Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

Da li osnov za podnošenje zahteva IRK može biti ostvarenje prava na uvećani dečji dodatak, kod porodice sa izuzetno niskim socio-ekonomskim statusom. A posle u mišljenju komisije da stoje i druge vrste podrške kao što su IOP2 i drugo jer je komisija utvrdila i ove potrebe?

Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Službeni glasnik RS“, broj 80/2018) u članu 3. tačka 1. navodi mere dodatne podrške koje se, u skladu sa propisima, realizuju na osnovu mišljenja Komisije. Na listi ovih mera je i ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka. U skladu sa navedenim, ostvarivanje prava na uvećani dečiji dodatak može biti osnov za podnošenje zahteva Interresornoj komisiji.

Bez obzira na razlog naveden u zahtevu, IRK je obavezna da u okviru mišljenja, odnosno individualnog plana podrške, objedini sve mere podrške za koje smatra da su potrebne detetu, učeniku ili odraslom.

Sistem lokalne samouprave

Imajući u vidu odredbe člana 56. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kao i da zakon ne predviđa slučaj da se javni konkursi za postavljenje načelnika opštinske uprave ne okonča postavljenjem načelnika opstinske uprave, da li postoji mogućnost da se vršiocu dužnosti načelnika opštinske uprave produži trajanje mandata, ako je na položaju već proveo 6 meseci, 3 plus 3? Konkurs za postavljenje načelnika opštinske uprave je raspisivan za vreme trajanja v.d. stanja više puta, ali nije uspeo jer nije bilo prijava. Nijedan od preostalih službenika iz opštinske uprave koji ispunjavaju uslove za postvaljenje na položaj vršioca dužnosti načelnika ne želi da bude postavljen na položaj ni kao vršilac dužnosti, obzirom na odgovornost i obaveze koje nosi položaj.

Postavljenje vršioca dužnosti načelnika uprave uređeno je članom 56. Zakona koji kaže da ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, kao i kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, Veće može postaviti vršioca dužnosti - službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa. Ukoliko službenik na položaju nije postavljen, javni konkurs za popunjavanje položaja se oglašava u roku od 15 dana od postavljenja vršioca dužnosti. U slučaju da se javni konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri meseca. Po isteku ovih rokova postavljeni službenik se raspoređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja.

Iz odredbi zakona zaključujemo da nije ostavljena mogućnost da se rok od 3+3 meseca za postavljenje vršioca dužnosti može produžiti nakon isteka tog perioda, kako sa licem koje je bilo postavljeno za vršioca dužnosti, tako i sa drugim licem.


Lokalne finansije i javna svojina

Da li zahtev za promenu tromesečne kvote odobrava Odeljenje za finansije i budžet, odnosno da li treba zahtev da ide na Opštinsko veće i veće da donese rešenje ili neki drugi interni akt?

Članom 101. stav 1. tačka 1) podtačka (2) Zakona o budžetskom sistemu, definisano je da trezor lokalne vlasti obavlja finansijsko planiranje, koje obuhvata definisanje tromesečnih i mesečnih kvota preuzetih obaveza i plaćanja. Shodno tome, zahtev za promenu tromesečne kvote potrebno je uputiti Odeljenju za finansije-lokalnom trezoru, koje će razmotriti opravdanost zahteva i obavestiti budžetskog korisnika da li mu je zahtev odobren i iznos novoodobrene kvote. Obzirom da trezor dostavlja korisnicima iznos odobrenih kvota u vidu obaveštenja ili na propisanom obrascu ukoliko je lokalna samouprava uvela procedure za odobravanje kvota, mišljenja smo da nije potrebno donositi posebno rešenje.

Sistem lokalne samouprave

Da li su JLS obavezne da u Budžet RS od decembarske plate zaposlenih koja je isplaćena u januaru 2020. godine uplaćuju 10% na ime razlike u plati po osnovu privremenog umanjenja osnovice, s obzirom da je Zakon prestao da važi 01.01.2020. godine?

Članom 2. Zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava kaže da osnovica, odnosno vrednost radnog časa, vrednost boda i vrednost osnovne zarade (u daljem tekstu: osnovica), za obračun i isplatu plata, odnosno zarada kod korisnika javnih sredstava iz člana 2. stav 1. tač. 1)-3) Zakona primenjivaće se u visini koja je utvrđena u skladu sa zakonom u trenutku stupanja na snagu ovog zakona. Osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada kod korisnika javnih sredstava iz člana 2. stav 1. tač. 4)-6) Zakona primenjivaće se u visini koja je bila utvrđena do dana stupanja na snagu Zakona.

Primeri iz drugih lokalnih samouprava ukazuju da su za decembarsku platu obračunavali i uplaćivali razliku u plati u visini od 10% po osnovu privremenog umanjenja osnovice, bez obzira da li je isplata bila u januaru.

Lokalne finansije i javna svojina

Direktni i indirektni korisnici budžeta imaju obavezu usklađivanja finansijskih planova sa Odlukom o budžetu posle njenog usvajanja, usvajanja takvih planova na njihovim upravnim odborima - indirektni korisnici, i mesne zajednice na njihovim savetima. Da li takve usvojene finansijske planove treba da usvoji i Skupština lokalne vlasti s obzirom da je to već usvojeno usvajanjem Odluke o budžetu? Da li usaglašene finansijske planove direktnih korisnika sa Odlukom o budžetu treba da usvoji Skupština lokalne vlasti, s obzirom da je to već usvojeno Odlukom o budžetu?

Članom 50. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno odluke o budžetu, direktni korisnici budžetskih sredstava, koji su, u budžetskom smislu, odgovorni za indirektne korisnike budžetskih sredstava, vrše raspodelu sredstava indirektnim korisnicima u okviru svojih odobrenih aproprijacija i o tome obaveštavaju svakog indirektnog korisnika. 

Indirektni korisnici vrše usaglašavane svojih finansijskih planova u skladu sa aproprijacijama odobrenim Odlukom o budžetu lokalne vlasti i iste je potrebno da usvoji njihov organ upravljanja (upravni odbor, savet mesne zajednice, školski odbor). Tako usaglašene finansijske planove, usvojene od strane organa upravljanja, indirektni korisnici dostavljaju nadležnom Odeljenju za finansije.

Dakle, nije potrebno ponovo da ih usvaja Skupština lokalne vlasti, obzirom da su oni već razmatrani prilikom usvajanja Odluke o budžetu.