Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
U situaciji kada je predsedniku opštine prestala funkcija raspuštanjem skupštine i imenovanjem privremenog organa, a zatim je imenovan za predsednika Privremenog organa i ponovo za predsednika opštine, nakon održanih izbora, šta se dešava sa njegovim neiskoriščenim "starim" godišnjim odmorom? Da li ima pravo da iskoristi ostatak odmora do juna 2024. godine ili ne?
Da bi u konkretnom slučaju lice ostvarivalo pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kontinuitetu (tj. da ostvari pravo na korišćenje godišnjeg odmora iz prethodne godine) ključna je činjenica da li je koristio pravo da bude na stalnom radu kao predsednik privremenog organa opštine, odnosno pravo da bude u radnom odnosu za vreme obavljanja te funkcije.
Drugo, u kalendarskoj godini mora postojati neprekidnost u radnom odnosu, tj. ne sme biti prekida između obavljanja funkcije predsednika opštine, predsednika privremenog organa i na koncu opet predsednika opštine. Ako su svi ovi uslovi ispunjeni, smatramo da nema prepreka da u kontinuitetu ostvaruje pravo na korišćenje godišnjeg odmora.
Da li zaposleni na poslovima javnih nabavki imaju pravo na uvećanje kojeficijenta po osnovu Uredbe o kojeficijentima za obračun i isplatu plana imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima? Na osnovu člana 5. Uredbe predviđeno je da zaposleni koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja ima pravo na uvećanje kojeficijenta - najviše do 10%. Zaposleni na poslovima javnih nabavki uključeni su u pripremu Odluke o budžetu u izradu finansijskih planova, učestvuju u kontiranju s obzirom na predmet nabake, učestvuju u izradi završnog računa.
Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon), članom 4. i 5. predviđeni su, između ostalog, osnovni i dodatni koeficijenti za svako zvanje. Dodatno, ovako utvrđeni koeficijenti mogu se uvećati u sledećim slučajevima (član 5. stav 2 Uredbe):
imenovanom i postavljenom licu - najviše do 30%;
zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnosti - najviše do 10%, s tim da ovaj broj zaposlenih ne može preći 2% od ukupnog broja zaposlenih;
zaposlenom koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom - 10%;
zaposlenom koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja - najviše do 10%.
zaposlenom na poslovima komunalnog policajca - 10%;
zaposlenom na poslovima budžetske inspekcije - najviše do 10%;
zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora - najviše do 20%.
Što se tiče dodatnog uvećanja zaposlenom koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja smatramo da se ovo uvećanje može primeniti u slučajevima kada je zaposlenom konkretno u opisu posla nešto od navedenih poslova. U ovom konkretnom slučaju smatramo da se uvećanje ne može primeniti ukoliko službenik ima u opisu posla samo poslove u vezi sa javnim nabavkama.
Ukoliko se zapošljava lice na određeno vreme radi zamene odsutne zaposlene i radi povećanog obima posla da li se sprovodi provera kompetencija?
Zakonom o zaposlenima u autonomonim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023), kao ni Uredbom o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 107/2023) nije predviđeno da se vrši provera kompetencija za lica koja zasnivaju radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog ili u slučaju povećanog obima posla.
Ako je zaposleni u gradskoj opštini napredovao i dobio zvanje samostalni savetnik, da li se rešenjem o premeštaju na drugo radno mesto može zaposlenom ukinuti zvanje i da se zaposleni vrati u zvanje savetnika?
U skladu sa članom 32. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) službenik je dužan da prihvati odgovarajuće radno mesto na koje je prema odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premešten. Dalje, članom 112. istog zakona predviđeno je da službenik može, zbog potrebe rada, da bude trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto. Za premeštaj službenika zbog potrebe rada nije potrebna njegova saglasnost.
Pod odgovarajućim radnim mestom smatra se ono radno mesto čiji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se službenik premešta i za koje službenik ispunjava sve uslove (član 113).
Član 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave uredio je donošenje novog Pravilnika i promena Pravilnika.
U slučaju donošenja novog pravilnika propisano je da se svi službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta u istom zvanju.
Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz njegovu saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, odnosno obrazovanja, a ako takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen.
Ako se službenik iz stava 4. ovog člana ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa.
Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen.
U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje iz člana 133e ovog zakona i druge uslove za rad na tom radnom mestu.
U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.
Dakle, raspoređivanje službenika u niže zvanje od utvrđenog moguće je u slučaju i na način propisan članom 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, odnosno u postpuku donošenja novog ili promene pravilnika o sistematizaciji.
Druga mogućnost data je u članu 114a istog zakona, u kome se kaže da da službenik može, u skladu sa potrebama i organizacijom rada organa, na svoj zahtev da bude trajno premešten na radno mesto čiji se poslovi rade u nižem zvanju od poslova radnog mesta sa kojeg se službenik premešta, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i poseduje potrebne kompetencije. Službenik u tom slučaju ostvaruje pravo na platu radnog mesta na koje je premešten.
Radni odnos na nedređeno vreme je zasnovan 15. jula 2023. i rešenjem je određen srazmeran broj dana godišnjeg odmora, za period od jula do kraja decembra 2023. Da li zaposleni ima pravo na srazmeran godišnji odmor za period od januara do 1. jula 2024. s obzirom da se rešenja za godišnji odmor rade u julu za 2024. godinu i taj odmor se koristi do kraja juna 2025. godine?
Član 68. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) u stavu 2. kaže da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca, a u stavu 3. definiše neprekidni rad i kaže da se pod neprekidnim radom smatra i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Dalje se u članu 69. istog zakona kaže da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Članom 71. istog zakona predviđeno je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju utvrđen je srazmerni godišnji odmor za 2023. godinu s obzirom da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme u julu 2023. godine i imajući u vidu da se godišnji odmor utvrđuje za kalendarsku godinu. Pogrešna je pretpostavka da je kalendarska godina od jula 2023. do jula 2024. godine, jer je kalendarska godina uvek od 1. januara do 31. decembra. Kako je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, pretpostavka je da će raditi tokom cele 2024. godine i godišnji odmor će mu se utvrditi za celokupnu 2024. godinu. Ovde je bez uticaja trenutak kada organ JLS uobičajeno utvrđuje godišnji odmor i donosi rešenje o pravu na godišnji odmor i to ne znači da je zaposleni uskraćen za godišnji odmor za period od 1. januara do dana donošenja rešenja o godišnjem odmoru za tu kalendarsku godinu. Član 73. Zakona o radu kaže da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova i da ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine (što može biti u skladu sa planom korišćenja godišnjeg odmora ili van plana korišćenja godišnjeg odmora na zahtev zaposlenog u dogovoru sa poslodavcem), a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
U slučaju kada je odbornik osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci, a u članu 67. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22) u stavu 1. tački 6), nije navedeno da kazna mora biti bezuslovna, da li Skupština svojom Odlukom treba da konstatuje prestanak mandata odbornika u skladu sa članom 67. stav 1. tačka 6. Zakona o lokalnim izborima i da li odbornik kome treba otvrditi prestanak mandata ima pravo da učestvuje u radu te Skupštine?
U skladu sa članom 67. stav 1. tačka 6) Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22 i 35/2024), pre isteka vremena na koje je izabran odborniku prestaje mandat ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.
Ovako formulisana zakonska odredba propisuje pravnu posledicu osude na zatvorsku kaznu pod uslovom da je izrečena u trajanju ne manje od šest meseci i ta pravna posledica ogleda se u prestanku odborničkog mandata.
Međutim, u slučaju koji ste naveli u svom pitanju, kada je odborniku izrečena uslovna osuda, u trajanju od 8 meseci“, odborniku ne prestaje mandat.
Ovo stoga što je članom 94. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) propisano da „pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne“.
Iz navedenog proističe da odborniku na koga se odnosi vaše pitanje nije prestao mandat usled osude koju ste naveli, jer Krivični zakonik izričito zabranjuje da u tom slučaju nastupi pravna posledica iz člana 67. stav 1. tačka 6) Zakona o lokalnim izborima, tako da skupština opštine ne treba da donese odluku iz člana 69. Zakona o lokalnim izborima o konstatovanju prestanka mandata odbornika u pitanju.
Da li može zaposleni u upravi na neodređeno vreme u zvanju viši referent da se javi na interni konkurs za radno mesto razvrstano u zvanje saradnik. Zaposleni ima završenu višu školsku spremu i radno iskustvo sa višom školskom spremom od 7 godina (kod drugog poslodavca) a nedavno je položio državni stručni ispit za zaposlene sa visokom školskom spremom. U periodu od pet godina ocenjivan je ocenama "dobar" i "ističe se" ?
Članom 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Dalje je članom 133đ istog zakona predviđeno da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju navedeno lice ne bi moglo da učestvuje u internom konkursu za radno mesto u zvanju saradnika, jer to zvanje nije neposredno više zvanje u odnosu na zvanje viši referent.
Da li se rad u SOKOJ-u, organizaciji kojoj je država dala javna ovlašćenja, računa u minuli rad zaposlene?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Kako je SOKOJ neprofitna organizacija osnovana u skladu sa Zakonom o udruženjima, te nije državni organ, organ autonomne pokrajine, odnosno organ lokalne samouprave, staž ostvaren u toj organizaciji ne može se računati u minuli rad.
Da li funkcioner JLS ima pravo na jubilarnu nagradu ukoliko godine kojima ispunjava uslov predstavljaju zbir godina tokom kojih je obavljao različite javne funkcije u JLS u različitim periodima i sa prekidima? Da li je uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu da je bio na stalnom radu u opštini za period koji mu se računa kao uslov za jubilarnu nagradu?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
Dakle, Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ne predviđa uzastopnost godina rada za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu, već se ovo pravo može ostvariti i u slučaju kumulativnog računanja godina rada koje su podobne za jubilarnu nagradu u organima JLS.
U toku je postupak za raspisivanje javnog konkursa za nameštenike. S obzirom da je u čl. 20. Uredbe propisano da jedan član komisije bude lice koje je pretpostavljeno licu na radnom mestu koje se popunjava, a organizaciona jedinica u kojoj se popunjava radno mesto nema neposrednog rukovodioca, mesto je trenutno upražnjeno, kako postupiti u konkretnoj situaciji, odnosno da li član komisije može da bude načelnik uprave koji je u ovoj situaciji jedino pretpostavljeno lice?
Ukoliko je radno mesto rukovodioca organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto nameštenika nepopunjeno, trebalo bi razmotriti da se u konkursnu komisiju imenuje rukovodilac druge organizacione jedinice u kojoj se obavljaju slični poslovi, ili rukovodilac neke organizacione jedinice koji ispunjava uslove i za rukovodioca organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto nameštenika.
Svakako to ne bi mogao da bude načelnik uprave, iz razloga što načelnik uprave kao rukovodilac organa donosi odluku o izboru kandidata u konkursnom postupku.
U kojim slučajevima službenik može podneti zahtev da bude ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje?
Članom 5. Uredbe o ocenjivanju službenika ("Službeni glasnik RS", br. 2/2019) predviđeno je da službenik koji podleže ocenjivanju može podneti zahtev da bude ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje ako mu prestaje radni odnos ili ako će duže vreme biti odsutan, a mora biti ocenjen u roku od 30 dana od dana kada je podneo zahtev.
Dakle, službenik može biti ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje na njegov zahtev ukoliko mu prestaje radni odnos (na primer treba da bude preuzet u drugu jedinicu lokalne samouprave ili u organ državne uprave) ili ako će duže vreme biti odsutan (na primer, službenik bude biran ili postavljen na funkciju pa će mu mirovati radni odnos ili slično).
Na koji način se vrši provera posebnih funkcionalnih kompetencija prilikom trajnog premeštaja?
Članom 115a Zakona o zaposlenima u autnomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da se u slučaju premeštaja, odnosno preuzimanja, obavezno sprovodi provera ponašajnih i posebnih funkcionalnih kompetencija potrebnih za obavljanje poslova na radnom mestu na koje se službenik premešta, odnosno preuzima ako te kompetencije nisu određene kao zahtev za obavljanje poslova radnog mesta koje je službenik obavljao pre premeštaja, odnosno preuzimanja. Izuzetno od toga, rukovodilac može doneti odluku da se sprovede provera i drugih kompetencija koje su potrebne za obavljanje poslova radnog mesta. Provera navedenih kompetencija vrši se u postupku koji odredi rukovodilac primenom načina provere kompetencija u izbornom postupku. Službenik, odnosno državni službenik može se premestiti, odnosno preuzeti na drugo radno mesto ako se utvrdi da poseduje kompetencije potrebne za obavljanje poslova na koje se premešta, odnosno preuzima. Rukovodilac organa u koji se službenik premešta ili preuzima, odnosno državni službenik preuzima, ima pravo uvida u izveštaj o njegovom ocenjivanju, odnosno izveštaj o vrednovanju njegove radne uspešnosti.
Dakle, u slučaju trajnog premeštaja to će izgledati tako što će se pre samog premeštaja proveriti sve posebne funkcionalne kompetencije (PFK) koje nedostaju službeniku koji se premešta, ukoliko ih ima. Nedostajaće kompetencije će se utvrditi uvidom u obrazac kompetencija radnog mesta sa koga se službenik premešta i obrazac kompetencija radnog mesta na koje se premešta. Ukoliko su, na primer, u oba obrasca kompetencija utvrđene iste oblasti rada u okoviru PFK i utvrđene iste PFK za radno mesto, u tom slučaju neće biti potrebe da se vrši provera. Ukoliko su utvrđene različite PFK, proveru može da sprovede, na primer, rukovodilac organizacione jedinice u koju se službenik premešta (kao neko ko najbolje poznaje opis posla te organizacione jedinice), primenom metoda koje su predviđene za proveru PFK. Posebne funkcionalne kompetencije mogu se proveravati pisanim i usmenim putem; оblici pisane provere mogu biti esej i pisana simulacija, dok je оblik usmene provere usmena simulacija (član 44. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave). Najefikasniji način provere bi bio da se službeniku zada jedan zadatak kroz koji će mu se proveriti sve nedostajuće posebne funkcionalne kompetencije.