Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Prilikom otvaranja tržnog centra poreski obveznik kao nastanak poreske obaveze koristi datum kada se TC svečano otvara i za taj datum kaže da je to dan osposobljavanja tj dan početka korišćenja. Naše mišljenje je da je dan osposobljavanja dan kada je TC završen a dan početka korišćenja dan kada će biti svečano otvoren. Objekat je završen i osposobljen za korišćenje ranije od dana kada će biti pušten u rad.Takođe je upotrebna dozvola sigurno izdata pre tog datuma. Da li imate stručno mišljenje koji dan se smatra danom osposobljavanja a koji danom korišćenja. Objekat je izgrađen u 2025. godini. U zakonu jasno stoji da obaveza nastaje najranije od sledećih dana.... Molimo za Vaše mišljenje.
Članom 10. Zakona o porezima na imovinu propisano je da obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Kad je pravo iz stava 1. ovog člana stečeno na objektu u izgradnji koji nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i za koji nije izdata upotrebna dozvola, obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nastaje najranijim od sledećih dana: danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja objekta na drugi način (uključujući uspostavljanje državine), osim u slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana.
Članom 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji(u daljem tekstu: ZPPPA) propisano je da je Poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku.
Članom 51. ZPPPA propisano je da u poreskom postupku teret dokaza snosi Poreska uprava - za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze, a poreski obveznik - za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza.
Imajući u vidu navedene odredbe, potrebno je da lokalna poreska administracija (LPA) pribavi kvalitetne pisane dokaze o najranijem datumu koji se u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu smatra danom nastanka poreske obaveze. U tom smislu potrebno je utvrditi dan izdavanja upotrebne dozvole, dan osposobljavanja (na primer dan priključenja na struju, vodu, zapisnik o uviđaju sa lica mesta i dr.)
Kao dokaz o početku korišćenja, koje predstavlja faktičku stvar koja se može dokazivati na različite načine, može se uzeti na primer dan sačinjavanja ugovora o davanju u zakup nepokretnosti, zapisnik o uviđaju sa lica mesta i drugi dokaz kojim se može pouzdano utvrditi dan početka korišćenja.
U prilogu dostavljamo dva mišljenja Ministarstva finansija o navedenom:
- Bilten 2/2014, mišljenje broj 3 (broj 430-00-00037/2014-04 od 12.02.2014. godine)
- Bilten 10/2014, mišljenje broj 6 (broj 430-00-00037/2014-04 od 8.10.2014. godine).BILTEN 2-2014 ZPI.pdfBILTEN 10-2014 ZPI.pdf
1Odredbama člana 12. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da funkcioner kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, vrati na rad kod poslodavca. Molim vas da mi dostavite mišljenje kako postupiti u situaciji kada se po prestanku funkcije posle 10 dana zaposleni vrati na rad kod poslodavca kod koga mu je mirovao radni odnos, s obzirom da je rok za prijavu na osiguranje u Centralnom registru 3 dana, a logično je da ne ostvaruje pravo na platu pošto nije ni radio? S druge strane, ukoliko se prijava na osiguranje podnosi od onog dana kada se zaposleni vratio na rad, postoji prekid u radnom stažu.
Shodno članu 12. Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018 i 91/2019) registracija osiguranika i osiguranih lica u Centralni registar vrši se podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku od strane podnosioca jedinstvene prijave.
Jedinstvena prijava podnosi se najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad, odnosno u roku od tri radna dana od dana početka obavljanja delatnosti, odnosno od dana prestanka zaposlenja, prestanka obavljanja poslova ili obavljanja delatnosti, odnosno od dana nastale promene u toku osiguranja. Dan prijema jedinstvene prijave u Centralnom registru smatra se danom prijema jedinstvene prijave u svim organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Međutim, članom 5a Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010, 124/2012 i 119/2013) je propisano da ukoliko u postupku prihvatanja i registracije prijave u svojoj bazi, utvrdi da za osiguranika ne postoji odjava sa prethodnog osiguranja, a novi osnov osiguranja isključuje prethodni, Centralni registar će prijavu primiti, registrovati, i izvršiti programsku odjavu sa prethodnog osiguranja, prema osnovu osiguranja, propisanom jedinstvenim kodeksom šifara. Programska odjava dostavlja se organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republički fond za zdravstveno osiguranje su dužni da u skladu sa važećim propisima utvrde datum odjave sa osiguranja, koji mora da prethodi datumu koji je naveden u registrovanoj jedinstvenoj prijavi kao dan početka osiguranja, sa izuzetkom postojanja više prijava sa nepunim radnim vremenom, ukoliko je prijava kod novog poslodavca podneta za nepuno radno vreme.
Naknadno podnetom odjavom od strane obveznika podnošenja ili organizacije obaveznog socijalnog osiguranja sa tačno utvrđenim datumom prestanka osiguranja, programska odjava zamenjuje se ispravnom odjavom sa obaveznog socijalnog osiguranja i unosi u jedinstvenu bazu podataka Centralnog registra.
Gore navedeno se tiče situacije u kojoj se bivši funkcioner vratio na rad kod prethodnog poslodavca odmah nakon prestanka funkcije, dok u slučaju kada postoji prekid u osiguranju je potrebno da se izvrši „naknadna odjava“ putem podnošenja zahteva za utvrđivanje svojstva osiguranika u PIO fondu, koji je moguće podneti i nakon isteka roka od 3 dana iz člana 12. Zakona o CROSO.
Zaposlen sam u ustanovi kulture, ali i fudbalski sam trener. Pojavila mi se mogućnost da kao trener budem u stručnom štabu jedne naša reprezentativne selekcije. Medjutim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture nije predvidjena mogućnost da dobijem plaćeno odsustvo tokom reprezentativnih priprema i takmičenja, dok u kolektivnom ugovoru jedinica lokalne samouprave je to definisano i članovi reprezentativnih slekcija imaju do 45 dana pravo godišnjeg iskusva. Da li može direktor ustanove da mi da plaćeno odustvo po ovom pitanju, i ako može na koji zakon, ili odredbu treda da se pozove??
Odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ne mogu se primenjivati na zaposlene u ustanovama kulture, jer prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave su uređeni Posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 3/2022 i 114/2023), bez obzira što je jedinica lokalne samouprave osnivač te ustanove.
Iako pravo na plaćeno odsustvo radi učešća na međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije za vreme boravka reprezentacije, kao i za vreme pripreme te reprezentacije nije predviđeno posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture, upućujemo na član 2. tog ugovora koji kaže da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni ovim ugovorom, u skladu sa zakonom.
Da li se prethodno ostvareni radni staž u RFZO smatra radnim stažom u smislu minulog rada i radnog staža za jubilarnu nagradu zaposlenog u jedinici lokalne samouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Članom 150. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022, 76/2023 i 94/2024) propisano je da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje.
Imajući u vidu da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nema status državnog organa, organa autonomne pokrajine, odnosno organa lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu kod ovog poslodavca se ne uzimaju u obzir prilikom određivanja prava na minuli po odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
U postupku donošenja Odluke o budžetu JLS obavezno se sprovodi javna rasprava s tim što se ista odnosi samo na deo kapitalnih izdataka. U nedoumici smo da li kasnije prilikom razmatranja predloga Odluke o budžetu JLS i donošenja iste od strane Skupštine JLS odbornici mogu podnositi amandmane na preedlog Odluke o budžetu u celini ili možemo tumačiti da se amandmani mogu podnositi samo u delu koji je bio predmet javne rasprave, odnosno da mogu biti dozvoljeni samo u delu kapitalnih izdataka. Naime, shodno odredbama Zakona budžetskom sistemu ministar finansija donosi Uputstvo za pripremu Odluke o budžetu lokalne vlasti i projekcija za naredne 2 godine. Organi lokalne vlasti bi trebalo da se pridržavaju datog uputstva prilikom pripreme budžeta. Ukoliko je dozvoljeno da se amndmani podnose na predlog Odluke o budžetu u celini, eventualnim usvajanjem istih od strane Skupstine postojala bi opasnost da odredbe Uputstva budu prekrsene. Zamoila bih Vas da mi na postavljeno pitanje odgovor date što pre.
U skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (čl. 11. stav 2.) - postupak javne rasprave sprovodi se obavezno u pogledu budžeta u delu koji se odnosi na planiranje investicija. To je Zakonom propisani minimum u odnosu na koji lokalne samouprave mogu da uspostave/propišu/sprovode i širi obuhvat javne rasprave – o nacrtu odluka o budžetu u celini, što je i pristup koji SKGO promoviše i koji je odražen i u Modelu Odluke o javnim raspravama (dostupno na: http://www.skgo.org/storage/app/uploads/public/158/893/448/1588934480_Model%20odluke%20o%20javnim%20raspravama.docx).
Nadležnosti skupštine lokalne samouprave propisane su Zakonom o LS a shodno kojem se pitanja u vezi sa radom skupštine uređuju njenim poslovnikom. Na ovom mestu podsećamo da je SKGO još 2018. godine objavila i Model Poslovnika skupštine opštine (dostupno na: https://www.skgo.org/storage/app/media/uploaded-files/MODEL%20Poslovnika%20skupstine%20opstine%20SKGO.doc), koji u odeljku IX – Postupak donošenja odluka i drugih akata u skupštini – uređuje i pitanje amandmana, tj., predloga za promenu člana predloga opšteg akta.
Svi članovi predloga akta koji se upućuju skupštini – a u slučaju ovog pitanja to je Predlog Odluke o budžetu grada/opštine – mogu biti predmet amandmana. Ovo važi bez obzira na to da li je prethodno u procesu izrade Nacrta akta uopšte i sprovedena javna rasprava (o celini akta ili pojedinim njegovim delovima). Dakle, ako je u slučaju Nacrta Odluke o budžetu javna rasprava sprovedena samo o delu koji se odnosi na planiranje investicija, ipak važi da odbornici kao ovlašćeni predlagači amandmana (odbornik ili odbornička grupa) – mogu podneti predlog za promenu bilo kog člana Predloga Odluke o budžetu.
Kao i sam Predlog akta, i amandmani moraju biti u skladu sa zakonom, blagovremeni, potpuni i upućeni u skladu sa odredbama Poslovnika skupštine LS.
Podnete amandmane predsednik skupštine upućuje predlagaču akta, nadležnim odborima i veću grada/opštine. Proizilazi da će u slučaju Predloga odluke o budžetu LS, podneti amandmani biti upućeni veću, nadležnim odborima i lokalnom organu uprave nadležnom za finansije (nadležnoj organizacionoj jedinici uprave), koji su dužni da pre sednice skupštine, razmotre amandmane podnete na predlog akta i da skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih skupština prihvati, a za koje da ih odbije. Prilikom ovog izjašnjavanja, nadležne instance rukovode se pre svega Zakonom o budžetskom sistemu (ZoBS) i svim primenljivim zakonskim i podzakonskim aktima, uključujući i Uputstvo ministra finansija za pripremu Odluke o budžetu lokalne vlasti i projekcija za naredne 2 godine, kao i Uputstvo za proveru usaglašenosti odluka o budžetu lokalnih vlasti sa smernicama iz Uputstva za pripremu odluka o budžetu lokalnih vlasti (https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/uputstvo-za-proveru-usaglaenosti-odluka-o-budzetu-lokalnih-vlasti). Nepoštovanje ZoBS kao i navedenih uputstava može imati značajne posledice po lokalnu samoupravu, uključujući i obustavu prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije lokalnoj samoupravi.
U tom smislu, razmatranje i izjašnjavanje o predloženim amandmanima je izuzetno značajno, i amandmani koji su u suprotnosti sa navedenom regulativom, ne mogu biti predloženi skupštini kao prihvatljivi, čime se prevenira situacija iz postavljenog pitanja.
Takođe, SKGO Modelom Poslovnika skupštine predviđeno je da skupštinski Odbor za propise i upravu odbacuje amandmane koji su neblagovremeni, nepotpuni, suprotni zakonu, uvredljivi ili upućeni suprotno odredbama Poslovnika, te oni ne mogu biti predmet rasprave, ni odlučivanja na sednici skupštine.
O ostalim amandmanima otvara se rasprava na sednici skupštine, skupština se izjašnjava, odnosno postupa u svemu u skladu sa Poslovnikom.
Da li sekretar Skupštine opštine ima pravo na isplatu prekovremenih sati i kojim aktom se to precizno definiše?
Sekretar Skupštine opštine nije opštinski službenik, već funkcioner u smislu člana 40. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi kojim je propisano da “Sekretar skupštine se postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen“, dok je stavom 4. istog člana propisano da „Skupština opštine može, na predlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.“ Imajući u vidu da ga postavlja skupština JLS, sekretar skupštine nije službenik, već ima status imenovanog funkcionera.
Prema odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jednicama lokalne samouprave, sekretar skupštine spada u kategoriju izabranih, postavljenih i imenovanih lica, a ne u kategoriuju službenika. S tim u vezi, prema članu 3. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samoprave propisano je da je „Funkcioner izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu.“ Kako sekretara skupštine postavlja Skupština on spada u funkcionere.
U pogledu položaja funkcinera, merodavan je član 8. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samoprave kojim je propisano da se „Izbor, imenovanje, postavljenje, kao i razrešenje funkcionera u jedinicama lokalne samouprave, vrši se u skladu sa posebnim propisima i ovim zakonom, statutom jedinice lokalne samouprave i odlukama jedinice lokalne samouprave kojima se uređuje osnivanje službi i organizacija.“
Takođe, članom 11. st. 1. i 2. istog zakona propisano je da „Funkcioner ima pravo na platu, naknadu i ostala primanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate, naknade i druga primanja funkcionera u jedinici lokalne samouprave. Rešenje o plati, naknadi i ostalim primanjima funkcionera, donosi organ – skupština opštine, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine, dok je stavom 3. istog člana propisano da funkcioneri nemaju prava na uvećanje plate za slučaj prekovremenog rada.
Dakle, na osnovu zakosnkih odredbi i imajući u vidu status sekretara skupštine opštine kao funkcionera, mišljenje Stručne službe SKGO je da sekretar skupštine nema pravo na prekovremene sate niti na isplatu prekovremenog rada. Plata za vršenje funkcije obuhvata sve aktivnosti bez obzira na trajanje radnog angažovanja. Međutim, mogućnost postoji ako postoji interni akta kojim je predviđena ova isplata
Da li se zaposlenom kome je mirovao radni odnos zbog odsluženja vojnog roka, vreme mirovanja koje je trajalo 6 meseci računa u radni staž za jubilarnu nagradu i minuli rad?
Članom 79. Zakona o radu predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Imajući u vidu navedeno, smatramo da lice ne može da ostvari pravo na minuli rad i jubilarnu nagradu za vreme za koje su mu mirovala prava i obaveze po osnovu rada u opštinskoj upravi jer u tom periodu nije mogao da ostvaruje prava iz radnog odnosa kod poslodavca kod koga su mu mirovala prava i obaveze, a u ovom slučaju se vratio kod tog poslodavca.
VD direktora Centra za socijalni rad je istekao mandat na koji je postavljena kao VD direktora dana 15.10.2025. godine. Da li ista i dalje moze potpisivati resenja,uverenja,putne naloge i druge akte iz redovnog poslovanja Centra dok ne bude izabran novi direktor ili vd.direktora, odnosno dok ne bude formalno razrešena na sednici skupstine opstine ili joj prestaje mogucnost potpisivanja danom prestanka mandata?
Vršiocu dužnosti direktora Centra za socijalni rad prestaju ovlašćenja za zastupanje i potpisivanje akata danom isteka roka na koji je postavljen, ukoliko statutom ustanove nije drugaćije određeno. Ovo proizilazi iz člana 125. stav 3. Zakona o socijalnoj zaštiti koji kaže da „Vršilac dužnosti direktora centra za socijalni rad može obavljati tu dužnost najduže jednu godinu.“ Ovo znači da je mandat vršioca dužnosti ograničen na vreme, i da se završava istekom roka od jedne godine. Nema produžetka po sili zakona, tako da danom isteka roka na koji je postavljen prestaju i sva rukovodeća ovlašćenja, uključujući i potpisivanje akata.
Važno je napomenuti da status „vršioca dužnosti“ ne prestaje razrešenjem, već istekom roka iz odluke o postavljenju i po osnovu sile zakona. Skupština može kasnije formalno konstatovati prestanak, ali ovlašćenja prestaju automatski, bez čekanja sednice.
Zakon ne poznaje institut „produženja do daljeg“ za vršioca dužnosti direktora ustanove socijalne zaštite. Analogna pravila iz državne uprave (gdje postoji kontinuitet rukovođenja) ne primenjuju se na javne službe — Centar za socijalni rad je ustanova neposredne socijalne zaštite, ne organ uprave. Stoga, mišljenje Stručne službe SKGO je da vršilac dužnosti direktora kome je istekao mandat ne može nastaviti da potpisuje akte. U tom slučaju, a u skladu sa zastupljenom praskom, kao i u skladu sa statutom ili opštim aktom ustanove, akte najčešće potpisuje: najstariji rukovodilac organizacione jedinice ili lice ovlašćeno posebnim punomoćjem upravnog odbora ili osnivača. Međutim, ovo lice ne može potpisivati upravne akte (rešenja), osim ako je zakonom ili internim aktom izričito ovlašćeno, već može obavljati samo hitne i tehničke poslove dok se ne imenuje direktor.
Odredbom 33. Zakona o zaposlenima u AP i JLS propisano je da je službenik dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik. Vrstu i trajanje poslova, iz stava 1. ovog člana, određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci. S obzirom na navedeno, da li samo neposredni rukovidilac npr. šef Odseka ili Načelnik odeljenja može da izda takav nalog ili to može biti i Načelnik uprave ukoliko je potreba za povećanim obimom posla u drugom odeljenju? Ili je duh ove odredbe takav da se misli samo na povećan obim posla u postojećoj organizacionoh jednici gde je već zaposleni raspoređen? (odseku, odeljenju i dr.)
Saglasno članu 33. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023), službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, i to u slučaju: privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik.
Vrstu i trajanje poslova koje će raditi službenik određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na trideset radnih dana u periodu od šest meseci. Privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta jeste jedna od posebnih situacija do kojih može da dođe u toku rada bilo kog poslodavca. Neposredni rukovodilac može, da zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik, pismenim nalogom naloži službeniku da radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, a najduže na trideset radnih dana u periodu od šest meseci (dakle, radnih dana, ne kalendarskih).
Uzimajući u obzir navedeno, nalog koji službeniku izdaje neposredni rukovodilac u skladu sa članom 33. zakona može se ticati izdavanja naloga za obavljanja poslova koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove u okviru organizacione jedinice kojom rukovodilac rukovodi. Što se tiče privremenog obavljanja poslova na radnom mestu u drugoj organizacionoj jedinice, smatramo da je potrebno koristiti institut privremenog premeštaja u skladu sa članom 115. zakona, koje je u nadležnosti rukovodioca organa
Zaposlena sam u Gradskoj upravi za komunalne delatnosti, raspoređena na radnom mestu "opšti poslovi u oblasti energetskih delatnosti" u zvanju "Mlađi savetnik". Moje pitanje glasi: Da li imam pravo da potpisujem rešenja, koja prethodno samostalno i uradim?
Članom 11.Uredbe o ocenjivanju službenika ("Sl.glasnik RS", br. 2/2019) definisana su merila za ocenjivanje službenika, i to: postignuti rezultati u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, saradnja sa drugim službenicima i ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto.
Članom 18. iste Uredbe takođe su definisana i dodatna merila za ocenjivanje koja se odnose na ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto, a koja se prvenstveno tiču razumevanja i primene posebnih veština koje zahteva radno mesto i ona se određuju unapred za period za ocenjivanje.
Mišljenja smo da ocenjivači nisu u obavezi da utvrđuju dodatna merila, ukoliko ne postoji potreba za njima, već da u tom slučaju u obrascu polje „dodatno merilo“ može ostati nepopunjenо. Međutim, ukoliko utvrde dodatna merila onda moraju i da ih ocene.
Zaposlena sam u Gradskoj upravi za komunalne delatnosti, raspoređena na radnom mestu "opšti poslovi u oblasti energetskih delatnosti" u zvanju "Mlađi savetnik". Moje pitanje glasi: Da li imam pravo da potpisujem rešenja, koja prethodno samostalno i uradim?
Članom 63. Zakona o zaposlenima u AP i JlS ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018, 111/2021 - dr. Zakon i 92/2023) propisano je da se u zvanju mlađeg savetnika obavljaju složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.
Član 141. stav 7. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US) navedeno je da rešenje potpisuje ovlašćeno službeno lice koje ga donosi, odnosno rukovodilac organa.
Dakle, ukoliko je aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta definisano da službenik rešava u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima iz svoje nadležnosti, rukovodilac organa - načelnik uprave ga može pismeno za to ovlastiti te bi u tom slučaju službenik mogao da potpisuje rešenja.
Poštovani, Lice je odlukom Skupštine određeno za člana skupštinskog odbora. Isto lice je na konstitutivnoj sednici skupštinskog odbora izabrano na dužnost zamenika predsednika skupštinskog odbora. Da li lice sa ovakvim statusom (i lice koje je ugovorom o delu vezano za rad Skupštinse) može biti upućivano na službeno putovanje u zemlji i inostranstvu radi obavljanja poslova vezanih za skupštinu, i ima li pravo na dnevnicu i naknadu nužnih troškova (prevoz, smeštaj i sl.) ?
Lice koje je odlukom Skupštine imenovano za člana skupštinskog odbora i izabrano za zamenika predsednika odbora ima status izabranog lica koje vrši javnu funkciju u skladu sa Poslovnikom Skupštine. U obavljanju poslova odbora ovo lice može biti upućeno na službeni put u zemlji i inostranstvu na osnovu službenog naloga.
Takvo lice ima pravo na:
dnevnicu,
naknadu troškova prevoza,
troškove smeštaja,
kao i druge nužne troškove službenog puta,
u skladu sa odlukom jedinice lokalne samouprave i uredbama kojima se uređuju službena putovanja.
Ove naknade ne predstavljaju zaradu već naknadu troškova vršenja funkcije, pa ne postoji pravna prepreka da se iste isplate iz budžeta Skupštine.
Izvršilac angažovan po ugovoru o delu nema status zaposlenog lica, već obavlja konkretan posao , i u tom slučaju naručilac je dužan da mu nadoknadi nužne troškove izvršenja posla, a to, kada je priroda posla takva, obuhvata i putne troškove (prevoz, takse, smeštaj).
Međutim, izvršilac po ugovoru o delu nema pravo na dnevnicu, osim ako to nije izričito predviđeno posebnim aktom JLS ili ugovorom (što je retka i izuzetna praksa).
Dakle, na osvovu gore navedenog, Lice koje je izabrano za člana odbora ili zamenika predsednika odbora može biti upućeno na službeni put i ima pravo na dnevnice i troškove, dok lice koje je angažovano po ugovoru o delu može biti upućeno na put radi izvršenja ugovorenih obaveza, ali ima pravo samo na refundaciju stvarnih troškova — bez prava na dnevnicu.
Oba statusa su pravno validna, ali se obračun naknada vrši u skladu sa njihovim različitim pravnim položajima.