Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Do sada su Predsednik opštine i Opštinska uprava bili dva naručioca. Da li se sada ide na dve registracije na Portalu, jer oni imaju različite matične brojeve ili za njih važi opcija krovni naručilac?
Ukoliko se u skladu sa članom 161. stav 2. ZJN dozvoli zahtev za promenu podizvođača, da li se dokazi za kvalitativan izbor dostavljaju putem Portala ili fizički jer će u predmetnoj javnoj nabavci na Portalu biti okačeno obaveštenje o zaključenom ugovoru?
U principu se svi dokumenti dostavljaju putem Portala javnih nabavki. Ipak, mišljenja smo da se u ovom slučaju dokazi mogu dostaviti pisanim putem.
Posebno napominjemo da se ima u vidu da se prilikom izmene ugovora o javnoj nabavci u pogledu promene podizvođača, ne objavljuje u skladu sa ZJN obaveštenje o izmeni ugovora.
Da li naručilac mora da poseduje internet stranicu, s obzirom da je polje „internet stranica“ obavezno prilikom registracije na Portalu javnih nabavki?
U dosadanjem ZJN referenca nije mogla da bude element kriterijuma. Imajući u vidu da novi ZJN i njegov član 132. stav 1. tačka 3) podtačka 2) gde je navedeno da organizacija, kvalifikacija i iskustvo osoblja kome je povereno izvršenje ugovora može da bude element kriterijuma, postavlja se pitanje da li referenca po novom ZJN može da bude element kriterijuma?
Da li se kriterijumi za izbor (dodatni uslovi) mogu dokazivati izjavom?
Da, po članu 118. stav. 1. tačka 2) ZJN, privredni subjekt u ponudi, odnosno prijavi dostavlja izjavu o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta na standardnom obrascu, kojom potvrđuje da, između ostalog, ispunjava zahtevane kriterijume za izbor privrednog subjekta (dodatne uslove). Sadržinu standardnog obrasca izjave o ispunjenosti kriterijuma utvrdila je Kancelarija za javne nabavke i objavila na svojoj internet stranici (pogledati Odeljak IV strane 9-14 obrasca, koje se upravo odnose na dokazivanje ispunjenosti kriterijuma za izbor privrednog subjekta).
Šta sve može da bude osnov za isključenje privrednog subjekta iz postupka javne nabavke?
Osnovi za isključenje privrednog subjekta iz postupka javne nabavke jasno su definisani članovima 111. ZJN (kao „obavezni“ kada je naručilac „dužan“ da to učini) i 112. ZJN (kao fakultativni kada naručilac ''može'' da to učini ali i kada naručilac mora to da učini ukoliko ih je predvideo u konkursnoj dokumentaciji), pri čemu treba imati u vidu i izuzetke navedene u pomenutim članovima ZJN kao i odredbe člana 113. ZJN za primenu tzv. „self cleaning“-a odnosno slučaja da privredni subjekt dostavi dokaze naručiocu da je preduzeo mere da bi dokazao svoju pouzdanost.
Da bi se primenio postupak pregovaranja bez objavljivanja, da li prvobitna nabavka mora u svojoj procenjenoj vrednosti da sadrži i vrednost pregovaranja?
Kada se govori o prvobitnoj nabavci verovatno se misli na primenu člana 61. stav 7. ZJN, po kojem „Javni naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva ako u otvorenom postupku, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude neodgovarajuće, odnosno nijednu prijavu ili nijednu odgovarajuću prijavu, pod uslovom da početni uslovi javne nabavke nisu bitno izmenjeni“. U konkretnosm slučaju, ne može se unapred znati da se neće dobiti nijedna ponuda ili da će one biti neodgovarajuće pa prema tome ni da li bi ponude koje bi dobili u pregovaračkom postupku prelazile prvobitno određenu procenjenu vrednost predmeta javne nabavke i time dovele do onoga što je nazvano „vrednost pregovaranja“. Pri tome treba imati u vidu i odredbu člana 146. stav 2. ZJN, da naručilac može da dodeli ugovor ponuđaču čija ponuda sadrži ponuđenu cenu veću od procenjene vrednosti javne nabavke, i člana 152. stav 7. „Obaveze koje naručilac preuzima ugovorom o javnoj nabavci moraju da budu ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima“.
Kako novi Zakon propisuje elektronski način podnošenja ponuda, da li to znači da se rok za podnošenje ponuda uvek može skratiti za 5 dana?
Da li se pragovi do kojih se ne primenjuje ZJN odnose na vrednost pojedinačne javne nabavke ili se odnose na vrednost svih istovrsnih nabavki na godišnjem nivou, što je bio slučaj po starom ZJN?
Kako se određuje istovrsnost nabavki po novom Zakonu. Konkretno da li su iste nabavke: nabavka ličnog pratioca deteta, nabavka dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju i recimo nabavka pomoći u kući starim licima, ako su npr. sve nabavke pojedinačno sa po 8 miliona procenjene vrednosti kako ih sprovoditi?
ZJN ne uređuje, kao ni prethodni, pitanje istovrsnosti ovih usluga. Dakle, pitanje je procene nadležnih organa da li su usluge „istovrsne“, te je preporuka da se smatraju istovrsnim (pre svega, ukoliko je isti krug „potencijalnih ponuđača“ za sve ove navedene usluge). Praksa kontrolnih organa je do sada bila da se oslanjaju na definiciju iz člana 64. stav 4. ZJN iz 2012. godine i verovatno će se nastaviti sa takvom praksom, da je „istovrsna javna nabavka nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune“. Pri tome, uvek treba imati u vidu i odredbe člana 29. stav 2. novog ZJN „Određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki“, što je inače sadržavao u sličnoj formi i već pomenuti član 64. stav 4. ZJN iz 2012. godine.
Da li se za ugovor o delu gleda celokupan iznos sa porezima i doprinosima, da bude manji od 1.000.000 dinara bez PDV-a na godišnjem nivou, da se ne bi sprovodila javna nabavka pošto prelazi iznos od 40.000 dinara iznad 1.000.000 dinara za decembarski koji se isplaćuje u januaru?
U situaciji kada se proglasi vanredna situacija (npr. situacija sa pandemijom Covid 19), da li može da se izuzme primena Zakona o javnim nabavkama u skladu sa članom 12. stavom 1. tačka 9?
Navedeni izuzetak može se primeniti samo ukoliko su ispunjeni uslovi za njegovu primenu, koji se u najvećoj meri ne odnose na situaciju koja se odnosi na pandemiju Covid 19. Po pravilu, postoji obaveza da se primeni pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, uz mogućnost primene odredbe člana 62. stav 9. ZJN ukoliko su za to ispunjeni propisani uslovi (i to za pojedine predmete javne nabavke i u određenom trajanju).