Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Na koji način se tretiraju privremeno odjavljeni taksi preduzetnici, koji nastavljaju da obavljaju delatnost, za vreme privremene odjave? Da li se tretiraju kao neregistrovani subjekti, a ako ne, na koji način ih inspektor može sankcionisati?
Preduzetnik koji je u registru prijavio privremeni prekid obavljanja delatnosti, bio je u obavezi da tu promenu prijavi nadležnom opštinskom organu i za vreme privremenog prekida ne može obavljati delatnost.
On se prema našem mišljenju izjednačava sa neregistrovanim subjektom iz člana 33. stav 2. ZoIN-a i inspektor može prema njemu da vodi postupak i izrekne propisane mere i to npr. da mu naloži da prijavi ponovno otpočinjanje obavljanja delatnosti, da mu zabrani rad dok to ne učini i da u skladu sa ZoIN-om podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Da li odobrenja za obavljanje taksi prevoza na teritoriji JLS koja su izdata pre 15 odnosno 20 godina, kada je važio drugi zakon i opštinska odluka, važe i danas ili se moraju izdati odobrenja u skladu sa novim zakonom?
Upućujemo na prelazne i završne odredbe Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, broj 68/15), posebno odredbe člana 177, kojim je uređeno važenje uverenja, dozvole, rešenja i potvrde izdatih do dana početka primene ovog Zakona. Propisano je da navedena akta važe do isteka roka na koji su izdata (osim redova vožnje u međumesnom prevozu i rešenja o utvrđivanju ispunjenosti uslova za otpočinjanje i obavljanje linijskog prevoza putnika u domaćem prevozu), dok uverenja, dozvole, rešenja, potvrde koje su izdate bez roka važenja, prestaju da važe istekom roka od godinu dana od dana početka primene ovog Zakona.
Takođe, samostalnim članovima Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, broj 83/18), - čl. 35-38, propisan je i prelazni režim i za taksi prevoz, iz čega se nesumnjivo zaključuje da su se privredni subjekti koji obavljaju taksi prevoz, u propisanim rokovima, bili dužni uskladiti sa novim propisom.
Osim toga, članom 94. st. 9. i 10. Zakona, propisana je obaveza opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja da vodi registar taksi prevoznika, taksi vozača, taksi vozila i krovnih oznaka za svako vozilo za koje je izdata taksi dozvola, što bi, po prirodi stvari, moralo biti dostupno inspektoru.
Da li je zbog stava 1. čl. 13. potrebno (kada ne postoji dokaz o plaćenom prevozu u višekratnim kontrolama) pisati više zapisnika, po jedan za svaki nadzor, a onda na osnovu svih njih doneti rešenje o isključenju na 90 dana?
Da, moguće je povodom svake kontrole sačiniti zapisnik koji će dokazati učestalost prevoza na određenoj liniji ili na određenim mestima ukrcavanja ili iskrcavanja putnika što može biti dokaz da to neregistrovano lice vrši prevoz koji je zakonom zabranjen, u skladu sa članom 13. stav 1. ZOPP. Dodatno, ako se utvrdi da se prevoz naplaćuje, da se odvija na određenoj liniji ili eventualno putem oglašavanja to sve mogu biti dokazi koji dodatno potvrđuju obavljanje zabranjenog prevoza.
Kod inspekcijskog nadzora u taksi prevozu, na taksi stanici gde je više vozila - nadziranih subjekata, nalazi se nepravilnost i vrši se isključenje vozila iz saobraćaja. Da li se može izreći usmeno rešenje svima, izdati potvrda o oduzimanju saobraćajne dozvole i registarskih tablica i naknadno izdati i pismeno rešenje i uručiti?
Članom 37. stav 1 i 2. ZoIN-a, propisano je da o merama upravljenim prema nadziranom subjektu inspektor odlučuje rešenjm, a da izuzetno, inspektor može mere naložiti izricanjem usmenog rešenja, kada oceni da se na taj način otklanja neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi, imovinu veće vrednosti, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet.
Da li prikriveni putnik može biti kolega iz inspekcije? Da li je prikriveni putnik, zapravo postupajući inspektor i da li isključivo samo on može to biti?
Članom 147. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju propisano je da inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora nastupi kao anonimni korisnik usluge (prikriveni putnik) i to u slučajevima kada se korišćenjem drugih dokaznih radnji ne mogu prikupiti podaci od značaja za vršenje inspekcijskog nadzora ili bi to bilo znatno otežano, odnosno ukoliko osnovano sumnja da se radi o neregistrovanoj delatnosti, uz prethodno pribavljanje posebnog pisanog naloga za inspekcijski nadzor.
Prema navedenoj zakonskoj odredbi dato ovlašćenje se odnosi na ovlašćenog inspektora i to samo inspektora kome je za ovaj metod utvrđivanja činjenica izdat poseban pisani nalog za inspekcijski nadzor.
Problem se može javiti u manjim sredinama gde je ovaj institut praktično neprimenjiv kada se u obzir uzme činjenica da postupajućeg inspektora svi poznaju. Ovakva situacija bi se eventualno mogla prevazići uspostavljanjem međuopštinske saradnje odnosno zaključivanjem međupštinskih sporazuma više JLS u oblasti inspekcijskih poslova.
Da li lice koje rukovodilac ovlasti za izdavanje naloga, mora ispunjavati uslove koje mora da ispunjava rukovodilac inspekcije?
Zakon o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/15, 44/18 - dr. zakon i 95/18) u članu 16 stav 1. propisuje da rukovodilac inspekcije ili lice koje on ovlasti izdaje pisani nalog za inspekcijski nadzor, pri čemu Zakon ne postavlja posebne uslove u ovom pogledu. Smatramo da rukovodilac koji izdaje nalog, kao i lice koje on ovlasti da izdaje nalog za vršenje inspekcijskog nadzora ne mora da ispunjava uslove za rukovodioca inspekcije iz člana 45. ZoIN.
U slučaju kada je prijava anonimna, a neophodno je preurediti predstavku, kako postupiti u tom slučaju? Kako se obratiti stranci ili odbaciti zahtev stranke?
Kada je predstavka anonimna, inspektor nije u mogućnosti da zatraži njeno uređenje, ako ona ima nedostatke zbog kojih ne može da postupa po njoj. Smatramo da ne postoji obaveza donošenja upravnog akta o odbacivanju i da u navedenim situacijama treba sačiniti obrazloženu belešku sa razlozima koji su onemogućili postupanje i tako okončati predmet.
Da li kada investitor koji gradi kanalizacionu mrežu, za šta poseduje građevinsku dozvolu raskopa put za raskopavanje mora da posebno dobije odobrenje upravljača, ili u proceduri za dobijanje dozvole mora da dobije uslove upravljača da bi uopšte dobio dozvolu?
U konkretnom slučaju investitor je u obavezi da pribavi uslove i rešenje za izradu tehničke dokumentacije u postupku izdavanja građevinske dozvole u skladu sa članom 17. stav 1. tačka 32. Zakona o putevima, a za raskopavanje i zauzeće puta i saglasnost upravljača, odnosno rešenje organa nadležnog za poslove saobraćaja, što proizilazi iz člana 49. stav 1. tačka 1) – 3) istog Zakona.
Poslovi na izdavanju prethodne saglasnosti upravljača i rešenja organa nadležnog za poslove saobraćaja bliže uređuje JLS u skladu sa ovlašćenjem iz člana 32. Zakona o putevima.
Da li zaštitni pojas puta takođe mora biti u javnoj svojini da bi moglo da se naloži uklanjanje predmeta, ograde ili zabrani ostavljanje predmeta, podizanje ograda?
Šta ako od prvog isključenja prevoznika prođe recimo godinu dana, da li se isti prevoznik i tada isključuje na 30 dana?
Zakom nije određen vremenski period u kom bi se moglo ponovo isključiti isto vozilo. Mišljenja smo da može i posle godinu dana ako se radi o istom prevozniku i istoj vrsti prevoza, kao i istoj povredi propisa.
Međutim, smatramo da pri izricanju mere, prema okolnostima konkretnog slučaja, treba imati u vidu utvrđen stepen rizika, kao i procenu u odnosu na to kojom merom se postižu cilj i svrha zakona i drugog propisa.
Kako lokalni inspektor može utvrditi identitet vozača ako mu vozač ne želi dati ličnu kartu?
Prema članu 21. stav 1. tačka 2) Zakona o inspekcijskom nadzoru (dalje u tekstu: ZoIN), inspektor je ovlašćen da izvrši uvid u ličnu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom koja je podobna da se identifikuju ovlašćena lica u nadziranom subjektu, druga zaposlena ili radno angažovana lica, fizička lica koja su nadzirani subjekti, svedoci, službena lica i zainteresovana lica, kao i fizička lica zatečena na mestu nadzora.
Dakle, inspektor je ovlašćen da izvrši uvid u ličnu i drugu javnu ispravu, a ukoliko nadzirani subjekt to onemogući inspektor će podatke o vozaču zatražiti od prevoznika (ukoliko se radi o zaposlenom) ili od vlasnika vozila, a može, ukoliko za to postoje mogućnosti zatražiti pomoć policije/komunalne milicije.
S ovim u vezi, članom 21. stav 1. Zakona o ličnoj karti („Službeni glasnik RS“, br. 62/06 i 36/11) propisano je da je lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da ima ličnu kartu dužno da je nosi i da je pokaže na zahtev službenog lica ovlašćenog za legitimisanje, a članom 29. stav 1. tačka 6) ovog zakona da će se novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj lice koje odbije da pokaže ličnu kartu službenom licu ovlašćenom za legitimisanje.
Po kom članu zakona inspektor ne može u inspekcijskom nadzoru tražiti na uvid: rešenje APR, rešenje o kategorizaciji objekta kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, uverenje, i dr. evidencije kako je upisan odnosno registrovan?
Odredba člana 15. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, br. 36/2015, 44/ 2018 - dr. zakon, 95/2018) propisuje način prikupljanje podataka od značaja za vršenje inspekcijskog nadzora nad određenim subjektom nadzora, odnosno propisuje da inspektor pribavlja po službenoj dužnosti javne isprave i podatke iz evidencija, odnosno registara koje vode nadležni državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave i drugi imaoci javnih ovlašćenja, koji su neophodni za inspekcijski nadzor.
Odredbama čl. 9. stav 3., 103. Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 – autentično tumačenje) regulisana je dužnost organa da pribavi podatke po službenoj dužnosti o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija a koji su neophodni za odlučivanje odnosno koji su neophodni inspektoru u inspekcijskom nadzoru.
Pored toga, članom 207. Zakon o opštem upravnom postupku propisana je novčana kazna od 5.000 dinara do 50.000 dinara za prekršaj za ovlašćeno službeno lice-inspektora, koje po službenoj dužnosti ne izvrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija.