Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li se prilikom donošenja Rešenja o imenovanju Opštinske izborne komisije u stalnom sastavu mora utvrditi mandat ove komisije, ili njihov mandat traje dok ne budu razrešeni? Da li je obavezna shodna primena člana 30. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, s obzirom da Zakon o lokalnim izborma ne sadrži odredbu o mandatu? Ko predlaže kandidate za sekretara i zamenika sekretara OIK? Ako odborničku grupu čine odbornici sa koalicione izborne liste da li odbornička grupa mora da predloži kandidate - predstavnike svih političkih stranaka koje čine koaliciju, ili nema tu obavezu?
Članom 58. Zakona o lokalnim izborima propisano je da se, između ostalih, odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o imenovanju u izborne komisije i biračke odbore shodno primenjuju na izbor odbornika, ako Zakonom o lokalnim izborima nije drugačije određeno. S obzirom na to da Zakonom o lokalnim izborima nije uređeno pitanje trajanje mandata članova opštinskih/gradskih izbornih komisija, to znači da se na to pitanje shodno primenjuje član 30. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim je propisano da se „članovi Republičke izborne komisije i njihovi zamenici imenuju (se) na četiri godine, a članovi biračkih odbora i njihovi zamenici za svake izbore“.
Međutim, trajanje mandata može, ali ne mora da bude izričito navedeno u rešenju o imenovanju članova lokalne izborne komisije; u svakom slučaju, nesumnjivo je da mandat članova izborne komisije ne može da traje duže od četiri godine od dana donošenja rešenja o njihovom imenovanju.
Sekretara i zamenika sekretara izborne komisije predlaže predlagač rešenja o imenovanju članova i zamenika članova izborne komisije, s obzirom da zakonom nije definisana nadležnost za njihovo predlaganje. Stoga je na rukovodstvu skupštine da odluči ko će biti predložen za ove dužnosti.
Koalicione odborničke grupe nisu u formalnoj, zakonskoj obavezi da predlože članove izborne komisije iz svih političkih stranaka koje su obrazovale odborničku grupu, to je stvar političkog dogovora unutar odborničke grupe. Zakon samo nalaže (član 13. stav 4) obavezu da se za sva lica predložena za članove izborne komisije u rešenju navede njihova politička pripadnost ili naziv stranke, odnosno stranačke koalicije na čiji predlog je imenovan.
Da li službenik koji je zaposlen u Službi budžetske inspekcije, koja ne pripada upravi, žalbu na rešenje izjavljuje Upravnom sudu ili Žalbenoj komisiji?
Članom 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici.
Službenik je, u smislu odredbe ovog člana, zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju.
Članom 172. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da je žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika.
Odredbe člana 174. istog zakona glase:
„Žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa“.
S obzirom da je u konkretnom slučaju reč o službeniku koji obavlja poslove iz nadležnosti budžetske inspekcije, žalba na rešenje se izjavljuje nadležnoj Žalbenoj komisiji.
Polazeći od člana 39. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u okviru kog programa i programske aktivnosti i sa kojom funkcijom, u budžetu JLS planirati sredstva za finansiranje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati?
Besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike i načini njenog ostvarivanja i pružanja, uređena je odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 87/19).
Članom 2. definisano je da je cilj ovog zakona da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi. Dalje, članom 5. ovog zakona definisano je da organ javne vlasti jeste državni organ, organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja.
Članom 9. stav 1. propisano je da besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.
Članom 39. stav 2. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati ili kad se sastavlja javnobeležnička isprava ili posreduje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknade za pružanje besplatne pravne pomoći ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dok 50% naknade snosi Republika Srbija, preko ministarstva.
Članom 41. ovog zakona propisano je da kada se okonča besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, sastavi javnobeležnička isprava ili okonča posredovanje u rešavanju spora, pružalac podnosi organu uprave na overu: zahtev za plaćanje naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dokaze o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći, sastavljenoj javnobeležničkoj ispravi ili posredovanju u rešavanju spora u konkretnoj pravnoj stvari, kao i konačni obračun naknade. Kada Republika Srbija i jedinica lokalne samouprave zajednički snose naknadu za besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati, za sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju spora (član 39. stav 2), jedinica lokalne samouprave isplaćuje pružaocu celokupnu naknadu i dostavlja ministarstvu zahtev za isplatu 50% isplaćene naknade, kao i overeni konačni obračun naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora.
U Listi uniformnih programa i programskih aktivnosti JLS koji se nalaze u Aneksu 5 Uputstva za izradu programskog budžeta Ministarstva finansija RS (ažurirano u septembru 2020. godine), jedna od svrha Programa 15-Opšte usluge lokalne samouprave jeste i “obezbeđivanje usluga javne uprave i ostvarivanje i zaštita prava građana i javnog interesa”.
Imajući u vidu napred navedeno, može se zaključiti da su odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, poverena određena ovlašćenja nadležnom organu uprave JLS u cilju da se svakom građaninu omogući jednak i delotvoran pristup pravdi, da se pružanjem besplatne pravne pomoći obezbeđuje pružanje usluga javne uprave i ostvarivanje i zaštita prava građana i javnog interesa (postiže se svrha Programa 15 propisana Aneksom 5-Lista uniformnih programa i programskih aktivnosti JLS), kao i da organ uprave JLS odlučuje po podnetim zahtevima i vrši naknadu za pruženu besplatnu pravnu pomoć.
Dakle, naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći treba planirati u okviru Razdela: Opštinska/Gradska uprava, Program 15 – Opšte usluge lokalne samouprave, Programska aktivnost 0602-0001 Funkcionisanje lokalne samouprave i gradskih opština, Funkcija 130-Opšte javne usluge.
Da li može isto lice da bude direktor JU "Sportski centar" i da ostane da bude nastavnik u osnovnoj školi (oko 20% fond časova)? Da li se na ovu situaciju odnosi član 46. Zakona o sprečavanju korupcije?
Ovaj član predviđa da javni funkcioner, za vreme javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, ne može da obavlja drugi posao ili delatnost (stav 1.), osim izuzetno, ukoliko je u pitanju, između ostalog, nastavna delatnost, i to ona kojom se ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije, kada se njome može baviti bez saglasnosti Agencije i samo sa obavezom da prihode od ove delatnosti prijavi Agenciji (stav 2.).
S obzirom na to da je u pitanju nastavna delatnost u osnovnoj školi, u ovom slučaju svakako ne može biti reči o ugrožavanju ugleda javne funkcije, a, prema našem mišljenju, teško da postoje neki propisi zbog kojih bi ovaj javni funkcioner, vršeći istovremeno javnu funkciju direktora javne ustanove i nastavnu delatnost u osnovnoj školi, mogao ugroziti nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno mogao doći u sukob interesa tako što bi bio u situaciji da, na primer, vršeći javnu funkciju direktora javne ustanove odlučuje o svojim pravima i obavezama, kao nastavnika u osnovnoj školi.
Takođe, pretpostavljamo da se u ovom slučaju ne može dovesti u pitanje ni pravilo iz stava 6, prema kome je važno da nekim drugim zakonom ili propisom, koji regulišu rad direktora javne ustanove, nisu propisani poslovi ili delatnosti koje ovaj direktor ne bi smeo da obavlja za vreme vršenja javne funkcije i među kojima bi mogao biti posao nastavnika.
Zbog svega navedenog, smatramo da su u ovom slučaju ispunjeni svi uslovi iz člana 46. i da novoizabrani direktor javne ustanove "Sportski centar" ne mora da se obraća Agenciji za sprečavanje korupcije za saglasnost.
Ipak, direktor svakako mora da Agenciju obavesti o obavljanju ove delatnosti, u skladu sa članom 45. stav 1. U okviru tog obaveštenja, on treba da iznese sve relevantne informacije u vezi s obavljanjem svoje nove javne funkcije, kao i nastavne delatnosti, kako bi Agencija mogla da ustanovi da li su ispunjeni svi elementi iz članova 45. i 46. Zakona o sprečavanju korupcije.
S druge strane, skrećemo pažnju na pitanje dopunskog rada (nastavne delatnosti), koje se ovde postavlja. Odnosno, pretpostavka je da su autori Zakona o sprečavanju korupcije, prilikom formulacije člana 46. stav 2, koji propisuje kada je dozvoljeno vršenje drugog posla ili delatnosti bez saglasnosti Agencije, imali na umu poslove koji se obavljaju van radnog vremena javnog funkcionera. Odnosno, vršenje javne funkcije ne bi trebalo da bude ugroženo vršenjem druge delatnosti, ako bi se ona obavljala u vreme, kada je prema aktu o imenovanju ili postavljenju, javni funkcioner dužan da obavlja javnu funkciju. Zbog toga smatramo da je ovo manje pitanje o sprečavanju sukoba interesa, a više pitanje iz radnih odnosa i mogućnostima za vršenje dopunskog rada, o čemu više informacija i preporuke na koji način bi ovu situaciju trebalo rešiti tako da bude u potpunosti u skladu s propisima može dati inspekcija rada.
Da li postoji neki drugi mogući način angažovanja lica koje je navršilo 65 godina života i koje ima preko 15 godina staža osiguranja, osim ugovora o obavljanju povremenih i privremenih poslova?
Članom 163. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da, između ostalih razloga, službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
Dakle, u navedenom slučaju odnosno pod navedenim uslovima službenik ne može zasnovati radni odnos. Ali, Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđena je mogućnost rada van radnog odnosa.
Konkretno, članom 197. je propisno da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa korisnikom starosne penzije.
Pored navedenog, ugovor o delu (član 199. Zakona o radu) je još jedna opcija. Naime, poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ovde je važno napomenuti i to da Zakon o javnim nabavkama u članu 12. između ostalog predviđa da odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na ugovore koji se zaključuju u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada osim ugovora o delu, što znači da bi pre zaključenja ovakvog ugovora trebalo razmotriti da li je potrebno sprovesti postupak javne nabavke.
Da li po Zakonu o budžetskom sistemu citiram čl. 27k stav 6. „Izuzetno od stava 4. ovog člana, korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica u smislu stava 4. ovog člana“, važi bez obzira na stav 1. istog člana koji glasi: „U periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva? Da li preduzeće a pošto ima manje od 50 zaposlenih može da primi na određeno vreme do 7 radnika, i primi 1 radnika u stalni radi odnos a u skladu sa stavom clana 27 k?
Članom 27k Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) uređen je postupak za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava i kaže da u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan.
Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.
Počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
U ograničenje iz stava 4. ovog člana ne ubrajaju se lica u radnom odnosu na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka, lica radno angažovana posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u cilju sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja u skladu sa propisima koji uređuju oblast zapošljavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), lica angažovana radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, kao i lica angažovana od strane korisnika programa obuke, akreditovanih realizatora obuke koji su upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora obuka koju vodi Nacionalna akademija za javnu upravu.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica u smislu stava 4. ovog člana.
Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 1, 2. i 4. ovog člana.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom, na izabrana, postavljena i imenovana lica u državnim organima i organima jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i na direktore javnih preduzeća, društava kapitala, ustanova i javnih agencija čiji su osnivači Republika Srbija ili jedinice teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, kao i na osobe sa invaliditetom u skladu sa propisima koji uređuju oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
O zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme i radnog odnosa na određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad procenta iz stava 1. ovog člana u službama Narodne skupštine, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Državne revizorske institucije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za sprečavanje korupcije, Komisije za kontrolu državne pomoći, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisije za zaštitu konkurencije, Komisije za hartije od vrednosti, Fiskalnog saveta, Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za energetiku Republike Srbije, kao i o tome da ukupan broj zaposlenih, odnosno radno angažovanih iz stava 4. ovog člana kod tih korisnika bude veći od procenta, odnosno broja iz st. 4. i 6. ovog člana odlučuje odbor Narodne skupštine nadležan za administrativno-budžetska pitanja.
U ovom konkretnom slučaju broj zaposlenih na određeno vreme, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama nije povezano sa radnim odnosom na određeno vreme u svojstvu pripravnika iz razloga što je prema odredbama Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđen izuzetak za pripravnike da njihov radni odnos na određeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme, kada polože državni stručni ispit (član 70. zakona), te su, u skladu sa tim, obuhvaćeni pravilima za zapošljavanje na neodređeno vreme. U skladu sa članom 1. istog zakona odredbe tog zakona ne primenjuju se na zaposlene u javnim preduzećima.
Dakle, ukoliko korisnik javnih sredstava (u ovom slučaju javno preduzeće) ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih na određeno vreme, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, dok u radni odnos na neodređeno vreme može primiti onoliko lica koliko mu dozvoljavaju odredbe člana 27k stav 1 bez posebnih saglasnosti, odnosno onolika lica za koje je dobijena saglasnost tela Vlade za novo zapošljavanje.
Da li odbornik može biti postavljen za načelnika opštinske uprave i da nakon postavljenja nastavi da vrši funkciju odbornika?
Prema članu 30. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 – dr. zakon, 101/2016 – dr. zakon i 47/2018) propisano je da odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine.
Dakle, uzimajući u obzir ovu odredbu Zakona, odbornik ne može biti postavljen za načelnika uprave.
Članom 27k Zakona o budzetskom sistemu dozvoljeno je korisnicima javnih sredstava da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekucoj godini prime u radni odnos na neodredjeno vreme do 70% od ukupnog broja lica kojima je u prethodnoj godini prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu. Da li javno preduzeće može da primi jednog zaposlenog u stalni radni odnos bez pribavljanja saglasnosti?
U članu 27k Zakona o budžetskom sistemu se, između ostalog, kaže da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan. Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.
Dakle, ako je u prethodnoj godini kod konkretnog korisnika javnih sredstava prestao radni odnos jednom licu, u tekućoj godini će taj korisnik javnih sredstava moći da primi jedno lice u radni odnos bez posebnih saglasnosti (70% od 1 je 0,7 što se zaokružuje na 1), ukoliko nije bilo novih zapošljavanja u prethodnoj godini. Takođe, korisnik javnih sredstava mora imati obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene.
Da li JLS ima pravo, tj. da li je opravdano da se u Konkursu kojim se sufinansiraju projekti od javnog interesa koje realizuju udruženja građana, kao kriterijum navede da učesnici konkursa mogu biti samo ona udruženja koja su registrovana tj. čije je sedište na teritoriji date JLS?
Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nestajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koje realizuju udruženja ( „Sl. Glasnik RS“, br.16/2018) u daljem tekstu Uredba bliže uređuje uslove, kriterijume, obim, način, postupak dodele i način i postupak vraćanja sredstava za podsticanje programa koji realizuju udruženja (čl. 1).
Pod udruženjem, u smislu ove uredbe, podrazumeva se dobrovoljna i nevladina neprofitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica upisana u registar nadležnog organa u skladu sa zakonom (čl. 2).
Kriterijumi za izbor programa definisanih Uredbom (čl. 5 st.1.), između ostalih, odnose se na reference programa: oblast u kojoj se realizuje program, dužina trajanja programa, broj korisnika, mogućnost razvijanja programa i njegova održivost, ka i ciljeve programa koji se postižu: obim zadovoljavanja javnog interesa, stepen unapređenja stanja u oblasti u kojoj se program realizuje.
Ova odredba takođe sadrži i kriterijum zakonitosti prethodnog postupanja odnosno korišćenja sredstava i ispunjavanja ranije preuzetih ugovornih obaveza.
Uredba ostavlja prostor da se dodatno urede, odnosno uvedu dopunski kriterijumi koji su specifični za određenu oblast koje utvrđuje nadležni organ ( čl. 5.st.2.).
Imajući u vidu okvire koje je postavila Uredba, zaključuje se da ključni formalni uslov bez čijeg ispunjenja se predlozi programa, odnosno projekata ne razmatraju predstavlja dokaz o registraciji udruženja. Istovremeno, sama uredba ne postavlja dodatni uslov, odnosno ograničenja u ovom smislu.
U nameri da se promovišu najviši standardi, identifikujući i praksu koja odstupa od njih, zauzet je stav da su uslovi koji se postavljaju u odnosu na mesto registracije udruženja čiji se ciljevi, prema statutarnim odredbama, ostvaruju u oblasti u kojoj se program realizuje, neopravdani. Istovremeno, ukazujemo da bi prethodno pozitivno iskustvo udruženja u radu sa konkretnom lokalnom zajednicom moglo predstavljati dodatnu vrednost, odnosno ocenu u postupku procene predloga projekata.
Na drugoj strani, čini se da bi bilo moguće i opravdano postaviti kao uslov definisan konkursom da korisnici (su)finansiranog programa budu sa teritorije konkretne JLS.
Videti: Vodič za transaprentno finansiranje udruženja i drugih OCD iz budžeta LS.PDF - posebno deo koji sadrži modele lokalnih akata (Modela odluke o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa).
Da li gradska opština, kao poslodavac, može izdavati potvrde o stalnom radnom odnosu zaposlenog na engleskom ili drugim jezicima?
Članom 1. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma ("Sl. glasnik RS", br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon, 30/2010, 47/2018 i 48/2018 - ispr.) predviđeno je da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, a latinično pismo je u upotebi na način utvrđen ovim zakonom.
Na područjima Republike Srbije na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi su, istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma nacionalnih manjina, na način utvrđen ovim zakonom.
Članom 2. istog zakona predviđeno je da službenom upotrebom jezika i pisama, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba jezika i pisama u radu: državnih organa, organa autonomnih pokrajina, gradova i opština (u daljem tekstu: organi), ustanova, preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja.
Službenom upotrebom jezika i pisama, u smislu ovog zakona, smatra se i upotreba jezika i pisama u radu javnih preduzeća i javnih službi, kao i u radu drugih organizacija kad vrše poslove utvrđene ovim zakonom.
Službenom upotrebom jezika i pisama smatra se naročito upotreba jezika i pisama u:
- usmenom i pismenom opštenju organa i organizacija međusobno, kao i sa strankama, odnosno građanima;
- vođenju postupka za ostvarivanje i zaštitu prava, dužnosti i odgovornosti građana;
- vođenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine (u daljem tekstu: evidencije);
- izdavanju javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana;
- ostvarivanju prava, dužnosti i odgovornosti radnika iz rada ili po osnovu rada.
Službenom upotrebom jezika i pisama smatra se i upotreba jezika i pisama pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa, organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obaveštenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih javnih natpisa.
Dakle, organ jedinice lokalne samouprave mora se koristiti službenim jezikom i pismom u skladu sa navedenim zakonom.
Usled postojanja upražnjenog radnog - Građevinski inspektor, opština je ostala bez izvršioca na tom preko potrebnom radnom mestu. Shodno dogovoru sa drugom lokalnom samoupravom, dobijena je saglasnost drugog poslodavca, na određeno vreme, za radno angažovanje o dopunskom radu. Koji model primeniti za angažovanje radnika na radnom mestu Građevinski inspektor? Da li sa određenim licem zaključiti Ugovor o dopunskom radu uz odgovarajuću naknadu, ili ta osoba ostvaruje sva prava iz radnog odnosa, čime joj se izdaje Rešenje na određeno vreme za predmetne poslove? Kakav obračun sprovesti? Da li ima karakter zarade ili naknade?
Članom 40. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je data mogućnost dodatnog rada, uz obavezu službenika da o svom dodatnom radu obavesti poslodavca.
Shodno navedenim odredbama, službenik može, uz pismenu saglasnost poslodavca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada službenika.
Da bi se ostvarilo navedeno pravo, saglasnost za dodatni rad službenika daje poslodavac, u skladu sa odredbama člana 41. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Saglasnost poslodavca nije potrebna za dodatni naučnoistraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima.
Poslodavac, inače, može zabraniti rad ako se njime onemogućava ili otežava rad službenika, šteti ugledu poslodavca, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada službenika.
O dodatnom radu službenika na položaju odlučuje organ nadležan za njegovo postavljenje.
S obzirom da je u konkretnom slučaju dobijena saglasnost poslodavca na dodatni rad ne postoji prepreka da se sa ovim licem zaključi ugovor o dodatnom radu, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Navedeni ugovor se zaključuje u pisanom obliku i njime se utvrđuje pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.
Ovakvim ugovorom se reguliše rad i obavljanje rada i ugovor nema formu radnog odnosa, odnosno lice koje se angažuje po navedenom ugovoru nema status zaposlenog, te se na navedena lica ne primenjuje postupak kao na ostale zaposlene koja su u radnom odnosu, pa ni u postupku prestanka takve vrste radnog angažovanja.
Obaveza plaćanja poreza na naknadu ostvarenu po osnovu dopunskog rada propisana je Zakonom o porezu na dohodak građana i sva primanja koja ostvaruje lice angažovano po osnovu ovakvog ugovora imaju karakter ugovorene naknade.
Članom 43. Zakona o lokalnim izborima propisano je da će izborna komisija jedinice lokalne samouprave najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste. S tim u vezi, da li izborna komisija može da ne dodeli mandate kandidatima za odbornike sa iste izborne liste po redosledu od 1 pa na dalje, ukoliko je neki kandidat dostavio izbornoj komisiji pre donošenja rešenja o dodeljivanju mandata sa te izborne liste overenu izjavu da ne prihvata mandat odbornika? Da li u rešenju izborne komisije o dodeljivanju mandata odbornicima sa te izborne liste, mogu da se dodele mandati po redosledu 2,3,5 i 6 kandidatima sa te izborne liste?
Zakon o lokalnim izborima ne poznaje mogućnost odustajanja od odborničkog mandata, odnosno njegovog neprihvatanja.
Odredba člana 43. istog zakona, kojom je uređen postupak dodeljivanja odborničkih mandata kandidatima sa izbornih lista nakon sprovedenih izbora, ne sadrži obavezu pribavljanja saglasnosti kandidata da mu odbornički mandat bude dodeljen. To znači da postupak dodeljivanja mandata ne zavisi od izjave volje samih kandidata.
Naime, izjavu o prihvatanju kandidature za odbornika, koju je svaki odbornik dužan da potpiše u postupku kandidovanja, odnosno podnošenja izborne liste, treba tumačiti kao izjavu koja, po logici stvari, predstavlja i izjavu da se želi biti odbornik u novom sazivu skupštine jedinice lokalne samouprave. Ova izjava može da bude povučena najkasnije do utvrđivanja Zbirne izborne liste kandidata za odbornike.
Pismena saglasnost kandidata o prihvatanju mandata je neophodna samo u postupku popune upražnjenog odborničkog mesta, nakon konstituisanja skupštine opštine/grada, u slučaju da je nekom odborniku mandat prestao pre isteka vremena na koje je izabran, što je regulisano članom 48. stav 6. Zakona o lokalnim izborima.
To, praktično, znači da je izborna komisija dužna da mandate dodeli svim kandidatima sa izborne liste čiji su redni brojevi na izbornoj listi obuhvaćeni brojem odborničkih mandata koji pripadaju toj izbornoj listi, počev od rednog broja jedan, tako da kandidatu kojem je nakon održanih izbora dodeljen odbornički mandat, a koji ipak ne želi da bude odbornik, kao jedina mogućnost preostaje da podnese ostavku na funkciju odbornika, i to tek pošto mu mandat bude potvrđen na konstitutivnoj sednici skupštine opštine/grada.
Pitanje mogućnosti odricanja od mandata obrađeno je i u Priručniku za sprovođenje lokalnih izbora, u tački 4.2. Potvrđivanje mandata, na strani 261 drugog izdanja Prirucnika.pdfkoje je SKGO objavio 2020. godine.