Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Podnosilac zahteva traži fotokopiju diplome o stečenom srednjem i stečenom visokom obrazovanju funkcionera u JLS, za čije radno mesto nije bitna stručna sprema. Da li se takva informacija smatra informacijom od javnog značaja, odnosno da li takav zahtev može da se odbije?
Kad god se traže informacije o nečijem obrazovanju, prilikom odlučivanja da li te informacije treba učiniti dostupnim javnosti, treba razmotriti da li su te informacije uslov ili kriterijum za obavljanje određenog posla ili vršenje određene funkcije. Npr. ukoliko se traži informacija o stečenom obrazovanju odbornika u skupštini opštine takav zahtev treba odbiti, jer zakon ne propisuje bilo kakav uslov u pogledu stručne spreme odbornika. Međutim, ukoliko neko traži informaciju o stečenom obrazovanju načelnika opštinske uprave, takva informacija treba da bude učinjena dostupnom javnosti uz odgovarajuću zaštitu podataka kao što su ime roditelja, JMBG i prosek na studijama i sl. iz razloga što na tu funkciju može biti postavljeno samo lice koje ima završen pravni fakultet (čl. 54. st. 2. Zakona o lokalnoj samoupravi).
Radi se o zahtevu za pristup informaciji o tačnom broju zaposlenih u poslednjih godinu dana u GU, kao i dostavljanje tačne zarade pojedinačno za sva ova lica i tačan opis radnog mesta i imena. Da li su ove tražene informacije javne?
Reč je o informacijama koje moraju biti javno dostupne u informatoru o radu. Primera radi, u informatoru o radu Poverenika objavljene su informacije o broju zaposlenih, platama izabranih i postavljenih lica, a za lica koja nisu na rukovodećim položajima objavljene su informacije o iznosu plate za određeno zvanje (npr. mlađi savetnik, savetnik, samostalni savetnik, viši savetnik i sl.), bez imena i prezimena.
Načelno, informacije o svim rashodima i troškovima iz budžeta, tj. trošenju javnog novca, moraju biti dostupne javnosti. Međutim, prilikom činjenja dostupnih ovih informacija treba strogo voditi računa da privatnost lica na koja se odnose tražene informacije ne bude ugrožena, tj. narušena u većoj meri od one koja je neophodna da bi javnost dobila informacije o trošenju javnog novca i rashodima na plate zaposlenih u organu javne vlasti. U tom smislu treba zaštiti informacije o adresi stanovanja, JMBG, broju tekućeg računa, odbicima na ime alimentacije, sindikalnog članstva, kredita, administrativnim zabranama, minulom radu i sl.
Da li je javni interes dostava kopija putnih naloga za 4 godine, a tražilac odbija uvid u dokumenta koji mu je ponuđeni?
Informacije o trošenju javnog novca uvek treba da budu dostupne javnosti. Tražilac je taj koji opredeljuje na koji način želi da ostvari svoje pravo (da li želi uvid ili kopiju ili oboje). Organ ne može da ponudi da umesto kopije izvrši uvid. Međutim, kako će organ postupiti po zahtevu zavisi od obima tražene dokumentacije. Npr. ako je reč o organu koji nema puno naloga godišnje (npr. pet), što je za četiri godine 20 naloga ukupno, nema razloga da se pristup informaciji uskrati i kopije treba dostaviti tražiocu. Međutim, ukoliko je reč o nekom organu koji zbog prirode svog posla (npr. neka inspekcija) ima mnogo naloga godišnje pa se za period od četiri godine radi o desetinama hiljada stranica, organ može pozvati tražioca, predložiti mu uvid i da zahtev svede na razumnu meru. Ukoliko tražilac ostane pri prvobitnom zahtevu, organ može razmotriti uskraćivanje pristupa traženim informacijama u skladu sa čl. 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pri čemu je teret dokazivanja da su ispunjeni uslovi za primenu instituta zloupotrebe prava na organu javne vlasti koji postupa po zahtevu.
Da li postoji opravdani interes javnosti da zna informacije o prisustvu određenih zaposlenih na seminarima, obukama, o bolovanju određenih zaposlenih, godišnjem odmoru, rezultatu PCR testa, članstvu u komisijama, pristupu mejlovima unutar JLS?
Oboriva je zakonska pretpostavka da javnost ima pravo da zna svaku informaciju koja je u posedu organa javne vlasti. Organ je dužan da dokaže da je suprotno od toga. Kada su informacije o zaposlenima u pitanju, prilikom procene da li traženu informaciju treba učiniti dostupnom javnosti ili ne, u svakom konkretnom slučaju, treba sprovesti test javnog interesa i utvrditi koji interes pretežniji u tom konkretnom slučaju (interes javnosti da zna ili privatnost lica na koje se tražene informacije odnose). Prilikom sprovođenja testa javnog interesa u prvom redu treba odgovoriti na pitanje da li je tražena informacija u vezi sa radom zaposlenog i njegovim profesionalnim životom (takve informacije načelno uvek treba da budu dostupne javnosti) ili je u vezi sa njegovim privatnim životom (takvim informacijama načelno treba uskratiti pristup javnosti).
Informacija o odsustvu sa rada bilo kog zaposlenog ili lica koje obavlja javnu funkciju jeste informacija od javnog značaja. Informacija o periodu u kom je lice odsustvovalo sa rada uvek mora biti dostupna javnosti, a da li treba da bude dostupna i informacija o razlozima zbog kojih je lice odsustvovalo zavisi od toga da li je odsustvo bilo iz službenih ili privatnih razloga. Razlozi za odsustvo iz službenih razloga (npr. stručno usavršavanje, službeni put i sl.) treba da budu dostupni javnosti. Pristup informacijama o razlozima odsustva privatne prirode (npr. slobodni dani za rođenje deteta, venčanje i sl.) treba uskratiti, ali i tada treba dati informacije o periodu kada je lice odsustvovalo sa rada iz privatnih razloga.
Pristup informacijama o PCR testu načelno treba uskratiti.
Informacije o članstvu u komisijama treba da budu dostupne jer su u vezi sa radom i profesionalnim životom javnog službenika.
Što se tiče pristupa korespondenciji obavljenoj putem službenog mejla, treba imati u vidu da su i to informacije od javnog značaja. Stoga je poželjno i preporučljivo da organ javne vlasti definiše kako i pod kojim uslovima se može koristiti službena adresa elektronske pošte.
Da li se lični podaci o zaposlenima smatraju informacijama od javnog značaja (npr: ime i prezime, iznos zarade, odsustva sa rada itd.)?
Sve informacije u vezi sa svim zaposlenima u organima javne vlasti su informacije od javnog značaja.
Lica zaposlena u organima javne vlasti imaju uži obim privatnosti od lica koja nisu zaposlena u tim organima. Načelno, informacije o imenima i prezimenima zaposlenih u organima javne vlasti treba uvek da budu dostupna javnosti. Izuzetak bi npr. bila imena prikrivenih islednika, jer bi se otkrivanjem njihovih imena ugrozile akcije koje vode nadležni organi, kao i sama bezbednost tih lica. Isti je odgovor i u vezi sa zaradama lica angažovanih i zaposlenih u organima javne vlasti, njihovom odsustvu sa rada i sl. To je iz razloga što je reč o licima koja su plaćena javnim novcem i informacije su u vezi sa njihovim profesionalnim životom i angažmanom, a ne u vezi sa njihovim privatnim životom.
Međutim, prilikom činjenja dostupnim ovih informacija treba strogo voditi računa da se ne ugrozi privatnost ovih lica u meri većoj od one koja je neophodna da bi javnost bila informisana o radu organa javne vlasti. U tom smislu, ne smeju se javnosti učiniti dostupnim informacije o adresi prebivališta, JMBG, bračnom stanju, tekućem računu u banci, odbicima od alimentacije, administrativnim zabranama i sl. lica zaposlenih u organima javne vlasti. Ili npr. treba učiniti dostupnom informaciju o tome u kojim danima je lice odsustvovalo s posla, ali ne treba činiti dostupnom informaciju o razlozima odsutnosti kad su ti razlozi privatne prirode (npr. rođenje deteta, venčanje, smrt bliskog lica, bolovanje i sl.).
Ukoliko u postupku inspekcijskog nadzora nadzirani subjekt dostavi kopiju dokumenata kojim potvrđuje svoje zakonito poslovanje, da li ta dokumenta predstavljaju i informacije od javnog značaja i da li se mogu dostaviti podnosiocu predstavke ukoliko podnese zahtev za pristup?
Ta dokumenta definitivno jesu informacije od javnog značaja, jer su nastale u vezi sa radom organa. Da li treba ta dokumenta dostaviti tražiocu u celosti ili delimično ili uskratiti pristup informacijama zavisi od sadržine samog dokumenta. U odnosu na sadržinu dokumenta treba razmotriti da li su ispunjeni uslovi iz čl. 8, 9 i 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama za ograničenje pristupa tim dokumentima. Ako jesu, treba razmotriti da li se to odnosi na sve informacije sadržane u tim dokumentima ili samo neke, u kom slučaju treba primeniti odredbu čl. 12. Zakona. Tim članom je propisano da, ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti omogući tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i obavesti ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.
Da li su biografije članova Komisija (npr. komisija za dodelu sredstava za medije) deo informacije od javnog značaja?
Jesu. Za članstvo u takvim komisijama neko lice preporučuje upravo njegovo iskustvo, obrazovanje i znanje u određenoj oblasti i takve informacije treba da budu dostupne javnosti, uz odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti, tj. podataka koji nisu od značaja za članstvo u komisiji (npr. adresa stanovanja, JMBG, bračno stanje i drugi podaci iz privatnog života, ukoliko su sadržani u biografijama).
Da li je informacija o odsustvu funkcionera sa rada u određenom periodu, informacija od javnog značaja? Šta je dokaz opredmećenosti u tom slučaju?
Informacija o odsustvu sa rada bilo kog zaposlenog ili lica koje obavlja javnu funkciju jeste informacija od javnog značaja. Informacija o periodu u kom je lice odsustvovalo uvek mora biti dostupna javnosti, a da li treba da bude dostupna i informacija o razlozima zbog kojih je lice odsustvovalo zavisi od toga da li je odsustvo iz službenih ili privatnih razloga. Razlozi za odsustvo iz službenih razloga (npr. stručno usavršavanje, službeni put i sl.) treba da budu dostupni javnosti. Pristup informacijama o razlozima odsustva privatne prirode (npr. slobodni dani za rođenje deteta, venčanje i sl.) treba uskratiti, ali i tada treba dati informacije o periodu kada je lice odsutno sa rada iz privatnih razloga.
U situaciji kada je lice prisutno na poslu, u konkretnom slučaju informacija o funkcioneru koji je bio na radu u periodu za koji se traži informacija (pretpostavka je da funkcioner nema obavezu da se upisuje kad dolazi na rad i da se ispisuje kad izlazi), treba navesti da je funkcioner bio na radu u tom periodu, a dokaz opredmećenosti može biti i „karnet“ u kom se vodi evidencija prisutnosti na radu.
Da li je materijal za odbornike Skupštine opštine javna informacija?
Šta se dešava u slučaju kada lice traži dokumentaciju sa konkursa (npr. traži projekte sa kojim su mediji konkurisali) i da li se ta lica mogu obavestiti da mogu izvršiti uvid lično?
Konkursna dokumentacija učesnika koji su pobedili na konkursu i koji po tom osnovu dobijaju novac iz budžeta, načelno mora da bude dostupna javnosti. Da li će se tražiocu omogućiti uvid ili kopija dokumenata ili oba prava zavisi od toga šta je tražilac informacija zahtevao. Npr. ako je tražilac zahtevao kopiju dokumentacije, organ javne vlasti ne može da mu umesto kopije ponudi uvid u tražene informacije, jer je tražilac taj koji opredeljuje na koji način želi da ostvari svoje pravo.
Kako prilikom podnošenja zahteva mora postojati adresa tražioca informacije, da li to znači adresa stanovanja ili je dovoljna samo mejl odnosno veb adresa?
U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama se samo kaže „adresa tražioca“, pa je stvar prvostepenog organa i njegovog postupanja da li će insistirati i na adresi prebivališta ili boravišta ili mu je dovoljna adresa elektronske pošte za postupanje.
Međutim, u postupku po žalbi, koji je formalniji od postupka po zahtevu u prvom stepenu, Poverenik traži da žalilac izričito navede adresu prebivališta ili boravište, pored adrese elektronske pošte za prijem zahteva. Ukoliko žalilac ne postupi po nalogu, Poverenik odbacuje žalbu (čl. 58, 59 i 167. st. 1. Zakona o opštem upravnom postupku).
Da li ovlašćeno lice za pristup informacijama od javnog značaja može da bude diplomirani ekonomista?
Zakonom nije propisano koje obrazovanje treba da ima ovlašćeno lice za pristup informacijama od javnog značaja, ali s obzirom na propisana pravila i postupak ostvarivanja prava na pristup, neophodno je dobro poznavanje zakona i propisa, te je poželjno da ovlašćeno lice bude lice sa pravnim obrazovanjem, a ako to nije moguće bar da ovlašćeno lice ima mogućnost da se u vezi sa postupanjem po konkretnom zahtevu konsultuje sa pravnikom.