Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li Izveštaj o radu za prethodnu godinu, može da usvoji upravni odbor ustanove kulture čiji je osnivač lokalna samouprava, ako je predsednik upravnog odbora podneo ostavku?
U skladu sa čl. 42 st. 8. Zakona o kulturi propisano je da „u slučaju sprečenosti predsednika upravnog odbora, sednicu upravnog odbora može zakazati i njoj predsedavati, najstariji član upravnog odbora“, tako da upravni odbor ustanove kulture čiji je osnivač lokalna samouprava može, po pravilima o većinskom donošenju odluka, na sednici da usvoji izveštaj i u periodu od kada je predsednik upravnog odbora podneo ostavku dok skupština lokalne samouprave ne izglasa razrešenje sa funkcije predsednika na lični zahtev.
Zaposleno lice izabrano na funkciju člana opštinskog veća.Lice bi htelo da i dalje ostane u radnom odnosu u preduzeću, prima zaradu u 100% iznosu, a funkciju člana opštinskog veća da obavlja volonterski uz volontersku naknadu.Kako regulisati odsustvo iz preduzeća u vreme prisustvovanja sednicama opštinskog veća i obavljanja poslova koji su vezani za tu funkciju?
Pitanje odsustva zaposlenih kod zposlodavca moglo bi se urediti kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, odnosno pravilnikom o radu kada je to dozvoljeno odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje). Na ovaj način će se obezbediti da svi zaposleni na isti način i pod istim uslovima koriste ovo pravo.
Konkretno rešenje za navedenu situaciju može se naći u članu 29. tačka 11. Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 29/2019, 60/2020 i 88/2023), u kome se kaže da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine u slučaju prisustvovanja sednicama i seminarima državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa komore, organa upravljanja u ustanovi, organa sindikata u svojstvu člana i susretima radnika socijalne delatnosti.
U Statutu je navedena šifra delatnosti 88.1., koja se odnosi na socijalnu zaštitu i u opisu delatnosti se koristi termin ''lica sa posebnim potrebama'', a prema Uredbi Vlade o klasifikaciji delatnosti ( Sl. glasnik, broj 54/2010). Nesporno je da izmenu Uredbe donosi organ koji ju je i doneo. Ko može da inicira promenu uredbe zbog terminilogije koja nije adekvatna? Ako je to resorno ministarstvo ko može da predlog o izmeni podnese ministarstvu?
Postupak inicijative jedinice lokalne samouprave za promenu akta koji donosi Vlada Republike Srbije nije detaljno uređen.
S tim u vezi, imajući i vidu da je jedinica lokale samouprave odgovorna za kvalitetno i efikasno vršenje svojih i poverenih nadležnosti (čl. 6. Zakona o lokalnoj samoupravi, „Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014, 101/2016, 47/2018, 111/2021) kao i da Zakon o državnoj upravi definiše da pri vršenju poverenih poslova državne uprave imaoci javnih ovlašćenja imaju ista prava i dužnosti kao organi državne uprave (čl. 51. u vezi sa čl. 4. Zakona o državnoj upravi, „Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018 i 47/2018) smatramo da nema smetnji da inicijativu ove vrste može podneti bilo koji organ lokalne samouprave. Članom 79. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da „organi i službe jedinice lokalne samouprave u vršenju svojih nadležnosti daju organima Republike i teritorijalne autonomije inicijative za uređivanje odnosa od značaja za lokalnu samoupravu i za preduzimanje mera od značaja za rešavanje pitanja iz okvira prava i dužnosti jedinice lokalne samouprava”.
Takođe, Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje da skupština opštine u skladu sa zakonom daje mišljenje o zakonima kojima se uređuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu (čl. 32 st. 1. tač. 18), dok predsednik opštine predstavlja i zastupa opštinu i usmerava i usklađuje rad opštinske uprave (čl. 44 tač. 1. i 4.), a veće se stara o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i družnosti Republike, odnosno autonomne pokrajine (čl. 46 tač. 6). Opštinska uprava izvršava zakone i druge propise čije je izvršavanje povereno opštini (čl. 52. st 5).
S tim u vezi smatramo da organ u čijoj je nadležnosti bila priprema propisa ne može odbaciti inicijativu za njegovu izmenu iz razloga nenadležnosti organa koji je podnosi, kao i da svi organi i službe, u skladu sa statutom JLS, mogu pokrenuti inicijative za izmene ili dopune propisa koji su od značaja za funkcionisanje lokalne samouprave.
Da li su priznate godine za minuli rad i jubilarnu nagradu izjednačene, uvek i u svim slučajevima u JLS?
Ukoliko se u konkretnoj opštinskoj upravi na prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih direktno primenjuje Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023), godine rada koje se priznaju za pravo na dodatak na platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) i jubilarnu nagradu su izjednačene, tj. u obzir se uzimaju iste godine rada u radnom odnosu.
Poštovani, S obzirom da je članom 69. stavom 1. Zakona o lokalnim izborima predviđeno da Skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici, molim Vas za pojašnjenje da li je nakon podnošenja usmene ostavke odbornika potrebno glasanje, odnosno na koji način skupština konstatuje da je odborniku prestao mandat, a ukoliko je glasanje o ostavci, odnosno o prestanku mandata neophodno, da li i odbornik koji je podneo usmenu ostavku može učestvovati u glasanju?
Članom 69. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) propisano je da skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici (stav 1) i da se odluka kojom se konstatuje da je odborniku prestao mandat objavljuje na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije (stav 2).
Članom 33. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon) propisano je:
-
da skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika (stav 1),
-
da se odluke donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno (stav 2),
-
da se o donošenju statuta, budžeta, prostornih i urbanističkih planova odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika (stav 3).
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, nesporno je da skupština opštine, odnosno grada, prestanak mandata konstatuje donošenjem odluke glasanjem odbornika na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika. Ovo pravilo važi i za slučaj iz člana 68. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, kojim je propisano da odbornik može podneti ostavku i usmeno na sednici skupštine.
Imajući u vidu da je odredbom člana 68. stav 6. Zakona o lokalnim izborima propisano da odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku, to znači da taj odbornik ne može da učestvuje u glasanju, odnosno donošenju odluke o prestanku svog mandata, s obzirom na to da mu je, prema citiranoj zakonskoj odredbi, mandat prestao samim saopštavanjem usmene ostavke na sednici skupštine opštine/grada, što znači da je odluka o konstatovanju prestanka mandata deklarativnog, a ne konstitutivnog karaktera.
Ukazujemo i na to da je članom 71. Zakona o lokalnim izborima predviđeno pravno sredstvo kada skupština ne donese odluku da je odborniku prestao mandat. Tako je stavovima 1. i 2. ovog člana propisano da ako skupština odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat ne donese u roku koji je predviđen ovim zakonom, podnosilac izborne liste sa koje je taj odbornik izabran ili taj odbornik mogu zahtevati da skupština donese odluku kojom konstatuje da je tom odborniku prestao mandat u roku od tri dana od dana kada primi njihov zahtev (stav 1), te ako skupština ni po zahtevu ne donese odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat, podnosilac zahteva da se takva odluka donese može podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište skupštine u roku od sedam dana od dana kada je istekao rok za donošenje te odluke po zahtevu (stav 2).
Zaposlena u ustanovi kulture je navršila 35.god.u radnom odnosu a od toga 5.god u bivšoj SFRJ sadašnjoj BiH od 1986-91.god. Te godine su upisane i overene u radnoj knjižici. Da li poslodavac može priznati pravo na jubilarnu nagradu za 35.god.u radnom odnosu na osnovu radne knjižice s obzirom da te godine nisu upisane u M4, M1 i M2 obrascu iz PIA?
Članom 31. stav 1. tačka 2) Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 3/2022 i 114/2023) predviđeno je da zaposlenima pripada pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate; (5) za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, u visini podtačke (4) ove tačke. Platom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije. Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tački 1) podtač. 1-6. ovog člana, priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, a najviše do visine dva neoporezovana iznosa predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana.
Dakle, pomenutim kolektivnim ugovorom predviđeno je da se jubilarna nagrada isplaćuje na osnovu uredne dokumentacije, što je rukovodilac ustanove dužan da ceni u svakom konkretnom slučaju.
Zaposleni je u skladu sa Kolektivnim ugovorom kod poslodavca u toku 2024. godine ostvario pravo na solidarnu pomoć za nabavku medicinsko-tehničkih pomagala (zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, između ostalog, i za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja, za zaposlenog ili člana njegove uže porodice). Krajem 2024. godine potpisan je Ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora kod poslodavca koji je stupio na snagu 30.12.2024. godine, kojim je propisano: „Zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć za nabavku medicinskog pomagala ne može ostvariti pravo za člana uže porodice po istom osnovu u periodu od pet godina, kao i zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stava 1. tačke 2. ovog ugovora za člana uže porodice, ne može po istom osnovu ostvariti pravo za sebe u periodu od pet godina“. Da li to znači da zaposleni koji je podneo zahtev za solidarnu pomoć po ovom osnovu za nabavku pomagala za dete u januaru mesecu 2025. godine ne može da ostvari pravo u periodu od pet godina? Ili odredba Kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora važi za buduće, odnosno od stupanja na snagu istog, jer je zaposleni ostvario pravo po tada važećem Kolektivnom ugovoru?
Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/2021) u članu 197. kaže da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo samo ako je blaža za učinioca krivičnog dela. S obzirom da je Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora kod poslodavca („Sl. list opštine Ivanjica“, br. 13/2024) stupio na snagu 30.12.2024. godine, sve odredbe iz ovog kolektivnog ugovora proizvodiće dejstvo od tog datuma.
Članom 49. Kolektivnog ugovora kod poslodavca („Sl. list opštine Ivanjica“, br. 10/2023 i 13/2024) predviđeno je da se solidarna pomoć u toku godine za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja, za zaposlenog ili člana njegove uže porodice, priznaje na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu opštine Ivanjica, u visini jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Uredna dokumentacija u smislu ovog člana je: zahtev za solidarnu pomoć, izveštaj lekara specijaliste ili otpusna lista iz bolnice, kao i drugi dokazi kojima se utvrđuje da je zaposleni ili član njegove uže porodice ostvario pravo na nabavku ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju, u skladu sa uslovima iz Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima.
Zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stava 1. tačke 2. ovog ugovora ne može ostvariti pravo za člana uže porodice po istom osnovu u periodu od pet godina, kao i zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stava 1. tačke 2. ovog ugovora za člana uže porodice, ne može po istom osnovu ostvariti pravo za sebe u periodu od pet godina.
Kako ranije odredbe člana 49. nisu sadržale ograničenja iz stava 3, zaposleni koji u 2025. godini podnese zahtev za solidarnu pomoć za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja za člana uže porodice, moći će da ostvari to pravo bez obzira na to što je to pravo ostvario za sebe u prethodnoj 2024. godini (pre izmena i dopuna Kolektivnog ugovora), jer tada nije važilo ograničenje od pet godina za ostvarivanje tog prava za člana uže porodice. Ograničenje iz člana 49. stav 3. Kolektivnog ugovora u ovom konkretnom slučaju posmatraće se od prava ostvarenog u 2025. godini.
U Upravi radim od 10.01.2000. godine na poslovima ažuriranja biračkog spiska sa SSS. U međuvremenu sam stekla diplomu VII stepena, i od 1.12.2022. godine radim iste poslove sa zvanjem mlađeg savetnika. Postoji li mogućnost, da posle dve ocene "ističe se" dobijem zvanje savetnika jer sam i dalje na istim poslovima iako nije prošlo 3 godine od priznavanja stručne spreme?
Shodno članu 133đ. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju, ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje se u članu 133e. istog zakona kaže da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se”, ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena „ističe se”. Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena „dobar”. Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1–3. ovog člana.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju službenik ispunjava samo uslove po pitanju ocena potrebnih za napredovanje, ali ne i uslove po pitanju radnog iskustva u struci, koje zakon definiše kao radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja, a što je u slučaju radnih mesta u zvanju savetnika tri godine.
U skladu sa ZUP organ koji postupa po zahtevu ( član 103. ZUP) pribavlja podatke od drugog organa koji ih dostavlja u roku od 15 dana, a ako postoji mogućnost elektronskog dostavljanja, u što kraćem roku. Kako da postupi organ koji vodi postupak po zahtevu ukoliko zamoljeni organ ne dostavi tražene podatke u zakonskom roku, odnosno ne dostavi ih do kraja roka u kome organ koji pribavlja podatke mora doneti rešenje (član 145. ZUP), bez obzira na urgencije organa koji traži podatke.
Zakon o opštem upravnom postupku na nivo načela izdiže odredbu po kojoj su organi koji postupaju u upravnom postupku dužni da po službenoj dužnosti pribave sve podatke o odlučnim činjenicama koji se vode u službenim evidencijama, te da ne smeju da zahtevaju od stranke da ih ona dostavi (član 9. st. 3. i 4.). Podizanjem na nivo načela ova odredba postaje obavezujuća u svim upravnim oblastima, bez obzira na odredbe posebnih propisa koji ih uređuju. Ovo načelo je razrađeno u odgovarajućoj odredbi u delu zakona koji uređuje dokazni postupak i propisivanje prekršajne odgovornosti za rukovodioca organa koji vodi službenu evidenciju, a ne dostavi blagovremeno tražene podatke organu koji vodi upravni postupak.
Kontrolu pravilne primene ove odredbe vrše građani i prekršajnu sudovi.
Kako izgleda postupak vrednovanja rezultata rada nameštenika i koja se dokumenta rade?
Članom 17. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) predviđeno je da rukovodilac u svrhu primene merila za utvrđivanje godišnjeg odmora nameštenika po osnovu doprinosa na radu, prati rad nameštenika i u godišnjem izveštaju o njegovom radu koji donosi do kraja decembra tekuće godine za tu godinu utvrđuje da li je nameštenik ostvario rezultate rada.
Što se tiče godišnjeg izveštaja o radu nameštenika on nema posebno propisanu formu, kao ni sam način praćenja tog rada, tako da se kod izveštaja može koristiti slobodna forma izveštavanja, s tim da je potrebno navesti da li je nameštenik ostvario rezultate rada, kako bi mogao da se primeni ovaj kriterijum za dužinu godišnjeg odmora. Preporučuje se svakako da rukovodilac organa ili rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice u kojoj su zaposleni nameštenici usvoji proceduru za način praćenja i izveštavanje o radu nameštenika, kako bi se postigla ujednačenost i objektivnost u ovom postupku.
Odredbom člana 145. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da se za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može izreći novčana kazna do 20% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena. Formulacija „može“ ukazuje da zakon daje ovlašćenje, ali ne i obavezu da se novčana kazna izrekne u svakom slučaju lakše povrede dužnosti.
Članom 145. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da se za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može izreći novčana kazna do 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena. Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne: 1) novčana kazna od 20% do 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci; 2) određivanje nižeg koeficijenta u rasponu do početka neposredno nižeg platnog razreda, koji ne može biti niži od početnog koeficijenta zvanja čije poslove službenik obavlja, prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) zabrana napredovanja od četiri godine; 4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 5) prestanak radnog odnosa. Novčana kazna izvršava se administrativnim putem.
Dakle, po pitanju lakših povreda dužnosti radnog odnosa zakonodavac je kao kaznu imao u vidu isključivo novčanu kaznu bez ostavljanja mogućnosti za alternativu.
Što se tiče izvršenja kazne, odgovornost je rukovodioca organa da izvrši izrečenu kaznu obustavljanjem iznosa novčane kazne od zarade zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca koji je zaključen u toku 2023. godine, propisano je da zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj, između ostalog – nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja, za zaposlenog ili člana njegove uže porodice. Izmenama Kolektivnog ugovora koji je stupio na snagu 30. decembra 2024. godine, propisano je da „zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć po navedenom osnovu iz ovog ugovora ne može ostvariti pravo za člana uže porodice po istom osnovu u periodu od pet godina, kao i zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć po navedenom osnovu ovog ugovora za člana uže porodice, ne može po istom osnovu ostvariti pravo za sebe u periodu od pet godina“. Da li to znači da zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć po ovom osnovu u toku 2023. godine, sada ne može ostvariti pravo za člana uže porodice (dete)? Ili se ova odredba primenjuje za buduće slučajeve nakon stupanja na snagu Kolektivnog ugovora?
Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/2021) u članu 197. kaže da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo samo ako je blaža za učinioca krivičnog dela. S obzirom da je Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora kod poslodavca („Sl. list opštine Ivanjica“, br. 13/2024) stupio na snagu 30.12.2024. godine, sve odredbe iz ovog kolektivnog ugovora proizvode dejstvo od tog datuma.
Članom 49. Kolektivnog ugovora kod poslodavca („Sl. list opštine Ivanjica“, br. 10/2023 i 13/2024) predviđeno je da se solidarna pomoć u toku godine za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja, za zaposlenog ili člana njegove uže porodice, priznaje na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu opštine Ivanjica, u visini jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Uredna dokumentacija u smislu ovog člana je: zahtev za solidarnu pomoć, izveštaj lekara specijaliste ili otpusna lista iz bolnice, kao i drugi dokazi kojima se utvrđuje da je zaposleni ili član njegove uže porodice ostvario pravo na nabavku ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju, u skladu sa uslovima iz Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima.
Zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stav 1. tačka 2. ovog ugovora ne može ostvariti pravo za člana uže porodice po istom osnovu u periodu od pet godina, kao i zaposleni koji je ostvario pravo na solidarnu pomoć iz člana 47. stav 1. tačka 2. ovog ugovora za člana uže porodice, ne može po istom osnovu ostvariti pravo za sebe u periodu od pet godina.
Kako ranije odredbe člana 49. nisu sadržale ograničenja iz stava 3, zaposleni koji u 2025. godini podnese zahtev za solidarnu pomoć za slučaj nabavke medicinsko-tehničkih pomagala koja su definisana Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja za člana uže porodice, moći će da ostvari to pravo bez obzira što je to pravo ostvario za sebe u prethodnoj 2024. godini (pre izmena i dopuna Kolektivnog ugovora), jer tada nije važilo ograničenje od pet godina za ostvarivanje tog prava za člana uže porodice. Ograničenje iz člana 49. stav 3. Kolektivnog ugovora u ovom konkretnom slučaju posmatraće se od prava ostvarenog u 2025. godini.