Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Kako pravno lice utvrđuje osnovicu kada je nepokretnost bazen koji ima 1200 m2, a pravno lice je vlasnik?

Bazen koji je nepokretnost, se razvrstava u grupu nepokretnosti u skladu sa svojom namenom, odnosno ako je bazen u funkciji obavljanja poslovne delatnosti, što je pretpostavka ako je u vlasništvu pravnog lica, onda se prijavljuje kao poslovni prostor i ima prosečnu cenu kao poslovni prostor. Međutim ako se bazen nalazi uz kuću za stanovanje i u funkciji je stanovanja, onda se prijavljuje kao kuća za stanovanje.

Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 7, Bilten 5/2017.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Ove godine zbog izmena u iznosima u taksenoj tarifi postoji značajno povećanje, a to je dovelo i do menjanja zona i iznosa za firmarinu pa tako npr. pošta je prošle godine imala zaduženje 450.000,00 a sada 900.000,00 dinara. Poznato je da je limit 10 prosečnih zarada za zaduženje po jednoj poslovnoj jedinici, da li je i dalje tako? Koji je pravni osnov za to?

U radu LPA uglavnom se dobijaju tipske žalbe nekoliko velikih taksenih obveznika koji obavljaju neku od posebnih delatnosti i koji su zaduženi za veći broj objekata, u kojima navode da im je iznos firmarine nepravilno utvrđen preko maksimalnog iznosa utvrđenog Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, pri čemu kao dokaz, da ukupan iznos firmarine na jednoj opštini, a ne pojedinačni iznos svake firmarine ne sme preći desetostruki iznos prosečne zarade u jedinici lokalne samouprave u periodu januar - septembar prethodne godine, dostavljaju presudu Upravnog suda sa takvim stavom.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

U pitanju je po prvi put slučaj da se subjekt u postupku privatizacije prodao-prodat je kapital subjekta privatizacije. Postoji Zaključak Vlade da se otpiše dug na dan 31.12. poslednje poslovne godine, a preduzeće je podnelo zahtev Opštinskom veću za otpis duga za lokalne javne prihode. Da li postoji model rešenja i ako može da se objavi? Kome preduzeće podnosi zahtev za otpis? Koji je redosled postupanja?

Odredbama člana 76. Zakona o privatizaciji uređeno je da kada Vlaga donese odluku (zaključak) da državni poverioci subjekta privatizacije otpišu dug sa stanjem na dan poslednje poslovne godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom, državni poverioci su dužni da otpišu dug tom subjektu privatizacije.

Postupak je sledeći:

  • Po Zaključku Vlade bili ste u obavezi da sa poreskim obveznikom-subjektom privatizacije potpišete zapisnik o usaglašenom stanju obaveza po osnovu izvornih javnih prihoda sa stanjem na poslednji dan poslednje poslovne godine; 
  • na osnovu zapisnika o usaglašenom stanju u obavezi ste da sačinite Nacrt odluke o otpisu potraživanja po osnovu izvornih javnih prihoda za koje ste nadležni;
  • nacrt Odluke o otpisu sa obrazloženjem i  prilozima: Zaključak Vlade, zapisnik o usaglašenom stanju obaveza, Ugovor o prodaji sa dokazom o uplati, dostavlja se na usvajanje Skupštini;

Kako se Zaključak Vlade često odnosi na izvorne i na ustupljene javne prihode u obavezi ste da Poreskoj upravi dostavite odluku o otpisu ustupljnih prihoda. U tom slučaju nacrt Odluke o otpisu potraživanja treba da sadrži iznose i izvornih i ustupljnih prihoda.

Visinu ustupljenih prihoda koji se otpisuju trazite od Poreske uprave koja administrira te prihode. U vezi ustupljenih javnih prihoda posao obavlja organizacijski deo  opštine koji se bavi finansijama jer nisu izvorni i nisu u vašoj nadležnosti), tako da se Nacrt odluke o otpisu sačinjava zajednički, sa potpisima vašeg ovlašćenog lica i njihovog;

Nakon usvajanja, Odluka se dostavlja subjektu privatizacije, Poreskoj upravi, a vama služi u računovodstvu kao dokument na osnovu koga je izvršen otpis izvornih javnih prihoda.  


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Primenjujući član 33. stav 5. Zakona o porezima na imovinur, razrez za IFL je urađen, poreskom obvezniku je utvrđena obaveza bez poreskog kredita jer nije imao prebivalište na mestu nalaženja nepokretnosti. Posle 5 dana, poreski obveznik je došao i prijavio od razreza sa promenom prebivališta-prebivalište na mestu nalaženja nepokretnosti i traži da mu se zameni rešenje? Šta uraditi u konkretnom slučaju?

Za imovinu za koju je podneta poreska prijava, obveznik koji ne vodi poslovne knjige, dužan je da podnese poresku prijavu ako je došlo do promene od uticaja na visinu poreske obaveze za tu imovinu o kojoj nisu sadržani podaci u podnetoj poreskoj prijavi. Prijava sa podacima koji su od uticaja na visinu poreske godine podnosi se od 1. do 31. januara poreske godine koja sledi godini u kojoj je došlo do promene koja se prijavljuje, osim u slučaju iz člana 33v. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu (član 33g. navedenog zakona).

Stavom 5. člana 33. Zakona o porezima na imovinu uređeno je da promene u toku poreske godine od značaja  za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku, osim u slučaju iz člana 12. stav 3. ZPI.

Na osnovu svega navedenog, obveznik ne može da ostvari pravo na poreski kredit kod utvrđivanja godišnjeg poreza na imovinu za 2019. godinu.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

U pitanju je dilema da li se prestanak poreske obaveze po osnovu zastarelosti ne zove ''otpis''. Da li negde postoji opisno ''nabacano'' na koje šifre se šta knjiži kroz ''R'' naloge u poreskom knjigovodstvu? Da li se reba se držati Pravilnika?

  • otpis zaduženja iz prethodnih godina - 630 i 640
  • otpis zaduženja – zastarelost                 677 i 685
  • otpis zaduženja – privatizacija                674 i 682
  • otpis zaduženja – prinudno poravnanje  670 i 678
  • otpis zaduženja –reorganizacija u stečaju 672 i 680
  • otpis zaduženja – stečaj                              673 i 681


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.