Questions and answers

Članom 32. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, broj 38/19 i 55/2020) je propisano da poslodavac može, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, da obezbedi dodatno zdravstveno osiguranje, za isti iznos premije osiguranja za lečenje u zdravstvenim ustanovama - u državnom ili privatnom vlasništvu - sa kojima osiguravajuća kuća ima ugovor, kao i da za svoje zaposlene organizuje penzijski plan u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, po osnovu koga bi vršio uplate penzijskog doprinosa najviše do visine neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Članom 17. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu je propisano da u skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19) u budžetskoj 2021. godini, neće se vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih.

U 2021. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, isplata nagrada i bonusa zaposlenima kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2021. godini može se vršiti na osnovu odluke Vlade.

Član 120. Zakona o radu glasi:

„Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na:

1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć;

Tač. 2) i 3) (prestale da važe);

4) druga primanja”.

Međutim, članom 119. Zakona o radu je propisano da poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.

S obzirom da je članom 17. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu onemogućena isplata po pravima iz člana 120. Zakona o radu, a da to nije učinjeno za prava predviđena članom 119. Zakona o radu, smatramo da nema prepreka da se vrši uplata premije dobrovoljnog penzionog osiguranja.

Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem („Sl. glasnik RS“, br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021 i 66/2021) uređen je standardni klasifikacioni okvir i Kontni plan za budžetski sistem.

U članu 7. Pravilnika se navodi:

Grupa 09 - Socijalna zaštita neklasifikovana na drugom mestu sadrži klasu: 

090 - Socijalna zaštita neklasifikovana na drugom mestu (KU).

Klasa 090 - Socijalna zaštita neklasifikovana na drugom mestu (KU) obuhvata:

• administraciju, poslove ili podršku poslovima kao što su formulisanje, administracija, koordinacija i praćenje celokupne politike socijalne zaštite, planova, programa i budžeta; pripremu i sprovođenje propisa i standarda za pružanje socijalne zaštite; izradu i davanje opštih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o oblasti socijalne zaštite.

Uključuje: obezbeđivanje socijalne zaštite u vidu novčane i nenovčane pomoći žrtvama požara, poplava, zemljotresa i ostalih mirnodopskih katastrofa; nabavku i skladištenje hrane, opreme i ostalih zaliha za hitne slučajeve u slučajevima mirnodopskih katastrofa;…“

Na osnovu navedenog, sredstva za finansiranje aktivnosti Centra za socijalni rad treba planirati na funkcionalnoj klasifikaciji 090 - Socijalna zaštita neklasifikovana na drugom mestu.

Vodeći se uniformnim programima i programskim aktivnostima koji su sadržani u Aneksu 5 Uputstva za izradu programskog budžeta (ažuriran u julu 2021.godine), sredstva namenjena Centru za socijalni rad treba planirati u okviru programa 11 – Socijalna i dečija zaštita (šifra 0902) i u okviru odgovarajuće programske aktivnosti 0005 – Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite, a na ekonomskoj klasifikaciji 463000 – Transferi ostalim nivoima vlasti.

Zakon o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019 i 144/2020) koji se primenjuje od 1.1.2021 godine, u članu 12 . stav 1. tačka 10 propisuje se poresko oslobođenje za objekte obveznika koji ne vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji vodi poslovne knjige kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, a koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Prema ovoj odredbi kumulativni uslovi koji moraju biti ispunjeni za poresko oslobođenje za obveznika koji ne vodi poslovne knjige su sledeći: da je objekat namenjen i da se koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, da objekat nije ustupljen drugom licu uz naknadu duže od 183 dana godišnje (čl.12. stav 4. i stav 5. Zakona o porezima na imovinu). Za obveznika koji vodi poslovne knjige dodatni uslov je da mu je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost.

Članom 12b Zakona o porezima na imovinu propisano je da su objekti namenjeni za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 10) ovog zakona, objekti za smeštaj mehanizacije za poljoprivredu, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja i objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.

Prema Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju „Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 10/2013 - dr. zakon, 101/2016, 67/2021 - dr. zakon i 114/2021) : 

1) poljoprivreda je privredna delatnost koja obuhvata one delatnosti koje su zakonom klasifikovane kao poljoprivreda; 

2) poljoprivredna proizvodnja jeste proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, uzgoj ribe, pčela, odnosno drugi oblici poljoprivredne proizvodnje (gajenje pečuraka, puževa, staklenička, plastenička proizvodnja, gajenje začinskog i lekovitog bilja i drugo), koja se obavlja na poljoprivrednom zemljištu, kao i na drugom zemljištu ili građevinskoj celini koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije; 

3) poljoprivredni proizvodi jesu primarni proizvodi i proizvodi prvog stepena njihove prerade nastali u poljoprivrednoj proizvodnji.

Prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 54/2010) oblast 01- Poljoprivredna proizvodnja, lov i prateće uslužne delatnosti, obuhvata dve osnovne delatnosti: gajenje useva i zasada i uzgoj životinja, kao i organsku proizvodnju i gajenje genetski modifikovanih biljaka i životinja, zatim obuhvata i proizvodnju useva i zasada u staklenicima, kao i prateće uslužne delatnosti u poljoprivredi, kao i lov, traperstvo i odgovarajuće usluge.

Klasifikacija - Grupa 01.50 (Mešovita poljoprivredna proizvodnja) odstupa od opšteg pravila za određivanje pretežne delatnosti. Obzirom na to da su na mnogim poljoprivrednim gazdinstvima podjednako zastupljene i biljna i stočarska proizvodnja, takva gazdinstva mogu biti razvrstana u jednu ili drugu kategoriju.

Poljoprivredne delatnosti isključuju dalju preradu poljoprivrednih proizvoda, koja se razvrstava u oblasti 10. i 11. (proizvodnja prehrambenih proizvoda i proizvodnja pića) i oblast 12. (proizvodnja duvanskih proizvoda), osim one prerade koja podrazumeva osnovnu pripremu proizvoda za tržište (npr. čišćenje, ljušćenje, sortiranje i kratkotrajna zaštita od truljenja). Oblast ne obuhvata građevinske radove na poljoprivrednim površinama (npr. isušivanje zemljišta, priprema polja za proizvodnju pirinča itd.), koji se razvrstavaju u sektor F (građevinarstvo) zatim ne obuhvata poljoprivredne zadruge i slične organizacije koje se bave kupovinom i prodajom poljoprivrednih proizvoda i posreduju prilikom nabavke poljoprivrednih sirovina koje se razvrstavaju u sektor G (trgovina na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala).

Klasifikacija delatnosti - 01.30. Gajenje sadnog materijala obuhvata proizvodnju svih vegetativnih materijala za razmnožavanje, uključujući reznice, kaleme i sadnice za direktno razmnožavanje ili podloge za kalemljenje:

• gajenje sadnica
• gajenje ukrasnih biljaka, uključujući biljke s busenom
• gajenje lukovica, gomolja, kalema i pelcera
• gajenje micelija za gljive
• delatnost rasadnika, osim rasadnika za pošumljavanje.

Ova klasifikacija ne obuhvata:

• gajenje biljaka za proizvodnju semena, del. 01.1 i 01.2
• delatnost šumskih rasadnika.

Klasifikacija delatnosti -  02.10 ne obuhvata brigu za prirodno okruženje (održavanje parkova, rezervata, ukrasnih površina itd.), klasifikovanih u delatnosti 81.30.

Shodno tome, proizvodnja loznih i voćnih sadnica spada u oblast poljoprivredne proizvodnje i može se smatrati primarnom poljoprivrednom proizvodnjom (sadnice su primarni proizvodi nastali u poljoprivrednoj proizvodnji).

U konkretnom slučaju, uzimajući u obzir da je ekonomski objekat, objekat fizičkog lica, da bi se ostvario uslov za poresko oslobođenje iz člana 12. stav 1. tačka 10. Zakona o porezu na imovinu, za obveznika koji ne vodi poslovne knjige, a u objektu skladište sadnice (objekat za smeštaj repromaterijala ili smeštaj i čuvanje gotovih proizvoda po čl.12b Zakona o porezu na imovinu), uslov za poresko oslobođenje poreskom obvezniku fizičkom licu - jeste utvrditi da predmetni objekat ne koristi pravno lice uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana, naročito imajući u vidu činjenicu da poreski obveznik fizičko lice ima registrovano pravno lice koje se bavi poljoprivrednom delatnošću.

Shodno tome, ukoliko fizičko lice sa pravnim licem ima zaključen ugovor o zakupu predmetne nepokretnosti (ili njenog dela), tada ne postoji pravni osnov da fizičko lice ostvari pravo na poresko oslobođenje po čl. 12. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu za površinu nepokretnosti koju je dao u zakup.

Najpre, ukazujemo na relevantne odredbe Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013):

Član 3. – koji uređuje načine uspostavljanja interne revizije. Za slučaj u vezi sa kojim ste postavili pitanje, predviđeno je, stavom 1. tačka 3) ovog člana – da se interna revizija može uspostaviti kod korisnika javnih sredstava, u konkretnom slučaju kod opštine, JLS1 - obavljanjem interne revizije od strane jedinice interne revizije drugog korisnika javnih sredstava (u konkretnom slučaju druga opština, JLS2), na osnovu sporazuma, uz prethodnu saglasnost Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija.

Kada je reč o Sporazumu koji se spominje u navedenoj odredbi, sama Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) pripremila je i objavila Model Sporazuma o obavljanju interne revizije od strane jedinice za internu reviziju drugog KJS. 

Vidi: Model Sporazuma o internoj reviziji.pdf

Iz Modela proizilazi da su potpisnici Sporazuma rukovodioci jednog i drugog KJS (odnosno u slučaju iz pitanja, to bi bili predsednici opština JLS1 i JLS2).

Ono na šta ipak posebno ukazujemo, jeste da sam Pravilnik u navedenom članu, i shodno tome i Model Sporazuma – predviđaju da je korišćenje usluga interne revizije na bazi kapaciteta interne revizije drugog korisnika javnih sredstava (druga opština, JLS 2) – moguće samo ukoliko je interna revizija kod tog drugog korsnika javnih sredstava uspostavljena u modalitetu posebne funkcionalno nezavisne organizacione jedinice za internu reviziju (dakle, potrebno je da u konkretnom slučaju JLS2 ima jedinicu za internu reviziju, da bi predmetni sporazum mogao biti zaključen).

Nadalje, kada je reč o pribavljanju saglasnosti CJH za zaključivanje predmetnog sporazuma, nije propisana neka posebna forma za pribavljanje saglasnosti (npr., na bazi nacrta Sporazuma i sl.), a iz prakse proizilazi da postupak teče tako što rukovodioci korisnika javnih sredstava, u ovom slučaju JLS1 i JLS2 potpišu Sporazum, i tako potpisani dokument dostave MFIN-CJH na saglasnost i odobravanje.  

U pogledu pitanja da li predsednik opštine (JLS1) treba da donese i odluku o osnivanju službe interne revizije, ukazujemo i na odredbu iz člana 1. stav 2. Modela Sporazuma, koja implicira postojanje internog akta JLS1 koji propisuje da će se funkcija interne revizije u JLS1 obezbediti obavljanjem interne revizije od strane jedinice interne revizije JLS2, na osnovu sporazuma. Takav interni akt opštine, dakle bio bi dovoljan, i nije potrebna odluka opštine o osnivanju službe interne revizije. U praksi, takav (prethodni) interni akt u JLS donosi se najčešće u formi Odluke o uspostavljanju interne revizije, u kojoj se navodi da će se funkcija interne revizije obezbediti obavljanjem interne revizije od strane jedinice interne revizije druge JLS, na osnovu sporazuma u smislu člana 3. stav1. tačka 3) Pravilnika. 

Dopunske informacije: Za slučaj kada kod drugog korinsika javnih sredstava, recimo u drugoj opštini (JLS2), poslove interne revizije obavlja jedan, dakle inokosni revizor (ne postoji jedinica za internu reviziju) – nije moguće zaključiti navedeni sporazum. Prema našim saznanjima, u praksi postoje slučajevi da JLS1 uz saglasnost rukovodioca JLS2 angažuje internog revizora JLS2, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima da vrši reviziju u JLS1, ali takav slučaj nije normativno obrađen (u važećim propisima odnosno dostupnim modelima), te o tome treba posebno voditi računa. Kao dopunsku informaciju navodimo i da po odredbama Pravilnika i  Sporazuma, između korisniak javnih sredstava (dakle između JLS1 i JLS2) – nije predviđena naknada za obavljanje poslova interne rvizije, već jedinica interne revizije iz JLS2 obavlja internu reviziju u JLS1 na bazi Sporazuma i u okviru redovnih plata u JLS2. 

Konačno, zarad korektnog razumevanja procesa, ukazujemo da se u navedenom slučaju (obavljanje interne revizije kod u jednoj JLS od strane interne revizije duge JLS) ne primenjuju sporazumi o međuopštinskoj saradnji na bazi Zakona o lokalnoj samoupravi (odeljak VI Zakona o saradnji i udruživanju JLS), već Zakon o budžetskom sistemu i Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru. Za sporazumno uređivanje odnosa koristi se Model Sporazuma koji se nalazi u odgovoru.

Članom 1. stav 3. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) je propisano da je javna nabavka, u smislu ovog zakona, nabavka na osnovu ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova koje nabavlja jedan ili više javnih naručilaca od privrednih subjekata koje su ti naručioci odabrali bez obzira da li su dobra, usluge ili radovi namenjeni za javne svrhe.

Imajući u vidu da se pitanje odnosi na nabavke dobara (materijala), koje nabavke treba da sprovede naručilac u smislu odredaba Zakona, proizilazi obaveza primene odredaba Zakona na nabavke koje navodite u pitanju.

Navedeno se odnosi kako na postupke javnih nabavki, tako i nabavke na koje se Zakon ne primenjuje, u kojem slučaju naručilac primenjuje pravila sopstvenog posebnog akta koji uređuje način planiranja i sprovođenja ovih nabavki.

Iz navedenog proizilazi i da je naručilac u obavezi da ove nabavke planira u svom planu (javnih) nabavki, uz ukazivanje da Zakon propisuje izuzetak u kojem se nabavka može sprovesti i ukoliko ona nije planirana u planu javnih nabavki – u izuzetnim slučajevima, kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati ili iz razloga hitnosti, naručilac može da pokrene postupak javne nabavke i ako nabavka nije predviđena u planu javnih nabavki (član 88. stav 7. Zakona).

Prema odredbama člana 78. stav 1. tačka 1. i člana 82. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2022 -ispr.23/2003 – ispr. …112/2015,15/2016, 30/ 2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020 i 96/2021) pokretanje postupka prinudne naplate ima za posledicu naplatu iz celokupne imovine poreskog obveznika, osim stvari i lica koji su zakonom izuzeti iz izvršenja.

U skladu sa članom 83.  Zakona o privrednim društvima ( „Sl. glasnik RS“ , br. 36/2011,99/2011, 83/2014 -dr.zakon, 5/2015,44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021 ) preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.  Članom 85. istog zakona kojim se definiše imovina i odgovornost preduzetnika za obaveze propisuje se da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Odgovornost za te obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

Shodno tome, preduzetnik je fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost pri čemu preduzetnička radnja nema subjektivitet pravnog lica i neodvojiva je od subjektiviteta osnivača, fizičkog lica. U tom smislu je i imovina preduzetnika celovita: čini je imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti i izvan obavljanja delatnosti. Preduzetnik odgovara lično i celom svojom imovinom i to neograničeno za obaveze koje nastanu iz obavljanja delatnosti, kao i za obaveze koje nisu vezane za obavljanje delatnosti.

U skladu sa navedenim, smatramo da je Rešenje o prinudnoj naplati ispravno doneto, a nakon sačinjavanja Zapisnika o učešću stranke u postupku po žalbi, ukoliko obveznik ne odustane od žalbe, istu treba sa izjašnjenjem i spisima predmeta proslediti drugostepenom organu na odlučivanje.

Vidi: Mišljenje Minstarstva finansija-blokada preduzetnika.pdf

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara („Sl. glasnik RS“, br. 95/2018, 49/2019, 86/2019 – usklađeni din.izn., 156/2020 – usklađeni din.izn. i 15/2021-dop.usklađeni din. iznosi)  uređuju se naknade za korišćenje javnih površina.

Vrste naknade za korišćenje javne površine, u skladu sa članom 236. su:  naknada za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, osim radi prodaje štampe, knjiga i drugih publikacija, proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti; naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave; naknada za korišćenje javne površine po osnovu zauzeća građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova i izgradnju.

Pod korišćenjem prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, smatra se zauzeće javne površine:

• objektom privremenog korišćenja: kiosk, tezga, bašta, aparat za sladoled, bankomat, automat za prodaju štampe, pokretni objekat za prodaju robe na malo i vršenje zanatskih i drugih usluga, montažni objekat za obavljanje delatnosti javnih komunalnih preduzeća, telefonska govornica i slični objekti, bašta ugostiteljskog objekta;
• za zabavni park, cirkus, sportske terene, za održavanje koncerata, festivala i drugih manifestacija, za održavanje sportskih priredbi, za objekte i stanice za iznajmljivanje bicikla, za korišćenje posebno obeleženog prostora za teretno vozilo za snabdevanje, odnosno za početnu obuku vozača i drugo.

Korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe odnosi se na privremeno korišćenje prostora na javnoj površini i ne obuhvata korišćenje trajnog karaktera izgradnjom objekata infrastrukture.

Javna površina u smislu ovog zakona jeste površina utvrđena planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave koja je dostupna svim korisnicima pod jednakim uslovima: javna saobraćajna površina (put, ulica, pešačka zona i sl.); trg; javna zelena površina (park, skver, gradska šuma i sl.); - javna površina bloka (parkovski uređene površine i saobraćajne površine).

Obveznik naknade za korišćenje javne površine po članu 237. je korisnik javne površine.

Osnovica naknade u skladu sa članom 238. za korišćenje prostora na javnoj površini je površina korišćenog prostora izražena u metrima kvadratnim (m2).

Članom 239. ovog zakona regulisana je visina naknade. Najviši iznos naknade za korišćenje javne površine propisan je u Prilogu 12. ovog zakona. Kriterijumi za propisivanje visine naknada su: vreme korišćenja prostora, zona u kojoj se nalazi prostor koji se koristi, ukoliko je zona utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave, kao i tehničko-upotrebne karakteristike objekta, ukoliko se javna površina koristi za postavljanje objekata.

Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuje se visina naknade u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, olakšice, način dostavljanja i sadržaj podataka o korišćenju javne površine nadležnom organu koji utvrđuje obavezu plaćanja naknade.

Način utvrđivanja i plaćanja u skladu sa članom 240. vrši se prema površini korišćenog prostora, srazmerno vremenu korišćenja tog prostora ili prema tehničko-upotrebnim karakteristikama objekta.

Naknadu utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda rešenjem.

Plaćanje naknade za korišćenje javnih površina oslobođeni su po članu 241. direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava.

Prihodi ostvareni od naknade za korišćenje javnih površina pripadaju budžetu jedinica lokalne samouprave po članu 242. Zakona.

Izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave u skladu sa članom 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 47/2011, 93/2012,99/2013 – usklađ. din.iznos, 126/2020 – usklađeni din.iznosi…111/2021 – dr.zakoni) su između ostalih i naknade za korišćenje javnih dobara, u skladu sa zakonom.

U skladu sa članom 7. ovog zakona stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom.

Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se nakon održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu godinu.

Izuzetno, odluka iz stava 1. ovog člana može se izmeniti i u slučaju donošenja, odnosno izmene zakona ili drugog propisa kojim se uređuju izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave.

Odluka se objavljuje na način na koji se objavljuju akti jedinice lokalne samouprave.

Jedinica lokalne samouprave svake godine vrši usklađivanje i donosi novu Odluku o naknadama za korišćenje javnih površina, u slučajevima kada postoje promene u visinama naknade, osnovici, vrsti naknade, kriterijumima, ukoliko je važeća odluka sa ograničenim vremenskim periodom trajanja i slično, a u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. U drugim slučajevima, odnosno kada ne postoje promene u visini naknade, a važeća Odluka nije ograničenog trajanja, nije potrebno da JLS svake godine donosi Odluku o visini naknade za korišćenje javnih površina.

U skladu sa članom 43. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predsednik opštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.

Takođe, u skladu sa članom 71. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, odgovoran je za preuzimanje obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu, kao i za davanje podataka o izvršenim plaćanjima i ostvarenim prihodima i primanjima, dok u skladu sa stavom 3 istog člana funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, može preneti pojedina ovlašćenja iz stava 1. ovog člana na druga lica u direktnom, odnosno indirektnom korisniku budžetskih sredstava.

U skladu sa članom 16. Pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod uprave za trezor ("Sl. glasnik RS", br. 99/2018 i 40/2019) korisnik javnih sredstava obaveštava nadležnu filijalu Uprave za trezor o svakoj promeni u vezi sa podacima koji su evidentirani kod otvaranja podračuna i uz pisani zahtev koji overava ovlašćeno lice korisnika javnih sredstava, dostavlja sledeću dokumentaciju koja je potrebna za promenu podatka kod podračuna korisnika javnih sredstava:

• akt (dokument) na osnovu koga se vrši promena;
• karton deponovanih potpisa lica ovlašćenog za zastupanje i lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima sa računa.

Na osnovu navedenog predsednik opštine može dati pisano ovlašćenje za izdavanje naloga za plaćanje pomoćniku predsednika opštine, na osnovu koga je potrebno da pomoćnik predsednika opštine deponuje svoj potpis. Zahtev za promenu podataka potpisan od strane odgovornog lica (predsednika opštine), akt na osnovu koga se vrši promena (ovlašćenje) i karton deponovanih potpisa dostavljaju se nadležnoj filijali Uprave za trezor, kao i propisani Obrazac NO-1/NU-1 - Nalog za otvaranje/ukidanje podračuna korisnika javnih sredstava kod Uprave za trezor (za sve podračune za koje je dobio ovlašćenje za potpisivanje).

Imajući u vidu da su pitanja postavljena kao praktični zadatak na koji način se popunjavanju podaci u aplikaciji Republičke direkcije za imovinu kod popunjavanja pojedinačnog NEP obrasca, crnim (boldovano) je naznačeno šta se unosi kao podatak:

1. U ovom slučaju treba popuniti tri NEP JS obrasca, i to:

• Vrsta nepokretnosti: Poslovni prostor (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Celo)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište pod objektom (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište uz objekat (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)

2. U ovom slučaju treba popuniti tri NEP JS obrasca, i to:

• Vrsta nepokretnosti: Stambena zgrada (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište pod objektom (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište uz objekat (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)

3. Ako je vlasnik objekta (npr. JLS) i nije naznačeno koji je udeo na objektu, a za zemljište pod tim objektom stoji da je udeo: srazmeran površini objekta, tada za zemljište pod objektom treba upisati, udeo – Celo.

4. U ovom slučaju treba popuniti više NEP JS obrazaca, i to:

• Vrsta nepokretnosti: Stambena zgrada (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište pod objektom (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Zemljište uz objekat (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Zajednički)
• Vrsta nepokretnosti: Delovi zgrade (Nosilac prava JS na nepokretnostima – JLS; Podaci o korisniku – JLS; Udeo – Celo)

Napomena:Koliko delova objekta ima JLS, toliko NEP JS obrazaca popuniti

5. U ovom slučaju JLS ne vrši evidenciju za korisnike, već evidenciju svoje imovine. Imajući u vidu da je predmetno građevinsko zemljište u vlasništvu JLS, znači da JLS isto treba da ima u svojoj posebnoj evidenciji. JLS je dužna da se potrudi da se ta nepokretnost evidentira i u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS. Ukoliko korisnik odbija da pristupi aplikaciji i izvrši evidenciju nepokretnosti koje koristi u javnoj svojini JLS, tada evidenciju u Registru nepokretnosti u JS treba da izvrši JLS.

6. U ovom slučaju JLS ne vrši evidenciju za korisnike, već evidenciju svoje imovine. Imajući u vidu da je predmetno građevinsko zemljište u vlasništvu JLS, znači da JLS isto treba da ima u svojoj posebnoj evidenciji. JLS je dužna da se potrudi da se ta nepokretnost evidentira i u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS. Ukoliko korisnik odbija da pristupi aplikaciji i izvrši evidenciju nepokretnosti koje koristi u javnoj svojini JLS, tada evidenciju u Registru nepokretnosti u JS treba da izvrši JLS.

7. U aplikaciji korisnik nema uvid u evidenciju drugih korisnika aplikacije, kao što je to slučaj sa JLS. Zbog toga, nije mogao da vidi da li su nepokretnosti već unete. Ukoliko JLS više nema vlasništvo nad predmetnim nepokretnostima, tada je potrebno da ista izvrši proceduru brisanja tih NEP JS obrazaca u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS.

8. Kod ovog pitanja JLS bi trebala da sa korisnicima kojima je osnivač ima međusobni dogovor oko toga ko će da evidentira nepokretnosti koje korisnici koriste a iste se nalaze u vlasništvu JLS. Takođe, ukoliko je evidencija duplirana, potrebno je da ili JLS ili u ovom slučaju Dom zdravlja izvrši proceduru brisanja tih NEP JS obrazaca u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS.

Prema članu 117g Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u postupku prijema i obrade poreske prijave i drugih izveštaja, proverava se tačnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja, koje poreski obveznik, u skladu sa zakonom, dostavlja Poreskoj upravi ili poreskog organu.

Ukoliko poreska prijava i drugi izveštaji koji se dostavljaju uz prijavu sadrže nedostatke iz stava 1. ovog člana, Poreska uprava ili poreski organ obaveštava podnosioca prijave o tim nedostacima.

U slučaju da, podnosilac prijave - poreski obveznik ne postupi po obaveštenju iz stava 2. ovog člana, smatraće se da poreska prijava, odnosno drugi izveštaji nisu ni podneti Poreskoj upravi.

Shodno tome, smatramo da nije potrebno donositi rešenje o odbijanju prijave, već se poreskom obvezniku naknade dostavlja obaveštenje.

Prijava po kojoj se ne utvrđuje naknada se u aplikaciji Jedinstvenog informacionog sistema -  LPA stavlja u status “odbijena”, na osnovu obaveštenja, kao i u svim drugim slučajevima, kao što su duple prijave koje ne treba dopunjavati i slično.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa članom 6b Zakona o porezima na imovinu „pomoćni objekti“ su:

(1) samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti i ne razvrstavaju se u objekte iz člana 6a stav 1. tač. 5) do 7) ovog zakona, i to:

- pomoćni objekti koji nisu zgrade (bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i sl.);

- pomoćne zgrade (prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje) koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta, koji je izgrađen na istom zemljištu (kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i sl.);

(2) ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

(3) nadstrešnice osnove preko 10 m2 koje su samostalni objekti.

Dakle, ako je nadstrešnica samostalni objekat osnove preko 10m2, tada se ona može razvrstati u grupu „garaže i pomoćni objekti“.

Činjenično stanje može se utvrditi ili u postupku poreske kontrole ili uvidom u podatke katastra (ako postoje).

Napominjemo da treba proveriti da li predmetne nadstrešnice u poslovnim knjigama vode po fer vrednosti primenom MSFI i MRS, pa ukoliko je to slučaj onda fer vrednost mora da bude poreska osnovica,  a ne primena prosečne cene za „garaže i pomoćne objekte“. Shodno navedenom, poreski obveznik nema pravo da bira da li će primeniti fer vrednost, ukoliko ispunjava uslove da fer vrednost bude poreska osnovica.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada. 

Prema članu 2 . Zakona o porezima na imovinu nepokretnostima se, u smislu oporezivanja imovine, smatraju:

• zemljište, i to građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo;
• stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (u daljem tekstu: objekti).

Objekat je građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu i to su: zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.

Nepokretnosti su inkorporisane u zemljište i ne mogu se premeštati s jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine.

Shodno tome, kućice koje su postavljene na splavovima koji se nalaze na vodi, nisu izgrađene i samim tim ni splav ni kućica na njemu nisu inkorporisani u zemljište, u smislu da se mogu premeštati sa mesta na mesto, tako da se ne mogu smatrati nepokretnostima i po našem mišljenju ne mogu biti predmet oporezivanja porezom na imovinu.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.