Questions and answers

Prema članu 14. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje) pravnosnažno je rešenje protiv koga ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor, a kojim je stranka stekla određena prava, odnosno kojim su joj određene obaveze i takvo rešenje može da se poništi, ukine ili izmeni samo u slučajevima koji su zakonom određeni.

Prema našem zakonodavstvu pravnosnažnost mogu steći samo rešenja kojim je usvojen neki od zahteva stranke.

U našoj pravnoj praksi negativni upravni akti (npr. rešenje kojim je odbijen zahtev stranke) ne mogu steći svojstvo pravnosnažnosti i na ista se ne stavlja klauzula pravnosnažnosti, jer bi se na taj način onemogućilo da stranka kasnije u postupku ukoliko dopuni svoj zahtev nekim novim činjenicama i dokazima ostvari svoje pravo.

Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 175. stav 1. tačka 4. propisano da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.

Nadzor nad sprovođenjem obaveze iz ovog člana bi građevinski inspektor vršio na osnovu odredaba člana 176. stav 1. tačka 10. istog Zakona, kojima je propisano da je vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom, te bi u skladu sa odredbama ovog člana nalog nadziranom subjektu bio da radove izvede na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.

Ovakav nalog građevinskog inspektora bio bi prinudno sproveden izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni), po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje).

Izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) sprovodi se kada organ koji sprovodi izvršenje želi da prinudi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja.

Novčana kazna koja se izriče rešenjem može ponovo da se izrekne sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.

Ova vrsta upravnog izvršenja primenjuje se kada se nadziranom subjektu nalaže da nešto dopusti ili trpi, da se uzdrži od činjenja ili kada mu se nalaže neka radnja činjenja koju umesto njega ne može da izvrši drugo lice, odnosno u situacijama kada izvršenje preko drugog lica nije pogodno da se postigne svrha izvršenja. U tom slučaju izvršenje rešenja se sprovodi posrednom prinudom tako što se izricanjem novčanih kazni utiče na volju izvršenika da sam izvrši ili se povinuje meri.

Fizičkom licu se novčana kazna izriče u rasponu od polovine prosečne mesečne zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do dve prosečne godišnje zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike, a pravnom licu u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini.

Podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu građevinski inspektor može dobiti na sajtu Republičkog zavoda za statistiku39, a podatak o mesečnom i godišnjem prihodu pravnog lica na sajtu Agencije za privredne registre (finansijski izveštaji).

Novčana kazna može da se izriče iznova sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.

Novina koju je uneo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru jeste da inspektor može izreći novčanu kaznu u izvršenju rešenja posrednom prinudom, pored pravnog lica, i odgovornom licu u pravnom licu, a da novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje (član 41. st. 5. i 6. ZIN-a).

Modeli akata vezanih za Etički kodeks funkcionera lokalne samouprave, pripremljeni su sa ciljem da se lokalnim samoupravama pruži pomoć u uređivanju svih pitanja koja se odnose na usvajanje i primenu Etičkog kodeksa, kao i sa ciljem da se obezbedi relativno jedinstven pristup u uređivanju ovih pitanja i ujednačavanje prakse u lokalnim samoupravama.

Modeli ovih akata pripremljeni su nakon obavljenih konsultacija koje je SKGO organizovala sa predstavnicima lokalnih samouprava, predstavnicima odgovarajućih organizacija i pojedincima sa značajnim iskustvom u primeni prethodno važećeg Etičkog kodeksa i postignutim rezultatima u oblasti etike, kako bi se ustanovili odgovarajući principi koji bi doprineli da se prevaziđu nedostaci konstatovani u dotadašnjoj primeni etičkih načela i funkcionisanju saveta za praćenje njihove primene. Na osnovu tih konsultacija, zauzet je stav da se, između ostalog, predloži lokalnim samoupravama da članove saveta imenuje skupština JLS nakon sprovedenog javnog konkursa, s tim da na konkursu mogu da učestvuju lica (koja ispunjavaju odgovarajuće uslove) na osnovu sopstvene prijave ili na osnovu obrazloženog predloga koji, uz saglasnost kandidata, može da podnese svako  fizičko ili pravno lice. Predloženi način izbora članova Saveta, inkorporiran je u model Odluke, kao i u modele ostalih akata koji se odnose na Etički kodeks (modele Metodologije i Konkursa za izbor članova Saveta, a osnov je i za donošenje Rešenja o imenovanju članova Saveta).

Modeli ovih akata nisu obavezujući za jedinice lokalne samouprave i predstavljaju jedan od mogućih načina uređivanja pitanja vezanih za Etički kodeks funkcionera lokalne samouprave, što znači da ga JLS mogu prilagoditi ili izmeniti u skladu sa svojim potrebama i opredeljenjima. Ukoliko se vaša opština opredeli za drugačiji način izbora i predlaganja kandidata za članova Saveta, neophodno je da se Odluka i svi ostali akti vezani za Etički kodeks funkcionera prilagode i usaglase sa tim opredeljenjem.

Solidarna pomoć radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima, kao novi i do tada potpuno nepoznat vid davanja, uvedena je aneksima 2 i 3. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji RS (u daljem tekstu PKU), kao neki vid kompenzacije za umanjenje zarada zaposlenih u JKP za vreme primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava. Taj vid solidarne pomoći predviđen je i u trenutno važećem PKU, a bez obzira na to što su posle prestanka važenja Zakona kojim su zarade umanjivane, praktično prestali i razlozi uvođenje ovog vida davanja.

Po važećem PKU, poslodavac je dužan da obračuna i isplati solidarnu pomoć namenjenu za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, ali pod uslovom da su za tu namenu obezbeđena finansijska sredstva. Drugim rečima, kada sredstva nisu obezbeđena nema ni obaveze poslodavca.

U članu 67. stoji da je „poslodavac dužan da planira i zaposlenom isplati solidarnu pomoć, radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja, pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva“, iz čega proizilazi da se sredstva mogu obezbediti jedino godišnjim programom poslovanja koji su JP inače u obavezi da sačinjavaju na način po proceduri propisanoj Zakonom o javnim preduzećima. Dakle, smatra se da su sredstva za ovu namenu obezbeđena kada je isplata ovog vida solidarne pomoći predviđena (planirana) godišnjim programom poslovanja javnog preduzeća, a čime je stvorena i obaveza poslodavca.

Dinamika i način isplate, nisu pitanja koja su u PKU dalje razrađivana i precizirana, tako da poslodavac koji je u godišnjem programu planirao sredstva, obavezu može da izvrši na način kako je to pitanje regulisano opštim aktom ili godišnjim programom poslovanja preduzeća, a u slučaju da opštim aktom ili godišnjim programom ova pitanja na neki drugi način nisu uređena, isplata može da izvrši u toku godine u bilo kom mesecu, jednokratno u celini ili parcijalno (u ratama).

Da li je poslodavac dužan da isplati ovu solidarnu pomoć zaposlenima ako posluje sa neto gubitkom? / Da li je poslodavac dužan da isplati ovu solidarnu pomoć zaposlenima ako posluje sa neto prihodom ali bi isplata solidarne pomoći zaposlenima dovela poslodavca u gubitak?

Da, dužan je. Ako je isplata solidarne pomoći planirana godišnjim programom, pretpostavka je da su u momentu sačinjavanja plana i prilikom razmatranja godišnjeg programa na Skupštini JLS, sagledani svi aspekti od kojih zavisi poslovni i finansijski rezultat preduzeća. Dakle, ako je tako planirano, kao i kod bilo koje druge obaveze, poslodavac je dužan da isplati zaposlenima ovaj vid solidarne pomoći, bez obzira na promenjene okolnosti i naknadna saznanja. To važi i u slučaju da preduzeće ostvaruje negativni rezultat poslovanja (gubitak).

Ako se u toku godine (naknadno) proceni da bi isplata solidarne pomoći ipak bila preveliki teret za preduzeće i ako do tog momenta nije izvršena isplata, onda se može pokrenuti procedura izmene i dopune programa poslovanja, gde bi delimično ili u celini preispitala prvobitna odluka.

Da li postoje obrasci za isplatu ovog primanja i da li je osnivač dužan da ih overi?

Ne. Isplata ovog vida solidarne pomoći nije sastavni deo ZIP obrasca i ne podleže overi od strane osnivača.

Da li poslodavac može da isplati deo iznosa solidarne pomoći zaposlenima, koji mu je raspoloživ kako ne bi poslovao sa gubitkom?

Pošto je obaveza uslovljena obezbeđenjem sredstava, a ako je prilikom donošenja godišnjeg programa kojim se sredstva obezbeđuju konstatovano da nema dovoljno sredstava za isplatu punog iznosa, obaveza je mogla da se planira i isplati u iznosu manjem od 41.800 dinara.

U kom momentu u finansijskoj godini poslodavac procenjuje da li ima obezbeđena finansijska sredstva za ovu isplatu?

Kada se radi o ovoj isplati, u toku godine poslodavac nema previše opcija da menja odnos prema nastaloj obavezi. Može samo da ceni da li će naredne poslovne godine moći da obezbedi dovoljno sredstava i da u skladu sa tom procenom, sa ili bez obaveze za isplatu solidarne pomoći, planira poslovanje preduzeća za narednu godinu.

U predloženim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu navodi se da se u članu 27e dodaju stavovi 59-61, koji glase:

„Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2022. godini zaposlenima u Ministarstvu odbrane, zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije plate će se povećati za 8%.

Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2022. godini ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika plate će se povećati za 7%.

Povećanje plata iz st. 59. i 60. ovog člana vršiće se počev od plate za decembar 2021. godine.”.

Zakon o budžetskom sistemu u članu 2. stav 1 tačka 5) definiše korisnike javnih sredstava i kaže da su korisnici javnih sredstava direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama. Narodna banka Srbije ne smatra se korisnikom javnih sredstava u smislu ovog zakona, a na imovinu koju koristi, prihode, rashode i kapital, kao i finansijsko izveštavanje, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije.

Dalje, u istom članu i stavu a pod tačkom 6) definiše korisnike budžetskih sredstava i kaže da su to direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti. Pod direktnim korisnicima budžetskih sredstava zakon smatra organe i organizacije Republike Srbije, odnosno organe i službe lokalne vlasti, dok pod indirektnim korisnicima budžetskih sredstava smatra: pravosudne organe, mesne zajednice; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja.

Iz svega navedenog proizilazi da povećanjem plata u smislu predloženih izmena i dopuna člana 27e Zakona o budžetskom sistemu nisu obuhvaćena javna preduzeća, jer se ono odnosi na korisnike budžetskih sredstava.

Što se pitanja u vezi sa usaglašavanjem plata zaposlenih, radi dobijanja što preciznijeg odgovora preporučujemo obraćanje resornom ministarstvu, a savet se može dobiti i preko asocijacije preduzeća komunalne delatnosti „Komdel“.

Članom 50. Zakona o javnim nabavkama je uređen sukob interesa, pa je predviđeno da je „naručilac dužan da preduzme sve mere u cilju utvrđivanja, sprečavanja i otklanjanja sukoba interesa u vezi sa postupkom javne nabavke, da bi se izbeglo narušavanje načela obezbeđenja konkurencije i jednakosti privrednih subjekata.

Stavom 2. istog člana je propisano da sukob interesa između naručioca i privrednog subjekta obuhvata situacije u kojima predstavnici naručioca koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku.

Sukob interesa u smislu stava 2. ovog člana naročito uključuje sledeće slučajeve:

1. ako predstavnik naručioca učestvuje u upravljanju privrednog subjekta ili
2. ako predstavnik naručioca ima više od 1% udela, odnosno akcija privrednog subjekta.

Predstavnikom naručioca u smislu stava 2. ovog člana naročito se smatra:

1. rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca;
2. član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke.

Privrednim subjektom u smislu stava 2. ovog člana smatra se ponuđač, član grupe ponuđača i podizvođač.

St. 2. i 3. ovog člana primenjuju se i na povezana lica predstavnika naručioca iz stava 4. ovog člana, i to lica koja su u: krvnom srodstvu u pravoj liniji; pobočnom srodstvu zaključno sa trećim stepenom srodstva; tazbinskom srodstvu zaključno s drugim stepenom srodstva; odnosu usvojitelja i usvojenika; braku, bez obzira da li je brak prestao ili nije; vanbračnoj zajednici; odnosu staratelja i štićenika.

Predstavnik naručioca iz stava 4. ovog člana dužan je da se izuzme iz postupka javne nabavke ukoliko u bilo kojoj fazi tog postupka dođe do saznanja o postojanju sukoba interesa.

Nakon otvaranja ponuda ili prijava, predstavnik naručioca iz stava 4. tačka 2) ovog člana potpisuje izjavu o postojanju ili nepostojanju sukoba interesa.“

Dakle, sukob interesa postoji kada predstavnici naručioca (rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca, član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke i  njihova povezana lica, i to lica koja su u: krvnom srodstvu u pravoj liniji; pobočnom srodstvu zaključno sa trećim stepenom srodstva; tazbinskom srodstvu zaključno s drugim stepenom srodstva; odnosu usvojitelja i usvojenika; braku, bez obzira da li je brak prestao ili nije; vanbračnoj zajednici; odnosu staratelja i štićenika) koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku, a to naročito uključuje situacije ako predstavnik naručioca učestvuje u upravljanju privrednog subjekta ili ima više od 1% udela, odnosno akcija privrednog subjekta (ali ne samo ove situacije).

U tom smislu, ako su članovi komisije za javnu nabavku istovremeno predstavnici firme koja učestvuje u izradi projekta, a koji članovi komisije (koji sačinjavaju konkursnu dokumentaciju, vrše stručnu ocenu ponuda i sve radnje u postupku javne nabavke), biraju u postupku javne nabavke izvođača radova po tom projektu i kada bi se ta ista firma u okviru zajedničke ponude pojavila kao nadzor nad izvođenjem tih radova, u smislu navedene odredbe, postojao bi sukob interesa.

Naime, članovi komisije koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, i koji imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku, nalaze se u sukobu interesa u opisanoj situaciji.

Dakle, predstavnici navedene firme ne bi mogli da budu članovi komisije za javnu nabavku.

Odredbom člana 54. stav 1 Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) propisano je da: „Obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini.“, a stavom 11 istog člana da: „Obaveze preuzete u skladu sa odobrenim aproprijacijama, a neizvršene u toku godine, prenose se i imaju status preuzetih obaveza i u narednoj budžetskoj godini izvršavaju se na teret odobrenih aproprijacija za tu budžetsku godinu.“

U skladu sa navedenim odredbama, treba imati u vidu da se iznos odobrene aproprijacije ne može umanjiti samo iz razloga što se plaćanje neće vršiti do kraja godine ako postoje preuzete obaveze, odnosno ako su radovi izvedeni, usluge izvršene ili roba isporučena. Treba imati u vidu i to da je obaveza preuzeta i u situaciji ako su radovi izvedeni, usluge izvršene ili roba isporučena a da još uvek nisu ispostavljeni računi. Ovako preuzete obaveze koje su preuzete u skladu sa odobrenom aproprijacijom za tekuću godinu u situaciji da se ne plate u toj budžetskoj godini, prenose se u narednu godinu za šta je takođe potrebno obezbediti aproprijaciju u budžetu za narednu godinu.

Rebalansom budžeta mogu se umanjiti samo aproprijacije za koje je izvesno da se, iz nekog razloga, planirane aktivnosti koje se sa tih aproprijacija finansiraju neće realizovati u budžetskoj godini, dok se aproprijacije za koje su preuzete obaveze ne mogu umanjiti.

U slučaju opisanom ovim pitanjem, ako se radovi ne mogu izvesti zbog vremenskih prilika (što mora biti konstatovano u građevinskom dnevniku od strane stručnog nadzora) a o čemu je izvođač radova dužan da obavesti investitora koji daje saglasnost za odlaganje, postoji obaveza zaključenja aneksa ugovora sa novim rokom za izvođenje radova. U slučaju da je novi ugovoreni rok za izvođenje radova u narednoj godini, onda se sredstva za finansiranje tih radova planiraju u budžetu za narednu godinu, a aproprijacija iz tekuće godine se može umanjiti srazmerno vrednosti tih radova koji će se izvesti u narednoj godini.

O nastalim okolnostima potrebno je obavestiti i Ministarstvo i shodno urediti izmene i dopune odredaba o pravima, obavezama i rokovima u Ugovoru zaključenim sa Ministarstvom.

Članom 7. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava RS i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, propisano je da predsednik i članovi popisne komisije i njihovi zamenici ne mogu biti lica koja su odgovorna za rukovanje imovinom koja se popisuje i njihovi neposredni rukovodioci, kao ni lica koja vode analitičku evidenciju te imovine.

Imajući u vidu da pravobranilac nije direktno odgovoran za rukovanje imovinom, već ima prema Statutu i Zakonu jednu kontrolnu ulogu (daje mišljenja na predloge za pribavljanje i otuđenje), mišljenja sam da pravobranilac, odnosno njegovi zamenici mogu biti članovi Komisije za popis imovine.

Članovi Komisije ne mogu biti iz dela opštinske uprave koji su direktno zaduženi za rukovanje imovinom, vođenje evidencije imovine, niti njihovi rukovodioci.

Na kraju, postaviti nekoga iz pravobranilaštva je i korisno obzirom da on podnosi zahteve za upis, daje mišljenja na otuđenje, i dobro je da bude upućen u tokove popisa šta od imovine opština ima na raspolaganju.

Zakon o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) u članu 36. propisuje da skupština JLS  osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti. Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje donosi skupština JLS i obavljaju druge poslove utvrđene statutom JLS. Broj radnih tela, izbor, prava i dužnosti predsednika i članova radnih tela utvrđuju se poslovnikom o radu skupštine JLS.

Ukoliko osnivanje radnih tela, komisija od strane ostalih izvršnih organa JLS, nije uređeno Zakonom o lokalnoj samoupravi ili nekim drugim zakonom, JLS odnosno njeni izvršni organi bi svojim aktima (statutom, pravilnikom o radu gradskog/opštinskog veća, odlukom o gradskoj upravi), trebalo da uspostave i definišu mogućnost da posebnim rešenjem obrazuju stručna i savetodavna radna tela za pojedine oblasti iz svoje nadležnosti.

Odlukom o gradskoj/opštinskoj upravi, kao izvršnom organu, potrebno je definisati mogućnost formiranja radnih grupa od strane načelnika uprave, radi pripreme nacrta propisa ili rešavanja drugog pitanja iz delokruga više odeljenja, službi ili posebnih organizacionih jedinica, a koji zahteva saradnju više odeljenja ili angažovanje nekog stručnog lica koje nije zaposleno u upravi (npr. angažovanje stručnjaka u pojedinim komisijama za javne nabavke).

Rashodi za radna tela (saveti, odbori, komisije) koje osniva skupština JLS trebalo bi da budu planirani u okviru razdela direktnog korisnika Skupština opštine/grada, u programu/programskoj aktivnosti koja se odnosi na funkcionisanje skupštine, odnosno u Programu 16-Politički sistem lokalne samouprave, Programska aktivnost 2101-0001 Funkcionisanje Skupštine, obzirom da radna tela skupštine imaju ulogu da unapređuju rad skupštine davanjem mišljenja na predloge i odluke iz određene oblasti koje donosi skupština.

Ukoliko radno telo formira gradonačelnik/predsednik opštine ili gradsko/opštinsko veće, sredstva za njihov rad bi trebalo da budu planirana u okviru razdela direktnog korisnika koji je formirao konkretno radno telo u programu koji se odnosi na funkcionisanje tog izvršnog organa, odnosno u Programu 16-Politički sistem lokalne samouprave, Programska aktivnost 2101-0002 Funkcionisanje izvršnih organa. 

Sredstva za rashode za radne grupe, odnosno komisije, koje formira načelnik uprave potrebno je planirati u okviru Programa 15 – Opšte usluge lokalne samouprave, Programska aktivnost 0001 – Funkcionisanje lokalne samouprave i gradskih opština.

Prilikom planiranja sredstava namenjenih za funkcionisanje radnih tela, treba voditi računa o tome da se članovi radnih tela koja nisu formirana u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, drugim posebnim zakonom, Statutom ili Poslovnikom JLS ne mogu plaćati iz budžeta JLS. Takođe, članovi radnih tela koji su iz reda zaposlenih se ne mogu plaćati ako se sednice radnih tela održavaju u toku radnog vremena za koje zaposleni primaju platu u skladu sa članom 11. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 34/2001,... i 21/2016 - dr. zakon).

Članom 97. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) je propisano da privredni subjekt može u pisanoj formi putem Portala javnih nabavki da traži od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa dokumentacijom o nabavci, pri čemu može da ukaže naručiocu ukoliko smatra da postoje nedostaci ili nepravilnosti u dokumentaciji o nabavci, i to najkasnije šestog dana pre isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova (iz formulacije Vašeg pitanja proizilazi da je predmetna javna nabavka procenjene vrednosti koja je manja od iznosa evropskih pragova).

Stavom 2. tačka 2) istog člana Zakona je propisano da, ako je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet blagovremeno, naručilac dodatne informacije i pojašnjenja objavljuje na Portalu javnih nabavki, odnosno stavlja na raspolaganje na isti način kao i osnovnu dokumentaciju bez navođenja podataka o podnosiocu zahteva, a najkasnije četvrtog dana pre isteka roka određenog za podnošenje ponuda ili prijava za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova i u postupcima u kojima je naručilac koristio mogućnost skraćenja rokova iz razloga hitnosti.

Dalje je način računanja rokova u postupku javne nabavke uređen članom 85. Zakona, kojim je u stavu 7. propisano da ako poslednji dan roka pada na državni praznik, subotu ili nedelju, rok ističe kada protekne prvi naredni radni dan.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona i opisanu činjeničnu situaciju, ukazujemo da je tačno da je poslednji dan roka za zahtevanje dodatnih informacija ili pojašnjenja u vezi sa dokumentacijom o nabavci bio 13.11.2021. godine, ali se taj rok imajući u vidu da je ovaj dan bio subota, pomera u skladu sa članom 85. stav 7. Zakona na ponedeljak 15.11.2021. godine (do ponoći), te je privredni subjekt u opisanoj situaciji postupio blagovremeno i naručilac je dužan da objavi dodatne informacije ili pojašnjenja koja su zahtevana.

U situaciji u kojoj je rok za podnošenje ponuda petak, kao što je to u konkretnom slučaju, i rok za objavljivanje dodatnih informacija i pojašnjenja pada istog dana, odnosno 15.11.2021. godine.

S tim u vezi, ukazujemo da striktnom primenom odredaba čl. 87. i 93. Zakona naručilac ima obavezu da produži rok za podnošenje ponuda u smislu člana 87. Zakona, ali da smo mišljenja da u konkretnom slučaju, ukoliko naručilac dodatne informacije i pojašnjenja objavi prvog narednog dana, odnosno 16.11.2021. godine, nije dužan da produži rok za podnošenje ponuda imajući u vidu da je zahtev primljen posle radnog vremena naručioca i da je naručilac bio objektivno onemogućen da odgovor objavi dana 15.11.2021. godine. Navedeno iz razloga što i u skladu sa prethodno važećim Zakonom o javnim nabavkama postoji praksa Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, prema kojoj se ne može uzeti kao negativna okolnost to što naručilac nije bio u objektivnoj mogućnosti da radnju izvrši navedenog dana.

Dakle, sigurnije je postupanje naručioca na način da se rok za podnošenje ponuda produži na način da je novi rok za podnošenje ponuda 13 dana od dana slanja na objavu dodatnih pojašnjenja, ali smo mišljenja da u konkretnom slučaju ne postupa protivno odredbama Zakona ukoliko rok ne produži iz prethodno navedenih razloga, uz ukazivanje da smatramo da se u dodatnim pojašnjenjima koja se objavljuju treba dati obrazloženje za odsustvo produženja roka.

Ukazujemo na sledeće relevantne odredbe Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 99/11 i 106/13), član 21., stavovi 1. i 2.:

• Interni revizor, pored uslova propisanih zakonom i aktom o sistematizaciji radnih mesta, mora da ima najmanje tri godine iskustva na poslovima revizije, interne kontrole, finansijske kontrole ili računovodstveno-finansijskim poslovima i položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru.
• Prijava za obuku za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru podnosi se Centralnoj jedinici za harmonizaciju Ministarstva finansija u roku od šest meseci od dana raspoređivanja na radno mesto internog revizora.

Iz navedenog proizilazi da lice raspoređeno na radno mesto internog revizora ne mora u trenutku raspoređivanja imati položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, već taj ispit može položiti naknadno, ali je važno voditi računa i o propisanom roku za prijavu za obuku za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru – dakle ispoštovati propisani rok, odnosno podneti prijavu za predmetnu obuku najkasnije u roku od 6 meseci od dana raspoređivanja na mesto internog revizora.

Dalje, kada je reč o roku u koji je predviđen da odnosno lice i položi ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, ukazujemo na prelazne i završne odredbe navedenog pravilnika, odnosno član 33., kako sledi:

• Lica koja nemaju položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, a ispunjavaju ostale uslove iz čl. 21. i 22. ovog pravilnika, mogu obavljati poslove ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, odnosno rukovodioca jedinice za internu reviziju, najduže godinu dana od dana završetka obuke koju organizuje Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija.

Iz navedenog proizilazi da je nužno voditi računa i o tome da lice raspoređeno na radno mesto internog revizora, najkasnije u roku od godinu dana od dana završetka obuke – mora i položiti ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru da bi moglo da (nastavi da) obavlja poslove ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru. Praksa ukazuje da Ministarstvo finansija u proseku dva puta godišnje organizuje polaganje predmetnog ispita. Ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar finansija, koji donosi i program za polaganje ispita (shodno čl. 21. Pravilnika).

Na osnovu člana 99. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) službenik na položaju može posle proteka vremena na koje je postavljen, biti ponovo postavljen na isti položaj bez javnog konkursa.

Međutim, u konkretnom slučaju je potrebno imati na umu da je po odredbama ranijeg zakona načelnik uprave bio funkcioner, dok po odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave on to više nije, već je službenik na položaju. S obzirom da više nije funkcioner time u slučaju postavljenja nakon stupanja na snagu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave prestaje mogućnost da ostvaruje pravo na mirovanje radnog odnosa, iz člana 79. Zakona o radu.

Na osnovu člana 56. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, kao i kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, Veće može postaviti vršioca dužnosti - službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa.

U slučaju da se javni konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri meseca.

Po isteku propisanih rokova postavljeni službenik se raspoređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja.

Sudeći prema navedenom, a u konkretnom slučaju, načelnik uprave ne može da bude vršilac dužnosti, već  to može da bude službenik koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, a koji se po okončanju propisanih rokova raspoređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja.

S druge strane, ne postoje zakonske prepreke da  lice koje je postavljeno za vršioca dužnosti bude kandidat na javnom konkursu za popunjavanje položaja.