ladder_ban.jpg
150x100.jpg
klubGO_baner.png
nalas_logo.png

Lokalni budžeti moraju biti razvojni

  • Štampaj
Slajder_i_prve_fotka.jpg

Ministar finansija ima mogućnost da privremeno obustavi transfere iz republičke kase, ukoliko lokalna vlast prekorači limit za deficit u određenoj godini, upozorila je Mirjana Ćojbašić državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Budžeti lokalnih samouprava za 2018. godinu trebalo bi da, poput republičke državne kase, budu razvojni i da se u njima više novca preusmeri za investicije. Ovu poruku je učestvujući na 45. skupštini Stalne konferencije gradova i opština uputila Mirjana Ćojbašić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Ona je tokom izlaganja posvećenom programu ekonomskih reformi 2018-2020 i uputstvu za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2018. uz projekciju za 2019. i 2020. godinu, podsetila predstavnike lokalnih samouprava da zakonski rok za donošenje odluke o budžetu ističe 20. decembra, a da do 25. decembra lokal republici treba da dostavi obaveštenje o tome.

„Podsećam vas da ste u obavezi da poštujete Zakon o budžetskom sistemu prema kome deficit lokalnih budžeta ne može biti veći od 10 odsto prihoda. Ministar finansija ima mogućnost da privremeno obustavi transfere iz republičke kase, ukoliko lokalna vlast prekorači limit za deficit u određenoj godini", upozorila je Ćojbašić.

U skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave utvrđen je godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera, koji se raspoređuje jedinicama lokalne samouprave, u ukupnom iznosu od 33,31 milijardu dinara.

Dodala je i to da je lokal u obavezi da realno planira prihode i primanja, ali i da rashodi moraju biti planirani realno i u skladu sa prioritetima. Republika je svoju blagajnu planirala veoma konzervativno, istakla je ona.

Budžetom za 2018. godinu planirani su ukupni prihodi u iznosu od 1.178 milijardi dinara i rashodi od 1.207 milijardi. Deficit je projektovan na nivou od 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. U nominalnom iznosu manjak u republičkoj kasi za sledeću godinu planiran je na nivou od 28 milijardi dinara. Budžetom su predviđene i veće investicije, pa su tako ukupna ulaganja iz republičke kase 128 milijardi dinara. Na nivou cele države, uključujući i lokalne kase i budžet Vojvodine, kao i fondove i javno preduzeće „Putevi Srbije", plan je da se na investicije potroši 180 milijardi dinara.

„I dalje radimo na fiskalnoj konsolidaciji i smanjujemo udeo javnog duga u BDP-u. Aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom još traje, videćemo u kojoj formi će on biti nastavljen nakon isteka aktuelnog programa", istakla je Ćojbašić.

Pojasnila je da je budžet skrojen na pretpostavci da će rast privredne aktivnosti dogodine iznositi 3,5 odsto, a da će indeks potrošačkih cena (inflacija) biti 2,7 odsto. Taj rast biće zasnovan na rastu agregatne tražnje, čemu će doprineti najavljeno povećanje plata i penzija, ali i investicija.

„U skupštinskoj proceduri je i nekoliko izmena i dopuna poreskih zakona kojima će se smanjiti opterećenje rada. Do kraja godine bi trebalo da bude usvojen i Zakon o republičkim i administrativnim taksama kojim bi trebalo da obuhvatimo sve naknade i da ih sistemski uredimo. Namera je i da poslovni ambijent učinimo predvidljivijim. Podsećamo vas da ste u obavezi da lokalne komunalne takse utvrđujete u zavisnosti od ekonomske moći obveznika. Nisu takse način da ostvarujete prihode", rekla je Ćojbašić i dodala da su predstavnici lokalnih samouprava u obavezi da sve izvore finansiranja planiraju.  

Zbog docnji u plaćanju obaveza, državna sekretarka je najavila da će pri Upravi za trezor biti osnovan Centralni registar faktura, u kome će svaka faktura morati da bude registrovana.

„Biće onemogućeno plaćanje bilo koje fakture koja nije u registru. Namera je da povećamo finansijsku disciplinu, kada je reč o plaćanju obaveza i da onemogućimo stvaranje docnji", istakla je Ćojbašić.

Ona je dodala da su tokom pregovora sa MMF-om predstavnici Ministarstva finansija morali da odgovaraju na pitanja o subvencijama.

„Morali smo da objašnjavamo zašto subvencionišemo bilo koga. Za sledeću godinu Fond je postavio dva ograničenja. Prvo je deficit na nivou opšte države, a drugo je masa zarada. Podsećam vas da prilikom planiranja budžeta za sledeću godinu ne smete da pređete masu zarada za isplatu plata koju ste imali ove godine, kao i da se fond plata planira samo za postojeći broj zaposlenih", rekla je Ćojbašić.

Masa plata planira se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, odnosno zabranom zapošljavanja, kao i na osnovu osnovica koje su utvrđene u skladu sa Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava. Sredstva po osnovu umanjenja zarada, lokal je i dalje dužan da uplaćuje u republički budžet.

Prilikom planiranja sredstava za plate polazi se od postojećeg broja zaposlenih, a ne od broja zaposlenih prema sistematizaciji radnih mesta, pojasnila je Ćojbašić.              

Za sledeću godinu planirano je i povećanje zarada zaposlenih u lokalnoj administraciji, kao i u zaposlenima u predškolskim ustanovama.

Tim povodom, predsednika opštine Aleksandrovac Jugoslava Stajkovca interesovalo je da li će, nakon najavljenog povećanja plata zarade biti vraćene na nivo od pre 2015. godine. Ćojbašić je odgovorila da je ono što je sasvim jasno je da zakon o privremenom smanjenju osnovice ostaje na snazi, ali je konstatovala i da je to pitanje podseća na raspravu koja se u Parlamentu vodi o tome da li je penzionerima vraćeno oduzeto, kao i da je ministar finansija Dušan Vujović morao da odgovara na slična pitanja.

„Sramno je da predsednik opštine ima platu od 550 evra sa toliko posla i odgovornosti koje ima", primetio je Stajkovac.

Kada je o novom zapošljavanju reč, Ćojbašić je dodala da zabrana zapošljavanja ostaje na snazi. Što praktično znači da će novo zapošljavanje, kao i do sada, biti moguće samo uz dozvolu vladine Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.

Takođe, predsednik opštine Kladovo Radisav Čučulanović pitao je kada će plata vaspitača u Beogradu i unutrašnjosti biti ista jer oboje rade isti posao i brinu o podjednakom broju dece. Mirjana Ćojbašić je odgovorila da je novi zakon o sistemu uređivanja plata u proceduri i da će za rezultat imati da vaspitači svuda u Srbiji imaju istu platu. Primena ovog zakona trebalo bi da počne od 1. januara 2019. godine, a u međuvremenu trebalo bi da se donese Katalog radnih mesta.

Verica Ignjatović, v.d. pomoćnika ministra finansija rekla je da je u toku izrada Programa ekonomske reforme, što je obaveza koju Srbija ima prema Evropskoj uniji. Trenutno smo u četvrtom ciklusu izrade tog dokumenta, objasnila je.

Ona je dodala i da je Vlada Republike Srbije, uz Predlog zakona o budžetu za 2018. godinu usvojila i Fiskalnu strategiju. Reč je o strateškom dokumentu u kome su precizno navedeni ciljevi planovi fiskalne politike u naredne tri godine. Dodale je da su rezultati primene fiskalne konsolidacije impresivni, da je nivo javnog duga sveden na 64 odsto BDP-a, a da će priliv stranih direktnih investicija ove godine biti veći od dve milijarde evra. Istakla je i da su devizne rezerve na rekordnom nivou i da su veće od devet milijardi evra.

„Na kraju ove godine imaćemo suficit u budžetu. On je rezultat bolje naplate prihoda. Prilivi u budžet su za 100 milijardi dinara ove godine veći od planiranih. Time je otvoren fiskalni prostor koji je omogućio ulaganja u nove politike, kao što su povećanje plata i penzija i rast investicija - istakla je Ignjatović i dodala da je u narednom trogodišnjem periodu planiran je kumulativni privredni rast od 11,4 odsto.

Na kraju 2014. godine deficit sektora države iznosio je 6,6 BDP-a, dok je javni dug iznosio 71,8 odsto. Postignuti rezultati u sprovođenju programa su impresivni, ocenjeno je.

„Prvobitni cilj potrebnog strukturnog prilagođavanja fiskalnog rezultata od četiri odsto BDP je značajno premašen. U prethodne tri godine ostvareno je trajno poboljšanje rezultata od oko šest odsto BDP. Javni dug je od 2016. godine na silaznoj putanji, što je postignuto godinu dana ranije nego što je predviđeno programom" rekla je Ignjatović.

Prioritet u narednom srednjoročnom periodu je očuvanje dostignuća u fiskalnoj oblasti koja su postignuta uz velike napore, uz povećanje javnih investicija i smanjenje poreskog opterećenja za radnike sa niskim nivoom dohotka.

Panel „Lokalna samouprava u Srbiji - 2020"

U nastavku Skupštine održan je panel „Lokalna samouprava u Srbiji - 2020", na kome su učestvovali Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, Zoran Đorđević, predsednik opštine Knić, Saša Mogić, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Jasna Atanasijević, v.d. direktora Republičkog sekretarijata za javne politike i Aleksandar Grunauer, vođa Tima „Program reforme poreza za imovinu".

Vučević je istakao da lokalne samouprave moraju da budu aktivni partneri centralne vlasti i oslonac države. Prema njegovim rečima, jedinice lokalne samouprave su deo sistema, čvrsto vezane za sve subjekte. Kako je istakao, zabrinjavajuće je da lokalne samouprave učestvuju sa samo četiri odsto u javnom BDP-u, te da su jedan od problema u Novom Sadu rashodi. Vučević je rekao je potrebno razgovarati o Zakonu o javnim nabavkama, da iako postoji bolja komunikacija sa centralnom vlašću, ta vlast mora da ima više sluha za lokal. Kako je naglasio, lokalne samouprave treba da definišu svoje ciljeve u skladu sa svojim mogućnostima.

Đorđević je rekao da su potrebe lokalnih samouprava ruralnog tipa različite od gradskih opština. „Svi smo na tržištu u postizanju boljih poslovnih ambijenata, i potrebno je da budemo partneri u tome", naveo je Đorđević, dodajući da je jedan od problema ove opštine javni prevoz, koji svakodnevno tangira građane, te da bi normativni propis koji to određuje trebalo menjati. On je naglasio da je opština iz svog budžeta dala po 5.000 evra privrednicima na godišnjem nivou, a da oni zadrže radnike šest meseci. Time je, istakao je, obezbeđeno 38 novih radnih mesta.

Mogić je rekao da se lokalne samouprave snalaze sa dnevnim problemima i zahtevima koji se postavljaju pred njih, dobrim delom sa republičkog nivoa. „Svedoci smo kroz sve segmente u kojima lokalne samouprave imaju nadležnosti da se sve više uspostavljaju standardi za višim kvalitetom usluga, profesionalnijim odnosom i ono što je, takođe, značajno za izveštavanjem o tome kako lokalne samouprave obavljaju svoje poslove. U tim zahtevima za podizanje kvaliteta lokalnih samoupravama, svako reaguje u skladu sa situacijom i pokušava da napravi najbolji rezultat. Čini mi se da će u narednom periodu biti dva procesa. Jedan je taj koji odgovara zahtevima, a koji će se bazirati na zaposlenima, koji su stručni i koji mogu da odgovore tim zahtevima. Druga strana je uže profilisanje, odnosno određivanje prioriteta razvoja svake jedinice lokalne samouprave, jer su obaveze svih skoro iste", istakao je Mogić.

Atanasijević je navela da će Republički sekretarijat za javne politike u narednom periodu pomoći lokalnim samoupravama u toj oblasti. U tome je važno sagledavanje svih nivoa vlasti, ocenila je ona, pogotovo što su lokalne samouprave u direktnom kontaktu sa građanima. „Lokalne samouprave su direktno odgovorne za brojne razvojne ciljeve u oblati ekonomskog rasta, zapošljavanja, obrazovanja, zdravstva... I u mogućnosti su da imaju povratnu informaciju od građana. Međutim, nijedna od ovih politika se ne definiše u potpunosti na lokalu. Smatram da tu postoji veliki neiskorišten prostor za bolju koordinaciju, a SKGO tu ima važnu ulogu", rekla je Atanasijević.

Grunauer je naveo da je položaj lokalne samouprave u Srbiji i interesantan i izazovan. Prema njegovim rečima, građani očekuju da dobiju kvalitetnu uslugu za novac koji daju državi. Što se tiče projekta na čijem je čelu, cilj je da oni koji nisu bili obuhvaćeni porezom sada budu obuhvaćeni, odnosno da svi građani budu tretirani jednakim pred zakonom. 

Nazad