunalne takse.

Odlukom o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju svake konkretne opštine propisani su takseni obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalnih komunalnih taksi.

LPA utvrđuje lokalnu komunalnu taksu za korišćenje prostora na javnim površinama na osnovu posebnog odobrenja (rešenja) ili drugog akta nadležnog opštinskog organa, a na osnovu posebne odluke JLS (npr. o postavljanju privremenih objekata), koja se donosi na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.

Posebno odobrenje (rešenje) nadležnog opštinskog organa je pravni osnov za korišćenje prostora na javnim površinama o postavljanje privremenih objekta za obavljanje delatnosti, od strane taksenog obveznika. To posebno odobrenje (rešenje) je LPA osnov za utvrđivanje komunalne takse za korišćenje prostora na javnim površinama.

U tom smislu, LPA  ima osnov da utvrdi lokalnu  komunalnu taksu za korišćenje prostora na javnim površinama na način kako je propisano Odlukom o lokalnim komunalnim taksama, a na osnovu posebnih akata donetih u skladu sa navedenim propisima.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Komunalne delatnosti i energetika

Na koji način se učitavaju prihodi preduzetnika radi utvrđivanja komunalne takse, s obzirom na to, da oni nisu u obavezi da bilanse dostavljaju APR-u?

U APR postoje podaci o ukupnom prihodu preduzetnika koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i koji završni račun predaju u APR. Za preduzetnike koji poslovne knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva, podatke ima Poreska uprava i od njih se službenim putem mogu tražiti podaci za preduzetnike koji imaju prihoda veće od 50 miliona dinara, a za potrebe utvrđivanja lokalnih komunalnih taksi.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.