Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li zaposleni za vreme korišćenja neplaćenog odsustva ima pravo na isplatu solidarne pomoći koju isplaćuje poslodavac u određenom novčanom iznosu za poboljšanje materijinog položaja zaposlenih?
Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - odluka US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje) u članu 78. kaže da poslodavac može zaposlenom odobriti odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20) u članu 22. kaže da zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:
- radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja (master, doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 radnih dana;
- radi negovanja obolelog člana uže porodice - do 90 radnih dana;
- radi obavljanja ličnih poslova - do 7 radnih dana;
- za slučaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do 5 radnih dana;
- učestvovanje na kulturnim i sportskim priredbama u svojstvu izvođača, kao i učestvovanje na stručnim kongresima i konferencijama.
Na lični zahtev poslodavac će odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo do 90 dana, koje se može koristiti jednom, u periodu od pet godina, ukoliko odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen. Poslodavac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju i u drugim slučajevima, ako odsustvo sa rada zaposlenog ne utiče bitno na organizaciju rada kod poslodavca. Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem. Neplaćeno odsustvo odobrava se, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva).
S obzirom da Zakon o radu predviđa da za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, a solidarna pomoć jeste pravo iz radnog odnosa, smatramo da nema osnova da se za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom isplati solidarna pomoć.
U sindikalnu organizaciju opštine učlanjeno je 60 zaposlenih kod poslodavca, odnosno 96% zaposlenih. S obzirom da nije zaključen kolektivni ugovor, odnosno sporazum između poslodavca i sindikata, već se neposredno primenjuju odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/19 i 55/20) koji propis bi trebalo primeniti u konkretnom slučaju? Da li član 211. stav 2. Zakona o radu ili član 70. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave?
Članom 211. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) predviđa se da se kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca može utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.
U stavu 2. predviđeno je da ako kolektivni ugovor ili sporazum nije zaključen, lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:
1) na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;
2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.
Dakle, Zakon ne uređuje na koji način će se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata radi obavljanja sindikalne funkcije. Poslodavac i sindikat imaju mogućnost da navedene kriterijume sami utvrde kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca, a srazmerno broju članova sindikata (Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj 011-00-01042/2014-02 od 8. januara 2015). Imajući navedeno u vidu, u ovom konkretnom slučaju primeniće se odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS i to odredbe člana 70.
Da li zaposleni u lokalnoj samoupravi mora da poštuje otkazni rok od najmanje 15 dana ili mozi dati otkaz danas za sutra?
Odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) su precizne. Naime, članom 161. je propisano da službenik može da podnese pismeni otkaz najmanje 15 dana pre dana koji je u pismenom otkazu označio kao dan prestanka radnog odnosa.
Zaposleni je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Posto nikada nije radio u lokalnoj samoupravi niti državnom organu, određen je probni rad od 6 meseci i obaveza polaganja državnog stručnog ispita u tom roku. Međutim, zaposleni odlazi na bolovanje i zbog prirode bolesti očekuje se da bude na bolovanju 4-5 meseci. Da li se tom zaposlenom produžava probni rad i obaveza polaganja ispita za onoliko koliko je bio na bolovanju?
Članovima od 72. do 74. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da je probni rad obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili državnom organu.
Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci, a za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.
Probni rad službenika prati njegov neposredni rukovodilac, koji posle okončanja probnog rada poslodavcu daje pismeno mišljenje o tome da li je službenik zadovoljio na probnom radu. Službeniku koji ne zadovolji na probnom radu prestaje radni odnos. Službenik na probnom radu koji je radni odnos zasnovao na neodređeno vreme polaže državni stručni ispit do okončanja probnog rada, a službeniku koji ne položi državni stručni ispit, prestaje radni odnos.
Mogućnost odnosno nemogućnost produženja probnog rada usled dužeg odsustva sa rada zaposlenog na probnom radu nije uređena zakonom te smatramo da odluku o tome poslodavac treba da donese ceneći okolnosti u svakom konkretnom slučaju. Naime, polazeći od svrhe instituta probnog rada, a to je provera sposobnosti, znanja i veštine koje zaposlenog kvalifikuju za obavljanje poslova određenog radnog mesta, ukoliko neposredni rukovodilac koji prati rad zaposlenog na probnom radu, smatra da je on u periodu u kome je radio pokazao sposobnosti, znanja i veštine koje ga kvalifikuju za obavljanje poslova određenog radnog mesta, poslodavac može doneti odluku da po povratku tog zaposlenog sa odsustva ne produži probni rad. Takođe, ukoliko neposredni rukovodilac smatra da je zbog dužeg odsustva zaposlenog dovedena u pitanje objektivna ocena i da je potrebno dodatno vreme za proveru sposobnosti, znanja i veštine poslodavac može odlučiti da produži probni rad tom zaposlenom dok se ne stekle objektivna ocena o njegovom radu. Sve u svemu, ovakva situacija predstavlja izuzetak i ni na koji način ne bi trebalo da utiče na funkcionisanje probnog rada u redovnim okolnostima.
Zakon inače uspostavlja probni rad kao uslovan u odnosu na zasnovan radni odnos, imajući u vidu da službeniku koji ne zadovolji na probnom radu prestaje radni odnos, što svakako može biti i pre isteka roka utvrđenog za probni rad.
Da li se može smatrati validnom izjava o neprihvatanju odborničkog mandata, podneta od strane kandidata za odbornika, kome nije Opštinska izborna komisija izdala uverenje da je izabran, odnosno odborniku sa iste izborne liste na čije mesto bi trebao da dođe pomenuti kandidat skupština nije donela rešenje o prestanku mandata? Dakle, da li je izjavu o neprihvatanju odborničkog mandata, trebalo podneti nakon donošenja rešenja o prestanku mandata prethodnog odbornika?
Zakon o lokalnim izborima nije propisana mogućnost davanja negativne izjave o prihvatanju odborničkog mandata, već Zakon poznaje samo institut (pozitivne) saglasnosti na dodelu mandata.
Međutim, Republička izborna komisija je u svoju praksu uvela mogućnost davanja izjave da se ne prihvata mandat narodnog poslanika, uz uslov da ta izjava bude overena kod javnog beležnika (saglasnost za dodelu mandata ne mora da bude overena, jer Zakon to nije odredio).
S obzirom na to da je mogućnost davanja negativne izjave, odnosno neprihvatanja mandata iznedrila praksa u primeni zakona i da to pitanje nije uređeno zakonom, ovo mišljenje se ne zasniva na tumačenju zakonskih odredbi, već isključivo na principu celishodnosti. U tom smislu, mišljenja smo da izborna komisija treba da prihvati overenu izjavu o neprihvatanju odborničkog mandata, bez obzira na trenutak podnošenja, odnosno bez obzira na okolnost da li je u toku postupak popune upražnjenog odborničkog mesta, odnosno da li je skupština opštine donela odluku o prestanku mandata nekog odbornika. Mišljenja smo, takođe, da bi takva izjava mogla da bude povučena sve do trenutka kada bi nastupio slučaj u kojem bi tom kandidatu izborna komisija trebalo da dodeli odbornički mandat.
NAPOMENA: Smatramo bitnim da ukažemo na određenu formulaciju dela postavljenog pitanja na koje je dat gore navedeni odgovor. Naime, u postavljenom pitanju se navodi „Da li se može smatrati validnom izjava o neprihvatanju odborničkog mandata, podneta od strane kandidata za odbornika, kome nije Opštinska izborna komisija izdala uverenje da je izabran“. U vezi sa obeleženim tekstom, bitno je ukazati da se izjava o neprihvatanju mandata može podneti samo izbornoj komisiji i to samo povodom postupka dodele odborničkog mandata radi popune upražnjenog odborničkog mesta, što znači da se podnosi pre izdavanja uverenja o izboru za odbornika. Dakle, tu izjavu ne može da da kandidat kojem je izborna komisija dodelila mandat i izdala uverenje o izboru.
Da li prosvetni inspektori opštine moraju napraviti poseban opštinski plan za prosvetnu inspekciju u skladu sa Zakonom o inspekcijsko nadzoru?
Članom 10. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS” br.36/15, 44/18-dr.zakon i 95/18) propisana je obaveza planiranja inspekcijskog nadzora. Ovaj član propisuje i sadržinu godišnjeg plana rada. Važno je napomenuti da stav 8. i 9. istog člana uređuju da “Ministar nadležan za odgovarajuću oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnog ovlašćenja koji vrši inspekcijski nadzor u određenoj oblasti propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora.
Nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora iz izvorne nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.„
U skladu sa tim, Plan inspekcijskog nadzora u oblasti prosvete uređen je članom 20. Zakona o prosvetnoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 27/2018) koji glasi:
„Godišnji plan inspekcijskog nadzora donosi se za školsku odnosno radnu godinu čije je trajanje utvrđeno zakonom iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.”
Dakle, opštinska prosvetna inspekcija donosi godišnji plan inspekcijskog nadzora, a jedina razlika je u periodu za koji se plan donosi. Prosvetni inspektor planira nadzor za jednu školsku, odnosno radnu godinu (a ne za kalendarsku godinu).
Da li predsednik opštine može da zaključi ugovor o radnom angažovanju nekog lica?
U skladu sa članom 44. Zakona o lokalnoj samoupravi predsednik opštine: 1) predstavlja i zastupa opštinu; 2) predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština; 3) naredbodavac je za izvršenje budžeta; 4) usmerava i usklađuje rad opštinske uprave; 5) donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom skupštine; 6) vrši i druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima opštine.
U skladu sa članom 12. Zakona o javnim nabavkama odredbe ovog zakona primenjuju se na postupak zaljučivanja ugovora o delu. Ugovor o delo predstavlja vrstu ugovora van radnog odnosa u skladu sa članom 199. Zakona o radu i njega kao zakonski zastupnik potpisuje predsednik opštine nakon sprovedenog odgovarajućeg postupka javne nabavke. Što se tiče ostalih oblika radnog angažovanja (ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o dopunskom radu, i dr.) kada ugovor za predmet ima neki od opisa posla iz delokruga rada uprave takvo angažovanje uglavnom zaključuje načelnik opštinske uprave.
Grad je osnivač tri sportska privredna društva sa 100% učešća u kapitalu. U skladu sa članovima 2. i 3. Zakona o javnim preduzećima "Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i: ...društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave...". U skladu sa članom 2. Zakona o sportu "Sport je delatnost od posebnog značajaza Republiku Srbiju". Imajući u vidu navedeno: da li to što je sport delatnost od posebnog značaja, u kontekstu Zakona o sportu, znači i da je delatnost od opšteg interesa, u kontekstu Zakona o javnim preduzećima? Da li je na sportska privredna društva čiji je osnivač grad potrebno primenjivati odredbe Zakona o javnim preduzećima ili Zakona o privrednim društvima?
Član 33. – uređuje organizacije u oblasti sporta, i u stavu 1. navodi: „Radi obavljanja sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti sportska organizacija može se osnovati kao udruženje (u daljem tekstu: sportsko udruženje) ili kao privredno društvo (u daljem tekstu: sportsko privredno društvo), u skladu sa ovim zakonom, a na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se opšti propisi o udruženjima, odnosno privrednim društvima.”
Član 92. - uređuje sportsko privredno društvo, i u stavu 2. navodi: “Sportsko privredno društvo može se osnovati kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, u skladu sa zakonom.”
Član 110. – uređuje ustanove i privredna društva za obavljanje sportskih delatnosti. Proizilazi da ukoliko JLS osniva ustanovu, to čini u skladu sa propisima koji se odnose na javne službe; a ukoliko JLS osniva privredno društvo za obavljanje sportske delatnosti – stav 4. ovog člana upućuje da se to čini u skladu sa zakonom i na ovom mestu ukazujemo da prema našem mišljenju Zakon o sportu zapravo upućuje na Zakon o privrednim društvima.
Zakon o sportu kao poseban zakon koji uređuje oblast sporta, reguliše između ostalog, organizacione oblike koji se mogu osnivati za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti. U skladu sa navedenim članovima, zakon taksativno navodi udruženje i privredno društvo kao moguće organizacione oblike, odnosno pravne forme u kojima se mogu osnivati pravna lica koja će obavljati sportske delatnosti, čime je isključenja mogućnost osnivanja drugih pravnih oblika koji bi obavljali navedenu delatnost.
Dakle, u skladu sa citiranim odredbama Zakona o sportu nije moguće formirati sportsko društvo u formi javnog preduzeća, već isključivo u formi udruženja odnosno privrednog društva.
Koje je najniže zvanje službenika, koji obavlja poslove matičara ili zamenika matičara? Da li navedene poslove mogu obavljati i mlađi saradnici, ili službenici sa najnižim zvanjem saradnika?
Shodno članu 11. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) matičar, odnosno zamenik matičara može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, položen poseban stručni ispit za matičara i ovlašćenje za obavljanje poslova matičara.
Članom 65. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano sledeće:
„U zvanju mlađeg saradnika obavljaju se jednostavniji stručni poslovi kao i administrativno-tehnički poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca.“
S obzirom na navedeno, matičaru odnosno zameniku matičara može da se odredi zvanje mlađeg saradnika.
Da li u slučaju promene prebivališta kandidata za odbornika, Opštinska izborna komisija može da izda uverenje o izboru za odbornika i da li, u tom slučaju, skupština opštine može da potvrdi mandat takvom kandidatu za odbornika, a s obzirom na član 46. stav 1. tačka 6) važećeg Zakona o lokalnim izborima. Dakle, reč je o promeni prebivališta kandidata za odbornika, kome još uvek nije potvrđen mandat.
Opštinska izborna komisija, u postupku popune upražnjenog odborničkog mesta u skupštini opštine, nije ovlašćena da utvrđuje da li kandidat za odbornika kome bi trebalo da bude dodeljen mandat ispunjava uslove za potvrđivanje mandata, u smislu člana 6. stav 2. Zakona o lokalnim izborima. Izborna lista koja je postala pravnosnažna u izbornom postupku ostaje punovažna, pravnovaljana i nepromenljiva i nakon izbora, te izborna komisija nema više nadležnosti da utvrđuje ispunjenost uslova kandidata sa te izborne liste da budu odbornici.
Shodno navedenom, u slučaju da je nekom odborniku prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, izborna komisija treba da postupi na način propisan članom 48. Zakona o lokalnim izborima, odnosno dodeli mandat u skladu sa odgovarajućom odredbom člana 48. st. 2. do 4, dok će odluku o potvrđivanju ili nepotrvrđivanju mandata novom odborniku doneti skupština opštine, u skladu sa članom 56. Zakona o lokalnim izborima, s obzirom na to da je zakonom jedino skupština opštine ovlašćena za odlučivanje o mandatima odbornika.
Može li privremeni zastupnik da bude neko ko nije diplomirani pravnik?
Da li privremeni zastupnik ima pravo na naknadu troškove i u kom iznosu mu opredeliti naknadu ako nije iz reda advokata?
Saglasno čl. 88. st. 1. ZUP-a privremeni zastupnik ima pravo na naknadu stvarnih troškova koji su nastali u vezi sa postupkom, kao i pravo na nagradu. Ukoliko se radi o radniku organa uprave organ će proceniti da li će postupiti u skladu sa navedenim članom ili će obavljanje dužnosti vršiti u sklopu svog radnog mesta.
O visini naknade najbolje bi bilo da se vidi kakva je praksa uspostavljena kod republičkih javnih preduzeća i društava kapitala kada su oni korisnici eksproprijacije.