Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
U pitanju je situacija koja se odnosi na slučajeve kada nije postojalo uredno prijavljeno potraživanje od momenta otvaranja stečajnog postupka. Da li se u ovim situacijama čeka na okončanje stečaja ili postoji zakonski okvir za otpis? Požureno je i doneto je rešenja o otpisu.
Prijave potraživanja poverioci podnose nadležnom sudu u pisanom obliku. Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama člana 111. Zakona o stečaju. Prijave potraživanja podnose se po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a sve podnete prijave po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene. Nakon isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija, na osnovu liste priznatih i osporenih potraživanja donosi zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, koji se dostavlja stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.
Prema navedenom ne postoji mogućnost da potraživanja koja nisu prijavljena u skladu sa rokovina određenim rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, budu naplaćena na drugačiji način. Zakonski okvir je dokumetacija koja će biti pravni osnov za otpis potraživanja (koja nisu prijavljena), jer se stečajni postupak vodi u odnosu na prijavljena potraživanja (npr. pravosnažno rešenje o zaključenju stečajnog postupka).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Za pravno lice (firmu) uredno je prijavljeno potraživanje nakon otvaranja stečaja i doneto je rešenje privrednog suda o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika zbog prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Sud navodi odredbe 136. Zakona o stečaju gde se posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica stečajni postupak nastavlja u odnosu na stečajnu masu, a obustalja u odnosu na stečajnog dužnika, dok za potraživanje prema stečajnom dužniku koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Na osnovu rešenja nenaplaćena potraživanja su se otpisala, a u delu su se naplatila. To lice je na APR posle prodaje ponovo registrovano pod istim imenom bez oznake u stečaju i podnelo PPI- 1 za imovinu. Da li postoji zakonski okvir za to ili treba da se donese novo rešenje i poništi prethodno?
Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama čl.111-118. Zakona o stečaju, a prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica i posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica odredbama čl. 135,136. Zakona o stečaju.
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postpak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Treba istaći da prema odredbi stava 6. člana 136. Zakona o stečaju, za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Smatramo da nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica obaveza je da se u poreskom računovodstvu isknjiže sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, ima se pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.
Dakle, pravno lice je ispravno postupilo podneošenjem poreske prijave PPI-1 i ne treba da ima oznaku da je u stečaju, jer nije. Ono kao pravni subjekt nema više nikakve veze sa postupkom stečaja koji se dalje u svemu prema Zakonu o stečaju nastavlja nad stečajnom masom koja ima svoj PIB i registrovana je u APR.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Molimo Vas da objavite primere akata koji se donose u ponavljanju postupka, kao i da objasnite postupak.
Ponavljanje postupka uređeno je odredbama čl.176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja.
Postupak se ponavlja na zahtev stranke ili ga organ koji je doneo konačno rešenje ponavlja po službenoj dužnosti.
Zakon o opštem upravnom postupku propisuje subjektivni i objektivni rok za ponavljanje postupka. Stranka može da zahteva ponavljanje postupka u roku od 90 dana od saznanja razloga za ponavljanje (subjektivni rok), odnosno u roku od šest meseci od objavljivanja odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Isti rokovi važe i ako se postupak ponavlja po službenoj dužnosti. Kada istekne pet godina od kada je stranka obaveštena o konačnom rešenju, više ne može da se zahteva ponavljanje postupka, niti organ može da ponovi postupak po službenoj dužnosti (objektivni rok).
Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje i po zahtevu za ponavljenje postupka i po službenoj dužnosti.
Rešenjem se odbacuje zahtev koji je neblagovremen, nije izjavljen od ovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Rešenjem se odbija zahtev ako razlog koji je naveden ne bi doveo do drugačijeg rešavanja upravne stvari. Ako se ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Ukoliko se radi ponavljanje postupka po službenoj dužnosti takođe se rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Po ponavljanju postupka nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo, a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
Prema navdenom, potrebno je da se donesu dva rešenja: jednim kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja, a drugim se poništava ili ukida već doneto rešenje u zavisnosti od poreskopravne situacije i utvrđuje nova obavezu.
Zbog pojednostavljenja postupka može se doneti i jedno rešenje sa tri naloga u dispozitivu, tako da glasi:
- Ponavlja se postupak okončan rešenjem broj ____________________
- Poništava se/ukuida se rešenje broj ______________________________
- Utvrđuje se obaveza __________________________
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je lice koje poseduje nepokretnost na teritoriji opštine. Uvidom u službene evidencije Katastra nepokretnosti došlo se do informacije o imenu i prezimenu obveznika i adrese na kojoj se obveznik nalazi u Velikoj Britaniji. Nije poznato da li ima punomoćnika. Koje korake treba preduzeti u navedenom slučaju?
Problem se može rešiti angažovanjem“zastupnika po službenoj dužnosti“ u skladu sa članom 16. stav 1. tačka 2) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Treba obratiti pažnju na stav 5. navedenog člana koji propisuje nagradu i nadoknadu troškova zastupnika po službenoj dužnosti, koju je obavezno isplatiti i koja se može potraživati kasnije od poreskog obveznika.
S obzirom da su pribavljeni podaci o poreskom obvezniku i njegovoj adresi u Velikoj Britaniji može se stupiti u kontakt sa njim i predložiti da sam obveznik, angažovanjem poreskog punomoćnika, izvrši registraciju i dobije PIB koji će mu omogućiti da podnese poresku prijavu za godišnji porez na imovinu a takođe i da izmiri utvrđene obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je lice koje je državljanin Republike Austrije i došlo je u službu LPA da prijavi nepokretnosti koju poseduje na teritoriji opštine. Kako je ono nerezidentno lice, na koji način se sprovodi postupak dodele PIB-a pomenutom licu? Pomenuto lice ima punomoćnika na teritoriji opštine.
Dodeljivanje PIB-a nerezidentnom fizičkom licu vrši se angažovanjem poreskog punomoćnika, u skladu sa članom 14. stav 2. ZPPPA. Postupak se sprovodi u Poreskoj upravi – Kancelariji za nerezidente koja vrši registraciju i izdavanje poreskog identifikacionog broja za nerezidentne poreske obveznike. Kancelarija se nalazi u Beogradu, Filijala Savski venac, ul. Zeleni venac br. 16 na prvom spratu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U postupku kancelarijske kontrole radi se obračun poreza pet godina unazad. Da li se "računa" od 2013. godine ili od 2014. godine? Koja godina izgradnje/poslednje rekonstrukcije treba da se stavi u zapisnik?
Zastarelost se računa u skladu sa odredbama ZPPPA.
Relativni rok zastarelosti je pet godina i ako je prva radnja poreskog organa u cilju utvrđivanja poreza za poreskog obveznika preduzeta u 2018. godini (poziv i sl.), onda se utvrđuje obaveza od 2013. godine (pod uslovom da je poreska obaveza za tog obveznika nastala ranije ili u toj godini).
U slučaju da je poziv poreskom obvezniku za podnošenje poreske prijave uručen u 2017. godini, onda ima pravo da se utvrdi obaveza i za 2012. godinu jer je prekid zastarelosti izvršen tom radnjom u 2017. godini (zastarelost za utvrđivanje obaveze za 2012. godinu počinje da teče od 1.1.2013. godine i teče do 31.12.2017. godine. Pozivom u 2017. je prekinuta zastarelost i počinje da teče iznova, pa u tom smislu u 2018. godini može da se utvrdi i obaveza za 2012. godinu (ako je postojao predmet oporezivanja u toj godini).
Godina izgradnje ili poslednje rekonstrukcije se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu raspoloživih dokaza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik (fizičko lice) nije podnelo poresku prijavu za nepokretnost na kojoj ima oporeziva prava, što je bio razlog da se uradi kancelarijska kontrola u 2014. godini i tom prilikom, utvrđeno je zaduženje i za prethodne godine (5 godina unazad), tj. 2009, 2010, 2011 ,2012 i 2013. godinu. Da li poreski obveznik sada ima pravo na otpis utvrđenog zaduženja za 2009, 2010, 2011 i 2012. godinu po osnovu zastarelosti, s obzirom na to da je zaduženje za ove godine utvrđeno tek 2014. godine i dospelo za plaćanje u 2014. godini? Takođe, kakav je stav o tome da li Obaveštenje o stanju duga koje je uredno dostavljeno poreskom obvezniku prekida rok zastarelosti?
Prema članu 114. ZPPPA pravo poreskog organa na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.
Sama zakonska odredba kaže da se kod utvrđivanja prava za zastarelost na naplatu ne gleda godina za koju je utvrđena obaveza, već godina u kojij je obaveza dospela za plaćanje, bez obzira da li se zaduženje odnosi na tu godinu ili na prethodne godine. To znači da se za sve obaveze koje su dospele za plaćanje u 2014. godini (bez obzira što se obaveza odnosi na ranije godine), zastarelost računa počev od 2015. godine.
Što se tiče izdatog obaveštenja o stanju duga, to se može smatrati radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog obveznika u cilju naplate duga. Član 114d. ZPPPA predviđa da se zastarelost prekida svakom radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je po zakonu dozvoljeno jednim rešenjem poništiti ili ukinuti više rešenja ili može samo jedno? Da li se mora otvarati crveni predmet za svako pojedinačno rešenje koje se poništava ili ukida?
Rešava se po pojedinačnom rešenju, bez obzira na podneti zahtev, i u tom smislu se mora doneti toliko rešenja kod ponavljanja postupka koliko ima prethodno donetih konačnih rešenja. Ne može se jednim rešenjem poništiti ili ukinuti više rešenja. Za svako doneto konačno rešenje u postupku se pojedinačno odlučuje i u tom smislu se donosi pojedinačno rešenje kojim se rešava o pravima i obavezama poreskog obveznika.
Iz tog razloga se i mora uplatiti i taksa za svaki pojedinačni predmet, odnosno svako konačno rešenje protiv koga se ulaže vanredni pravni lek - ponavljanje postupka.
Dakle, ne može se uplatiti jedna taksa za više konačnih rešenja protiv kojih je uloženo vanredno pravno sredstvo, bez obzira što je obveznik dostavio jedan zahtev i ne može se jednim rešenjem poništiti ili ukinuti više rešenja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako stranka podnese predlog za ponavljanje postupka i traži da se storniraju rešenja poreza na imovinu za više godina unazad, da li plaća taksu od 2540,00 dinara za svaku godinu ili samo jednu taksu za zahtev bez obzira na koji period traži storniranje rešenja?
Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Ovo vanredno pravno sredstvo propisano je odredbama čl.176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Za ponavljanje postupka nije prepreka ako je rešenje postalo i pravnosnažno. Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje.
Po ponavljanju postupka, nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Prema navedenom, zahtev za ponavljanje postupka podnosi se na konačno rešenje u upravnom (poreskom) postupku kojim je rešena pojedinačna poreskopravna situacija, pa saglasno tome s obzirom da organ rešava po pojedinačnom rešenju trebalo bi da se taksa plati po podnetom zahtevu za ponavljanje postupka, po svakom konačnom rešenju protiv koga se podnosi zahtev za ponavljanje postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupati kada se uoče nepravilnosti u poreskoj prijavi PPI-1 (nije ispravno popunjena ili nije matematički tačna)? Do sada su pravnim licima slati zaključci, ali je novom izmenom brisan član 120. ZPPPA.
Nove odredbe ZPPPA koje se odnose na poresku kontrolu primenjivaće se od 1. januara 2019. godine, što je propisano u članu 94. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama ZPPPA (to su odredbe koje ne ulaze u prečišćen tekst zakona). U tom smislu su i dalje na snazi odredbe starog člana 120. ZPPPA.
U vezi organizacije LPA i sistematizovanja radnih mesta, treba inicirati kod rukovodstva da se radna mesta usklade sa potrebama posla i zakonskim odredbama.
Od 1. januara 2019. godine, poreske prijave za porez na imovinu pravnih lica PPI-1 će se primati elektronskim putem, što znači da će se zamena utvrđene poreske obaveze po evidentiranim poreskim prijavama moći korigovati samo kroz postupak poreske kontrole, što zahteva radno mesto poreskog inspektora, kako bi LPA mogla da psotupa po ZPPPA, a koji je osnovni procesni zakon koji se primenjuje u radu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se nakon upisa zaloge u registar pokretnih stvari mora pristupiti prodaji istih, ili ne? Još nije oglašavana prodaja za nepokretnosti i jako dobar je odaziv za plaćanje već nakon upisa zabeležbe u katastar. Da li je nephodno da se pristupa prodaji ili može da se namiri kada je sam obveznik proda?
Postupak prinudne naplate iz pokretnih stvari uređen je odredbama čl.99-105. ZPPPA. Pravni efekti zaloge u članu 88. ZPPPA uređuju da kada se u postupku ustanovljavanja zaloge iz člana 87. stav 1. tačka 1) i 2), dakle iz pokretnih stvari i nepokretnosti, poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima je zaloga, odnosno hipoteka ustanovljena.
Takođe, u rešenju za ustanovljavanje zaloge na pokretnim stavrima u prinudnoj naplati mora da se posebnom tačkom u izreci rešenja poreskom obvezniku jasno stavi do znanja da mu nije dozvoljeno da raspolaže pokretnim stvarima kojima se ustanovljava založno pravo.
Istovremeno, odredbe člana 175. ZPPPA uređuju postupanje prema poreskim obveznicima koji ugrožavaju naplatu. Uzimajući u obzir da se radi o poreskim krivičnim delima za koje nismo nadležni, a u pitanju je ugrožavanje naplate, obaveza je da dopisom obavestimo Poresku upravu, Poresku policiju i priložimo raspoložive dokaze u svrhu vođenja daljeg postupka.
Dakle, poreski obveznik može da plati obavezu po osnovu koje je ustanovljeno založno pravo na pokretnoj stvari sve do momenta prodaje te pokretne stavri od strane nadležnog poreskog organa. U tom slučaju se u roku od 2 (dva) dana od dana namirenja poreske obaveze podnosi zahtev za brisanje zaloge.
Poreski obveznik ne može sam da izvrši prodaju i otuđi pokretnu stvar na kojoj je ustanovljeno založno pravo od strane nadležnog poreskog organa.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Dobijeno je obaveštenje od akcionarskog društva čiji je plan reorganizacije usvojen i koji izmiruje svoje obaveze po planu. Da je doneta Odluka o smanjenju osnovnog kapitala poništavanjem sopstvenih akcija uz primenu odredaba o zaštiti poverilaca, kao poverioci za potraživanja koja su nastala pre 04.05 mogli bi tražiti od društva obezbeđenje tih potraživanja. Kako postupiti u navedenoj situaciji odnosno koja sredstva obezbeđenja tražiti?
Zakonom o privrednim društvima u čl. 314-324. date su odredbe o smanjenju osnovnog kapitala.
Zaštita poverilaca uređena je čl. 319-321.
Takođe, treba imati u vidu i da privredno društvo svoje obaveze namiruje na način kako je to uređeno planom reorganizacije o čemu verovatno postoji i pravosnažno rešenje o usvajanju plana reorganizacije.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.