Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Kada JLS sprovodi neki konkurs, kako objaviti rezultate konkursa, tj. ako treba da se objavi spisak lica koja su ispunila uslove i prošla konkurs, da li sme da se objavi njihovo lično ime i još neki dodatni podaci i da li je za to potreban pristanak konkretnih lica?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 12. da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: 1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha; 2) obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora; 3) obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca; 4) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica; 5) obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca; 6) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.
Član 14. stav 1. istog zakona propisuje da se osnov za obradu iz člana 12. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona određuje zakonom.
U konkretnom slučaju treba utvrditi koji je pravni osnov za sprovođenje konkursa i u pravilima za njegovo sprovođenje predočiti licima na koji način će njihovi podaci biti obrađivani.
Šta znači konstatacija "ako postoji zakon po kome se postupa, nije neophodan pristanak lica za lične podatke koji će se pribavljati"?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 12. da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:
- lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha;
- obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora;
- obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca;
- obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica;
- obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca;
-
obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.
Član 14. stav 1. istog zakona propisuje da se osnov za obradu iz člana 12. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona određuje zakonom.
Da li su matičari prilikom zakazivanja venčanja ili prijave smrti dužni da strankama daju da potpišu izjavu da su saglani da se pribave njihovi izvodi/uverenja o državljanstvu s obzirom da su po ZUP-u dužni i ovlašćeni da ih pribavljaju?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 12. da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha;2) obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora;3) obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca;4) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica;5) obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca;6) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.
Član 14. stav 1. istog zakona propisuje da se osnov za obradu iz člana 12. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona određuje zakonom.
Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016) u članu 103. propisuje dužnost organa da pribavi podatke po službenoj dužnosti, i to na sledeći način: (1) Organ je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje (član 9. stav (3) ovog zakona). (2) Ako službenu evidenciju vodi drugi organ, organ koji vodi postupak dužan je da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drukčije propisano. Ako se traženi podaci mogu dobiti elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku. (3) U postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. Ako stranka u roku ne podnese lične podatke neophodne za odlučivanje organa, zahtev za pokretanje postupka će se smatrati neurednim (član 59. stav (2) ovog zakona).
Da li je neophodan pristanak za obradu podataka o ličnosti kada se postupa po zahtevu za naknadu štete u slučaju ujeda napuštenih pasa, imajući u vidu i zdravstvenu dokumentaciju koja se podnosi?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 17. da je obrada podataka o zdravstvenom stanju zabranjena, a da je izuzetno dopuštena kada je neophodna u cilju podnošenja, ostvarivanja ili odbrane pravnog zahteva ili u slučaju kad sud postupa u okviru svoje nadležnosti.
U konkretnom slučaju, u pitanju je obrada podataka o ličnosti od strane organa lokalne samouprave koja je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca propisanih zakonom, odnosno u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca, u smislu člana 12. zakona, pa pristanak za obradu podataka nije potreban.
Da li je potrebno da svaki organ JLS posebnim rešenjem odredi lice za zaštitu podataka o ličnosti?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 4. tačka 25. da je "organ vlasti" državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanova i druga javna služba, organizacija i drugo pravno ili fizičko lice koje vrši javna ovlašćenja.
Isti zakon u članu 56. propisuje da su rukovalac i obrađivač dužni da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti ako se obrada vrši od strane organa vlasti, osim ako se radi o obradi koju vrši sud u svrhu obavljanja njegovih sudskih ovlašćenja. U istom članu propisano je da ako su rukovaoci ili obrađivači organi vlasti ili nadležni organi, može se odrediti zajedničko lice za zaštitu podataka o ličnosti, uzimajući u obzir organizacionu strukturu i veličinu tih organa vlasti.
U sutuaciji kada marketinške agencije radi ispitivanja javnog mnjenja zovu na fiksni broj telefona, po kom osnovu ga imaju? Kako tražiti da se konkretan broj telefona izbriše sa liste mogućih poziva?
Marketinške agencije podatke o fiksnim brojevima telefona najčešće prikupljaju iz javno dostupnog telefonskog imenika, tzv „Belih strana“.
Član 120. Zakona o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS“, br. 44 od 30. juna 2010, 60 od 10. jula 2013 - US, 62 od 13. juna 2014, 95 od 8. decembra 2018 - dr. Zakon) propisuje: Pružalac usluga javnog telefonskog imenika dužan je da bez naknade obavesti pretplatnika o nameri da njegove lične podatke uključi u javno dostupan telefonski imenik u štampanoj ili elektronskoj formi, o svrsi imenika, dostupnosti ličnih podataka preko usluga obaveštenja, kao i mogućnostima za pretragu ličnih podataka od strane trećih lica preko funkcija pretrage u elektronskoj formi imenika (stav 1).
Pretplatnik ima pravo da, po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana, odbije saglasnost za uključivanje ličnih podataka u javno dostupan telefonski imenik (stav 2).
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da pretplatniku, čiji se lični podaci nalaze u javno dostupnom telefonskom imeniku, omogući proveru ili ispravku podataka, kao i mogućnost povlačenja date saglasnosti, odnosno brisanja ličnih podataka iz javno dostupnog telefonskog imenika, na jednostavan način i bez naknade (stav 3).
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da pribavi dodatni pristanak pretplatnika pre omogućavanja upotrebe podataka iz javnog telefonskog imenika u svrhe različite od stupanja u kontakt sa pretplatnikom preko ličnog imena i prezimena, odnosno naziva pretplatnika ili minimuma drugih njegovih identitetskih oznaka (stav 4).
Član 121. istog zakona propisuje: Operator koji pruža javno dostupne telefonske usluge dužan je da: 1) sačini i vodi ažuran javni telefonski imenik sa podacima svojih pretplatnika; 2) obezbedi korisnicima svojih usluga pristup uslugama obaveštenja i javnim telefonskim imenicima (stav 1).
Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da udovolji svakom razumnom zahtevu za pristup podacima iz stava 1. tačka 1) ovog člana, pod uslovima koji su objektivni, nediskriminatorni, u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti (stav 2).
Obaveza iz stava 2. ovog člana naročito se odnosi na zahteve pružalaca usluga javnih telefonskih imenika, koji sačinjavaju sveobuhvatne javno dostupne telefonske imenike sa podacima o svim pretplatnicima javno dostupnih telefonskih usluga u Republici Srbiji (stav 3).
Agencija bliže propisuje uslove u pogledu pristupa i korišćenja podataka iz stava 2. ovog člana (stav 4).
Konačno, čl. 37. st. 2 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da lice na koje se podaci odnose ima pravo da u svakom trenutku podnese prigovor na obradu svojih podataka o ličnosti koji se obrađuju za potrebe direktnog oglašavanja, uključujući i profilisanje, u meri u kojoj je ono povezano sa direktnim oglašavanjem. Ukoliko lice podnese prigovor na obradu za potrebe direktnog oglašavanja, podaci o ličnosti se ne mogu dalje obrađivati u takve svrhe. Isti član propisuje dužnost rukovaoca da najkasnije prilikom uspostavljanja prve komunikacije sa licem na koje se podaci odnose, upozori to lice na postojanje prava na prigovor i da ga upozna sa tim pravima na izričit i jasan način, odvojeno od svih drugih informacija koje mu pruža.
U članu 16. Zakona navodi se da maloletno lice koje je navršilo 15 godina može samostalno da daje pristanak za obradu podataka o ličnosti u korišćenju usluga informacionog društva. Sa koliko navršenih godina maloletno lice može samostalno da daje pristanak za obradu podataka o ličnosti u ostalim slučajevima (a da nije u pitanju korišćenje usluga informacionog društva)?
Pristanak maloletnih lica za obradu podataka o ličnosti, koji se ne odnosi na korišćenje usluga informacionog društva, nije regulisan Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti „Sl. glasnik RS“, broj 87/2018). U tom smislu, samostalan pristanak za obradu podataka o ličnosti maloletnog lica vezuje se za sticanje poslovne sposobnosti, u skladu sa posebnim propisima.
Ako JLS ima nameru da formira tim za zaštitu podataka o ličnosti, koliko članova mora da ima taj tim i ko ih ovlašćuje za rad?
Obaveza organa jedinice lokalne samouprave, u skladu sa članom 56. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) jeste da imenuje lice za zaštitu podataka o ličnosti.
Svaki od rukovalaca ili obrađivača koji su dužni da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti – određuju samo JEDNO, a ne više fizičkih lica. Ne postoji zakonska smetnja, ali ni obaveza za formiranje posebnih organizacionih celina ili timova za zaštitu podataka o ličnosti.
Više o tome: Lice za zaštitu podataka o ličnosti
Kako definisati/utvrditi rok čuvanja fotografija, snimaka i drugih ličnih podataka građana objavljenih u vestima na zvaničnom sajtu opštine ili Jutjub kanalu?
Kako identifikovati (kojim podacima) podnosioca zahteva za uvid u obradu podataka?
Podnosilac zahteva za ostvarenje prava može se identifikovati uvidom u identifikacioni dokument, a u čl. 21. stav 7. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisano je da ako rukovalac opravdano sumnja u identitet lica koje je podnelo zahtev iz člana 26, čl. 29. do 31, člana 33. i čl. 36. do 38. ovog zakona, rukovalac može da zahteva dostavljanje dodatnih informacija neophodnih za potvrdu identiteta lica, što ne isključuje primenu člana 20. ovog zakona.
Kod javnih nabavki, da li je potrebno uneti u konkursnu dokumentaciju i kasnije ugovor, odredbe o zaštiti podataka o ličnosti?
Prema odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, rukovalac je odgovoran za izbor obrađivača. Konkretno, čl. 86. st. 3. propisuje da je za materijalnu ili nematerijalnu štetu nanentu licu čiji se podaci obrađuju odgovoran rukovalac, a obrađivač samo ukoliko nije postupao u skladu sa odredbama propisanim ZZPL ili kada je postupao izvan ili suprotno uputstvima rukovaoca.
Imajući to u vidu, zahtev za primenom adekvatnih mera zaštite podataka o ličnosti može biti deo konkursne dokumentacije, kako bi rukovalac odabrao obrađivača koji ispunjava standarde zaštite podataka o ličnosti. Čak i ukoliko kroz proces javnih nabavki organ angažuje obrađivača podataka o ličnosti, zahtevom za primenom adekvatnih mera zaštite, rukovalac postupa u skladu sa načelom odgovornosti, iz čl. 5. st. 2. ZZPL.
Kada se radi procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, šta sadrži i ko izrađuje?
Procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti (kada se radi, šta sadrži i ko je izrađuje) propisana je u čl. 54. i 55. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Vidi: Odluku Poverenika.pdf o listi vrsta radnji obrade podataka o ličnosti za koje se mora izvršiti procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti i tražiti mišljenje Poverenika