Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Opština je sa privrednim društvom, krajem sedamdesetih godina, zaključila sporazum na osnovu kojeg je privredno društvo finansiralo izradu planova detaljne regulacije, a opština je privrednom društvu prenela pravo korišćenja na parceli građevinskog zemljišta. To privredno društvo je privatizovano u postupku aukcijske prodaje 2007. godine. Da li se u postupku konverzije u pogledu ovako stečenog prava korišćenja može primeniti član 6. Zakona o konverziji? Radi se o neizgrađenom građ. zemljištu.
U pogledu ovako stečenog prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, mišljenja smo da se može primeniti čl. 6. navedenog Zakona. Dakle, potrebno je da se zahtev za konverziju rešenjem prvostepenog organa odbije, a stranka uputi da zahtev podnese nadležnoj službi za katastar nepokretnosti.
Kakav je postupak u slučaju kada rešenje o konverziji postane pravnosnažno, a podnosilac ne uplati u roku od 15 dana naknadu koja je utvrđena u rešenju, a radi se o uplati u jednokratnom iznosu? Da li se sprovodi postupak poništaja rešenja po službenoj dužnosti ili prinudna naplata preko pravobranioca opštine?
Kad je u postupku ozakonjenja izgrađen objekat na opštinskoj parceli formiranoj ranije, da li se donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu iako nije otvoreni stambeni blok? Da li se rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu mogu rešiti imovinsko-pravni odnosi bez ugovora i da li se to rešenje može sprovesti u RGZ zajedno sa potvrdom o plaćanju?
U skladu sa članom 70. stav 10. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) može se voditi postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu ukoliko se radi o objektu za koji je podnet zahtev za ozakonjenje za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost ozakonjenja. Ovaj postupak se u ovom slučaju može voditi i ako se radi o zemljištu u javnoj svojini. Ukoliko se radi o kat. parceli formiranoj u ranijem periodu, izveštaj organa nadležnog za poslove urbanizma treba da utvrdi da li tako formirana kat. parcela ispunjava ili ne ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a potom je potrebno postupiti u skladu sa članom 105. stav 6, 7. i 8. ZPI. Rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se koja površina pripada sopstveniku jednog objekta i utvrđuju se uslovi za formiranje građevinske parcele na kojoj se nalazi taj objekat i to rešenje predstavlja pravni osnov za otuđenje zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom.
Nije moguće samo na osnovu tog rešenja, bez zaključenog ugovora sa opštinom i bez dokaza o plaćenoj naknadi u smislu člana 105. ZPI izvršiti promenu vlasništva na zemljištu u javnoj evidenciji prava na nepokretnostima koju vodi RGZ.
Kako se računa površina pod objektima kod nelegalnih objekata kad se oni po zakonu definišu kao neizgrađeno građevinsko zemljište?
Da li je pravno lice koje je steklo pravo svojine na objektima drugog pravnog lica teretnim pravnim poslom 2007. godine putem javne prodaje, nakon stečaja istog i sada nema upisano pravo korišćenja na zemljištu, obveznik konverzije pred organom opštine ili pred RGZ, odnosno da li se primenjuje Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine ili Zakon o planiranju i izgradnji?
Kako postupiti, u slučaju kada je podnet zahtev za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, a pri tom stranka je podnela kao dokaz rešenje kojim joj se dodeljuje neizgrađeno građevinsko zemljište iz 1968. godine i pružila dokaz o uplati naknade u vidu ustupljenog zemljišta i uređenja zemljišta u skladu sa tim rešenjem?
S obzirom da je stranka dostavila navedeno rešenje koje predstavlja osnov sticanja i dokaz o uplati naknade, treba od nje tražiti ukoliko nije dostavila nalaz veštaka ekonomsko-finansijske struke o revalorizaciji troškova pribavljanja, a potom u skladu sa čl. 7. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, utvrditi pravo korišćenja i odrediti iznos naknade koja se utvrđuje tako što se od tržišne vrednosti predmetne parcele oduzme revalorizovana vrednost isplaćenog iznosa naknade o čemu je stranka pružila dokaz.
Ako se proizvodnja toplotne energije da privatnom partneru, koja je alternativa u slučaju da privatni parner ne ispunjava svoje obaveze?
Distribucija toplotne energije je vezana za korišćenje toplovodne mreže kao dela komunalne infrastrukture, tako da samim tim nosi veće rizike od poslova koji se obavljaju bez tako čvrste veze sa infrastrukturom. I u slučaju da se proizvodnja toplotne energije poveri privatnom partner, takođe postoje određeni rizici, ali su oni nešto manji. Ako privatni partner ne ispunjava svoj obaveze, alternativa je da JLS preuzme upravljanje kotlarnicom, a tu opciju bi trebalo predvideti i javnim ugovorom.
Javni prevoz putnika u malim opštinama je zatečeno stanje koje su nekada obavljala društvena preduzeća, a sada AD, kako to uvesti u red, zbog konkurencije?
U Srbiji je samo u nekoliko najvećih gradova formirano zasebno javno komunalno preduzeće zaduženo za gradski i prigradski saobraćaj.
Poželjno je da se na nivou opštine uredi ova oblast javnog života (komunalnu delatnost) u skladu sa realnim potrebama većine građana, tako da prvo treba napraviti što je moguće precizniju sliku o tome na kojim pravcima uopšte treba da se uspostavi linijski prevoz putnika, gde treba postaviti stajališta, koji kapacitet autobusa i intervali polazaka bi zadovoljili potrebu. U ovom delu svakako bi moglo da se konsultuju stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta ili neke druge slične institucije, ali i kolege iz uprava za javni gradski prevoz iz većih gradova.
Kada se dobije jasna slika o potrebama i potrebnim prevoznim kapacitetima, naredni korak je da se definišu uslovi i kriterijumi i da se pokrenene procedura nadmetanja, posle koje bi sa odabranim ponuđačem bio sklopljen odgovarajući (javni) ugovor o poveravanju ove delatnosti. Moguće je da se radi i parcijalno poveravanje (npr. jednom prevozniku se poverava jedna, a drugom druga linija), a tada bi se ugovori sklapali sa više ponuđača.
Ukoliko se poveravanje delatnosti radi na kraći period (npr. na godinu ili dve), onda se procedura sprovodi po Zakonu o javnim nabavkama, a ukoliko je opredeljenje za duži aranžman (npr. 5 ili više godina), onda procedura nadmetanja treba da se sprovede po Zakonu o javno privatnom partnerstvu.
U uslovima ugovora, mogu se predvideti i povlastice koje bi se odnosile na određene grupe korisnika (đaci, penzioneri i sl).
Imajući u vidu da se instrukcije za izradu Programa poslovanja za narednu godinu, od strane osnivača, vezuju za postojeću regulativu, pa tako nastaje problem ukoliko neki propis počinje da se primenjuje (ili važi) od januara. Kako to prevazići, a da ne mora da se čeka rebalans Programa poslovanja, koji je najčešće tek u junu?
Rok za donošenje godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća je 1. decembar, a osetno pre tog roka Vlada Republike Srbije donosi Smernice za izradu godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća.
Smernice Vlade Republike Srbije donete u oktobru 2020. godine, a koje su se odnosile na godišnje programe za 2021. godinu, ostavile su mogućnost lokalnim samoupravama da, ako za tim imaju potrebu, propišu dodatne smernice. Te dodatne smernice, pod uslovom da ih je doneo nadležni organ JLS, su za javna preduzeća su takođe obavezujuće.
Dakle, javna preduzeća su prilikom izrade godišnjeg programa poslovanja bila u obavezi da sve elemente poslovanja planiraju u skladu sa smernicama Vlade, ali i u skladu sa dodatnim smernicama JLS. Naravno, pod uslovom da su te dodatne smernice zaista i donete.
Kada se radi o masi zarada i drugih primanja, u smernicama koje je donela Vlada, nema nikakvih kvantifikacija, već se javna preduzeća usmeravaju samo na to da masu zarada treba da planiraju u skladu sa važećim propisima.
Što se tiče važećih propisa, u momentu izrade godišnjeg programa za 2021. godinu, mnogo toga je bilo poznato, tako da je teško moglo da se desi da se već januaru 2021. godine promeni regulativa u nekom delu koji nije bilo moguće predvideti, a koji je od uticaja na masu i troškove zaposlenih. Naime, još u oktobru 2020. godine bilo je poznato:
- da će zakonom garantovana minimalna zarada zaposlenih koja je ranije uvećavana, u 2021. godini biti povećana na 183,93 dinara po radnom času što samo po sebi implicira potrebu da i osnovni elementi za obračun zarada (cena rada) treba da se srazmerno povećaju.
- Da će „zabrana“ zapošljavanja kod svih korisnika javnih sredstava propisana Zakonom o budžetskom sistemu, a koja je na snazi od decembra 2013. godine, po predlogu izmena i dopuna Zakona koji je tada već bio usvojen na Vladi biti produžena i na 2021. godinu.
- Da će u 2021. godini dejstvo PKU za zaposlene u JKP biti produženo na naredne 3 godine, uključujući i Aneks 3 Posebnog kolektivnog ugovora po kome su javna komunalna preduzeća u obavezi da regres za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenima obračunavaju u uvećanom iznosu (kao i u 2020.), a već tada je bilo poznato da će biti objavljen i Aneks 4 PKU koji predviđa veću naknadu za bolovanje (100%) radnika obolelih od Covid-19.
Kada su u pitanju zarade zaposlenih u javnim preduzećima, nije se očekivalo donošenje nekog drugog propisa kojom bi se zarade konkretnije regulisale ili ograničavale. To znači da politika zarada zaposlenih u javnim preduzećima u 2021. godini treba i može da se vodi tako da zavisi isključivo od mogućnosti i potreba preduzeća i od odluka njihovih osnivača.
Ovo su bile ujedno i glavne pretpostavke na osnovu kojih je, obzirom da je već u momentu izrade godišnjih programa bilo jasno da će se one sa velikom verovatnoćom zaista i ostvariti, trebalo da planirate zarade i masu zarada i drugih ličnih primanja zaposlenih u javnim preduzećima iz vaše nadležnosti. Tu treba imati u vidu, da planiranje veće mase zarada ne znači da to što je planirano mora i da se realizuje. To je samo plan, koji se može realizovati uz manja ili veća odstupanja.
Ako iz bilo kog razloga ove pretpostavke nisu uzete u obzir prilikom izrade godišnjih programa, to znači da je smanjen bilo kakav manevarski prostor. Ako se sada zbog toga dešava da se probija planirana masa tako da to pravi neravnotežu i u ZIP obrascu, rebalans je jedina opcija koja stoji na raspolaganju.
S obzirom da su Zakonom o javnim nabavkama regulisani izuzeci, da li to znači da JLS može da JKP-u poveri poslove rekonstrukcije objekata bez prethodno sprovedene procedure javnog nadmetanja?
U članu 12. Zakona o javnim nabavkama (ranije je to bio član 7), pobrojano je ukupno 12 slučajeva u kojima naručioci nisu u obavezi da primenjuju odredbe Zakona. U tački 11) tog člana navedeno je da se odredbe zakona ne primenjuju na „nabavke od naručilaca ili grupe naručilaca koji su nosioci isključivog prava na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta“. Ova odredba se svakako može odnositi i na javna komunalna preduzeća koja su obveznici zakona i kojima je povereno obavljanje neke od komunalnih delatnosti.
Dakle, u novom zakonu nisu menjane odredbe o isključivom pravu, ali stoji da to nije potpuno u skladu sa EU standardima koji insistiraju na punoj konkurenciji u svim slučajevima kada postoje mogućnosti za nadmetanje, tako da je moguće da će nekim budućim izmenama zakona ova odredba da bude drugačije formulisana ili možda i potpuno brisana.
Kojim članom zakona je propisano da troškove JKP treba voditi odvojeno?
U pitanju je Zakon o komunalnim delatnostima. Naime, članom 22. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je sledeće: „Ako vršilac komunalne delatnosti obavlja još neku delatnost pored one koja mu je poverena, obavezan je da u svom računovodstvu odvojeno iskazuje sve prihode i rashode koji su vezani za obavljanje poverene komunalne delatnosti.“
Kakav je stav u pogledu žalbi kada rešenja o promeni namene nisu pravosnažna, a doneto rešenje o eksproprijaciji i zemljište označeno kao građevinsko što i jeste povoljnije za sopstvenika nepokretnosti?
Zemljište postaje građevinsko danom stupanja na snagu planskog dokumenta bez obzira što nadležni organ za upis nepokretnosti i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj evidenciji, saglasno članu 83. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da je u ovom slučaju organ pravilno ožalbenim rešenjem izvršio eksproprijaciju građevinskog zemljišta bez obzira što rešenje o promeni namene tog zemljišta nije postalo pravnosnažno.