Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Kakva je procedura oko prijema u radni odnos lica koje je na porodiljskom bolovanju i postoji li mogućnost da se porodiljsko bolovanje nastavi?
Član 94. Zakona o zaposlenima u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) kaže da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika. Nakon sprovedenog izbornog postupka, izabrani kandidat je dužan da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produži rok (član 107. istog zakona).
Ukoliko se u ovom konkretnom slučaju radi o učesniku javnog konkursa i ukoliko to lice prođe sve faze izbornog postupka i bude kandidat koji je sa najboljim rezultatima ispunio merila propisana za izbor, biće primljen u radni odnos, a može stupiti na rad po okončanju porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta, ukoliko poslodavac proceni da je to opravdani razlog za produžetak roka za stupanje na rad.
Pod kojim uslovima se određeno lice može primiti u radnio dnos u organe JLS i da li je opšta zdravstvena sposobnost jedan od tih uslova?
Članom 80. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) propisano je da se u radni odnos u organe jedinice lokalne samouprave može primiti lice pod sledećim uslovima:
- da je punoletan državljanin Republike Srbije;
- da ima propisano obrazovanje;
- da ispunjava ostale uslove određene zakonom, drugim propisom i aktom o sistematizaciji radnih mesta;
- da nije pravnosnažno osuđivano na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
- da ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu, odnosno organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.
Opšta zdravstvena sposobnost nije postavljena kao uslov za zasnivanje radnog odnosa u organima jedinica lokalne samouprave pomenutim zakonom, kao ni drugim propisima, tako da lica koja zasnivaju radni odnos u organima JLS ne treba da dostavljaju uverenja u tom smislu.
Izuzetak od navedenog pravila je u slučaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom gde će se zahtevati u konkursnom postupku da kandidat dostavi akt kojim mu je utvrđen status osobe sa invaliditetom.
Planiran je javni konkurs za popunjavanje radnog mesta rukovodioca Odeljenja za društvene delatnost. Ko bi bio član komisije koji je nadređen rukovodiocu Odeljenja za društvene delatnosti?
Članom 20. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 107/2023) predviđeno je da ako se popunjava izvršilačko radno mesto ili prima pripravnik, predsednika i ostale članove komisije imenuje rešenjem rukovodilac organa, službe ili organizacije, vodeći računa da jedan član komisije bude službenik koji je pretpostavljen službeniku na radnom mestu koje se popunjava, a da jedan član bude službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Član komisije može da bude službenik, državni službenik ili drugo lice koje poseduje stručna znanja u oblasti u kojoj se obavljaju poslovi radnog mesta koje se popunjava. Ako komisija samostalno vrši proveru ponašajnih kompetencija, najmanje jedan član komisije mora da bude lice koje je pohađalo program obuke za sprovođenje intervjua baziranog na kompetencijama ili da se profesionalno bavi procenom ponašajnih kompetencija. Na zahtev rukovodioca organa, službe ili organizacije, rukovodilac službe Vlade za upravljanje kadrovima može odrediti kao člana komisije zaposlenog koji u okviru poslova radnog mesta obavlja proveru ponašajnih kompetencija. Smatra se da je član komisije određen u skladu sa stavom 3. ovog člana, ako je za člana komisije određen zaposleni iz stava 4. ovog člana.
U slučaju popunjavanja izvršilačkog rukovodećeg radnog mesta neposredno pretpostavljeni tom radnom mestu je načelnik uprave, te u tom smislu član komisije u skladu sa čl. 20 stav 1. uredbe može biti načelnik ili zamenik načelnika uprave.
Da li se kod utvrđivanja prava na godišnji odmor zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave uzimaju u obzir sve godine rada provedene u radnom odnosu ili samo godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave?
Uzimajući u obzir odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS” br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023), kriterijum za utvrđivanje godišnjeg odmora spram radnog iskustva u obzir uzima sve godine provedene u radnom odnosu, bez obzira da li ih je zaposleni ostvario u organu jedinice lokalne samouprave, državne uprave ili slično.
Da li je poslodavac u obavezi da svakom zaposlenom koji je zbog bolesti odsustvovao sa rada duže od 30 dana, isplati solidarnu pomoć za slučaj duže i teže bolesti zaposlenog?
Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS” br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) ostvaruje se po pravilu na zahtev zaposlenog, a u slučaju duže i teže bolesti solidarna pomoć se priznaje na osnovu uredne dokumentacije i u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Dakle, smatramo da nema automatizma kod priznavanja solidarne pomoći u svakom slučaju bolovanja dužeg od 30 dana.
Da li se za jubilarnu nagradu računa ukupan staž i ako nije u državnim organima a predviđen kolektivnim ugovorom kod poslodavca (opštinskoj upravi)?
U skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) u jubilarne godine rada računaju se godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Da li zaposleni u mesnoj samoupravi na mestu sekretara mesne zajednice ima pravo na jubilarnu nagradu nakon navršenih 40 godina rada?
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) u članu 3. definiše pojam zaposlenog u organima jedinice lokalne samouprave i kaže da se zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici. Funkcioner je izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu. Službenik je zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju. Nameštenik je lice koje zasniva radni odnos radi obavljanja pratećih, pomoćno-tehničkih poslova u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Isti zakon u stavu 4 člana 1. kaže da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, mesnim zajednicama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu.
Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) u članu 1. kaže da se ovim kolektivnim ugovorom uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu, međusobni odnosi učesnika Ugovora, postupak izmene i dopune Ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
S obzirom na sve navedeno, zaposleni u mesnoj zajedinici nisu zaposleni u smislu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave i ne mogu ostvarivati prava iz tog ugovora, samim tim ni pravo na jubilarnu nagradu.
Prilikom isplate jubilarne nagrade za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave i primene člana 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, da li se za 10 godina rada isplaćuje nagrada u visini mesečne prosečne zarade ili se taj iznos uvećava za 30%, shodno stavu 1.?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
Dakle, u pogledju visine jubilarnu novčanu nagrade za 10 godina rada u radnom odnosu kolektivni ugovor je jasan – isplaćuje se u visini mesečne prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, dok se ona uvećava za 30% pri svakom narednom ostvarivanju ovog prava.
Članom 29. Zakona o lokalnim izborima propisana su merila za imenovanje biračkog odbora u stalnom sastavu. Obzirom da u Skupštini opštine postoje samo 2 odborničke grupe, jedna koja broji 39 odbornika i druga koja broji 6 odbornika (ukupno 45 odbornika), te kada se ispoštuje princip da se odborničkoj grupi koja ima više od polovine od ukupnog broja odbornika dodeli šta joj pripada po stavu 2. člana 29. Zakona, da li je obaveza da se sva preostala mesta dodele drugoj manjoj odborničkoj grupi (od 6 članova) ili se pak u raspodeli ostalih mesta pored manje i jedine odborničke grupe može opet srazmerno zastupljenosti dodeliti i većoj odborničkoj grupi?
Članom 29. stav 2. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) propisano je da „odbornička grupa koja na dan kada je odluka o raspisivanju lokalnih izbora stupila na snagu ima više od polovine od ukupnog broja odbornika predlaže u jednoj polovini biračkih odbora predsednika i dva zamenika člana, a u drugoj polovini biračkih odbora predlaže zamenika predsednika, jednog člana i zamenika drugog člana, dok se preostala mesta u biračkim odborima raspodeljuju ostalim odborničkim grupama srazmerno njihovoj zastupljenosti u skupštini na dan kada je odluka o raspisivanju lokalnih izbora stupila na snagu.“.
Primenjujući ovu odredbu na konkretni slučaj, proisteklo bi da bi manjoj odborničkoj grupi trebalo da pripadne srazmeran deo od preostalih mesta u stalnom sastavu biračkih odbora, te ostaje otvoreno pitanje ko bi, u tom slučaju, imao pravo da predloži preostali broj predsednika, odnosno zamenika predsednika, članova i zamenika članova stalnog sastava biračkih odbora.
Mišljenja smo da nema osnova da se u tu raspodelu uključi veća odbornička grupa, s obzirom na to da je njeno učešće u predlaganju lica u biračke odbore decidno i jasno propisano citiranom odredbom člana 29. Zakona o lokalnim izborima.
U traženju mogućeg rešenja, smatramo da bi bilo celishodno i primereno da se shodno primeni rešenje iz člana 20. stav 6. Zakona o lokalnim izborima, koje uređuje predlaganje stalnog sastava lokalne izborne komisije u situaciji kada u skupštini opštine/grada postoje samo dve odborničke grupe.
Naime, član 20. stav 6. Zakona o lokalnim izborima glasi: „Ako u skupštini postoje dve odborničke grupe, veća odbornička grupa predlaže predsednika, zamenika predsednika, članove čiji broj zajedno sa predsednikom nije veći od polovine broja članova izborne komisije i zamenike članova čiji broj zajedno sa zamenikom predsednika nije veći od polovine broja zamenika članova izborne komisije, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave predlaže jednog člana i zamenika člana iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koji imaju iskustva u sprovođenju izbora, dok preostale članove i zamenike članova u izbornoj komisiji predlaže manja odbornička grupa.“.
Shodno navedenom, mišljenja smo da bi u konkretnoj situaciji, načelnik opštinske uprave trebalo da predloži po jednog člana u svakom od biračkih odbora, a da bi preostala mesta a to su dva lica u svakom biračkom odboru (zamenika predsednika i jednog člana u jednoj polovini biračkih odbora, odnosno predsednika i zamenika jednog člana u drugoj polovini biračkih odbora), trebalo da predloži manja odbornička grupa.
Smatramo da bi se na ovaj način ispoštovala i odredba člana 29. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, kao i duh zakona kroz učešće načelnika opštinske uprave koji je i kroz član 30. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, prepoznat kao potencijalni predlagač lica u stalni sastav biračkih odbora, u slučaju kada neka odbornička grupa ne predloži lice u birački odbor.
Da li odbornici pojedinici koji su nekada činili odbornički grupu „XX“ imaju pravo da pojedinačno predlažu članove biračkih odbora u stalnom sastavu na predstojećim lokalnim izborima?
Prema članu 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24), odborničkom grupom u smislu predlaganja člana biračkog odbora u stalnom sastavu smatra se odbornik pojedinac ili grupa odbornika koja broji manje od onog broja odbornika koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe:
1) ako su svi ti odbornici izabrani sa iste izborne liste;
2) ako izborna lista na kojoj su izabrani nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje odborničke grupe;
3) ako niko od njih nije pristupio nekoj odborničkoj grupi;
4) ako su svi ti odbornici potpisali predlog za imenovanje člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu.
Svrha ovih odredbi je da omogući da u predlaganju stalnog sastava biračkih odbora učestvuju i odbornici izabrani sa onih izbornih lista koje su osvojile manji broj mandata od broja koji je aktima skupštine opštine/grada propisan kao minimum za obrazovanje odborničke grupe. Da bi neki odbornik ili odbornici mogli da predlažu stalni sastav biračkih odbora u skladu sa ovim odredbama, moraju da kumulativno budu ispunjena sva četiri navedena uslova.
S obzirom na to da je, izborna lista osvojila pet odborničkih mandata, dakle više od minimuma za obrazovanje odborničke grupe, nije ispunjen uslov iz člana 29. stav 5. tačka 2) Zakona o lokalnim izborima, tako da odbornici sa navedene izborne liste koji nisu članovi nijedne odborničke grupe nemaju pravo da predlažu članove i zamenike članova stalnog sastava biračkih odbora.
Što se tiče spreja, lampi, džakova i zatvornica da li se to kao i do sada dobija ili JLS to sama nabavlja?
Obezbeđivanje materijala je obaveza organa za sprovođenje izbora.
Kada su u pitanju izbori na republičkom nivou (izbori za narodne poslanike i izbori za predsednika Republike), ta obaveza je na Republičkoj izbornoj komisiji, na način definisan Uputstvom o primopredaji izbornog materijala pre i posle glasanja („Službeni glasnik RS“, broj 91/23 – prečišćen tekst).
Kada su u pitanju lokalni izbori, ta obaveza je na opštinskim/gradskim izbornim komisijama, s obzirom na to da Republička izborna komisija nije nadležna za sprovođenje lokalnih izbora.
U slučaju istovremenog održavanja i izbora na republičkom nivou i na lokalnom nivou, kao što je to npr. bio slučaj u decembru 2023. godine, kada su istovremeno održani i izbori za narodne poslanike i lokalni izboru u značajnom broju opština i gradova, korišćeni su sprejovi i UV lampe koje je obezbedila Republička izborna komisija, ali su vreće za odlaganje izbornog materijala za lokalne izbore i sigurnosne zatvornice za pečaćenje tih vreća nabavljale opštinske/gradske izborne komisije.
U skladu sa navedenim, na opštinskoj upravi, odnosno lokalnoj izbornoj komisiji je obaveza da za sprovođenje izbora raspisanih za 2. jun 2024. godine obezbedi materijal za sprovođenje.
Da li postavljenom sekretaru iz reda odbornika automatski prestaje odbornički mandat po sili zakona jer su odbornik i sekretar nespojive funkcije, ili pre postavljanja za sekretara isti mora da se usmeno odrekne mandata s obzirom da nema vremena za pisanu i overenu ostavku jer je u pitanju Konstitutivna sednica skupštine?
U skladu sa članom 67. stav 1. tačka 8) Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24), odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran, između ostalog, i ako je preuzeo funkciju koja je po Ustavu i zakonu nespojiva s funkcijom odbornika.
S obzirom na to da prema članu 30. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon), odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine, odborniku koji bude postavljen od strane skupštine na funkciju sekretara skupštine opštine/grada, po sili zakona prestaje mandat odbornika preuzimanjem funkcije sekretara skupštine, te skupština opštine/grada treba da u tom slučaju, na istoj sednici, nakon postavljenja sekretara, u skladu sa članom 69. Zakona o lokalnim izborima, donese odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat po sili zakona, preuzimanjem funkcije sekretara skupštine.
U vezi usmenog odricanja mandata „s obzirom da nema vremena za pisanu i overenu ostavku jer je u pitanju konstitutivna sednica“, ukazujemo na dve činjenice:
- prvo, Zakon o lokalnim izborima ne prepoznaje institut odricanja od odborničkog mandata, već isključivo i jedino ostavku kao izraz volje odbornika da mu prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran;
- drugo, prema članu 68. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, odbornik može ostavku podneti i usmeno na sednici skupštine, u vezi s čim smatramo da u konkretnom slučaju podnošenje ostavke nije neophodno.