Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Gde treba navesti broj i datum rešenja o ovlašćenju?
U rešenju kojim se odbija zahtev za pristup informacijama u smislu člana 16. st. 10. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u uvodu se mora navesti lično ime ovlašćenog lica za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja i pravni osnov njegovog ovlašćenja, a u skladu sa čl. 141. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku.
U kom roku službenik opštinske uprave mora da odgovori na zahtev ovlašćenog lica za pristup informacijama ako je rok za dostavljanje informacije tražiocu 15 dana?
Takav rok nije zakonom propisan, ali samo ovlašćeno lice treba da naznači u kom roku je potrebno da mu se dostave tražene informacije da bi ono moglo blagovremeno postupiti po zahtevu. Taj rok svakako treba da bude kraći od 15 dana, a razuman da i lice od kog se traže informacije ima vremena da postupi (npr. 7 do 10 dana bi bilo razumno, zavisno od obima traženih informacija). Ovlašćeno lice o tom roku posebno treba da vodi računa ako mora da prikupi podatke iz više organizacionih jedinica i da ih objedini.
Ukoliko lice ovlašćeno za informacije od javnog značaja u nekom organu ima problem sa pribavljanjem informacije od nadležne službe, tj. ne dobije traženu informaciju, šta treba da preduzme u tom slučaju?
Ovlašćeno lice treba da ima pisane dokaze da je blagovremeno zahtevalo tražene informacije. U slučaju nedostavljanja informacija treba obavestiti o tome (zavisno od načina organizacije rada) svog pretpostavljenog, rukovodioca te službe i/ili rukovodioca organa. Važno je to učiniti pre isteka zakonom propisanog roka za postupanje po zahtevu da bi se problem blagovremeno rešio i postupilo po zahtevu na vreme.
Da li je obavezno pozivanje na član 15. Zakona i isti podnositi na propisanom obrascu ili je dovoljno samo pozvati se na zakon i napisati običan zahtev u slobodnoj formi?
U zahtevu nije obavezno pozvati se na član 15. Zakona, niti je neophodno koristiti propisani obrazac, ali je to korisno. Zahtev se može napisati i u slobodnoj formi. Ukoliko je organ vlasti u sumnji po kom pravnom osnovu je podnet zahtev, neophodno je pre postupanja razjasniti tu nedoumicu i pozvati tražioca da precizira po kom pravnom osnovu podnosi zahtev, da li po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ili po drugom pravnom osnovu.
S obzirom na to, da neki drugi zakoni ograničavaju pravo na informacije od javnog značaja, kako da ovlašćeno lice ne propusti da postupi po takvom zakonu?
Pre svega, bilo bi dobro da je ovlašćeno lice pravnik ili bar da ima mogućnost konsultacija sa pravnikom. U materiji pristupa informacijama, Zakon o slobodnom pristupu informacijama je lex specialis u odnosu na sve druge zakone kojima se uređuje materija slobodnog pristupa. Čak i kada iz drugih zakona proizilazi obaveza uskraćivanja informacija, uslovi za uskraćivanje prava se cene u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Npr. ukoliko neki tražilac zatraži od doma zdravlja po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, informaciju o tome da li je njegov komšija pozitivan na Kovid, iako je Zakonom o pravima pacijenata propisana obaveza doma zdravlja da čuva taj podatak kao naročito osetljiv, dom zdravlja postupajući po takvom zahtevu treba da donese rešenje kojim će takav zahtev odbiti iz razloga propisanih članom 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama (zaštita privatnosti lica na koja se podaci odnose). Isto važi za druge zakone.
Tako, kada pristup informaciji treba uskratiti iz razloga što je tražena informacija poslovna tajna ili tajni podatak, organ vlasti treba da se pozove prilikom uskraćivanja pristupa na čl. 8. i 9. tačka 5) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U toj situaciji ne može se pozvati samo na Zakon o zaštiti poslovne tajne ili na Zakon o tajnosti podataka, kao razlog uskraćivanja pristupa informacijama.
Dakle, iz drugih zakona proizilaze smernice u vezi sa postupanjem po zahtevu, ali razlozi za ograničenje i uskraćivanje pristupa informacijama cene se samo u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama.
Šta se dešava kad ovlašćeno lice dobije nepotpune informacije od službe, a to ne zna i tražilac je uskraćen za informacije?
Davanje nepotpune ili netačne informacije predstavlja prekršaj kažnjiv zakonom. Iz tog razloga, najnovijim izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je predviđeno da će lice koje ovlašćenom licu za postupanje po zahtevima za pristup informacijama, ne dostavi tražene podatke ili dostavi netačne i nepotpune podatke biti prekršajno gonjeno.
U slučaju kada postoji zajedničko ovlašćeno lice u JLS, može li se ono dopisom obratiti, odeljenju tj. zaposlenom koje poseduje traženu informaciju ukoliko to stranka ne zna i taj odgovor stranci proslediti? Šta uraditi ako stranka ne zna kome treba da se obrati, a ako je potrebno to tražiti od nje?
Stranka, tj. tražilac informacije nije u obavezi da zna organizaciju rada u jednom organu javne vlasti, niti se to može očekivati i zahtevati od tražioca. Ovlašćeno lice se može obratiti organizacionoj jedinici unutar organa i tražiti potrebne informacije (štaviše to je obaveza ovlašćenog lica). Takođe, ono može tražiocu proslediti odgovor koji je dobilo od te druge organizacione jedinice, pod pretpostavkom da je iz tog odgovora jasno da je time u potpunosti postupljeno po zahtevu tražioca.
S obzirom na to, da zahtev mora sadržati naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca informacije, kao i što precizniji opis informacije koja se traži, kako se onda zahtev podnosi anonimno?
Ovde je reč o pravu javnosti da zna. Tražilac je samo reprezent javnosti. Ukoliko neko lice pošalje mejl sa neodređene adrese (anonimno), a reč je o informaciji koja mora biti dostupna celokupnoj javnosti, organ javne vlasti neće pogrešiti ako zahtev dostavi i takvom „anonimnom“ licu.
Međutim, ako je reč o zahtevu koji treba odbiti, onda treba postupiti strogo formalno i tražiti dopunu zahteva u skladu sa članom 15. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Kako postupiti u slučaju kada ovlašćenom licu organa da postupi prema određenom zahtevu koji je stigao nadređeni funkcioner ne dozvoljava da se odgovori tražiocu informacije?
Takvo ponašanje nadređenog javnog funkcionera je nezakonito. Ovlašćeno lice bi trebalo u tim situacijama da pismeno obavesti rukovodioca da je takav nalog nezakonit. Način postupanja zaposlenog u jedinicama lokalne samouprave kada se traži od njega izvršenje nezakonitog naloga propisan je članom 31. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Da li ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja koji je istovremeno i radnik opštinske uprave odgovara i na zahteve koji su upućeni skupštini opštine, opštinskom veću ili predsedniku opštine, pošto ovi organi nemaju ovlašćeno lice ili neko iz ovih organa treba da odgovori na zahtev jer je upućen njima?
To zavisi od toga ko je dao ovlašćenje. Ukoliko skupština opštine, opštinsko veće ili predsednik opštine nisu izričito konkretno lice da postupa i po njihovim zahtevima, onda je obaveza da ovlaščno lice postupa samo po zahtevima Opštinske uprave. Međutim, u slučaju bilo kakve sumnje to treba proveriti jer ovlašćenje može proizilaziti iz različitih akata svih tih organa (npr. rešenje, odluka, opis sistematizacije radnih mesta u samoj Upravi i sl.). Zato treba razjasniti nedoumice, da se ne bi došlo u situaciji da ovlašćeno lice bude pozvano na odgovornost u slučaju nepostupanja po zahtevima podnetim nekom od tih organa.
Da li se u obaveštenju koje se dostavlja tražiocu navodi ovlašćenje ili samo kada donosimo rešenje?
Poželjno je, ali nije obavezno. Međutim, u rešenju kojim se odbija zahtev za pristup informacijama u smislu člana 16. st. 10. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u uvodu se mora navesti lično ime ovlašćenog lica za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja i pravni osnov njegovog ovlašćenja, a u skladu sa čl. 141. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku.
Kako postupiti u situaciji kada se lice u čijem posedu se nalazila informacija, razbolelo nakon isteka 7 dana od dana prijema zahteva, a pre isteka roka od 15 dana za postupanje po zahtevu, tako da je obaveštenje bilo moguće dostaviti podnosiocu zahteva samo nakon isteka roka od 7 dana?
Teorijski, to bi bila situacija u kojoj se može smatrati da je opravdano, u smislu člana 16. st. 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, produžiti rok postupanja po zahtevu na 40 dana.
Međutim, u organizacionom smislu, posmatrano sa aspekta rada organa javne vlasti i institucija ne bi trebalo dozvoliti da ceo sistem zavisi samo od jednog čoveka. Posao treba organizovati tako da bez obzira na nečije odsustvo s posla iz bilo kog razloga (godišnji odmor, bolovanje, slobodni dani i sl.) posao može nesmetano da se obavlja.