Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
IRK je donela mišljenje da se detetu odloži polazak u školu i da ponovo pohađa pripremni predškolski program.Majka se obratila LS Kosjerić sa zahtevom da dete, koje ima ličnog pratioca, ide u predškolsku ustanovu do početka nove školske godine.U PU od 1.juna za to dete neće imati grupa u koju bi moglo da ide, jer predškolci kreću ponovo tek od septembra.Da li može pomoću nekog dokumenta (od IRK ili nekog drugog) da dete pohađa PU u pomenutom periodu, a da direktor taj dokument prihvati?
Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 129/2021, 92/2023 i 19/2025), data je mogučnost odlaganja upisa u prvi razred osnovne škole za jednu godinu i to jedino na osnovu mišljenja interresorne komisije. Mišljenje mora da sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu. Ovakvo mišljenje interresorne komisije podrazumeva mogućnost ponovnog pohađanja po zakonu obaveznog pripremnog predškolskog programa. Ne postoji drugi pravni osnov niti način da se dete po drugi put upiše i u predškolskoj ustanovi ponovo pohađa pripremni predškolski program.
U pitanju koje ste postavili, sporno je što predškolska ustanova završava sa realizacijom pripremnog predškolskog programa 31. maja, što je u skladu sa propisima, jer ovaj program traje 9 meseci. Ne možemo ulaziti u organizaciju rada predškolske ustanove, niti u to da li je dete za koje postoji mišljenje IRK o odlaganju upisa u prvi razred pohađalo PPP sa celodnevnim boravkom, ili je bilo u programu u trajanju od 4 sata, te Stručna služba SKGO predlaže da se roditelji najpre obrate predškolskoj ustanovi sa molbom da se potraži rešenje koje je u najboljem interesu deteta, a koje je u skladu sa kapacitetima i sa inkluzivnom politikom i praksom predškolske ustanove.
Da li se limit od 20% iz člana 137. stav 4. Zakona o sportu odnosi na inicijalno opredeljena sredstva za finansiranje sportskih programa u oblasti sporta, ili i na sredstva koja se naknadno rebalansom uvećaju? Primer: 40.000.000 prvobitna suma+ rebalans 5.000.000. Da li se zakon primenjuje na cifru od 45.000.000?
U skladu sa članom 137. stav 4. Zakona o sportu („Službeni glasnik RS”, br. 10/2016, 18/2020, 77/2021 – dr. zakon i 138/2022), jednom sportskom udruženju se ne može dodeliti više od 20% sredstava opredeljenih za finansiranje sportskih programa u oblasti sporta u budžetu jedinice lokalne samouprave za tekuću budžetsku godinu.
U vezi sa pitanjem da li se limit od 20% odnosi samo na sredstva inicijalno opredeljena budžetom ili i na ona koja se naknadno uvećaju rebalansom budžeta, daje se sledeće tumačenje:
- U momentu zaključivanja ugovora, zakon se primenjuje na tada važeći budžet. Ukoliko je, na primer, budžet za sport usvojen u decembru 2024. godine i iznosi 40.000.000 RSD, a ugovor sa sportskim udruženjem je zaključen u januaru 2025. godine, maksimalni dozvoljeni iznos koji se može dodeliti tom udruženju u tom trenutku iznosi 8.000.000 RSD (20% od 40.000.000 RSD). Time je zakon ispoštovan u momentu dodele sredstava.
- U slučaju da u toku budžetske godine dođe do rebalansa budžeta kojim se sredstva za sport povećaju (npr. na 45.000.000 RSD), tada se limit od 20% mora posmatrati u odnosu na ukupan iznos opredeljenih sredstava za celu budžetsku godinu, uključujući i iznose dobijene rebalansom.
- U skladu s tim, ukupan iznos sredstava koji jedno sportsko udruženje može primiti tokom cele budžetske godine ne sme preći 20% konačnog (rebalansiranog) budžeta. U navedenom primeru to bi iznosilo 9.000.000 RSD (20% od 45.000.000 RSD). Ukoliko je već isplaćeno 8.000.000 RSD na osnovu ranije zaključenog ugovora, eventualna dodatna isplata istom udruženju ne bi smela da premaši 1.000.000 RSD.
Na ovaj način se obezbeđuje usklađenost sa Zakonom o sportu u toku čitave budžetske godine, bez obzira na to kada je došlo do promene visine budžeta. Ovakva praksa je u skladu sa principima budžetske odgovornosti i preporukama nadležnih državnih organa.
Poštovani, potrebna mi je jedna konsultacija u vezi sa merom dodatne podrške – upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u konkretnim slučajevima. Da li IRK može da predloži meru dodatne podrške – upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, a da to nije bio primarni razlog za podnošenje zahteva IRK? Konkretno, zahtev IRK podnet povodom odlaganja upisa u školu ili zahtev IRK podnet povodom donošenja individualnog obrazovnog plana IOP 2 (dete već pohađa redovnu osnovnu školu). Da li IRK nakon postupka procene, a povodom gore navedenih razloga za podnošenje zahteva IRK (odlaganje upisa, donošenje IOP 2), može da donese Zajedničko mišljenje o upućivanju deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju ili da u individualnom planu podrške navede tu meru (upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju)?
Od 2009. godine, kada je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uvedena komisija za procenu potreba za dodatnom podrškom, uloga ove komisije je da treba da spreči neopravdano isključivanje deteta iz obrazovnog sistema, ili njegovo preuranjeno i neopravdano uključivanje u manje podsticajna obrazovna okruženja. Za razliku od ranijih komisija za “kategorizaciju”, koje su imale mandat da na osnovu dijagnoze i stručnog mišljenja odluče da li je dete za tzv. redovnu ili tzv. specijalnu školu, interresorna komisja ima zadatak da predloži i objedini raznovrsne mere podrške iz sistema zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja kako bi se omogućilo obrazovanje deteta u prirodnoj vršnjačkoj grupi u predškolskoj ustanovi ili školi. Zbog toga ove mere obuhvataju čitav spektar različitih vrsta podrške, od prevoza, preko uklanjanja arhitektonskih barijera… obuka nastavnika, uključivanja ličnog pratioca do stručnjačke podrške učeniku, zaposlenima u školi i roditeljima. Iz ovog razloga, upis u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, upis u odeljenje ili u školu za učenike sa smetnjama u razvoju Ii invaliditetom, kao i prelazak na izmenjeni individuani obrazovni pan (IOP2) ne može se dogoditi bez pozitivnog mišljenja IRK.
Ako škola ili roditelj podnesu zahtev interresrnoj komisiji za upis (ili prelazak) u školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zadatak iRK je da proceni da li su iscrpljeni svi vidovi podrške, da li je podrška pružana na pravi način, da li i pored svih preduzimanih mera kroz duži vremenski period nema napretka u različitim domenima koji su opisani u pedagoškom profile deteta. Zatim da eventualno predloži nove mere podrške koje do tada nisu primenjivane (npr. primena asistivne tehnologije i sl.). Ako sve to ne daje efekta u smislu razvoja, napredovanja i dobrobiti deteta, onda se IRK može saglasiti sa upisom u školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Predlaganje (iniciranje) upisa u školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom od strane interresorne komisije u suprotnosti je sa misijom IRK i ulogom koju interresorna komisija ima u sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Da li, i u kojim slučajevima vaspitač može odbiti da vodi dete sa smetnjama u razvoju na jednodnevni izlet?
Ukoliko je funkcionalni status deteta jedni razlog zbog kojeg vaspitač “odbija” da dete sa smetnjama u razvoju povede na jednodnevni izlet sa vršnjacima, to bi nesporno bilo diskriminatorsko postupanje. Zabrana diskriminacije u obrazovnim ustanovama propisana je članom 110. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i glasi: “U ustanovi su zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
Ustanova je dužna da preduzme sve mere propisane ovim zakonom kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje u ustanovi. Bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi, zajednički propisuju ministar i ministar nadležan za ljudska i manjinska prava.
Postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove i druga pitanja od značaja za zaštitu od diskriminacije, propisuje ministar.” U slučaju da postoje barijere za uključivanje deteta u aktivnosti van predškolske ustanove, obaveza tima za dodatnu podršku deteta, kao i Tima za inkluzivno obrazovanje ustanove je da ove prepreke identifikuje i da nađe način za njihovo prevazilaženje. Ukoliko su potrebna dodatna sredstva ili mere koje prevazilaze resurse ustanove, predškolska ustanova se može obratiti interresornoj komisiji za mišljenje o potrebnoj dodatnoj podršci.
Zaposlena u ustanovi kulture je navršila 35.god.u radnom odnosu a od toga 5.god u bivšoj SFRJ sadašnjoj BiH od 1986-91.god. Te godine su upisane i overene u radnoj knjižici. Da li poslodavac može priznati pravo na jubilarnu nagradu za 35.god.u radnom odnosu na osnovu radne knjižice s obzirom da te godine nisu upisane u M4, M1 i M2 obrascu iz PIA?
Članom 31. stav 1. tačka 2) Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 3/2022 i 114/2023) predviđeno je da zaposlenima pripada pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate; (5) za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, u visini podtačke (4) ove tačke. Platom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije. Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tački 1) podtač. 1-6. ovog člana, priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, a najviše do visine dva neoporezovana iznosa predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana.
Dakle, pomenutim kolektivnim ugovorom predviđeno je da se jubilarna nagrada isplaćuje na osnovu uredne dokumentacije, što je rukovodilac ustanove dužan da ceni u svakom konkretnom slučaju.
Da li umetnički/programski direktor u pozorištu može dobiti uvećan koeficijent za zaradu po osnovu zvanja – doktor nauka, a imajući u vidu da je po Uredbi o katalogu radnih mesta definisana stručna sprema – visoko obrazovanje, izuzetno: srednje obrazovanje?
Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2001, … 13/2025 i 17/2025), u delu koji govori o ustanovama kulture, nije predviđen poseban koeficijent za obračun i isplatu plata zaposlenih u vezi sa zvanjem doktor nauka ili uvećanje koeficijenta koje je u vezi sa tim zvanjem.
Prilikom usklađivanja koeficijenata zaposlenih u ustanovama kulture u skladu sa poslednjim izmenama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (Sl. glasnik RS, br. 44/2001, 15/2002,... 101/2024, 5/2025 i 12/2025), a imajući u vidu da pojedina radna mesta nisu usklađena sa Uredbom o katalogu radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru (Sl. glasnik RS, br. 81/17, 6/18 i 43/18), koja od navedenih uredbi je presudna za utvrđivanje koeficijenta zaposlenih?
Tumačenje člana 123. stav 11 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u vezi obrazovanja komisije za izbor direktora Škole, da li može sekretar škole da bude u sastav komisije za izbor direktora?
Prema čl. 123, stav 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020, 129/2021 i 92/2023): „Organ upravljanja obrazuje komisiju za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija) koja ima neparan broj članova i sprovodi postupak za izbor direktora, i to: obradu konkursne dokumentacije, utvrđuje ispunjenost zakonom propisanih uslova za izbor direktora, obavlja intervju sa kandidatima i pribavlja mišljenje vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno nastavničkog i pedagoškog veća o prijavljenim kandidatima.” Stav 13. istog člana Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja glasi: „Bliži uslovi o broju članova, sastavu i načinu obrazovanja Komisije uređuju se opštim aktom ustanove.“ Iz navedenog proizilazi da ne postoji zakonsko ograničenje zbog kojeg sekretar škole ne bi mogao da bude član komisije za izbor direktora ustanove, osim u situaciji kada postoji sukob interesa po nekom drugom osnovu (npr. da je u srodstvu sa kandidatom i sl.), ili ukoliko opštim aktom ustanove nije drugačije uređeno.
Postovani, koji obrazac koristi predskolska ustanova za evidenciju IOP1? Obrazac 3 PRAVILNIKA O BLIŽIM UPUTSTVIMA ZA UTVRĐIVANJE PRAVA NA INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PLAN, NJEGOVU PRIMENU I VREDNOVANJE odnosi se na mere individualizacije, a Obrazac 4 se ne pominje u cl. 6 istog pravilnika kada je rec o predskolskim ustanovama, vec samo za skole.
Prilikom izrade novog Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje („Sl. glasnik RS“, br. 74/2018), članovi Radne grupe za izradu predloga Pravilnika su se saglasili da za decu predškolskog uzrasta nije potrebno praviti poseban (individualizovan) plan vaspitno-obrazovnog rada, jer to nije u duhu novih Osnova programa predškolskog vasitanja i obrazovanja – Godine uzleta (Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 16/2018).
U skladu sa navedenim, formulisan je član . Pravilnika kojim se uređuje sadržaj IOP-a koji glasi: “IOP je poseban akt ustanove kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju deteta, učenika, odnosno odraslog ako mere individualizacije nisu dovele do ostvarivanja dobrobiti deteta, odnosno ostvarivanja ishoda obrazovanja i vaspitanja ili do zadovoljavanja obrazovnih potreba učenika sa izuzetnim sposobnostima. IOP sadrži: 1) podatke o detetu, učeniku odnosno odraslom i podatke o timu za dodatnu podršku (Obrazac 1); 2) pedagoški profil deteta, učenika, odnosno odraslog (Obrazac 2); 3) plan mera individualizacije (Obrazac 3); 4) personalizovani program nastave i učenja (Obrazac 4); 5) podatke o praćenju i vrednovanju IOP-a (Obrazac 5); 6) saglasnost roditelja (Obrazac 6). IOP može da sadrži i: 1) plan tranzicije - plan podrške detetu i učeniku pri uključivanju u obrazovanje, pri prelasku na drugi nivo obrazovanja ili pri prelasku u drugu obrazovnu ustanovu; (Obrazac 7); 2) plan prevencije ranog napuštanja obrazovanja za decu i učenike u riziku od ranog napuštanja škole (Obrazac 8). Personalizovani program nastave i učenja iz stava 2. tačka 4) ovog člana donosi se za oblast u okviru nastavnog predmeta, jedan nastavni predmet, grupu nastavnih predmeta ili sve nastavne predmete za razred koji učenik, odnosno odrasli pohađa, kao i za vannastavne aktivnosti. Za učenika sa izuzetnim sposobnostima škola donosi prilagođen i obogaćen IOP, shodno stavu 1. ovog člana. Sadržaj IOP-a koji se ostvaruje u školi dat je na Obrascu 1, Obrascu 2, Obrascu 3, Obrascu 4, Obrascu 5, Obrascu 6, Obrascu 7 i Obrascu 8. Sadržaj IOP-a koji se ostvaruje u predškolskoj ustanovi dat je na Obrascu 1, Obrascu 2, Obrascu 3, Obrascu 5, Obrascu 6 i Obrascu 7. Obrazac 1, Obrazac 2, Obrazac 3, Obrazac 4, Obrazac 5, Obrazac 6, Obrazac 7 i Obrazac 8 odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. Jedan primerak IOP-a se dostavlja roditelju i članovima tima. Pojedinačni obrasci se, po potrebi, dostavljaju svim licima koja su zadužena za realizaciju u IOP-u.”
Iz navedenog sledi da se individualni plan koji se donosi u predškolskoj ustanovi, a to je uvek IOP1, sastoji od navedene grupe obrazaca (nije samo jedan obrazac). Druga važna stvar je da je potrebno poštovati čitav proces donošenja IOP-a, na način propisan pravilnikom, tj. da se nakon izrade “inicijalnog” pedagoškog profila deteta i donošenja i primene plana mera individualizacije (obrazac 3), evaluacije efekata ovih mera i nakon obaveštavanja roditelja i pribavljene saglasnosti roditelja pristupa izradi IOP-a. To podrazumeva izradu potpunijeg pedagoškog profila deteta i detaljniju, obogaćenu novim sadržajima, bolju operacionalizaciju svih elemenata koji su navedeni u Obrascu 3, kao i saglasnost roditelja (Obrazac 6), a kasnije i podatke o evaluaciji IOP-a (Obrazac br. 5). Da bi ovako revidiran dokument postao zvanični akt predškolske ustanove, potrebno je da na inicijativu tima za dodatnu podršku, Tim za inkluzivno obrazovanje predloži Pedagoškom kolegijumu ustanove, a ovaj organ da donese odluku o usvaljanju IOP-a.
Da li generalni sekretar Sportskog saveza opštine/grada može ujedno biti i predsednik kluba sa teritorije opštine/grada?
Da li u Mišljenju kao mera može da se navede organizovanje nastave za učenike na dužem kućnom ili bolničkom lečenju uz mogućnost korišćenja informacionih tehnologija.
Ako pogledamo čl. 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", br. 80/2018), vidimo da se u trećoj grupi mera: “ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije”, pod tačkom (2) nalazi: “organizovanje obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole, radi nadoknađivanja propuštenog, odnosno obezbeđivanja kontinuiteta u obrazovanju učenika i odraslog”. Ukoliko je učenik iz različitih opravdanih razloga sprečen da dolazi na nastavu, onda IRK u svom mišljenju može navesti ovu meru. Pošto se vaše pitanje konkretno odnosi na učenika na dužem kućnom ili bolničkom lečenju, tada članovi IRK treba da informišu roditelje da za učenika treba da se organizuje ovaj vid nastave, kao i da treba da se obrate školi koja će postupiti
U skladu sa Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Sl. glasnik RS", br. 66/2018), potrebno je da IRK u svom mišljenju navede da smatra da za učenike treba organizovati ovaj vid nastave i da je o tome informisala roditelja. Vaše pitanje se odnosi i na to da i IRK može da predloži da se tokom učenja kod kuće koriste sredstva informacione tehnologije. Ako se vratimo na čl. 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, u poslednjem stavu stoji: „Komisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog.“. Pošto se u pravilniku ne može navesti iscrpna lista mere podrške, ovim članom je omogućeno da IRK navede i druge mere podrške za koje procenjuje da su u najboljem interesu deteta/učenika. Ovde želimo da ukažemo na dve stvari: -obrzovanje od kuće je „restriktivna“ mera, jer isključuje dete/učenika iz vršnjačke grupe i treba je koristiti samo kada je neophodna, uz ograničeno trajanje i planiranje tranzicije za ponovno uključivanje deteta/učenika u obrazovnu ustanovu i vršnjački kolektiv. Primećeno je da se ova mera posebno neopravdano koristi u situacijama dece/učenika sa problemima u ponašanju. Takođe, IRK ne treba da peporučuje korišćenje informacionih tehnologija ukoliko nije sigurna da li porodica ima internet i potreban uređaj, da dete/učenik ima odgovarajuće digitalne kompetencije, da škola ima potrebnu opremu i druge resurse i sl. Na koji način će se organizovati nastava za učenika na kućnom lečenju, treba da bude odluka školskog Tima za dodatnu podršku detetu, čiji član je i roditelj.
Da li IRK treba ili da li može da preporuči predškolskoj ustanovi izradu IOP1 kao meru dodatne podrške za dete sa smetnjama u razvoju? Poznato nam je da IOP1 donosi predškolska ustanova, kao i mere individualizacije. Ako može pojašnjenje, da li IRK može/treba da ima ulogu u preporučivanju pomenutih mera koje su u domenu predškolske ustanove, pogotovo ako je procena da mere individualizacije koje se primenjuju nisu dovoljne, te da je potreban IOP 1?
Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 10/2019, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 129/2021) u čl. 34 propisuje pravo na IOP1:
“Detetu kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju, predškolska ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, odnosno vrši prilagođavanje i, ukoliko je potrebno, obezbeđuje izradu, donošenje i realizaciju individualnog obrazovnog plana (IOP1), u skladu sa zakonom.”
Ova oderedba je dalje uređena Pravilnikom o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje, uz uvažavanje specifičnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (PVO): u čl. 6. se pravi razlika u sadržaju IOP-a u PVO; u čl. 7. stav 5. je naglašno da predškolska ustanova može doneti samo IOP1; u čl. 8. je propisano ko su članovi tima za dodatnu podršku u predškolskoj ustanovi; članom 9. je naglašeno da se IOP ostvaruje u okviru zajedničkih aktivnosti u grupi predškolske ustanove; čl. 16. uređuje da se evidencija o ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja po IOP-u vodi u propisanoj evidenciji o vaspitno-obrazovnom radu u predškolskoj ustanovi.
Ukoliko tokom postupka procene potreba za dodatnom podrškom prema propisanoj proceduri i nakon pribavljanja svih relevantnih podataka i dokaza iz različitih izvora (posebno o primenjenim merama individualizacije i njihovim efektima) interresorna komisija proceni da je detetu u PVO potreban prilagođeni individualni vaspitno-obrazovni plan (IOP1), to treba da predloži kao meru o kojoj informiše roditelje i predškolsku ustanovu. Ovakvo postupanje je u skladu sa čl. 3. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, koji glasi: “Komisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog.“.
Ukoliko predškolska ustanova proceni da je za dete potrebno izraditi IOP1 i za to ima saglasnost roditelja, u tom slučaju nije potrebno da se obraća za mišljenje interresonoj komisiji.