Questions and answers

Član 41. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da je rukovalac dužan da preduzme odgovarajuće tehničke, organizacione i kadrovske mere kako bi obezbedio da se obrada vrši u skladu sa ovim zakonom i bio u mogućnosti da to predoči, uzimajući u obzir prirodu, obim, okolnosti i svrhu obrade, kao i verovatnoću nastupanja rizika i nivo rizika za prava i slobode fizičkih lica, da se ove mere preispituju i ažuriraju, ako je to neophodno, te ako je to u srazmeri sa obradom podataka, ove mere uključuju primenu odgovarajućih internih akata rukovaoca o zaštiti podataka o ličnosti.

S obzirom na nadležnosti organa jedinica lokalnih samouprava, prirodu, obim, okolnosti i svrhu obrade podataka o ličnosti koje vrše, kao i verovatnoću nastupanja rizika i nivo rizika za prava i slobode fizičkih lica, isti organi bi trebalo da sačine i primene odgovarajuće interne akte o zaštiti podataka o ličnosti.

Član 5. stav 1. tačka 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da se podaci o ličnosti moraju čuvati u obliku koji omogućava identifikaciju lica samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade („ograničenje čuvanja”).

Član 12. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: 1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha; 2) obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora; 3) obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca; 4) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica; 5) obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca; 6) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice. Stav 1. tačka 6) ovog člana ne primenjuje se na obradu koju vrši organ vlasti u okviru svoje nadležnosti.

Dakle, kao i u ostalim slučajevima obrade podataka, i u pomenutoj situaciji mora se obezbediti adekvatan osnov obrade podataka o ličnosti, i podatke čuvati samo u roku koji je neophodan za ostvarenje svrhe.

Član 12. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: 1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha; 2) obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora; 3) obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca; 4) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica; 5) obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca; 6) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice. Stav 1. tačka 6) ovog člana ne primenjuje se na obradu koju vrši organ vlasti u okviru svoje nadležnosti.

Zakon o privatnom obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 104 od 27. novembra 2013, 42 od 11. maja 2015, 87 od 13. novembra 2018.) uređuje obavezno obezbeđenje i zaštitu određenih objekata, poslove i rad pravnih i fizičkih lica u oblasti privatnog obezbeđenja, uslove za njihovo licenciranje, način vršenja poslova i ostvarivanje nadzora nad njihovim radom.

Član 4. ovog zakona propisuje: Obavezno obezbeđeni objekti su objekti od strateškog značaja za Republiku Srbiju i njene građane, kao i objekti od posebnog značaja čijim oštećenjem ili uništenjem bi mogle nastupiti teže posledice po život i zdravlje ljudi ili koji su od interesa za odbranu zemlje, osim objekata čiju zaštitu obavljaju državni organi i objekata čija se zaštita obavlja saglasno propisima iz oblasti odbrane (stav 1); pod obavezno obezbeđenim objektima smatra se i prostor na kome se nalaze ti objekti i čine njihov sastavni deo, kao i prateći objekti koji su u funkciji tih objekata (stav 2).

Član 5. istog zakona propisuje: Zaštita obavezno obezbeđenih objekata obavlja se, kao poslovna funkcija pravnog lica kome ti objekti pripadaju, na način predviđen opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji (stav 1); zaštita obavezno obezbeđenih objekata, u skladu sa opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji, obavlja se ugovornim angažovanjem subjekata licenciranih za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili kao organizovana samozaštitna delatnost (stav 2); u pravnom licu kome pripadaju objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje, samozaštitna delatnost obavezno ima organizovanu plansku, organizacionu i kontrolnu funkciju (stav 3).

Član 29. istog zakona propisuje: Poslovi tehničke zaštite vrše se upotrebom tehničkih sredstava i uređaja za sprečavanje protivpravnih radnji prema licima, imovini ili poslovanju, a naročito za zaštitu od: 1) nedozvoljenog pristupa u prostore i objekte koji se obezbeđuju; 2) iznošenja, odnosno otuđenja i neovlašćenog korišćenja štićenih predmeta; 3) unošenja oružja, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih predmeta i materija; 4) provale, diverzije i nasilnog napada na objekat ili oduzimanje predmeta; 5) neovlašćenog pristupa podacima i dokumentaciji; 6) zaštitu vozila za transport novca i drugih prevoznih sredstava; 7) drugih identifikovanih rizika.

Član 30. istog zakona propisuje: Upotrebom tehničkih sredstava i uređaja za obezbeđenje lica, imovine i poslovanja smatraju se usluge koje se pružaju primenom pojedinačnih ili funkcionalno povezanih perimetarskih mera, uređaja i sistema za: protivprovalnu i protivprepadnu zaštitu, zaštitu od požara, video-obezbeđenje, kontrolu pristupa, socijalne alarme, satelitsko praćenje vozila (GPS), elektrohemijsku zaštitu vrednosti, mehaničku zaštitu i zaštitu podataka, osim: 1) proizvodnje, marketinga, prodaje, isporuke, ugradnje protivprovalnih vrata, sigurnosnih brava, ograda i interfona bez mogućnosti vizuelnog snimanja i arhiviranja snimaka na objektima namenjenim za stanovanje, parkiralištima i garažama u sklopu ovih objekata, bez usluge održavanja, nadgledanja i povezivanja u sistem tehničke zaštite; 2) proizvodnje, marketinga, prodaje i ugradnje mehaničke zaštite, alarmnih uređaja, kao i fabrički ugrađenih GPS i drugih tehničkih uređaja u vozilima bez usluge održavanja, nadgledanja i povezivanja na sistem tehničke zaštite; 3) proizvodnje, marketinga, prodaje, isporuke protivprovalnih i protivprepadnih alarma kao i drugih uređaja i sredstava tehničke zaštite; 4) opravke, održavanja i servisiranja uređaja i sredstava tehničke zaštite u servisima ovlašćenim od proizvođača uređaja i sredstava (stav 1); tehnička sredstva i uređaji mogu biti povezani u sistem tehničke zaštite (stav 2).

Član 31. istog zakona propisuje da se tehnička zaštita sprovodi na području štićenog objekta ili prostora, prilikom obezbeđenja štićenih lica, imovine i poslovanja, ili prilikom obezbeđenja transporta novca i vrednosnih pošiljki, kao i da tehnička sredstva koja se koriste u obavljanju poslova privatnog obezbeđenja nije dozvoljeno koristiti na način kojim se narušava privatnost drugih.

 Član 32. istog zakona propisuje: kada se poslovi zaštite objekta ili prostora koji se koriste za javnu upotrebu vrše uz upotrebu uređaja za snimanje slike, pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje dužni su da na vidljivom mestu istaknu obaveštenje da je objekat ili prostor zaštićen video obezbeđenjem, a korisnik usluga je obavezan da to prihvati i arhivirane snimke čuva najmanje 30 dana i da ih, na zahtev, stavi na uvid ovlašćenom policijskom službeniku (stav 1); podaci iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti samo u svrhu za koju su prikupljeni (stav 2); zabranjeno je ustupanje trećim licima i javno objavljivanje podataka iz stava 1. ovog člana, osim u slučajevima predviđenim zakonom (stav 3).

Prilikom razmatranja obrade podataka o ličnosti članova biračkih odbora, potrebno je razmotriti propise kojima se uređuju izbori. Tako je npr. Republička izborna komisija, na osnovu čl. 34. i 98. Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“, br. 35/00, 57/03 – odluka US, 72/03 – dr. zakon, 18/04, 85/05 – dr. zakon, 101/05 – dr. zakon, 104/09 – dr. zakon, 28/11 – odluka US, 36/11 i 12/20) i člana 95. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 26. aprila 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 20/20), donela Odluku o naknadama, materijalnim i drugim troškovima za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 26. april 2020. godine. Tačkom 12. ove odluke, regulisano je da se isplata naknada za rad u biračkim odborima vrši isključivo uplatom na tekuće račune lica iz tač. 9. i 10. ove odluke u poslovnim bankama. Ovim propisom, međutim, nije propisano koji podaci o ličnosti članova biračkih odbora se u te svrhe prikupljaju, niti koliko dugo se čuvaju, pa bi trebalo razmotriti i propise kojima se uređuje arhiviranje i kancelarijsko poslovanje.

S obzirom na svrhu predmetne obrade podataka o ličnosti, u pitanju je obrada koja je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca, u smislu člana 12. stav 1. tačka 3.  Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18).

 S tim u vezi, neophodno je voditi računa o načelima obrade iz člana 5. istog zakona, prema kojima podaci o ličnosti moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade („minimizacija podataka”) i čuvati se u obliku koji omogućava identifikaciju lica samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade („ograničenje čuvanja”).

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne propisuje obavezu izrade i potpisivanja izjave o poverljivosti zaposlenih, ali ovakve izjave mogu biti jedan od dokaza usklađivanja organa sa ZZPL, pre svega poštovanjem načela integriteta i poverljivosti podataka.

Obrazac za evidenciju radnji obrade nije propisan, ali je sadržina iste evidencije propisana. Ova evidencija vodi se u pismenom obliku, što obuhvata i elektronski oblik i čuvaju se trajno, u skladu sa članom 47. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/2018).

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/2018) propisuje u članu 4. tačka 1. da je „podatak o ličnosti” svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili odrediv, neposredno ili posredno, posebno na osnovu oznake identiteta, kao što je ime i identifikacioni broj, podataka o lokaciji, identifikatora u elektronskim komunikacionim mrežama ili jednog, odnosno više obeležja njegovog fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta.

S obzirom na zakonom utvrđenu podelu nadležnosti i na podelu poslova na izvorne i poverene, organi jedinica lokalnih samouprava imali bi se smatrati rukovaocima podataka zbirki kojima raspolažu.

Član 47. stav 9. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da se odredbe st. 1. i 4. ovog člana ne primenjuju na privredne subjekte i organizacije u kojima je zaposleno manje od 250 lica, osim ako: 1) obrada koju vrše može da prouzrokuje visok rizik po prava i slobode lica na koje se podaci odnose; 2) obrada nije povremena; 3) obrada obuhvata posebne vrste podataka o ličnosti iz člana 17. stav 1. ovog zakona ili podatke o ličnosti koji se odnose na krivične presude, kažnjiva dela i mere bezbednosti iz člana 19. ovog zakona.

 Organi opštine, kao jedinice lokalne samouprave, predstavljaju organe vlasti, u smislu člana 4. tačka 25. istog zakona.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/2018) propisuje da je zakonita obrada ona obrada koja se vrši u skladu sa ovim zakonom, odnosno drugim zakonom kojim se uređuje obrada.

Član 12. istog zakona propisuje da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

1. lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha;
2. obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora;
3. obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca;
4. obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica;
5. obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca;
6. obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.

Stav 1. tačka 6) ovog člana ne primenjuje se na obradu koju vrši organ vlasti u okviru svoje nadležnosti.

Zakon o Crvenom krstu Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 107) propisuje da javna ovlašćenja koja su zakonom poverena nacionalnom društvu na teritoriji Republike Srbije vrši Crveni krst Srbije (član 6), kao i da se Crvenom krstu Srbije poverava vršenje i sledećih javnih ovlašćenja: 1) pokretanje, organizovanje i sprovođenje ili učestvovanje u redovnim i vanrednim akcijama solidarnosti u Republici Srbiji za pomoć ugroženim licima i žrtvama prirodnih, ekoloških i drugih nesreća i oružanih sukoba, kao i obezbeđenje, u skladu sa zakonom, obuke ljudi, materijalnih, finansijskih i drugih sredstava za te akcije; 2) osposobljavanje građana, dobrovoljno organizovanih za obavljanje poslova civilne zaštite na teritoriji Republike Srbije, za pružanje prve pomoći u slučaju prirodnih, ekoloških i drugih nesreća, kao i oružanih sukoba; 3) organizovanje, obučavanje i pripremanje ekipa za prvu pomoć, higijensko-epidemiološku zaštitu, negu povređenih i obolelih, socijalni rad, psihološku pomoć stanovništvu i tehničku pomoć za izvršavanje zadataka u slučaju prirodnih, ekoloških i drugih nesreća, kao i oružanih sukoba; 4) popularisanje dobrovoljnog davalaštva krvi i, u saradnji sa službama i zdravstvenim ustanovama za transfuziju krvi, učestvuju u organizovanju akcija dobrovoljnog davanja krvi.

Član 11. istog zakona propisuje da, u vršenju javnih ovlašćenja iz čl. 6. i 7. ovog zakona i sprovođenju programa iz člana 9. ovog zakona, Crveni krst Srbije sarađuje sa nadležnim državnim organima, organima teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, kao i sa ustanovama i organizacijama u oblasti sistema zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, drugim oblicima organizovanja zaštite i spasavanja stanovništva, materijalnih i drugih dobara, crkvama i verskim zajednicama, preduzećima i drugim oblicima organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, nevladinim organizacijama i građanima (u daljem tekstu: organi, organizacije i lica).

Član 12. istog zakona propisuje da su, na zahtev Crvenog krsta Srbije organi, organizacije i lica dužni da daju podatke kojima raspolažu u obavljanju svojih delatnosti, odnosno koje poseduju, a koji su potrebni za vršenje javnih ovlašćenja iz čl. 6. i 7. ovog zakona. Organi, organizacije i lica dužni su da, po službenoj dužnosti, Crvenom krstu Srbije dostave sve podatke utvrđene Ženevskim konvencijama i Dopunskim protokolima o licima zaštićenim tim konvencijama i protokolima, u roku od 15 dana od dana kada ostvare kontrolu nad tim licima.

Standard ISO 27701 predstavlja ekstenziju ISO 27001 standarda, koji se oslanja na novu evropsku regulativu u oblasti zaštite podataka o ličnosti, tako da se ispunjenjem uslova za standardizaciju dokazuje usklađenost i sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ali isto ne isključuje nadležnosti Poverenika u eventualnom postupku nadzora.

Konačno rešenje, za koje se došlo do saznanja da je doneto na osnovu pogrešno utvrđenih činjenica, moglo bi da  poništi primenom vanrednog sredstva „ponavljanje postupka“, po službenoj dužnosti,  u skladu sa čl. 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku.

Uslovi:

• da je postupak okončan rešenjem protiv kojeg se ne može izjaviti žalba (konačno rešenje);
• da se saznalo  za nove činjenice i mogućnost da se izvedu novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drukčijeg rešenja; da nisu protekli rokovi iz člana 178. ZUP-a;
• da nisu protekli rokovi iz člana 178. ZUP-a.

Nove činjenice i novi dokazi mogu biti razlog za ponavljanje upravnog postupka samo ako su postojali u vreme donošenja konačnog rešenja, ako se za njih nije znalo ili iz opravdanih razloga nisu mogli biti upotrebljeni u postupku koji je prethodio donošenju rešenja i ako mogu dovesti do drukčijeg rešenja u upravnoj stvari da su bili poznati ili upotrebljeni u ranijem postupku. Novi dokazi mogu biti iz ranijeg perioda (stari za koje se nije znalo ili se nisu mogli upotrebiti) ili potpuno novi. Bitno je da se odnose na činjenice koje su postojale u vreme vođenja ranijeg postupka. Izvođenje drukčijeg pravnog zaključka iz utvrđenog činjeničnog stanja nakon donošenja konačnog rešenja, ne može biti razlog za ponavljanje upravnog postupka.