Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Poštovani radim u odeljenju za urbanizam na ozakonjenju objekata i imam slučaj gde sam poslala katastru na sprovodljivost elaborat geo radova gde su objekti jasno obeleženi brojevima od 2 do 5 a katastar ih je u svom rešenju o upisu bez vlasnika prenumerisao i izbacio objekat br.4 i dao mu broj 5 a objektu br.5 dao broj 6 i sada kod mene u izveštaju o zatečenom stanju i elaboratu geo radova stoje objekti od 2 do 5 tako da bi moje pitanje bilo ako katastar ne ispravi svoje resenje da li mora da elaborat geo radova i izveštaj o zatečenom stanju idu na prepravku kako bi se uskaldili sa rešenjem iz katastra kako bih mogla da uradim rešenja o ozakonjenju.Molim za što brži odgovor. U prilogu vam saljem resenje iz rgz skn Aleksinac i skicu iz elaborata geo radova.
Poslednjim izmenama elektronskog postupanja u RGZ do kojih je došlo krajem 2024. i početkom 2025, prilikom utvrđivanja sprovodljivosti elaborata geodetskih radova, RGZ je ovlašćen da u skladu sa pravilima o numeraciji objekata vrši provođenje eleborata bez upisa vlasnika, tako da se nakon pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju vrši upis vlasnika – lica na čije ima glasi rešenje o ozakonjenju.
Istovremeno, u skladu sa katastarskim propisima, ovlašćene geodetske organizacije imaju određena ovlašćenja kod provođenja elaborata u katastarskoj bazi, a naročito imaju obavezu da poštuju pravila RGZ o numeraciji objekata.
Uvidom u skicu koju ste nam dostavili, utvrdili smo da je skica – manual za provođenje kod RGZ, izrađena 2022. kada nisu postojala gore navedene obaveze i ovlašćenja geodetskih organizacija. Zbog toga je potrebno da u ovom konkretnom slučaju, kao i u svim drugim slučajevima u kojima utvrdite da su Geodetski elaborati za ozakonjenje izrađeni pre 2024. godine, vratite Geodetski eleborat ovlašćenim geodetskim organizacijama na ispravku.
Nakon ispravke elaborata u ovom konkretnom slučaju, u svemu u skladu sa donetim rešenjem RGZ o provođenju elaborata, potrebno je da donesete rešenje o ozakonjenju predmetnih objekata prema numeraciji iz rešenja RGZ.
U st. 10. čl. 158. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa se sledeće: „Izuzetno od stava 9. ovog člana, u slučaju da je u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje, formirana stambena zajednica za stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade, odnosno udruženje, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole može podneti stambena zajednica, odnosno udruženje.“ Nakon izdavanja građevinske dozvole, a pre izdavanja upotrebne dozvole za višeporodični stambeni objekat, pravno lice koje je bilo investitor je u međuvremenu likvidirano. Naše pitanje je: Da li je prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole od strane stambene zajednice naša obaveza da proveravamo saglasnosti vlasnika posebnih delova? Ukoliko jeste obaveza upravnika da pribavi saglasnosti vlasnika posebnih delova, koji je minimalan broj saglasnosti potreban za pokretanje postupka, a samim tim i za izdavanje upotrebne dozvole? Napominjemo da Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada nije propisana potrebna saglasnost za donošenje odluke koja se tiče zahteva za izdavanje upotrebne dozvo
Rad i odlučivanje skupštine stambene zajednice uređen je članom 44. Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada. U stavu 2. ovog člana navedena su pitanja o kojima skupština SZ odlučuje 2/3 većinom. Za ostala pitanja o kojima skupština odlučuje potrebna je većina glasova članova skupštine SZ.
Vezano za vaše pitanje, za pokretanje postupka pribavljanja upotrebne dozvole za stambenu zgradu, potrebno je da bude priložena Odluka skupštine stambene zajednice doneta u skladu sa članovima 44-46. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Naime, član 46. Zakona propisuje da se svaka odluka stambene zajednice unosi u Zapisnik.
Za sva dodatna pitanja i otklanjanje eventualnih nedoumica u vezi sa ovim pitanjem predlažemo da se obratite resornom ministarstvu na adresu: stanovanje@mgsi.gov.rs
Preparcelacija, da li je moguće potvrditi ili razmatrati o projektu preparcelacija recimo kp 150 i 151 i delova katastarskih parcela 153 i 154, odnosno nisu tretirane cele kp 153 i 154 u pitanju je poslova zona radi formiranja parcela istog vlasnika?
Član 65. Zakona o planiranju i izgradnji, st. 1. i 2. glase: “Na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije”, odnosno “Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana.” Shodno navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da je neophodno da projektom preparcelacije budu obuhvaćene samo cele katastarske parcele, a ne njihovi delovi.
Ukoliko se radi o parcelama u vlasništvu istog lica, članom 68. Zakona o planiranju i izgradnji predviđena je mogućnost ispravke granica susednih parcela koja se sprovodi kroz elaborat geodetskih radova – “Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, kao i obrazovanje većeg broja građevinskih parcela prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti odnosno planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.”
Poštovani molimo Vas za pomoć. Po nalogu vodne inspektorke potrebno je da vodni akt- Vodne uslove izdajemo u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, a u sladu sa članovima 115-118a Zakona o vodama( „Službeni glasnik RS“, br. 30 od 7. maja 2010, 93 od 28. septembra 2012, 101 od 16. decembra 2016, 95 od 8. decembra 2018, 95 od 8. decembra 2018 - dr. zakon). Interesuje nas posebno u kojoj se fazi održava javna rasprava na izvoru na kome se meri kapacitet izvora i utvrđuju potrebe za vodom zainteresovanih lica, a o čemu se vodi zapisnik u skladu sa ZUP.om. Da li zahtev podnosi projektant za vodne uslove preko CEOP.a a što podrazumeva dobijanje građevinske dozvole za kaptažu, rezervoar ili je to poseban postupak?
Vodni akt - vodni uslovi izdaju se na osnovu Zakona o vodama u okviru objedinjene procedure u postupku prikupljanja svih uslova za projektovanje (od imaoca javnih ovlašćenja), preko CEOPa. Projektant u ime investitora može podneti zahtev na CEOP sa IDRom za izgradnju kaptaže, rezervoara i vodovodne mreže zajedno (kao jednog celokupnog sistema vodosnabdevanja) za potrebe izdavanja Lokacijskih uslova. Službenik iz Urbanizma koji treba da izda Lokacijske uslove preko CEOPa šalje imaocima javnih ovlašćenja zahteve za izdavanje uslova za projektovanje, znači i za vodne uslove. Ako se radi o izgradnji seoskog vodovoda na nekoj teritoriji, imaoc javnih ovlašćenja za izdavanje vodnih uslova je službenik koji radi poslove vodoprivrede u jedinici lokalne samouprave. Imaoci javnih ovlašćenja za izdavanje vodnih uslova mogu biti i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, JVP "Srbijavode"- vodoprivredni centri po regionima, a to sve zavisi o vrsti objekata - videti član 113. do člana 118.a Zakona o vodama koji se odnosi na vodne uslove.
Što se tiče kapaciteta - izdašnosti izvora koji treba da se kaptira za vodosnabdevanje, pravilno je da se kapacitet prati cele jedne hidrološke godine (12 meseci) i beleže podaci o izdašnosti na vremenskim intervalima da bi se ustanovile varijacije u izdašnosti izvora i kako bi se ustanovila optimalna izdašnost izvora za vodosnabdevanje. Projektantu su to ulazni podaci za projektovanje izgradnje sistema vodosnabdevanja - kojom optimalnom izdašnošću izvora raspolaže i koji broj korisnika treba da se snabdeva vodom, tako da je postupak prikupljanja podataka na samom početku.
Održavanje javne rasprave se sprovodi na početku postupka da bi se utvrdio broj zainteresovanih domaćinstava za izgradnju vodovoda na nekoj teritoriji i javnu raspravu organizuje Investitor, pre početka projektovanja.
U članu 25. Zakona o vodama propisana su načela, i između ostalog pod tačkom 7) propsiano je načelo učešća javnosti - javnost ima pravo na informacije o stanju voda i radu nadležnih organa u oblasti voda, kao i na uključenje u procese pripreme i donošenja planova upravljanja vodama i kontrole njihovog izvršenja.
Projektantu su dva ulazna podatka jako bitna za projektovanje vodosistema, a to su broj zainteresovanih domaćinstava i optimalna izdašnost izvora koji će se kaptirati za sistem vodosnabdevanja.
U skladu sa članom 91. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da vlasnik objekta koji dostavi dokaz da će za proizvodnju električne energije, odnosno grejanje i hlađenje objekta koristiti obnovljive izvore energije, nema obavezu priključenja na postojeću infrastrukturu gasovoda ili daljinskog grejanja. U ulici na lokaciji planirane izgradnje objekta postoji izgrađeni infrastrukturni toplovod i imalac javnih ovlašćenja je izdao svoje uslove u skladu sa članom 91. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji, po kojima je investitor u obavezi da planirani objekat priključi na postojeći infrastrukturni toplovod. Investitor ne želi da se priključi na postojeći infrastrukturni toplovod, pozivajući se na član 91. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, tako što planira da za grejanje i hlađenje svog objekta koristi toplotne pumpe vazduh–vazduh ili vazduh–voda, koje će za svoj pogon koristiti priključak na distributivnu električnu mrežu Elektrodistribucije Srbije. Imajući u vidu da će se kao pogon planiranih pumpi koristiti električna energija koja nije dobijena iz obnovljivih izvora energije, da li se korišćenje navedenih pumpi može smatrati dovoljnim da investitor nema dužnost da planirani objekat priključi na postojeću infrastrukturu toplovoda? Takođe, kakvu vrstu dokaza vlasnik objekta dostavlja, koji je predviđen članom 91. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji?
Članom 91. st. 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su svi vlasnici objekata na teritoriji, odnosno na delu teritorije jedinice lokalne samouprave koji je komunalno opremljen za građenje i korišćenje, a naročito koji ima postojeću infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda i daljinskog grejanja, dužni da se priključe na postojeću infrastrukturu, u zavisnosti od namene objekta, stim da se priključenje objekata na infrastrukturu vrši uz naknadu stvarnih troškova nabavke opreme, uređaja, materijala i radova koji nastaju prilikom priključenja korisnika. Jedinice lokalne samouprave su bile dužne da donesu Odluku o visini i načinu plaćanja stvarnih troškova iz stava 5. ovog člana u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Nismo upoznati sa time da li je grad Niš doneo odgovarajuću Odluku.
Prilikom tumačenja ovih odredbi ne može se u potpunosti odrediti da li se one odnose na postojeće, već izgrađene objekte, ili i na objekte čija se izgradnja planira.
Što se tiče objekata čija se izgradnja planira, u skladu sa važećim planskim dokumentom ili separatom (ukoliko isti postoji) izdaju se lokacijski uslovi koji između ostalog sadrže i uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu. U postupku izrade lokacijskih uslova pribavljeni su uslovi javnog preduzeća zaduženog za isporuku toplotne eneregije. U skladu sa članom 14. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem podnosilac zahteva može na iste da izjavi prigovor, i dalje ovaj član propisuje postupanje u slučaju prigovora.
Što se tiče vrste dokaza koje je vlasnik objekta dužan da dostavi da bi dokazao da će za proizvodnju električne energije, grejanje i hlađenje koristiti obnovljive izvore energije, zakonodavac nije propisao o kakvim se dokazima radi, pa smo mišljenja da se za pojašnjenje treba obratiti resornom ministarstvu.
Za objekat koji je u redovnom postupku u aprilu 2016 godine izdata gradjevinska dozvole, prijava radova, temeljaa i konstrukcije izvrsena, u katastru upisan objekat sa izdatom građevinskom dozvolom i ucrtan, u medjuvremenu istekla građevinksa dozvola, kako postupati
Članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) propisana su dva načina na koji građevinska dozvola prestaje da važi po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, kao rešenja koja su deklarativnog, a ne konstituitivnog karaktera.
Članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.
Jedini izuzetak od ove imperativne norme propisan je članom 140. stav 2. da izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je prijava radova izvršena na osnovu člana 148. stav 5. ovog zakona, građevinska dozvola važi do prijave radova svih delova objekta.
Dalje, članom 140. stav 4. je propisano, da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, objekte javne namene u javnoj svojini i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, a u kom roku je investitor dužan da pribavi upotrebnu dozvolu.
Stavom 5. člana 140. je propisano da na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi dve godine posle roka propisanog stavom 4. ovog člana, ako se u postupku pokrenutom u roku iz stava 4. ovog člana, utvrdi da je objekat završen u konstruktivnom smislu na osnovu zapisnika nadležnog građevinskog inspektora.
Iz vašeg pitanja nije jasno o kakvoj vrsti objekta se radi, pa je potrebno da utvrdite koji od stavova člana 140. ZPI u konkretnom slučaju treba primeniti. Takođe, niste naveli da li se podnosilac zahteva obratio nadležnoj službi sa nekim konkretnim zahtevom.
Mišljenja smo da, obzirom da se radi o imperativnim normama kojima je utvrđen trenutak kada građevinska dozvola prestaje da važi po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje deklarativnog karaktera, kojim samo konstatuje prestanak važenja građevinske dozvole i da ovi objekti nisu obuhvaćeni članom 140. stav 2. kao izuzetak, građevinske dozvole izdate za izgradnju porodične stambene zgrade koju investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, po sili zakona, prestaju da važe.
Da li je po važećem Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, prilikom upisa upravnika stambene zajednice u Registar koji vodi lokalna samouprava, po članu 19. istog, ovlašćeni registrar dužan da u okviru provere formalnih uslova proveri da li je upravnik – vlasnik posebnog dela stambene zajednice, kako propisuje zakon, a pri tome je stambena zajednica odlukom imenovala lice koje nije vlasnik posebnog dela, odnosno zakupca stana? Da li tumačiti da član 19. stav 3. istog zakona propisuje da je ovakvo lice, koje je podnosilac prijave, u skladu sa ovim zakonom moglo uopšte biti podnosilac prijave? Da li je prethodno smenjeni profesionalni upravnik ove zajednice, u smislu ZUP-a, ovlašćen da podnese žalbu na ispis sebe kao profesionalnog upravnika i upis novog upravnika? Navedeni odgovor nam je potreban radi odlučivanja po žalbi.
Registrator u skladu sa članom 19. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“ br.104/16 i 9/20) u postupku registracije isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis podatka u Registar, koji su predmet registracije i objavljivanja, na osnovu činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupka u kojima su dokumenti doneti. Imajući u vidu navedenu odredbu zakona registrator nema obavezu da prilikom donošenja rešenja o registraciji ispituje tačnost činjenica iz prijave, verodostojnost priloženih dokumenata i pravilnost i zakonitost postupka u kojima su dokumenti doneti, već odgovornost za to ima podnosilac prijave. Što se tiče pitanja da li zakupac može biti biran za upravnika stambene zajednice, odgovor bi bio da ukoliko je vlasnik posebnog dela ovlastio zakupca da vrši njegova prava kao člana skupštine, u tom slučaju to lice može biti izabrano za upravnika i onda zakupac kao upravnik stambene zajednice podnosi prijavu za registraciju podatka.
Protiv rešenja o registraciji podnosilac prijave u skladu sa članom 31. Zakona može izjaviti žalbu opštinskom, odnosno gradskom veću nadležne jedinice lokalne samouprave u roku od deset dana od dana dostavljanja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja na internet strani Registra. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja. U vezi sa pitanjem da li razrešeni profesionalni upravnik može biti podnosilac žalbe, član 151. tačka 6) Zakona o opštem upravnom postupku propisuje da žalbu može podneti svako lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka. U navedenom slučaju u skladu sa članom 27. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je podnosilac prijave (stambena zajednica ili upravnik) dužan da Registratoru u jedinici lokalne samouprave, podnese prijavu za izmenu podatka u Registru u roku od 15 dana od dana nastanka promene, što znači da su to ovlašćena lica za podnošenje žalbe na rešenje registratora.
U predmetu ozakonjenja dogradnje stambenog objekta, u G listu, kao teret na objektu, na osnovu ugovora o poklonu, upisano je pravo doživotnog plodouživanja. Da li je upisano pravo doživotnog plodouživanja smetnja za nastavak postupka ozakonjenja, odnosno, da li i po kom pravnom osnovu, organ postupka eventualno treba tražiti dostavljanje dokaza o brisanju tereta iz lista nepokretnosti ili saglasnost plodouživaoca za ozakonjenje predmetnog objekta?
Povodom vašeg pitanje koje se odnosi na okolnost da ste u postupku ozakonjenja objekta došli do podatka da je u G listu (teretni list) lista nepokretnosti utvrđeno da je upisano pravo plodouživanja u korist nekog lica koje nije podnosilac zahteva za ozakonjenje, dajemo sledeće mišljenje:
Prema odredbama važećeg Zakona o ozakonjenju, predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja.
Prema ovim odredbama Zakona teret upisan u G listu lista nepokretnosti po bilo kom osnovu ne bi mogao da bude smetnja za sam postupak ozakonjenja takvog objekta.
Pravna priroda instituta prava plodouživanja u korist nekog lica daje mogućnost tom licu da stvar koristi (upotrebljava, stanuje) ali ne i da sa istom raspolaže. Pravo raspolaganja je i dalje u rukama lica koje je upisano kao vlasnik nepokretnosti, s tim da je ista opterećena pravom trećeg lica da stvar upotrebljava (da u njoj živi i slično) do kraja svog života, odnosno do isteka prava plodouživanja ukoliko je isto Ugovorom ograničeno.
U svakom slučaju, mišljenja smo da se postupak ozakonjenja, kao postupak od javnog interesa, može nastaviti bez obzira da li osnov korišćenja stvari po osnovu prava plodouživanja i dalje postoji iz razloga jer se ozakonjenjem ne smanjuje pravo plodouživaoca da stvar i dalje koristi i upotrebljava na način kao i pre samog ozakonjenja.
Međutim kako biste bili sigurni u ispravnost vaše odluke potrebno je da pozovete podnosioca zahteva da vam dostavi podatak da li je osnov tako upisanog prava plodouživanja otpao u ovom trenutku, odnosno da li je moguće brisanje upisanog prava u katastru.
Za svako dodatno tumačenje propisa iz oblasti ozakonjenja molimo vas da se obratite resornom Ministarstvu.
Ako projektant sa firmom 1 radi PGD, da li vrsilac tehničke kontrole može da bude supruga koja je vlasnik neke firme 2.
U slučajevima gde postoji potencijalni sukob interesa, bilo bi eventualno moguće primeniti pravnu analogiju sa članom 40. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da će ovlašćeno službeno lice biti izuzeto ako je sa strankom, zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom stranke krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno, supružnik ili vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno, pa i kada je bračna zajednica prestala.
Naime, skladu sa članom 1. Zakona o opštem upravnom postupku “Upravni postupak jeste skup pravila koja državni organi i organizacije, organi i organizacije pokrajinske autonomije i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organi) primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima”.
Molim u vezi pomoći za primenu člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji i postupanje nadležnog organa u vezi sa dokazima o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu u postupku objedinjene procedure. Da li postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele za podzemne delove objekta iz člana 69. stav 1. ZPI, kao i za zemljište ispod vodova visokonaponskih dalekovoda i elisa vetroturbina? Uporedno-pravnim pristupom u rešavanju navedenog problema opštine različito tumače: (Šabac, Novi Sad: ukoliko se vod postavlja podzemno (ne izlazi na površinu kat. parcela), u kom slučaju se ne rešavaju imovinsko-pravni odnosi, odnosno nije tražen dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima i za istu parcelu se ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti, dok druge opštine traže saglasnosti ili pravo službenosti (neke traže i da je saglasnost ili službenost upisana u list nepokretnosti).
Član 69. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa izuzetke od opšteg režima koji važi za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekta.
Međutim, ti izuzeci nisu apsolutni, odnosno ne znači da se mogu graditi objekti iz člana 2. stav 1. tač. 5, 16, 17, 35, 37, 49, 53, 59, 73 i 73 Zakona o planiranju i izgradnji bez ikakvog dokaza o rešenim imovinskim odnosima na zemljištu na kojem se izvode radovi, bez obzira da li se radi o nadzemnim ili podzemnim mrežama.
Zakonodavac je u stavu 9. člana 69. Zakona predvideo da se umesto upisanog prava svojine, alternativno mogu priložiti sledeći dokazi o rešenim imovinskim odnosima na zemljištu: ugovor o ustanovljenju prava službenosti ili ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini, ugovor o službenosti zaključen sa korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja ili rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji (službenost prolaza), kao i sudsko rešenje o uspostavljanju službenosti na zemljištu u korist investitora.
Potpuno je svejedno da li se radi o podzemnim ili nadzemnim linijskim objektima, zaštita prava svojine garantovana je Ustavom i pravo svojine se može ograničiti samo u slučaju eksproprijacije kada izgradnja određenog objekta predstavlja javni interes.
U svim drugim slučajevima, investitor ne može graditi bilo kakav objekat na tuđem zemljištu ukoliko prethodno ne reši imovinske odnose sa vlasnikom tog zemljišta.
Ako se radi o izgradnji visokonaponskih dalekovoda, po pravilu Vlada RS treba da donese rešenje o utvrđivanju javnog interesa za izgradnju tih objekata, a potom da se sprovede postupak nepotpune eksproprijacije radi uspostavljanja službenosti na zemljištu koje je zahvaćeno stubovima dalekovoda ili nadzemnim instalacijama – vodovima. Ako su vlasnici zemljišta saglasni sa izgradnjom tih objekata, tada se službenost može uspostaviti i ugovorom, dakle bez sprovođenja postupka nepotpune eksproprijacije i bez utvrđivanja javnog interesa.
Ako se radi o vetroturbinama i ukoliko investitor nije nosilac javnih ovlašćenja, tada se ne može sprovesti postupak eksproprijacije, već se rešavanje imovinskih odnosa vrši putem zaključivanja ugovora ili u sudskom postupku radi uspostavljanja službenosti dokaza.
Upisani vlasnik građevinskog zemljišta i upisani vlasnik stambenog objekta (objekta kao celine) je istovetno privredno društvo. Objekat je ima građevinsku dozvolu. Posebni delovi su prodati fizičkim licima u toku izgradnje. Objekat ima upotrebnu dozvolu, a kupci su upisani vlasnici posebnih delova. U kupoprodajnim ugovorima nema odredbe o objektu kao celini niti o zemljištu na kojem je izgrađen. Da li je osnovan zahtev privrednog društva za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta?
Slučaj na koji se odnosi pitanje, ne može biti predmet upravnog postupka pred organom uprave nadležnim za imovinskopravne odnose, a osim toga, investitor izgradnje objekta za koji je dobijena upotrebna dozvola u kojoj zgradi su upisani svi vlasnici posebnih delova, nema pravo na zemljište za redovnu upotrebu zgrade.
U ovom konkretnom slučaju, u skladu sa principom jedinstva nepokretnosti, pravo na utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebnu zgrade pripada shodno članu 105. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji samo vlasnicima posebnih delova zgrade – vlasnicima posebnih fizičkih delova zgrade.
U čijoj nadležnosti je sanacija objekta osnovne ili srednje škole, ako je imalac prava na objektu 1/1 Republika Srbija, odnosno da li se škola za saglasnost i potrebna finansijska sredstva prvo obraća nadležnom ministarstvu ili lokalnoj samoupravi?
Nadležnost za sanaciju objekata osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji zavisi od osnivača škole. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, osnivač može biti Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
U slučaju kada je Republika Srbija osnivač škole, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je odgovorno za finansiranje delatnosti ustanove, uključujući i sredstva za investiciono održavanje, odnosno sanaciju objekata.
Međutim, jedinice lokalne samouprave, takođe mogu učestvovati u finansiranju određenih aktivnosti vezanih za škole na njihovoj teritoriji, posebno kada je reč o investicionom održavanju objekata.
Shodno tome, škola bi trebalo da se prvo obrati svom osnivaču, u ovom slučaju Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, radi dobijanja saglasnosti i potrebnih finansijskih sredstava za sanaciju objekta.
Paralelno, preporučuje se da škola kontaktira i lokalnu samoupravu, kako bi istražila mogućnosti dodatnog sufinansiranja ili podrške za planirane radove na sanaciji.