Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Odeljenje za finansije, privredu i poljoprivredu dobilo je zahtev za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, katastarske parcele 12051/1, 12052 i 12049/3. Uz zahtev dobijena je i Informaciju o lokaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Sektora za prostorno planiranje i urbanizam i Informacija o lokaciju Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj kojima je između ostalog navedeno da Inforamcija o lokaciji ne predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole. Od JP za urbanističko planiranje, upravljanje putevima i izgradnju dobijeno je urbanističko mišljenje kojim je u Zaključku navedeno da se gore navedene katastarske parcele nalaze na približnoj stacionaži na kojoj je planiran uslužni centar i da je za izgradnju uslužnog centra neophodna izrada Plana detaljne regulacije ili urbanističkog projekta, dok je od Odeljenja za urbanizam i građenje dobijeno uverenje VIII kojim je navedeno da se katastarske parcele protežu paralelno sa državnim putem IA reda br. 3 i to na stacionaži oko km 58+836, na kojoj je planiran uslužni centar. Na osnovu dokumentacije koja je dostavljena, da li je ispravno uraditi rešenje o promeni namene na osnovu dostavljene dokumentacije i ukoliko se uradi rešenje o promeni namene zemljišta da li će se isti moći na osnovu ovih urbanističkih mišljenja i informacija o lokaciji sprovesti u katastru?
U skladu sa članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.
Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Nakon uvida u dokumentaciju, zaključujemo da katastarske parcele koje su predmet zahteva za promenu namene, nisu obuhvaćene popisom katastarskih parcela za koje se vrši promena namene na osnovu Prostornog plana područja posebne namene, odnosno, da služba za katastar nepokretnosti nije imala planski osnov za provođenje nastale promene. Kako je Prostornim planom područja posebne namene planirana dalja detaljna urbanistička razrada za predmetno područje, smatramo da će se donošenjem plana nižeg reda stvoriti planski osnov za promenu namene navedenih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko, nakon čega će organ opštinske uprave biti u mogućnosti da donese rešenje o utvrđivanju naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.
Ko može da ubaci podatke na portal GeoSrbija?
Na Google mape podatke mogu da postave svi registrovani korisnici, u skladu sa pravilima koja određuje kompanija Google. Pravilima kompanije je takođe regulisan način prijavljivanja netačnih podataka, tako da sadržaj zavisi od angažovanja zajednice koja postavlja i koristi ove podatke.
Postavljanje podataka na portal GeoSrbija omogućeno je organima javne vlasti, tj. državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama teritorijalne autonomije i jedinicama lokalne samouprave.
Kako program prepoznaje decimalni broj koji ima zarez, od zareza kojima odvajamo rezultate, kada stoje u nizu?
Ovo je jedan od nedostataka CSV formata.
CSV format (tekstualni format u kome su vrednosti odvojene zarezima) je najjednostavniji način da se tabelarni podaci predstave u vidu običnog teksta.
U jezicima u kojima se kao znak za decimalu koristi zarez, ovo može predstavljati problem i postoje različita rešenja da se to prevaziđe, kao na primer:
- korišćenjem tačke kao decimalnog znaka (prilikom konverzije podataka može se lako uraditi izmena)
- korišćenjem znaka tačka i zarez (;) za odvajanje vrednosti, umesto zareza
- korišćenjem drugih, kompleksnijih formata za razmenu podataka (XML, JSON)
Šta omogućavaju podaci odvojeni zarezima?
Omogućavaju razmenu podataka između različitih programa, aplikacija i baza podataka.
CSV (comma separated values) je uobičajeni format za razmenu podataka, koji podržavaju različite aplikacije i programi. Predstavlja jednostavan način da se tabelarni podaci predstave kao običan tekst. Zbog svoje jednostavnosti je u širokoj primeni i većina programa koji rade sa podacima imaju opciju uvoza podataka iz ovog formata, kao i izvoza u ovaj format, a mogu se otvoriti i u svakom programu za obradu teksta.
Ko upućuje opštinskom veću predlog programa za monitoring (Savet za zdravlje ili služba za zaštitu životne sredine)?
Članom 52. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da opštinska uprava priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine, predsednik opštine i opštinsko veće. Stoga smo mišljenja da opštinskom veću nacrt programa treba da uputi opštinska uprava ili organizaciona jedinica u okviru nje, a da Savet treba da postupa u skladu sa zadacima i ovlašćenjima koja su definisana aktom o njegovom osnivanju.
Koje su ključne razlike između plana razvoja i plana zaštite životne sredine?
Plan razvoja JLS je hijerahijski najviši planski dokument JLS i predstavlja dokument razvojnog planiranja. Njegov sadržaj je propisan Uredbom o obaveznim elementima plana razvoja autonome pokrajine i jedinice lokalne samouprave. On sadrži prioritetne ciljeve razvoja JLS za najmanje sedam godina.
S druge strane, Program predstavlja dokument javne politike, užeg obuhvata od strategije ili nekog drugog planskog dokumenta. On hijerahijski može da proistekne iz Plana razvoja JLS, da se njime detaljnije razradi neki prioritetni cilj Plana razvoja, ili da se izradi radi razrade nekog posebnog cilja strategije koja obuhvata celokupnu oblast planiranja (ima ih 18, prema Uredbi o metodologiji izrade dokumenata javnih politika, i JLS mogu same da odluče da li im je potrebna izrada neke strategije ili ne). Prema čl. 33. Uredbe, program može da se izradi i radi ostvarivanja neke strategije ili plana razvoja, ukoliko ta uža oblast nije obuhvaćena hijerarhijski višim planskim dokumentom.
Da li se akcioni planovi donose istovremeno ili u kom roku nakon donošenja Programa?
Akcioni plan se po pravilu izrađuje i usvaja istovremeno sa usvajanjem Programa, kao njegov sastavni deo. Zakonom o planskom sistemu, predviđeno je da je moguće akcioni plana nekog dokumenta javne politike (strategije, programa) usvojiti i nakon usvajanja Programa, s tim što se u samom dokumentu određuje rok za usvajanja akcionog plana, koji ne može biti duži od 90 dana. Ukoliko se akcioni plan usvoji u roku od 90 dana od dana usvajanja Programa nije potrebno posebno za akcioni plan sprovoditi javnu raspravu.
Da li je rok za dostavljanje podataka produžen zbog integracije nacionalnog i lokalnog registra ili nije?
Rok nije produžen. Podaci za 2021. godinu dostavljaju se na način i u rokovima propisanim važećim Pravilnikom o metodologiji za vođenje nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja.
Agencija za zaštitu životne sredine ponudila je lokalnim samoupravama mogućnost da pristupe test modulu informacionog sistema namenjenom lokalnom registru izvora zagađivanja, ali će novi način i rokovi izveštavanja, kao i prelazni rokovi, biti definisani prilikom izmene Pravilnika ili donošenjem novog pravilnika kojim će se regulisati ova oblast.
Da li za Plan kvaliteta vazduha treba donositi stratešku procenu?
Zakonom o zaštiti životne sredine (čl. 35) i Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (čl. 5.), propisano je za koje strategije, planove, programe i osnove se vrši strateška procena uticaja na životnu sredinu, pri čemu nisu navedeni dokumenti kojima se utvrđuju ciljevi i mere za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha. Dodatno, propisano je da JLS određuju vrste planova i programa za koje se izrađuje strateška procena uticaja. U skladu s tim, može se zaključiti da za Plan kvaliteta vazduha ne treba sprovoditi postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu.
Da li po Zakonu o upravljanju otpadom treba da se donese Lokalni plan upravljanja otpadom ili treba da se uskladi sa Zakonom o planskom sistemu?
U skladu sa članom 54. Zakona o planskom sistemu, ukoliko je odredbom posebnog zakona propisano donošenje nekog planskog dokumenta, onda se primenjuje taj posebni zakon dok se ne usaglasi sa Zakonom o planskom sistemu. S obzirom da odredbe Zakona o upravljanju otpadom, kojima su utvrđene obaveze za donošenje različtih dokumenata, još uvek nisu usaglašane sa Zakonom o planskom sistemu, JLS i dalje ima obavezu da izrađuje Plan upravljanja otpadom.
Koji je najprikladniji odgovor ministrastvu jedne nerazvijene opstine u oblasti kratkoročnog akcionog plana zaštite vazduha, koja na svojoj teritoriji nema toplanu i druge izvore zagađivanja osim individualnih ložista i ispuštanje gasova iz motornih vozila? Opština nema dovoljno finansijskih sredstava da izvrši monitoring i dobije podatke da li spada u treću kategoriju vazduha za zonu i aglomeraciju.
Obavezu izrade kratkoričnog akcionog plana imaju JLS kada postoji opasnost da nivoi zagađujućih materija u vazduhu prekorače jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi utvrđenih aktom Ministarstva zaštite životne sredine kojim se propisuju zahtevi kvaliteta vazduha. Kada nema monitoringa (merenja), onda se ne može utvrditi da li je bilo ili ne takvog prekoračenja. Kategorije vazduha u zonama i aglomeracijama se utvrđuju na osnovu monitoringa, i proglašavaju se Uredbom o utvrđivanju Liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za svaku godinu posebno.
Gde se po Zakonu o putevima nalazi zaštitni pojas puta, u naselju ili van naselja?