Questions and answers

Smatramo da bliža merila i dopunski kriterijumi mogu biti obuhvaćeni jednom odlukom.  

Praćenje realizacije projekta najčešće je posao koji obavlja zaposleni u lokalnoj  samoupravi, po pravilu lice koje je učestvovalo u radu komisije za izbor projekata. 

Smatramo da nije neophodno doneti posebno rešenje za praćenje primene. Posao koji se odnosi na praćenje realizacije projekta mogao biti obuhvaćen opisom radnih mesta ili rešenjem koje se odnosi na sve poslove saradnje i komunikacije sa organizacijama civilnog društva. 

SKGO je, na osnovu Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja  realizuju udruženja, u partnerstvu sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom izradio Model odluke o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koje  realizuju udruženja. Modelom se preporučuju standardi postupanja i uslovi pod kojima se realizuje konkurs i prati sprovođenje projekata (su)finansiranih iz budžeta LS. Time, objavljivanje konkursa u dnevnim novinama nije obaveza, već mogućnost koja stoji na raspolaganju svakoj lokalnoj samoupravi. 

Napominjemo da je Uredba obavezala sve korisnike da konkurs oglašava na zvaničnoj internet stranici i portalu e Uprava (čl. 6), kao i oglasnoj tabli JLS ( čl. 22 Uredbe).   

Iako se primenjuju drugačiji pravni osnovi u postupku finansiranja medijskih sadržaja, prema sugestiji Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, trebalo bi uneti i ovu vrstu konkursa u Godišnji plan javnih konkursa. Cilj je ostvariti što veću transparentnost u radu JLS i organizacija civilnog društva koji se, između ostalog postiže i unošenjem svih konkursa koji se odnose na organizacije civilnog društva, uključujući i medije, u Godišnji kalendar javnih konkursa. 

S druge strane, nije moguće raspisati jedan isti  konkurs, jer jednom raspisan konkurs ne može više puta da se objavljuje/raspisuje.  

Smatramo da praksa treba da omogući transparentan proces izbora kao i  jednostavno i lako praćenje utrošenih sredstava i ostvarenih ciljeva. U  konsultacijama sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim sektorom, skrenuta nam  
je pažnja da je nemoguće uneti u Godišnji  kalendar jedan konkurs sa više vremenskih intervala. 

Takođe, ostaje pitanje formiranja komisije za ocenu pristiglih predloga, odnosno sprovođenje ovog konkursa.  Imajući u vidu da se radi o jednom konkursu, trebalo bi formirati i komisiju koja će ceniti predloge u sva tri, odnosno četiri ciklusa. Ukoliko se prihvati model odluke, kao i preporuka iz Uredbe, te se i predstavnici organizacija civilnog društva pozivaju da učestvuju u radu komisije objavljivanjem jedinstvenog javnog konkursa, moguće je da bi ovakav način predstavljao problem za one organizacije koje bi imale interes da učestvuju na bar jednom od ovih konkursa, uz istovremeno mogućnost i želju da učestvuju i u radu konkursne komisije. 

Pravilnik o mesečnom iznosu prihoda kao cenzusu za sticanje svojstva osiguranog lica ("Sl. glasnik RS" br. 112/2006 i 5/2009) reguliše ovo pitanje, ali ne na nivou veličine zemljišnog poseda već na nivou prihoda koji se stiče sa tog poseda (katastarski prihod). Prihod po članu domaćinstva kao kriterijum se pojmovno i kriterijumski definiše Pravilnikom, a bliže utvrđenje iznosa za kalendarsku godinu vrši RFZO na osnovu statističkih podataka.

Na osnovu ovako utvrđenih kriterijuma i cenzusa, mesno nadležna filijala RFZO, na zahtev nezaposlenog lica ocenjuje ispunjenost uslova za sticanje svojstva osiguranika na teret budžeta RS ili na teret samog osiguranika po osnovu prihoda od poljoprivrede.

Ocena ispunjenosti uslova zavisi od više faktora, od statusa poljoprivrednika, gazdinstva ili samo poseda do visine katastarskih prihoda i poreske osnovice što su kategorije koje procenjuje poreska uprava odnosno nadležna uprava (sekretarijat) javnih prihoda za odgovarajuće područje na kome je mesto prebivališta i/ili mesto gde se nepokretna imovina nalazi.

Iskustvo u obradi ovakvih predmeta pokazuje da je najčešća granica veličine poseda za sticanje prava osiguranika na teret budžeta 0,5 hektara, odnosno 50 ari, odnosno 500 kvadratnih metara obradivog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu podnosioca zahteva.

Naravno da katastarski prihod na obradivom zemljištu nije isti u zavisnosti od kategorije zemljišta, pa ovo pravilo ne treba shvatiti kao isključivo, jer bi, da je to tako ovakav cenzus bio unet u Pravilnik. Uz navedeno bitna je i činjenica da li nezaposleno lice živi na posedu čiji je vlasnik, kao i da li neko od članova porodičnog domaćinstva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo na adresi prebivališta nezaposlenog lica. Naravno i eventualni prihodi od imovine, tipa zakupi i sl.

Pravilnik na interaktivan način gleda na postupak utvrđivanja prihoda člana porodičnog domaćinstva i podnosioca zahteva, a odgovor je dat  pod pretpostavkom da je u pitanju situacija kada je podnosilac zahteva vlasnik obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Službeni glasnik RS“, broj 80/2018) u članu 3. tačka 1. navodi mere dodatne podrške koje se, u skladu sa propisima, realizuju na osnovu mišljenja Komisije. Na listi ovih mera je i ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka. U skladu sa navedenim, ostvarivanje prava na uvećani dečiji dodatak može biti osnov za podnošenje zahteva Interresornoj komisiji.

Bez obzira na razlog naveden u zahtevu, IRK je obavezna da u okviru mišljenja, odnosno individualnog plana podrške, objedini sve mere podrške za koje smatra da su potrebne detetu, učeniku ili odraslom.

Uredbom o boravišnoj taksi za fizička lica propisano je da rešenje donosi nadležni organ, pri čemu Zakonom o ugostiteljstvu ni Uredbom nije precizirano koji je to organ JLS. 

S obzirom da je Uredbom propisano da se boravišna taksa po rešenju za fizička lica naplaćuje primenom ZPPPA, smatramo da je racionalno i najcelishodnije da ovu tasku naplaćuje LPA preko centralnog informacionog sistema, jer ovih rešenja nema puno, a za svako, drugi organ bi administriranje ove takse primenom ZPPP-a predstavljalo problem i opterećenje, jer bi morale da se vode analitičke evidencije. 

Uslov za administriranje ove takse preko LPA je da se otvori poseban uplatni račun za boravišnu taksu po rešenju z fizička lica, kako bi se izvodi mogli knjižiti. 

Pored toga, svaka JLS koja opredeli svoju LPA da bude nadležni organ, treba da u odluci o boravičnim taksama propiše da je LPA nadležni organ, kao i da dobija podatke od značaja za utvrđivanje boravišne takse za fizička lica.

Institutu Mihajlo Pupin je obavešten da če biti potrebno da se izradi aplikativno rešenje za ovaj oblik javnih prihoda.

Dakle, svaka JLS ima diskreciono pravo da odluči da li će nadležni organ za administriranje boravišne takse po rešenju za fizička lica, u skladu sa Uredbom, biti LPA ili organ koji  je nadležan za kategorizaciju, što u svakom slučaju treba da bude uređeno odlukom o boravišnoj taksi koju donosi svaka JLS u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (čl. 19). 

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Problem je napravila Uredba koja se menjala i stupila na snagu 27.7.2019. Tom izmenom je propisano da nadležni organ za utvrđivanje takse za fizička lica nije organ koji vrši kategorizaciju smeštaja već nadležni organ JLS, pri čemu nije precizirano koji ej to nadležni organ., što znači da se može tumačiti i da LPA nema pravo da utvrdi taksu samo za period od 1.7. do 27.7.2019. godine. 

Ali ako se ima u vidu da se boravišna taksa za fizička lica, u skaldu sa Uredbom, uvek utvrđuje za cela tromesečja, onda nema ni načina da se tromesečje od 1.7.do 30.9. deli na kraće periode.

Znači, za rešenja o kategorizaciji smeštaja koja važe i za period pre stupanja na snagu vase odluke o boravišnoj taksi (kojom je LPA određen kao nadležni organ), i za koja u skladu sa Uredbom treba da bude utvrđena boravišna taksa i za taj period (pre 17.10.2019), smatramo da nema osnova da boravišna taksa za taj period ne bude utvrđena.

Smatramo da je najcelishodnije da se od nadležnog organa opštine koji vrši kategorizaciju smeštaja dobije pisano obaveštenje za koji period treba da se utvrdi taksa. S obzirom da organ JLS koji vrši kategorizaciju smeštaja, nema tehničkih mogućnosti da izvrši obračun takse za period od 1.7. do 27.07. a ni do 17.10.2019, smatramo da je najcelishodnije i najracionalnije da se to pitanje nadležnosti reši na predloženi način (dogovorom), odnosno da LPA svojim rešenjem obuhvati ceo period, jer obveznik treba da plati taksu bez obzira koji organ je utvrdio. Smatramo da je veoma mala verovatnoća da se obveznik žali na rešenje LPA za ceo period, pozivajući se na to da LPA nije nadležna za utvrđivanje takse za period pre 17.10.2019. mada bi i to moglo da se brani time da je izmena Uredbe izvršena 27.7. i da se taksa utvrđuje po tromesečjima.

Ukoliko rešenja o kategorizaciji smeštaja ne sadrže sve elemente potrebne za obračun boravišne takse, LPA treba da se pisanim putem obrati nadležnom organu koji je doneo rešenje o kategorizaciji smeštaja I da zatraži sve elemente za utvrđivanej takse. Taj organ je nadležan za davanje svih podataka od značaja za utvrđivanje takse. 

To znači da i u slučaju žalbe poreskog obveznika, pre slanja spisa predmeta na drugi stepen, treba tražiti izjašnjenje tog organa na elemente za utvrđivanje takse na koje se obveznik žali.

U tom smislu, neophodno je da se ima dobra komunikacija sa kolegama koji donose rešenja o kategorizaciji i da im se predoči da u svakom trenutku poreskog postupka moraju da dostave podatke koji su neophodni za utvrđivanje boravišne takse za fizička lica, jer se po Uredbi taksa i utvrđuje isključivo na osnovu njihovih podataka i LPA nema nadležnost da u postupku kontrole ili po žalbi menja elemente koji su dobijeni od nadležnog organa.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Član 76. Zakona o radu predviđa da „U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“ 

Dakle, zaposlenom pripada naknada štete po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora bez obzira koji je osnov prestanka radnog odnosa. Ukoliko se radi o prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti zaposlenog, u ovoj situaciji zakon predviđa da radni odnos zaposlenom prestaje nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, danom pravosnažnosti rešenja kojim je utvrđen prestanak radne sposobnosti. S obzirom na to, da je zaposleni očigledno nesporno stekao pravo na godišnji odmor, te da ga usled neprekidnog bolovanja nije mogao koristiti, zaposlenom pripada novčana naknada u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Kada su u pitanju povereni poslovi, Zakon o turizmu ("Sl. glasnik RS", br. 17/19) je propisao sledeće poslove koje može da obavlja jedinica lokalne samouprave:

1. Planiranje i razvoj turizma - Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i posebnim zakonom, donose program razvoja turizma u skladu sa Strategijom. Predlog programa razvoja turizma dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove turizma. Ovo će biti detaljnije propisano podzakonskim aktom.
2. Turistička organizacija JLS donosi godišnji program rada i plan promotivnih aktivnosti. Plan promotivnih aktivnosti dostavlja na saglasnost Turističkoj organizaciji Srbije. Ukoliko se ne donesu ova dokumenta ili se ne dostave na saglasnost, turistička organizacija ne može za tu godinu kod ministarstva ostvariti pravo na podsticajna sredstva.
3. Program, način i uslove polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča propisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili više jedinica lokalnih samouprava.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili više jedinica lokalnih samouprava su dužni da, pre njihovog usvajanja, program, način i uslove polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča dostave Ministarstvu na prethodno mišljenje.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave propisuje i visinu takse za polaganje stručnog ispita, izdavanje uverenja i oznake, uslove koje članovi komisije iz treba da ispune, kao i iznos naknade za rad članova komisije.

Prema Zakonu o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“ broj 17/19), JLS ima određene obaveze u pogledu:

(1) Boravišna taksa

Da bi JLS ostvarila prihod od boravišne takse, potrebno je da u skladu sa Uredbom o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse ("Sl. glasnik RS", br. 44/13 i 132/14), donese odluku o visini boravišne takse na svojoj teritoriji. Ukoliko nije u pitanju turističko mesto, iznos boravišne takse se utvrđuje u rasponu datom za boravišnu taksu za najnižu kategoriju turističkog mesta.

To je iznos boravišne takse koju ugostitelj – pravno lice ili preduzetnik, naplaćuje od korisnika usluga smeštaja za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj i dužan je da ga uplati na račun budžeta jedinice lokalne samouprave do petog u mesecu za prethodni mesec.

Jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom da  proširi krug lica oslobođenih od plaćanja boravišne takse, ali samo lica upućenih na lečenje i rehabilitaciju i invalidnih lica.

Fizička lica koja pružaju usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu plaćaju boravišnu taksu u utvrđenom godišnjem iznosu na način propisan Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja („Sl. glasnik RS”, broj 47/19 i 51/19).

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan je da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji.

(2) Kategorizacija

Jedinica lokalne samouprave kao povereni posao vrši kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj u domaćoj radinosti (kuća, apartman, soba) i seoskih turističkih domaćinstava.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za kategorizaciju.

U vršenju ovih poslova jedinca lokalne samouprave postupa po zahtevu ugostitelja koji ima nameru da obavlja delatnost u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Komisija na licu mesta sačinjava zapisnik, na osnovu koga se donosi rešenje o razvrstavanju objekta u kategoriju.

(3) Posebni uslovi

JLS može posebnim aktom bliže da uredi:

• uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskog objekta, a koji se odnose na uređenje i opremanje uređajima za odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija;
• uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskog objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program, a kojima se obezbeđuje zaštita od buke;
• tehničke i druge uslove u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti.

Pri donošenju akata, potrebno je voditi računa da se aktima ne propisuje ono što je već uređeno republičkim propisima.

Akte kojim se propisuju pomenuti posebni uslovi jedinca lokalne samouprave donosi ukoliko je organizovala obavljanje poslova inspekcijskog nadzora preko ovlašćenih inspektora, na način propisan Zakonom o ugostiteljstvu.

(4) Penali

JLS, koja je proglašena za prioritetnu turističku destinaciju ili za turističko mesto I i II kategorije može svojim aktom u određenoj turističkoj zoni, odnosno lokaciji, da utvrdi bliže uslove za ugostiteljski objekat za smeštaj vrste hotel i motel.

(5) Inspekcijski nadzor

Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o ugostiteljstvu vrši jedinica lokalne samouprave preko ovlašćenih inspektora u delu kojim se uređuje:

• obavljanje ugostiteljske delatnosti pružanja usluga smeštaja u kućama, apartmanima, sobama, stanovima i drugim prostorima za koje nije izdato rešenje o kategorizaciji;
• ispunjenost propisanih uslova i načina obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektima domaće radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu i hostelu;
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta, koji se odnose na odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 1. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program, a kojima se obezbeđuje zaštita od buke, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 2. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih tehničkih i drugih uslova u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 3. ovog zakona);
• boravišne takse (naplata i uplata, isticanje u računu i dr.);
• ispunjenost uslova i rokova usaglašenosti ugostiteljskih objekata  - hotela i motela u jedinici lokalne samouprave koja je proglašena za prioritetnu turističku destinaciju ili za turističko mesto I i II kategorije;
• isticanje i pridržavanje propisanog radnog vremena u ugostiteljskom objektu.

Jedinica lokalne samouprave može da, u skladu sa svojim potrebama i raspoloživim resursima, organizuje zasebnu organizacionu jedinicu koja bi obavljala poslove inspekcijskog nadzora nad primenom Zakonom o ugostiteljstvu sa zaposlenim inspektorima, ili da odredi zasebne inspektore koji bi obavljali ove poslove ili da obavljanje ovih poslova unese u opis poslova drugih inspektora.

Za učenika koji se u osnovnoj školi obrazovao u skladu sa IOP2 i upisao je srednju školu, nije neophodan ponovni izlazak na Komisiju. Stručni tim za inkluzivno obrazovanje u školi, a na osnovu praćenja napredovanja učenika procenjuje koja vrsta podrške je potrebna detetu. Često se dešava da učeniku nije potreban IOP za sve predmete.

U slučaju da je učeniku potrebna još neka vrsta podrške iz sistema obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite, Komisija procenjuje i na osnovu toga donosi Mišljenje u kome se nalaze predložene mere. U skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", br. 80/18), te mere mogu biti:

1. mere dodatne podrške koje se, u skladu sa propisima, realizuju na osnovu mišljenja Komisije;
2. preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije;
3. ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije.

Zakon o sportu („Službeni glasnik RS“, br. 10/16) u članu 138. stav 4. navodi: „Jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može se odobriti više od 20% sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave predviđenih za finansiranje programa iz oblasti sporta.“

Dakle, JLS odlukom nadležnog organa može odrediti sportske organizacije od izuzetnog značaja za unapređenju razvoj sporta na teritoriji grada/opštine ali kod određivanja iznosa sredstava za određeni program moraju se primeniti opšti i posebno kriterijumi propisani zakonom, podzakonskim aktima i pravilnikom JLS.