Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li u ograničenje od 10% lica na određeno vreme ulaze pripravnici koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme u upravi putem javnog konkursa?
Članom 27k stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon) predviđeno je da počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Dakle, pripravnici ne ulaze u ograničenje broja zaposlenih na određeno vreme i lica angažovanih po ugovorima.
Da li službenik u zvanju viši referent može napredovati u zvanje mlađi saradnik ukoliko je završio osnovne akademske studije u obimu od 240 ESPB bodova i dva puta uzastopno ocenjen ocenom ističe se?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Članom 65. istog zakona predviđeno je da se u zvanju mlađeg saradnika obavljaju jednostavniji stručni poslovi kao i administrativno-tehnički poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti. Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Dakle, iako u ovom konkretnom slučaju službenik ispunjava uslove za napredovanje u pogledu ocena, on ne ispunjava uslov za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik u pogledu školske spreme, jer je za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik potrebno stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine.
Da li se za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu na osnovu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. gl. RS", br. 38/19, 55/20, 55/22 i 44/23), za 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu AP i organima JLS, sabiraju?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju će se zaposlenom sabrati godine rada u državnom organu i organu jedinice lokalne samouprave i ostvariće pravo na jubilarnu nagradu za ukupne godine rada.
Da li nameštenik može da pređe na službeničko radno mesto isključivo putem javnog konkursa i koje su druge mogućnosti?
Odredbom člana 82a stav 4. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da između ostalih i postavljena lica, pravo na penziju mogu da ostvare ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju-dakle, za vreme trajanja osiguranja. Da li zameniku pravobranioca koji stiče uslov za ostvarivanje prava na penziju jer navršava 63 godine i 6 meseci života i ima dovoljan staž osiguranja, i podnese zahtev za ostvarivanje tog prava, prestaje funkcija i radni odnos ili može da obavlja funkciju do isteka mandata, bez saglasnosti poslodavca?
Članom 6. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, broj 21/16, 113/17- dr.zakon, 95/18 i 114/2021) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
S tim u vezi, članom 13. Zakona propisano je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen, podnošenja ostavke ili razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 82a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022 i 76/2023) predviđeno je da se pravo na starosnu penziju, prevremenu starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana smatra se i raniji prestanak osiguranja, ako se lice u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na starosnu ili prevremenu starosnu penziju nalazi u osiguranju, pod uslovom da je taj zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci od dana ponovnog stupanja u osiguranje. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana za osiguranika koji istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova smatra se prestanak osiguranja po osnovu koga je prioritetno osiguran u skladu sa članom 10. ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog člana, osiguranici iz člana 12. stav 1. tačka 1) ovog zakona koji obavljaju delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad privatnih preduzetnika, osiguranici iz člana 14. stav 5. ovog zakona i osiguranici koji su izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji u skladu sa zakonom, pravo na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju.
Dakle, izabrana, imenovana i postavljena lica ostvaruju pravo na penziju ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu ili prevremenu starosnu penziju, što u konkretnom slučaju znači da lice može da nastavi da obavlja funkciju do njenog prestanka i da ostvari pravo na starosnu penziju.
Da li se u slučaju ostavke direktora javnog preduzeća, o toj tački raspravlja ili se samo konstatuje na sednici Skupštine opštine, i da li se donosi rešenje o razrešenju na osnovu ostavke o kom se odbornici izjašnjavaju ili ne? Kojim tačno odredbama zakona je to propisano?
Članom 46. Zakonom o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/16 i 88/19) propisano je da mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan, ostavkom i razrešenjem (član 46). Ostavka se u pisanoj formi podnosi organu nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća (član 47).
Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br.129/07, 83/14–dr.zakon, 101/16–dr.zakon, 47/18, 111/21–dr.zakon), skupština opštine u skladu sa zakonom, između ostalog, imenuje i razrešava direktore javnih preduzeća (član 32. stav 1. tačka 9).
Zakon o javnim preduzećima ne sadrži odredbe o postupku po podnetoj ostavci. Prema našem mišljenju, posledica podnete ostavke jeste prestanak funkcije koju saglasno navedenim odredbama treba da utvrdi skupština koja je imenovala direktora, što se čini donošenjem rešenja kojim se utvrđuje prestanak funkcije direktora zbog ostavke.
Rad skupštine i sva druga pitanja od značaja za rad skupštine, što uključuje i postupak za donošenje pojedinačnih akata, uređuju se poslovnikom skupštine.
Navedenim aktom uređuje se i postupak za donošenje pojedinačnih akata po skraćenom postupku, bez prethodne rasprave, gde, po našem mišljenju spada i rešenje o kome je reč.
Saglasno iznetom, donošenje rešenja kojim se utvrđuje prestanak funkcije direktora zbog ostavke vrši se na način i po postupku propisanim poslovnikom skupštine opštine.
Na koji način se sačinjavaju i koja je sadržina kontrolnih listi koje se primenjuju u obavljanju poverenih poslova inspekscijskog nadzora i to u pogledu: naziva i oznake kontrolne liste, a i u pogledu navođenja organa koji vrši inspekcijsku kontrolu?
Označavanje kontrolnih lista koje je republička inspekcija sačinila za poverene poslove inspekcijskog nadzora nije uređeno Zakonom o inspekcijskom nadzoru, a ni dokumentima Koordinacione komisije (Metodološka objašnjenja za pripremu kontrolnih lista i Uputstvo KK za upravljanje kontrolnim listama inspekcija-izmenjeno i dopunjeno izdanje), što ima za posledicu neujednačeno postupanje inspekcija na lokalnom nivou.
Prema mišljenju Stručne službe SKGO, kontrolne liste za poverene poslove treba preuzeti i objaviti (bez obzira na odrednicu u Vodiču za primenu ZoIN i u Metodološkim objašnjenjenjima za pripremu kontrolnih lista da ih je „poželjno“ objaviti).
U ZoIN-u iz 2015. godine u članu 14. stav 3. bilo je propisano da sadržina kontrolne liste i činjenice konstatovane u njoj moraju biti overene potpisom inspektora, pa je i bilo logično da kontrolna lista za poverene poslove koju primenjuje inspektor JLS sadrži naziv opštinske/gradske uprave u kojoj je inspektor zaposlen, u suprotnom, potpisivao bi listu u ime ministrstva.
Bez obzira na to što je izmenama ZoIN iz 2018. godine ta odredba brisana, mišljenja smo da preuzeta kontrolna lista treba da sadrže naziv organa JLS, zatim naziv liste i njen broj (šifru) kako je u originalu navedeno, sa oznakom da je kontrolna lista preuzeta sa internet stranice republičke inspekcije ili Koordinacione komisije uz navođenje internet adrese na kojoj je objavljena.
Eventualno dodavanje novog broja na preuzetoj listi ne bi bilo opravdano s obzirom na to da su pomenutim Uputstvom za upravljanje kontrolnim listama (koje se prema tački 1.2. odnosi na sve inspekcije) precizno uređeni elementi od kojih se sastoji šifra kontrolne liste.
Sadržina kontrolne liste u pogledu pitanja i rubrika, a koja se odnosi isključivo na povrene poslove, ne može se menjati u inspekciji JLS.
Koji organ lokalne samouprave određuje predstavnike opštine koji će biti uključeni u rad Timova škole kao što su : Tim za samovrednovanje rada škole; Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; i niz drzgih timova koji u svom sastavu, pored ostalih članova, imaju i po jednog člana-predstavnika lokalne samouprave?
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 130. stav 12: „Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastvanika, vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog parlamenta i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.“ Istim članom zakona, stav 16. je propisano: „Tim čine predstavnici zaposlenih, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika, učeničkog parlamenta, jedinice lokalne samouprave, odnosno stručnjaka za pojedina pitanja.“
Aktima iz oblasti obrazovanja nije bliže uređeno na koji način se određuju predstavnik opštine koji će biti član stručnog aktiva za razvojno planiranje ili član nekog tima u predškolskoj ustanovi ili školi. Ova procedura može biti uređena Statutom ili drugim aktima JLS.
Uobičajena praksa je da načelnik društvenih delatnosti imenuje kompetentnog zapsolenog za predstavnika JLS u stručnom aktivu/timu obrazovne ustanove.
Ko vrši nadzor nad radom predsednika opštine, Opštinskog veća, a ko nad radom načelnika Opštinske uprave? Ko vrši nadzor nad radom Žalbene komisije? Ko vrši nadzor nad izvršenjem presude Upravnog suda iz radnog spora?
Članom 192. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021) Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada može, pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine. Istovremeno sa raspuštanjem skupštine opštine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadležnosti skupštine, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine opštine.
U skladu sa članom 2. Zakona o upravnoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 87/2011) upravna inspekcija je oblik nadzora nad sprovođenjem zakona i drugih propisa i postupanjem organa državne uprave, službi sudova, javnih tužilaštava, Republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna skupština (u daljem tekstu: državni organi), kao i organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave u vršenju poverenih poslova državne uprave i drugih imalaca javnih ovlašćenja, čije su sadržina, granice i ovlašćenja utvrđeni ovim i posebnim zakonima. Dalje je članom 19. istog zakona predviđeno da upravna inspekcija u obavljanju inspekcijskog nadzora nad primenom propisa u organima jedinica lokalne samouprave nadzire naročito: 1) usklađenost unutrašnje organizacije sa zakonom, drugim propisom i opštim aktom; 2) zakonitost raspoređivanja, premeštaja, preuzimanja i napredovanja zaposlenih i druga pitanja vezana za radne odnose; 3) obezbeđenje javnosti rada organa i tela; 4) postupanje po pritužbama na rad.
Nadzor nad radom opštinske uprave vrši opštinsko veće, što je propisano u članu 46. stav 1. tačka 4) Zakona o lokalnoj samoupravi.
U pogledu kontrole rada Upravnog suda, tj. protiv odluke Upravnog suda (presude ili rešenja) može se podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke o kojem odlučuje Vrhovni sud sud, što je propisano članom 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Sl. glasnik RS“, br. 111/2009). Vrhovni kasacioni sud je od 11. maja 2023. godine, nastavio sa radom kao Vrhovni sud, nakon konstituisanja Visokog saveta sudstva, u skladu sa Zakonom o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 10/23). Dakle, kontrolu rada Upravnog suda vrši Vrhovni sud.
Zakonom o upravnim sporovima ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009) uređene su situacije aktivnog i pasivnog nepostupanja po presudama upravnog suda, kao i ovlašćenja suda u ovim situacijama. Članom 70. navedenog zakona utvrđeno je da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tužilac podnese novu tužbu, sud će poništiti osporeni akt i sam rešiti upravnu stvar presudom, osim ako to nije moguće zbog prirode te stvari ili je inače puna jurisdikcija zakonom isključena. Presuda doneta u slučaju iz stava 1. ovog člana u svemu zamenjuje akt nadležnog organa. Ako sud smatra da zbog prirode stvari ne može da sam reši upravnu stvar, dužan je da to posebno obrazloži. O slučaju iz stava 1. ovog člana sud izveštava organ koji vrši nadzor nad radom organa. Dok je članom 71. istog zakona predviđeno da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, novi upravni akt ili akt o izvršenju presude donete na osnovu člana 43. ovog zakona, stranka može posebnim podneskom da traži donošenje takvog akta. Ako nadležni organ ne donese akt iz stava 1. ovog člana ni u roku od sedam dana od traženja stranke, stranka može posebnim podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donošenje takvog akta. Po zahtevu stranke iz stava 2. ovog člana, sud će zatražiti od nadležnog organa obaveštenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo. Nadležni organ je dužan da ovo obaveštenje da odmah, a najkasnije u roku od sedam dana. Ako on to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po nahođenju suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, sud će doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, ukoliko priroda stvari to dozvoljava. Sud će rešenje iz stava 3. ovog člana dostaviti organu nadležnom za izvršenje, i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor. Organ nadležan za izvršenje dužan je bez odlaganja da izvrši ovakvo rešenje.
Da li se kolektivnim ugovorom može predvideti pravo na godišnji odmor u dužem trajanju, obzirom da zakon izričito određuje maksimalan broj dana godišnjeg odmora?
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca. Na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu i kolektivni ugovori iz stava 1. ovog člana, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju Republike Srbije zaključuju Vlada, udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikati osnovani za teritoriju Republike Srbije. Udruženje poslodavaca je udruženje koje predstavlja više od jedne trećine jedinica lokalne samouprave koje zapošljavaju najmanje 20% zaposlenih i registrovano je u skladu sa zakonom. Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog člana utvrđuje ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju u ime poslodavca predsednik opštine, odnosno gradonačelnik i reprezentativni sindikat kod poslodavca. Ovim ugovorom se ne mogu ugovarati plate zaposlenih.
Članom 8. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Dakle, kolektivnim ugovorom se mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, te u ovom konkretnom slučaju se na maksimalnu dužinu trajanja godišnjeg odmora primenjuje maksimum predviđen Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Da li postoje praktični primeri međuopštinske saradnje u oblasti socijalne zaštite?
Međuopštinska saradnja u oblasti socijalne zaštite nije široko rasprostranjena praksa, ali ipak ima određenih primera. Prema odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, JLS, njeni organi i službe, kao i preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač, ostvaruju saradnju i udružuju se sa drugim jedinicama lokalne samouprave i njenim organima i službama u oblastima od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruživati sredstva i obrazovati zajedničke organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i ustanove, u skladu sa zakonom i statutom (što je propisano članom 88. Zakona o lokalnoj samoupravi). Na osnovu ove odredbe i shodnom primenom Zakona o javnim nabavkama, JLS mogu da se udruže u nabavci usluga socijalne zaštite. Do sada nije zabeležen ovakav primer u praksi.
Takođe, JLS mogu zajednički da osnivaju ustanove socijalne zaštite, a najistaknutiji primer ovakve prakse je osnivanje Centara za socijalni rad koje su nadležne za teritoriju više JLS. Postoji nekoliko ovakvih organizacija koje funkcionišu više decenija.
Saradnja JLS podrazumeva i ustupanje obavljanja pojedinih poslova iz okvira izvornih nadležnosti drugoj JLS ili preduzeću, ustanovi i drugoj organizaciji čiji je ona osnivač. Nije poznato da je do sada neka JLS ustupila drugoj JLS poslove u oblasti socijalne zaštite za koje je nadležna, ali je česta praksa ustupanje pružanja usluga prihvatilištima i savetovalištima čiji je osnivač druga JLS.
Da li su podaci dostupni u Analitičkom servisu JLS pouzdani, odnosno da li su to zvanični podaci?
Analitički servis JLS napravljen je sa ciljem pružanja transparentnih informacija svim nivoima vlasti (lokalni, pokrajinski i nacionalni nivo), javnim institucijama, investitorima, privatnom sektoru, civilnom sektoru, stručnoj zajednici i građanima. To je alat koji jedinicama lokalne samouprave pomaže da efikasno i na osnovu podataka kreiraju politike odnosno pripreme svoja planska dokumenta u skladu sa Zakonom o planskom sistemu RS.
Analitički servis JLS namenjen je pretraživanju i preuzimanju podataka/pokazatelja na nivou jedinica lokalne samouprave na osnovu ponuđenih parametara, u mašinski čitljivom formatu. Prikazani podaci su pouzdani i predstavljaju zvanične, relevantne i poslednje dostupne podatke. Podaci su prikupljeni iz sledećih izvora: Republički zavod za statistiku, Agencija za privredne registre, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava za javni dug, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava carina, jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.