Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li je opština kao osnivač JP dužna prihvatiti radni staž za jubilarnu nagradu ukoliko je preuzela radnika?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) između ostalog je propisano i da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodvac kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računajus e i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Zaposleni ima pravo na lubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom orgau, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Dakle, u slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca (ovi uslovi treba da budu ispunjeni kumulativno), kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu, računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Vlasnik objekta je predvideo gejanja i hladjenja objekta toplotnom pumpom: vazduh-vazduh idejnim rešenjem koje je priloženo uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Da li nadležni organ pribavlja uslove u postupku izdavanja lokacijskih uslova: uslove za priključenje na sistem daljinskog grejanja, odnosno na distributivni sistem prirodnog gasa, a imajući u vidu čl.91. st.3. Zakona o planiranju i izgradnji kojim je propisano da svi vlasnici objekata na teritoriji jedinice lokalne samouprave koji je komunalno opremljen za građenje i korišćenje, a naročito koji ima postojeću infrastrukturu gasovoda i daljinskog grejanja, dužni su da se priključe na postojeću infrastrukturu, u zavisnosti od namene objekta? Takođe, da li je toplotna puma:vazduh-vazduh, odgovarajući dokaz vlasnika objekta da će za proizvodnju električne energije, odnosno grejanje i hlađenje objekta koristiti obnovljive izvore energije, shodno čl.91 st.4 Zakona o planiranju i izgradnji koji glasi da Vlasnik objekta koji dostavi dokaz da će za proizvodnju električne energije, odnosno grejanje i hlađenje objekta koristiti obnovljive izvore energije, nema obavezu priključenja, propisanu stavom 3. člana 91. Zakona o planiranju i izgradnji?
Članom 91. st. 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su svi vlasnici objekata na teritoriji, odnosno na delu teritorije jedinice lokalne samouprave koji je komunalno opremljen za građenje i korišćenje, a naročito koji ima postojeću infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda i daljinskog grejanja, dužni da se priključe na postojeću infrastrukturu, u zavisnosti od namene objekta, stim da se priključenje objekata na infrastrukturu vrši uz naknadu stvarnih troškova nabavke opreme, uređaja, materijala i radova koji nastaju prilikom priključenja korisnika. Jedinice lokalne samouprave su bile dužne da donesu odluku Odluku o visini i načinu plaćanja stvarnih troškova iz stava 5. ovog člana u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Iz vašeg pitanja nismo mogli da zaključimo da li je grad Niš doneo odgovarajuću Odluku iz člana 91. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. Prilikom tumačenja ovih odredbi ne može se u potpunosti odrediti da li se one odnose na postojeće, već izgrađene objekte, ili i na objekte čija se izgradnja planira.
Za planiranu izgradnju neophodno je pridržavati se pravila uređenja i građenja koja su data važećim urbanističkim palnom.
Što se tiče vrste dokaza koje je vlasnik objekta dužan da dostavi da dokazao da će za proizvodnju električne energije, grejanje i hlađenje koristiti obnovljive izvore enrgije, zakonodavac nije propisao o kakvim se dokazima radi, pa vas savetujemo da se za pojašnjenje obratite resornom ministarstvu, kako biste prilikom odlučivanja o podnetom zahtevu doneli odluku u skladu sa Zakonom.
1. Molim tumačenje člana 5. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, preciznije, pitanje se odnosi na stav 1. tačka 1. i deo rečenice "kojima se uspostavlja okvir za odobravanje projekata određenih propisima kojima se uređuje postupak procene uticaja na životnu sredinu". Šta to u praksi znači, da li se to odnosi na npr. urbanističke planove koji obuhvataju projekte za koje se sprovodi postupak procene uticaja? Nekada se dešava u praksi da se u fazi odlučivanja o sprovođenju SPU još uvek ne zna konkretno koji projekti će biti obuhvaćeni i šta tada raditi, da li dati saglasnost ako organ nadležan za izradu plana odluči da se ne sprovodi SPU. 2. Pitanje se odnosi na član 10. stav 1. Zakona o SPU i davanje saglasnosti na odluku da se ne sprovodi SPU: U kojoj formi se izdaje saglasnost? Ako je u formi rešenja po ZUPu, ko je organ nadležan za odlučivanje po žalbi. Isto pitanje se odnosi i na davanje saglasnosti na izveštaj o SPU u skladu sa članom 30. Zakona o SPU.
Članom 53. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisano je da je na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Član 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) propisano je da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vemena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremni rad prilikom isplate plate.
Imajući u vidu navedeno u ovom konkretnom slučaju zaposleni ostvaruje pravo na prekovremeni rad i ostvaruje pravo na navedeni dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremni rad, tako što za svaki sat prekovremnog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.
Poštovani, molim vas za odgovor na sledeće pitanje. Zajedničkoj interresornoj komisiji podnet je zahtev za procenu potreba za dodatnom podrškom na inicijativu osnovne škole , uz saglasnost roditelja, radi davanja preporuke za nastavak školovanja po IOP-u 2. Zahtev je podnet pre svega zbog nemogućnosti da učenik bude ocenjen, jer je dete, kako se navodi, u proteklom periodu, u školi sasvim prestalo da komunicira, ne želi da odgovara ni na koji način, kako usmenim, tako i pisanim putem. Roditelji navode da kod kuće komunicira, ali van kuće, u školi i u svom okruženju, mimo porodice, prestaje bilo kakva komunikacija, unazad, gotovo dve godine. Iz medicinske dokumentacije se vidi da je dete sa natprosečnim koeficijentom inteligencije. Komisija je razmatrala ovaj zahtev, ali nije uspostavljen gotovo nikakav vid komunikacije sa detetom, roditelji navode da nemaju saznanja da je dete bilo izloženo bilo kakvom neprijatnom događaju u školi ili bilo gde na drugom mestu. Roditelji, a pre svega otac, su u dilemi, tj. ne bi želeli da se za dete izradi IOP-2,iako su dali saglasnost na pokretanje postupka. Komisija je uputila roditelje da predonošenja konačnog mišljenja, potraže savet stručnjaka, dečijeg psihoterapeuta, koji bi po "pretpostavci članova komisije" mogao da proceni, zbog čega je dete prestalo da komunicira, da da neki predlog, terapiju, ukoliko je to potrebno, jer je očigledno da nije u pitanju intelektualno funkcionisanje, nemogućnost savladavanja gradiva, već odsustvo bilo kakve komunikacije, koje sprečava da dete bude ocenjeno. U međuvremenu, roditelji su potražili pomoć stručnjaka, detetu je uvedena terapija, koja je po rečima roditelja počela da daje prve efekte, imaju savet da se u školi fokusiraju na pisano ispitivanje deteta i mišljenje stručnjaka da će za par meseci doći do poboljšanja, odnosno, da je to prolazno stanje. Obzirom na stav roditelja da ne žele da se za dete izradi IOP 2, na sve prethodno navedeno, da li je realno da se nastavi sa IOP-om 1,u smislu baziranja na pisanom ispitivanju deteta, jer je kraj školske godine blizu, a postoji i očekivanje da terapija da rezultate i kako postupiti ukoliko škola i dalje insistira na IOP-u 2, jer smatraju dane mogu odustati od zahteva, pošto je podnet predlog za IOP 2. Izvinjavam se na opširnosti i molim vas za odgovor.
Kako je glavni problem u domenu komunikacije, saglasni smo sa vama da eventualni prelazak na IOP2 za ovog učenika nije rešenje, jer škola i dalje ne bi mogla da oceni učenika u odnosu na izmenjene ishode. Podsećamo da se IOP2 može doneti tek nakon perioda primene plana mera individualizacije, a zatim obavezne primene i vrednovanja IOP1, a nemamo podatak da li je škola u ovom smislu poštovala Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje.
Zadatak IRK je da dela u najboljem interesu deteta, tako da vidimo nekoliko mogućnosti koje IRK može da predloži u okviru svog mišljenja:
- iz grupe „Preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije“, tačka (8) obezbeđivanje prioriteta u ostvarivanju specijalističkog pregleda ili tretmana, s obzirom na mali broj dečijih psihijatara
- - iz iste grupe mera, tačka (3) obezbeđivanje asistivnih tehnologija i/ili drugih usluga resursnog centra za asistivne tehnologije, s obzirom da je školi potrebna podrška stručnjaka sa specifičnim iskustvom u ovoj oblasti.
Postoji mogućnost da se problem sa ocenjivanjem prevaziće uz upotrebu nekog sredstva asistivne tehnologije. Pre navođenja preporučenih mera podrške iz Pravilnika, u okviru individualnog plana podrške, IRK može navesti preporuku za donošenjem plana mera individualizacije (odnosno IOP-a1 ukoliko su mere individualizacije već primenjivane) i to u oblasti komunikacije i u oblasti provere postignuća i ocenjivanja učenika.
Smatramo da nema osnova da se u ovakvoj situaciji prelazi na IOP2, jer nisu primenjene sve raspoložive mere podrške. Pored svega što IRK navede u okviru zvaničnog mišljenja, smatramo važnim da predsednik IRK ili član IRK iz obrazovnog sistema kontaktira školu i da ih uputi da se za konsultacije povodom načina prilagođavanja ocenjivanja za ovog učenika obrate Ministarstvu prosvete na mejl adresu inkluzija@mpn.gov.rs, što će pokrenuti dodatne resurse i obezbediti podršku školi u prevazilaženju ove situacije.
Поштовани, Град треба да донесе измену постојеће Одлуке о радном времену угоститељских објеката. Првобитна Одлука је донета на основу Закона о угоститељству и код казнених одредби стоји да ће се примењивати на основу Закона о угоститељству. Чланом 96. став 1. тачка 3. Закона о угоститељству, прописано је да ће се новчаном казном у износу од 30.000 динара казнити за прекршај правно лице ако на улазу у угоститељски објекат не истакне видно прописано радно време и не придржава га се у свом пословању (члан 7. став 1. тачка 3), одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 6.000,00 динара, а предузетник 20.000,00 динара. Законом о прекршајима, чланом 39. прописано је да законом или уредбом новчана казна може прописати у распону: 1) од 5.000 до 150.000 динара за физичко лице или одговорно лице; 2) од 50.000 до 2.000.000 динара за правно лице; 3) од 10.000 до 500.000 динара за предузетника. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, новчана казна може се прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000 до 50.000 динара, за предузетника од 5.000 до 150.000 динара, а за правно лице од 10.000 до 300.000 динара. Одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана. Питање је, да ли код казнених одредби у Одлуци јединице локалне самоуправе можемо да примењујемо одредбе Закона о прекршајима, ако је Законом о угоститељству прописан фиксни износ новчане казне за поштовање радног времена угоститељских објеката?
Да, у свим одлукама јединице локалне самоуправе (казнене одредбе може да садржи само одлука, и то она која садржи наређујуће или забрањујуће норме), дужне су да новчане казне у фиксном износу одређују у складу са одредбама члана 39. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 65/13, 13/16, 98/16 - одлука УС, 91/19, 91/19 - др. закон и 112/2022 - одлука УС), без обзира што су законом и уредбом прописане казне у фиксном износу.
Наиме, ставом 1. овог члана одређене су казне у распону које се могу прописати законом или уредбом (значи само државни органи), а ставом 2. прописано је да изузетно од одредаба става 1. овог члана, новчана казна може се прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000 до 50.000 динара, за предузетника од 5.000 до 150.000 динара, а за правно лице од 10.000 до 300.000 динара.
Међутим, одредба става 3. члана 39. Закона о прекршајима је изричита, тако да је одређено да одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана, што значи да се може прописати казна у фиксном износу и то:
- у износу од 1.000 до 25.000 динара за физичко лице и одговорно лице,
- у износу од 5.000 до 75.000 за предузетника и
- у износу од 10.000 до 150.000 динара за правно лице.
Напомињемо, приликом одређивања висине казне мора се имати у виду тежина прекршаја, па ће се за лакше прекршаје нпр. одредити новчана казна у износу од 5.000 динара за физичко лице и одговорно лице у правном лицу, а за тежи прекршај новчана казна у износу од 25.000 динара за иста лица.
Postovani, da li Odlukom o radnom vremenu ugostiteljskih objekata , kaznene odredbe mogu se propisati na osnovu clana 39. stav 3. Zakona o prekrsajima?
Članom 39. Zakonom o prekšajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - odluka US, 91/2019, 91/2019 - dr. zakon i 112/2022 - odluka US) propisano je da se zakonom ili uredbom novčana kazna može se propisati u rasponu:
1) od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice;
2) od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice;
3) od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.
U stavu 2. propisuje se izuzetak: "Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, novčana kazna može se propisati u fiksnom iznosu za fizičko lice i odgovorno lice od 1.000 do 50.000 dinara, za preduzetnika od 5.000 do 150.000 dinara, a za pravno lice od 10.000 do 300.000 dinara."
Stavom 3 istog člana propisano je da se odlukama skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada ili skupštine grada Beograda, mogu se propisati novčane kazne samo u fiksnom iznosu, i to od minimalnog do polovine najvišeg fiksnog iznosa propisanog u stavu 2. ovog člana.
Dakle, novčana kazna propisana odlukom skupštine opštine ili skupštine grada može biti određena samo u fiksnom iznosu, uz dodatno ograničenje u pogledu visine tako propisane kazne, od minimalnog do polovine najvišeg fiksnog iznosa propisanog u stavu 2. ovog člana. Iz navedenog proizlazi da se Odlukom o radnom vremenu mogu propisati novčane kazne u fiksnom iznosu uz navedeno ograničenje u propisanoj visini kazne za nepoštovanje odredaba predmetne odluke
Poštovani, potrebna mi je jedna konsultacija u vezi sa merom dodatne podrške – upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u konkretnim slučajevima. Da li IRK može da predloži meru dodatne podrške – upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, a da to nije bio primarni razlog za podnošenje zahteva IRK? Konkretno, zahtev IRK podnet povodom odlaganja upisa u školu ili zahtev IRK podnet povodom donošenja individualnog obrazovnog plana IOP 2 (dete već pohađa redovnu osnovnu školu). Da li IRK nakon postupka procene, a povodom gore navedenih razloga za podnošenje zahteva IRK (odlaganje upisa, donošenje IOP 2), može da donese Zajedničko mišljenje o upućivanju deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju ili da u individualnom planu podrške navede tu meru (upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju)?
Od 2009. godine, kada je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uvedena komisija za procenu potreba za dodatnom podrškom, uloga ove komisije je da treba da spreči neopravdano isključivanje deteta iz obrazovnog sistema, ili njegovo preuranjeno i neopravdano uključivanje u manje podsticajna obrazovna okruženja. Za razliku od ranijih komisija za “kategorizaciju”, koje su imale mandat da na osnovu dijagnoze i stručnog mišljenja odluče da li je dete za tzv. redovnu ili tzv. specijalnu školu, interresorna komisja ima zadatak da predloži i objedini raznovrsne mere podrške iz sistema zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja kako bi se omogućilo obrazovanje deteta u prirodnoj vršnjačkoj grupi u predškolskoj ustanovi ili školi. Zbog toga ove mere obuhvataju čitav spektar različitih vrsta podrške, od prevoza, preko uklanjanja arhitektonskih barijera… obuka nastavnika, uključivanja ličnog pratioca do stručnjačke podrške učeniku, zaposlenima u školi i roditeljima. Iz ovog razloga, upis u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, upis u odeljenje ili u školu za učenike sa smetnjama u razvoju Ii invaliditetom, kao i prelazak na izmenjeni individuani obrazovni pan (IOP2) ne može se dogoditi bez pozitivnog mišljenja IRK.
Ako škola ili roditelj podnesu zahtev interresrnoj komisiji za upis (ili prelazak) u školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zadatak iRK je da proceni da li su iscrpljeni svi vidovi podrške, da li je podrška pružana na pravi način, da li i pored svih preduzimanih mera kroz duži vremenski period nema napretka u različitim domenima koji su opisani u pedagoškom profile deteta. Zatim da eventualno predloži nove mere podrške koje do tada nisu primenjivane (npr. primena asistivne tehnologije i sl.). Ako sve to ne daje efekta u smislu razvoja, napredovanja i dobrobiti deteta, onda se IRK može saglasiti sa upisom u školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Predlaganje (iniciranje) upisa u školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom od strane interresorne komisije u suprotnosti je sa misijom IRK i ulogom koju interresorna komisija ima u sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Predsednik opštine je ostvario pravo na starosnu penziju u novembru 2024. godine, primenom člana 82a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, bez prestanka radnog odnosa u JLS. Radni odnos mu nije prestao obzirom da mora biti na stalnom radu i da mu mandat predsednika traje do 2028. godine. Da li je ostvario pravo na otpremninu imajući u vidu da mu radni odnos nije prestajao, a da je članom 51. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika propisano da zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju i Rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2.3141/21 od 22.6.2022 godine prema kome zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju samo ako mu radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na penziju
Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23, u daljem tekstu: Zakon), propisano je da se zaposlenima u smislu ovog zakona smatraju funkcioneri koji na osnovu zakona ili pokrajinskog propisa imaju utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici. Stavom 2. istog člana Zakona propisano je da je funkcioner izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje one osnivaju prema posebnom propisu.
Članom 6. stav 1. Zakona predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
Na plate, dodatke na platu, naknade i druga primanja zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave primenjuje se Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS, br. 34/01, 62/06-dr. zakon, 116/08-dr. zakon, 92/11, 99/11-dr. zakon, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16-dr. zakon i 113/17-dr. zakoni). Odredbama člana 11. ovog zakona propisano je da izabrana, imenovana i postavljena lica i zaposleni imaju pravo na naknadu plate i druga primanja u visini utvrđenoj aktom Vlade, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Odredbama člana 53. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS, br. 98/07 – prečišćen tekst, 84/14, 84/15, 74/21 i 119/23, u daljem tekstu: Uredba) utvrđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova, a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe. Pored navedenog, i odredba člana 46. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 38/19, 55/20, 51/22 i 44/23) upućuje na primenu Uredbe u pogledu isplate otpremnine zaposlenom koji odlazi u penziju.
Imajući u vidu da je članom 51. Uredbe utvrđeno da zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju, mišljenja smo da se navedeno pravo odnosi i na funkcionere (predsednika opštine na stalnom radu), koji je ostvario pravo na penziju u skladu sa zakonom.
Napominjemo da je članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“ br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18-dr. zakon i 47/18) propisano da mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
Одредбом члана 68. став 3. Закона о локалној самоуправи, прописано је да број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом. Наше питање гласи, да ли се наведених 5 % односи на укупан број грађана са бирачким правом са целокупне територије јединице локалне самоуправе или се поменути процентуални износ може односити и на ужу област, попут 5 % од укупног броја грађана са бирачким правом са територије нпр. једне месне заједнице? Хвала Вам унапред на одговору.
Чланом 68. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је да „грађани путем грађанске иницијативе предлажу скупштини јединице локалне самоуправе доношење акта којим ће се уредити одређено питање из надлежности јединице локалне самоуправе, промену статута или других аката и расписивање референдума у складу са законом и статутом”.
Чланом 68. став 3. истог закона прописано је да „број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом”.
Цитиране законске одредбе треба разумети тако да се њима на општи начин дефинише и уређује један од облика путем којих грађани са територије једне јединице локалне самоуправе могу да остваре своје право на непосредно учешће у остваривању локалне самоуправе, не разликујући, при том, да ли је предмет грађанске иницијативе од интереса односно утицаја на целу јединицу локалне самоуправе или само на један њен део (насељено место, месну заједницу и сл).
Имајући у виду да грађанска иницијатива представља формалан и званичан начин општења грађана са скупштином јединице локалне самоуправе, закон је дефинисао минималан број грађана који мора да подржи одређену иницијативу, да би та иницијатива могла да буде узета у формално разматрање. Тако је закон практично рекао да грађанску иницијативу на територији одређене општине/града мора да подржи најмање 5% бирача са територије те општине/града, да би се она сматрала формалним актом.
На основу свега наведеног, закључак је да се 5% увек рачуна у односу на укупан број бирача у целој јединици локалне самоуправе, без обзира на да ли се предмет грађанске иницијативе односи на целу јединицу локалне самоуправе или само један њен део, нпр. месну заједницу
Poštovani, da li je dodatni rad regulisan članom 40. i 41.Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, isto što i dopunski rad predviđen članom 202. Zakonom o radu? Odnosno, da li se na službenike zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u tom delu primenjuju samo odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave? Hvala!
Što se tiče dodatnog rada koji je regulisan članom 40. i 41. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinam i jedinicama loklane samouprave, dopunski rad regulisan članom 202. Zakona o radu je jedan od mogućih oblika dodatnog rada službenika u organima jedinice lokalne samouprave, jer dodatni rad službenika može predstavljati i radni odnos kod drugog poslodavca, kao i drugi oblici rada van radnog odnosa.
Poštovani, potrebno je da nam date mišljenje koje se odnosi na ispravke u matičnoj knjizi rođenih. Naime, stranka je podnela zahtev za ispravku upisanog podatka u MKR za svog brata koji je preminuo 2014.godine navodeći da je ispravka neophodna radi ostavinske rasprave. U naknadim upisima i zabeleškama stoji da je lice umrlo 2014.godine. Da li se onda može vršiti ispravka u knjizi rođenih za umrlo lice?
Član 21. Zakona o matičnim knjigama („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) propisuje da se u matične knjige upisuju podaci o činjenicama koje su prijavljene, odnosno podaci sadržani u aktu nadležnog organa ili ustanove. Ako postoji osnovana sumnja da je podatak koji se upisuje u matičnu knjigu netačan, matičar je dužan da ga proveri pre upisa.
Članom 30. istog zakona propisano je da greške u matičnim knjigama koje su uočene pre zaključenja upisa, ispravlja matičar, u skladu s propisom kojim se uređuje način vođenja matičnih knjiga, dok je članom 31. propisano da greške u matičnim knjigama koje su uočene posle zaključenja upisa, matičar može ispraviti samo na osnovu rešenja nadležnog organa, tj. na osnovu rešenja opštinske/gradske uprave. Međutim, od ove obaveze, zakon je predvideo izuzetak. Naime, ako je u Registar matičnih knjiga pogrešno upisan podatak zbog tehničke ili očigledne greške ili greške u prijavi, opštinska/gradska uprava vrši ispravku greške nastale nakon zaključenja elektronskog upisa, a pre upisa u papirni oblik, s tim da se datum i tekst ispravke beleži u okviru Registra matičnih knjiga.
Postupak ispravke greške vodi se po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes, u skladu s propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 32. Zakona o matičnim knjigama).
Shodno zakonskim odredbama ne postoje prepreke ili utvrđena ograničenja prilikom sprovođenja postupka ispravke grešaka u matičnim knjigama.
Dakle, greške se mogu ispravljati u matičnim knjigama, nevezano od toga koji je status lica. Ako se greška nalazi u matičnoj knjiži rođenih (a radi se o umrlom licu), ispravka greške je moguća. Ukoliko je u pitanju tehnička greška, takvu grešku može ispraviti i sam matičar bez posebnog rešenja nadležnog organa. Međutim, ukoliko je u pitanju greška u pogledu podatka koji se upisuje u matičnu knjigu rođenih, tu ispravku matičar može uraditi samo na osnovu rešenja nadležnog organa.
Dakle, postupak ispravke greške može se pokrenuti i na zahtev lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes, i u skladu s propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak, nadležni organ tj. opštinska/gradska uprava dužna je da donese rešenje kojim se odobrava ispravka greške u MKR koju vrši matičar.
Odredbom člana 68. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da broj potpisa građana potreban za pokretanje građanske inicijative iznosi 5% od ukupnog broja građana sa biračkim pravom. Naše pitanje glasi: da li se navedenih 5% odnosi na ukupan broj građana sa biračkim pravom sa celokupne teritorije jedinice lokalne samouprave ili se pomenuti procentualni iznos može odnositi i na užu oblast, poput 5% od ukupnog broja građana sa biračkim pravom sa teritorije, na primer, jedne mesne zajednice? Hvala Vam unapred na odgovoru.
Članom 68. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon) propisano je da „građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice lokalne samouprave donošenje akta kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave, promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom“.
Članom 68. stav 3. istog zakona propisano je da „broj potpisa građana potreban za pokretanje građanske inicijative iznosi 5% od ukupnog broja građana sa biračkim pravom“.
Citirane zakonske odredbe treba razumeti tako da se njima na opšti način definiše i uređuje jedan od oblika putem kojih građani sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave mogu da ostvare svoje pravo na neposredno učešće u ostvarivanju lokalne samouprave, ne razlikujući, pri tom, da li je predmet građanske inicijative od interesa odnosno uticaja na celu jedinicu lokalne samouprave ili samo na jedan njen deo (naseljeno mesto, mesnu zajednicu i sl).
Imajući u vidu da građanska inicijativa predstavlja formalan i zvaničan način opštenja građana sa skupštinom jedinice lokalne samouprave, zakon je definisao minimalan broj građana koji mora da podrži određenu inicijativu, da bi ta inicijativa mogla da bude uzeta u formalno razmatranje. Tako je zakon praktično rekao da građansku inicijativu na teritoriji određene opštine/grada mora da podrži najmanje 5% birača sa teritorije te opštine/grada, da bi se ona smatrala formalnim aktom.
Na osnovu svega navedenog, zaključak je da se 5% uvek računa u odnosu na ukupan broj birača u celoj jedinici lokalne samouprave, bez obzira na to da li se predmet građanske inicijative odnosi na celu jedinicu lokalne samouprave ili samo jedan njen deo, npr. mesnu zajednicu.