Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Sistem lokalne samouprave

Da li za redovan rad političkih subjekata (za koje postoji obaveza da se isplate do 10 -og u mesecu za prethodni mesec) za jun 2020. godine obračunava i isplaćuje za ceo mesec, ili samo za 20 dana s obzirom da su izbori bili 21. juna?

Finansiranje redovnog rada političkih stranaka nema veze sa datumom održavanja izbora, već datumom konstituisanja skupštine opštine/grada.

Dakle, uplata sredstava političkim stankama koji nisu “ušli” u nov saziv lokalnog parlamenta obračunava se srazmerno broju dana u mesecu pre dana konstituisanja novog saziva. Npr. ako je skupština opštine konstituisana 10. jula, obračun i isplata starom, odlazećem sazivu se vrši za devet dana jula, dok se novom sazivu računa počev od dana konstituisanja, dakle 10. jula.

Sistem lokalne samouprave

Šta se dešava kada je na izbornoj listi kandidat za odbornika koji je u međuvremenu optužen i nalazi se u pritvoru (pritvor je određen za vreme vanrednog stanja zbog nepoštovanja mera zaštite)?

Član 6. stav 2. Zakona o lokalnim izborima glasi: 

„Za odbornika, može biti izabran punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je predložen za odbornika.“ 

Član 46. stav 1. Zakona o lokalnim izborima glasi: 

„Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: 

    1) podnošenjem ostavke; 

    2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave; 

    3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom OSUĐEN na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci; 

    4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti; 

    5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika; 

    6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave; 

    7) gubljenjem državljanstva; 

    8) ako nastupi smrt odbornika. 

Iz navedenih zakonskih odredbi proističe da prosta činjenica postojanja optužnice za izvršenje nekog krivičnog dela, bez obzira na to da li je u konkretnom slučaju određen pritvor ili ne, ne predstavlja smetnju za kandidaturu niti za izbor za odbornika. U slučaju da odbornik koji je optužen bude i pravnosnažno osuđen u smislu člana 46. stav 1. tačka 3) Zakona o lokalnim izborima, prestaće mu mandat odbornika. 

Sistem lokalne samouprave

Ako se biračima JMBG u ličnoj karti ne slaže sa JMBG na biračkom spisku, a svi ostali podaci se slažu, da li da im se dozvoli da glasaju i po kojim uslovima?

Član 20. Pravila o radu biračkih odbora na koordiniranom sprovođenju svih izbora raspisanih za 21. jun 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 77/20) glasi: 

                „(1) Pošto se utvrdi da birač nije glasao, on prilazi sledećem članu biračkog odbora, saopštava mu svoje ime i prezime, predaje mu sva obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora, ukoliko ih poseduje, i dokazuje svoj identitet.  

                (2) Birač ne može da glasa bez podnošenja dokaza o svom identitetu. 

                (3) Birač može da pristupi glasanju i bez obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora i birački odbor ne može biraču da uskrati pravo na glasanje ukoliko ne poseduje obaveštenja, već birački odbor mora da pristupi pronalaženju birača u izvodima iz biračkog spiska za sve izbore koji se sprovode na tom biračkom mestu prema dostupnim podacima o biraču iz njegovog dokumenta kojim dokazuje identitet. 

                (4) Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom ili važećom putnom ispravom (pasošem). 

                (5) Birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje ličnom kartom ili pasošem sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu da je Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo zahtev za izdavanje nove lične karte odnosno pasoša. 

                (6) U slučaju da na biračko mesto dođe birač koji poseduje važeći dokument iz stava 4. ovog člana u kojem je navedeno drugo prezime u odnosu na prezime navedeno u izvodu iz biračkog spiska, birački odbor treba tom biraču da omogući da glasa, bez obzira na tu okolnost, pod uslovom da na osnovu slike birača i jedinstvenog matičnog broja građana u dokumentu kojim dokazuje svoj identitet može da utvrdi da je u pitanju ista osoba.“. 

Po pitanju primene ove odredbe, treba imati u vidu da je odlučujuća činjenica prilikom određivanja dokumenata koji su dozvoljeni za identifikovanje birača na biračkom mestu bila ta da lična karta i pasoš sadrže sliku i JMBG birača. U tom smislu, vredi napomenuti da je nekada za identifikovanje birača bila dozvoljena i vozačka dozvola na starom, kartonskom obrascu, jer je sadržavala JMBG birača, ali da glasanje uz novu, plastičnu vozačku dozvolu više nije dozvoljeno, upravo zbog toga što obrazac nove vozačke dozvole ne sadrži JMBG. 

U skladu sa navedenim, jasno je da je JMBG bitna činjenica za identifikaciju birača, s obzirom na to da, prema zakonu, nije moguće da dva lica imaju isti JMBG, što ne važi za ostale lične podatke sadržane u izvodu iz biračkog spiska. 

Imajući navedeno u vidu, odgovor na postavljeno pitanje jeste: birački odbor NE SME da dozvoli glasanje biraču čiji se JMBG iz lične karte ili pasoša razlikuje od JMBG navedenog u izvodu iz biračkog spiska.  

Ako se desi situacija opisana u pitanju, birački odbor treba da proveri da li je u spisku naknadnih promena u biračkom spisku, ukoliko je dostavljen biračkom odboru, eventualno upisana promena JMBG za tog „spornog“ birača. Dakle, moguća je situacija da je birač uvidom u birački spisak po njegovom zaključenju konstatovao da je u biračkom spisku upisan netačan JMBG pa je od opštine, odnosno Ministarstva zatražio da se taj broj ispravi. U tom slučaju, donosi se posebno rešenje na osnovu kojeg izborna komisija sastavlja tzv. Spisak naknadnih promena, u koji upisuje da je za tog i tog birača izvršena ispravka JMBG. Ako je, dakle, u tom spisku naknadnih promena naveden JMBG identičan onom koji je naveden u ličnoj karti odnosno pasošu (u zavisnosti od toga kojim se od ova dva dokumenta birač identifikuje), birački odbor treba da mu omogući da glasa, iako mu u izvodu piše pogrešan JMBG.

Sistem lokalne samouprave

Kako da opštinske izborne komisije postupaju u situacijama kada je sporazumom o formiranju grupe građana prdviđeno da se ista osniva radi podnošenja potpune izborne liste za odbornike u opštinskom parlamentu, a prilikom podnošenja dokumentacije podnesu izbornu listu samo za jednu trećinu ili dve trećine kandidata za odbornike? Da li u tom slučaju treba tražiti dopunu kandidata na predatoj izbornoj listi ili je bitno da ona ispunjava uslove iz člana 19. i 20. Zakona o lokalnim izborima?

Obavezni elementi sporazuma o obrazovanju grupe građana definisani su članom 32. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 21. jun 2020. godine, koje sem na osnovu člana 15. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, shodno primenjuje i na izbor odbornika skupština JLS. 

Navedeni član glasi: 

„(1) Grupu građana obrazuje najmanje deset birača pismenim sporazumom koji se overava u skladu sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. 

(2) Sporazum o obrazovanju grupe građana obavezno sadrži: 

1) naziv grupe građana, ako je određen; 

2) navod da se grupa građana obrazuje radi podnošenja izborne liste radi učešća na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine; 

3) naziv izborne liste grupe građana; 

4) podatke o licu koje je ovlašćeno za podnošenje izborne liste (ime i prezime, JMBG i prebivalište i adresa stana, navedeni prema podacima iz lične karte); 

5) podatke o licima koja su obrazovala grupu građana (ime i prezime, JMBG i prebivalište i adresa stana, navedeni prema podacima iz lične karte). 

(3) Grupa građana ne mora da ima naziv. Ako grupa građana ima naziv, taj naziv mora da bude utvrđen u skladu sa odredbama člana 37. ovog uputstva. 

(4) Naziv izborne liste mora da bude utvrđen u skladu sa odredbama čl. 41. i 42. ovog uputstva. 

(5) Sporazum o obrazovanju grupe građana mora da bude overen pre početka prikupljanja potpisa birača za podršku izbornoj listi.“. 

Citirane odredbe predstavljaju pravni okvir za ocenu valjanosti sporazuma o obrazovanju grupe građana u smislu ispunjenosti uslova za proglašenje izborne liste. 

Sve što je sporazumom definisano izvan ovog okvira ne treba da bude predmet ocene izborne komisije u pogledu valjanosti samog sporazuma, pa, samim tim, i valjanosti cele izborne liste i prateće dokumentacije. 

Iz navedenog proističe da okolnost da je u sporazumu o obrazovanju grupe građana navedeno „da se ista osniva radi podnošenja potpune izborne liste za odbornike u opštinskom parlamentu“ ne treba da bude predmet razmatranja od strane izborne komisije u smislu procene da li podneta izborna lista sa kandidatima za odbornike ispunjava uslove da bude proglašena. 

To, dalje, znači da je izborna lista uredna ukoliko ispunjava zakonski uslov u pogledu najmanjeg neophodnog broja kandidata na izbornoj listi, bez obzira na formulacije iz sporazuma o obrazovanju grupe građana. 

U konkretnom slučaju,  nema osnova za zaključak da izborna lista koja ne sadrži onoliko kandidata koliko se odbornika bira ne ispunjava uslov za proglašenje samo zato što je u sporazumu o obrazovanju grupe građana navedeno da se ona osniva „radi podnošenja potpune izborne liste za odbornike“. Samim tim, izborna komisija ne može da podnosiocu izborne liste naloži zaključkom da izbornu listu dopuni nedostajućim brojem kandidata. 

Sistem lokalne samouprave

Na odborničkoj od 14 kandidata za odbornike, koliko mora biti pripadnika manje zastupljenog pola?

Članom 20. stav. 3 Zakona o lokalnim izborima propisano je sledeće: “Na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola. Među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po dva kandidata – pripadnika onog pola koji je manje zastupljen na listi.” 

Na primeru izborne liste od 14 kandidata, primena navedene odredbe podrazumeva da na izbornoj listi sa 14 kandidata mora da bude najmanje šest (6) kandidata manje zastupljenog pola. 

Ovo stoga što 40% od broja 14 iznosi 5,6, što se zaokružuje na 6.