Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Sistem lokalne samouprave

Kako primeniti član 32. stav 4. PKU za zaposlene u JLS koji se odnosi na dodatno osiguranje zaposlenih, u smislu, da li se Odlukom o budžetu za 2020. godinu mogu opredeliti sredstva u budžetu JLS za obezbeđivanje dodatnog zdravstvenog osiguranja i za uplatu penzijskog doprinosa u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima, to jest da li su se ograničenja iz člana 17. Zakona o budžetu za budžetsku 2019. odnosila i dodatno osiguranje zaposlenih?

Članom 32. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, broj 38/19) je propisano da poslodavac može, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, da obezbedi dodatno zdravstveno osiguranje, za isti iznos premije osiguranja za lečenje u zdravstvenim ustanovama - u državnom ili privatnom vlasništvu - sa kojima osiguravajuća kuća ima ugovor, kao i da za svoje zaposlene organizuje penzijski plan u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, po osnovu koga bi vršio uplate penzijskog doprinosa najviše do visine neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Članom 17. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu je propisano da u skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16 i 113/17) u budžetskoj 2019. godini, neće se vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US i 113/17), predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava budžeta Republike Srbije, lokalne vlasti i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih.

U 2019. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa.

Ukoliko jedinice lokalne samouprave ne obezbede u budžetu i ne isplate jubilarne nagrade zaposlenima u osnovnim i srednjim školama koji to pravo stiču u 2019. godini, ministar nadležan za poslove finansija može, na predlog ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade, u iznosu neisplaćenih jubilarnih nagrada zaposlenima u osnovnim i srednjim školama iz budžeta jedinice lokalne samouprave.

Član 120. Zakona o radu glasi:

„Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na:

1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć;

Tač. 2) i 3) (prestale da važe);

4) druga primanja”.

Međutim, članom 119. Zakona o radu je propisano da poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.

S obzirom da je članom 17. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu onemogućena isplata po pravima iz člana 120. Zakona o radu, a da to nije učinjeno za prava predviđena članom 119. Zakona o radu, smatramo da nema prepreka da se vrši uplata premije dobrovoljnog penzionog osiguranja.

Sistem lokalne samouprave

Odredbama člana 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da se prilikom donošenja novog Pravilnika vrši raspoređivanje službenika na odgovarajuća radna mesta, a da se u slučaju promene Pravilnika službenici premeštaju na druga odgovarajuća radna mesta. U skladu sa odredbama navedenog člana, nakon donošenja novog Pravilnika, izvršeno je raspoređivanje službenika na odgovarajuća radna mesta. Izmenom Pravilnika došlo je do promene rednih brojeva pojedinih radnih mesta, dok su nazivi radnih mesta ostali isti. Koju vrstu rešenja treba doneti u slučaju izmene sistematizacije kada nije došlo do promene naziva radnog mesta, već samo do izmene rednih brojeva radnih mesta?

Članom 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“U slučaju donošenja novog pravilnika, svi službenici raspoređuju se na odgovarajuća radna mesta u istom zvanju.

Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.

U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.

Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz svoju saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, odnosno obrazovanja, a ako takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen.

Ako se službenik iz stava 4. ovog člana ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa.

Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen.

U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje iz člana 133e ovog zakona i druge uslove za rad na tom radnom mestu.

U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata.

U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština”.

Ukoliko je došlo do promene brojeva pojedinih radnih mesta i ukoliko nije suštinski menjana sadržina Pravilnika, potrebno je izvršiti izmenu rešenja i upodobiti ga sadržini Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li je potrebno da se, u skladu sa odredbama Zakona o porezima na imovinu (čl. 6) organizuje javna rasprava, odnosno da li može da se organizuje u postupku donošenja odluke o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu?

Prema članu 7. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom. Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se nakon održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu godinu.

U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostavrenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u period od 1. januara do 30. septembra tekuće godine.

Prema tome, nema zakonskog osnova da odluka o prosečnim cenama odgovarajućih nepokretnosti po zonama za utvrđivanje poreza nan imovinu bude predmet javne rasprave, niti postoji pravni osnov da se javnom raspravom utiče na visinu prosečnih cena dobijenih na osnovu cena ostavrenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u period 1.1. do 30.09. tekuće godine.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Preduzeće iz inostranstva je kupilo poslovnu zgradu u opštini. Dobijena je samo kopija ugovora bez ikakvih drugih podataka o zastupniku u Srbiji. Kako se niko nije duži vremenski period odazivao, pokušano je preko Kancelarije za nerezidente da se dobije PIB i da se zaduži po službenoj dužnosti, ali to nije bilo moguće jer pravno lice mora da ima ovlašćenog punomočnika koji će PIB zatražiti. Kako postupiti u navedenoj situaciji, tj. kako zadužiti porezom na imovinu to pravno lice?

Prema članu 27. stav 2 tačka 6) ZPPPA, PIB je dužno da ima nerezidentno pravno lice koje određuje punomoćnika u skladu sa odredbom člana 14. stav 2. ovog zakona.

Članom 14. stav 2. ZPPPA propisano je da je poreski obveznik fizičko, odnosno pravno lice - nerezident Republike (u daljem tekstu: nerezident) koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike, odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice, dužan da u roku od deset dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji Republike, obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik.

Članom 16. stav 1. tačka 2) ZPPPA propisano je da Poreska uprava po službenoj dužnosti, iz reda poreskih savetnika ili advokata postavlja zastupnika nerezidentu koji nije u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona obavestio Poresku upravu o svom punomoćniku. Stavom 3. istog člana zakona propisano je da se zaključak o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti dostavlja zastupniku i objavljuje na internet strani Poreske uprave i oglasnoj table Poreske uprave. Skrećemo pažnju na stav 5. navedenog člana koji propisuje nagradu i nadoknadu troškova zastupnika po službenoj dužnosti, koju ste u obavezi da vi isplatite i da potražujete kasnije od poreskog obveznika.

Članom 28. stav 9. ZPPPA propisano je da ako poreski obveznik ne podnese prijavu za registraciju, Poreska uprava će po službenoj dužnosti dodeliti PIB, na osnovu raspoloživih podataka, odnosno faktičkih okolnosti.

U skladu sa navedenim, smatramo da LPA može podneti pisani zahtev za dodelu PIB-a po službenoj dužnosti Centrali Poreske uprave, sa obrazloženjem da obveznik nije izvršio otvaranje PIB-a. Uz zahtev treba priložiti kopiju ugovora o sticanju nepokretnosti, kao dokaz o postojanju obaveze dodeljivanja PIB-a po službenoj dužnosti.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Sproveden je postupak prinudne naplate iz nepokretnosti poreskog obveznika i nakon sprovedenog postupka, nepokretnosti su prešle u svojinu JLS (obzirom da se nepokrentost nije prodala u zakonskom roku). Kako je rešenje kojim se nepokretnosti prenose u svojinu JLS postalo konačno i pravosnažno, podnet je zahtev katastru za upis svojine u korist opštine. Da li nakon donošenja rešenja katastra o upisu u svojinu JLS treba sačiniti zapisnik ili doneti neko rešenje? U toku postupka prinudne naplate sačinjen je zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti, određivanju početne vrednosti, ali se nije pristupilo zapleni nepokretnosti obzirom da je objekat bio evidentiran u katastru.

Pošto su ispunjeni zakonski uslovi za predaju nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreza, predaja nepokretnosti između LPA i poreskog obveznika izvršiće se zapisnički posle ispražnjenja nepokretnosti od stvari i lica u skladu sa odredbama zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje. O danu predaje, koji će se naknadno odrediti, poreski obveznik će biti pismeno obavešten. Naime, odredbom člana 111. stav 10. zakona, propisano je da se na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Takođe, smatramo da rešenje o prenosu nepokretnosti u visini 1/3 utvrđene početne vrednosti nepokretnosti u svojinu JLS, u dispozitivu treba da sadrži i nalog kako će se izvršiti faktička predaja nepokretnosti.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.