Questions and answers

Član 70. stav 1. tačka 2) Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine.

Iz ovih odredbi i ostalih odredbi zakona zaključujemo da ne postoji ograničenje da se isto lice primi u radni odnos na određeno vreme u istoj kalendarskoj godini na drugo radno mesto, naravno, ukoliko na tom radnom mestu postoji povećan obim posla koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši.

Srodstvo sa kandidatom za odbornika nije prepreka za članstvo u organima za sprovođenje izbora.

Naime, članom 30. stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji se na osnovu člana 58. Zakona o lokalnim izborima shodno primenjuje i na izbor odbornika, propisano je da članovi i zamenici članova organa za sprovođenje izbora ne mogu biti lica koja su međusobno srodnici po pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj zaključno sa trećim stepenom srodstva, a u tazbinskom srodstvu zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao ni bračni drugovi i lica koja su u međusobnom odnosu usvojioca i usvojenika, odnosno staraoca i štićenika.

Članom 3. stav 4. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 21. jun 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 70/20), koje, na osnovu člana 15. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, shodno primenjuju i lokalne izborne komisije, propisano je da za člana organa i radnih tela za sprovođenje izbora može da bude predloženo lice koje ima izborno pravo, a nije kandidat za narodnog poslanika, zastupnik podnosioca izborne liste kandidata za narodne poslanike Narodne skupštine ili ovlašćeno lice za podnošenje izborne liste. Stavom 5. istog člana propisano je da, ako se istovremeno sa izborima za narodne poslanike Narodne skupštine sprovode i izbori za odbornike skupština opština/gradova i gradskih opština, odnosno izbori za poslanike skupštine autonomne pokrajine, ograničenje iz stava 4. ovog člana odnosi se i na učesnike navedenih izbora.

Iz svega navedenog proističe konstatacija sa početka ovog odgovora, da srodstvo sa kandidatom za odbornika, bilo krvno, bilo tazbinsko, nije prepreka za članstvo u biračkom odboru.

Članom 70. stav 1 tačka 1) Zakona o zaposlenima u AP i JLS predvidjeno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka.

S obzirom da nije precizirano, mišljenja smo da radni odnos radi zamene odsutnog zaposlenog može trajati do završetka poslednjeg uvrdjenog i odobrenog odsustva tog zaposlenog.

Izmenama Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe iz maja 2018. godine menja se član 46(a) tako da glasi:

Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:

1. za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa;
2. za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;
3. za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;
4. za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%;
5. za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog člana uvećane za 25%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za zaposlene koji su to pravo stekli do tog dana, osim ako kolektivnim ugovorom kod poslodavca nije drugačije određeno.

Pravo iz stava 1. tačka 4) ovog člana ostvaruju svi zaposleni koji počev od 1. januara 2018. godine navršavaju 35 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.

S obzirom da škola nije državni organ, niti organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, radni staž ostvaren u školi ne uračunava se u staž za jubilarnu nagradu u JLS.

Članom 115. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik može biti privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto zbog zamene odsutnog službenika ili povećanog obima posla, pri čemu zadržava sva prava na svom radnom mestu. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Privremeni premeštaj traje najduže jednu godinu, posle čega službenik ima pravo da se vrati na radno mesto na kome je radio pre premeštaja. Pre premeštaja ili preuzimanja službenika, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.

Član 113. istog zakona uređuje pojam odgovarajućeg radnog mesta i kaže da je odgovarajuće radno mesto ono radno mesto čiji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se službenik premešta i za koje službenik ispunjava sve uslove.

Ako su ispunjeni ovi zakonski uslovi, to jest, ako službenik ispunjava sve uslove privremeno upražnjenog radnog mesta, on može biti privremeno premešten u skladu sa članom 115. zakona.

S obzirom da je jedan od uslova za obavljanje nekog radnog mesta i radno iskustvo u struci, na ovom mestu se može spomenuti i član 68a zakona koji govori o pojmu radnog iskustva u struci. Naime, pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva se radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.

Naposletku, na rešenje o privremenom raspoređivanju može se uložiti žalba, iako ona ne odlaže izvršenje rešenja.

Članom 64. stav 1. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 21. jun 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 70/20 – prečišćen tekst) propisano je da obaveštenja biračima u Republici Srbiji o danu i vremenu održavanja izbora, sa brojem i adresom biračkog mesta na kome birač glasa i brojem pod kojim je upisan u izvod iz biračkog spiska, dostavlja opštinska/gradska uprava.

Stavom 2. istog člana propisano je da se, ako se istovremeno sa izborima za narodne poslanike Narodne skupštine sprovode i izbori za odbornike skupština opština/gradova i gradskih opština, odnosno izbori za poslanike skupštine autonomne pokrajine, biračima dostavlja obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora za svake izbore posebno.

Članom 13. Odluke o koordiniranom sprovođenju svih izbora raspisanih za 21. jun 2020. godine („Službeni glasnik RS“, br. 21/20 i 73/20) propisano je da su opštinske/gradske uprave i uprave gradskih opština grada Beograda dužne da vode računa o tome da se svakom biraču dostavljaju posebna obaveštenja o danu i vremenu glasanja na izborima za svake izbore na kojima birač ima pravo da glasa.

U skladu sa navedenim, sva obaveštenja biračima treba da odštampa opštinska/gradska uprava i dostavi ih biračima, vodeći računa da se za svake izbore na kojima birač glasa dostavlja posebno obaveštenje. Ovo je bitno stoga što je vrlo verovatno da se veliki broj birača neće nalaziti pod istim rednim brojem u izvodu za glasanje na parlamentarnim i u izvodu za glasanje na lokalnim izborima (npr. usled prijavljenih birača za glasanje prema mestu boravišta).

Što se tiče sprejova i UV lampi, nije potrebno obezbediti posebne sprejove i lampe za lokalne izbore, jer će se na biračkim mestima gde se glasa za više izbora koristiti ista lampa i sprej, koju svakom biračkom odboru obezbeđuje Republička izborna komisija, preko opštinskih/gradskih uprava. Znači, na svakom biračkom mestu treba da bude samo jedna UV lampa i jedan sprej (plus još jedna UV lampa i sprej koji se koriste za glasanje van biračkog mesta) bez obzira na to da li se na konkretnom biračkom mestu glasa samo na parlamentarnim ili i na lokalnim izborima, pa i pokrajinskim izborima. Ukoliko opštinske/gradske uprave nisu već ove materijale preuzele od Republičke izborne komisije, oni će im biti dostavljeni zajedno sa izbornim materijalom.

Članom 32. stav 2. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 21. jun 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 70/20 - prečišćen tekst), koje su lokalne izborne komisije obavezne da shodno primenjuju na osnovu člana 15. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, propisano je da sporazum o obrazovanju grupe građana OBAVEZNO sadrži:

1. naziv grupe građana, ako je određen;
2. navod da se grupa građana obrazuje radi podnošenja izborne liste radi učešća na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine;
3. naziv izborne liste grupe građana;
4. podatke o licu koje je ovlašćeno za podnošenje izborne liste (ime i prezime, JMBG i prebivalište i adresa stana, navedeni prema podacima iz lične karte);
5. podatke o licima koja su obrazovala grupu građana (ime i prezime, JMBG i prebivalište i adresa stana, navedeni prema podacima iz lične karte).

Članom 32. stav 5. istog uputstva propisano je da sporazum o obrazovanju grupe građana mora da bude overen pre početka prikupljanja potpisa birača za podršku izbornoj listi. To bi značilo da izjave birača ne mogu da se prikupljaju pre nego što su se lica koja obrazuju grupu građana sporazumela, između ostalog, i o tome kako će se zvati izborna lista koju žele da kandiduju na izborima.

U skladu sa navedenim, izborna komisija zaključkom treba da naloži otklanjanje navedenog nedostatka podnete izborne liste, tako što će njenom podnosiocu, grupi građana, naložiti da dostavi overen aneks sporazuma o obrazovanju grupe građana u kojem će biti naveden naziv izborne liste grupe građana. Uz taj aneks, moraju se dostaviti i nove izjave birača da podržavaju predmetnu izbornu listu, pri čemu naziv izborne liste u izjava birača mora da bude identičan nazivu iz sporazuma o obrazovanju grupe građana. Izjave prikupljene pre overe aneksa ne mogu da budu prihvaćene, bez obzira na to što bi sadržavale naziv izborne liste identičan nazivu iz aneksa, s obzirom na to da se sa prikupljanjem potpisa nije moglo ni početi jer sporazum o obrazovanju grupe građana nije sadržavao jedan od najbitnijih elemenata – naziv izborne liste.

Što se tiče imena nosioca izborne liste, on je sastavni deo naziva izborne liste i, kao takav, naravno da mora da bude naveden u nazivu izborne liste koji je definisan sporazumom o obrazovanju grupe građana.

Članom 22. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da „uz naziv izborne liste grupe građana podnosilac određuje bližu oznaku te liste, a u naziv se može uključiti ime i prezime lica koje grupa građana odredi kao nosioca izborne liste.

Član 41. st. 1. i 2. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 21. jun 2020. godine glasi:

• ako izbornu listu podnosi grupa građana, naziv izborne liste sadrži naziv utvrđen sporazumom o obrazovanju te grupe građana;
• naziv izborne liste grupe građana može da sadrži i ime i prezime jednog lica (nosilac izborne liste), uz njegovu pismenu saglasnost koja se daje na Obrascu NPRS-3/20. U ovom slučaju, ime i prezime nosioca izborne liste sastavni je deo naziva izborne liste koji se utvrđuje sporazumom o obrazovanju grupe građana.

Navedene odredbe treba razumeti tako da sporazum o obrazovanju grupe građana ne mora da sadrži posebnu odredbu kojom bi se odredilo da je nosilac izborne liste taj i taj, već je dovoljno utvrditi naziv izborne liste u kojem će biti sadržano ime i prezime nekog lica, koje samim tim postaje nosilac izborne liste.

Npr. dovoljno je da u sporazumu o obrazovanju grupe građana stoji odredba:

„Osnivači Grupe građana te i te saglasni su da za izbore za odbornike Skupštine opštine Kuršumlija podnesu izbornu pod nazivom: „Kuršumlija je najbolja – Petar Petrović“. Iz navedenog naziva proističe da je Petar Petrović njen nosilac i da se, stoga, uz ovu izbornu listu mora priložiti i pismena saglasnost Petra Petrovića da bude nosilac ove izborne liste.

Tumačeći odredbe člana 36. Uredbe o ocenjivanju službenika, naše stanovište je da rukovodilac organa, službe ili organizacije je i ocenjivač za sebi neposredno podređene i to na način koji je nešto drugačiji od toga kako se ostali ocenjuju. Naime, rukovodilac organa, službe ili organizacije uglavnom ocenjuje rukovodioce unutrašnjih organizacionih jedinica koji su mu neposredno podređeni, kao i samostalne izvršioce koji su mu direktno podređeni; može se desiti i da bude ocenjivač za službenike koji iz nekog razloga nemaju neposredno nadređenog (najčešće zato što to radno mesto nije trenutno popujeno) i u hijerarhiji je rukovidilac organa, službe ili organizacije prvi kojim ima uvid u rad tih zaposlenih. U slučajevima kada je ovaj rukovodilac ocenjivač, ne popunjava se standardni izveštaj o ocenjivanju, već je on dužan da obavi razgovor sa ocenjivanim rezultatima rada i da nakon toga donese rešenje o oceni. Naravno, sadržina ovog razgovora i ostalo od značaja za ocenjivanje ovog službenika naći će se u obrazloženju tog rešenja.

U tim slučajevima nema kontrolora.

Sa aspekta primene izbornih propisa, a uzimajući u obzir i nedavne izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, nema prepreka da se overavanje potpisa organizuje i vrši i nakon isteka radnog vremena, uključujući tu i dane vikenda.

U tom smislu treba uzeti u obzir i svrhu uvođenja mogućnosti da opštinske/gradske, paralelno sa javnim beležnicima, overavaju potpise birača na izjavama o podržavanju izbornih lista. Naime, povećanje broja ovlašćenih overitelja treba da dovede da se spreči da se veliki broj ljudi okuplja na mestima za overu, čime se sprečava širenje zarazne bolesti COVID-19. U istom cilju imalo bi svrhe i bilo bi sasvim opravdano proširenje raspoloživog vremena za overavane potpisa, upravo kako je i navedeno, na vreme posle radnog vremena i vikendom.

Izborni propisi, takođe, ne sprečavaju vršenje overa van prostorija Opštinske uprave, uključujući tu i stranačke prostorije i privatne kuće. Naravno, podrazumeva se primena svih preventivnih mera za sprečavanje širenja zaraze virusom COVID-19. Ovakav stav je u skladu i sa dopisom koji je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave 10. maja uputilo načelnicima uprava i lokalnim izbornim komisijama sa obaveštenjem i instrukcijom u vezi sa overavanjem potpisa birača koji podržavaju izborne liste kako za parlamentarne tako i za lokalne izbore. U tom dopisu se navodi da obavljanje poslova overe potpisa nalaže obavezu upravama da primenjuju pravila ponašanja koja se odnose na potrebu fizičkog distanciranja između ljudi, kao i drugih preventivnih mera koja imaju za cilj zaštitu stanovništva od zarazne bolesti COVID-19. Osim toga, dopis sadrži i instrukciju da se overa potpisa vrši isključivo na teritoriji opštine/grada/gradske opštine to samo onim biračima koji imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji opštine/grada/gradske opštine, iz čega se može izvući zaključak da overa nije ograničena samo na prostorije lokalne uprave.

Zahtev za izmenu prebivališta, kako je formulisan u pitanju, verovatno podrazumeva promenu podatka o mestu i/ili adresi stanovanja kandidata za odbornika u okviru JLS/gradske opštine.

U tom slučaju, nema pravnih smetnji da se taj zahtev prihvati kao obaveštenje o promeni ličnog podatka, koji ni na koji način ne utiče na pravnu valjanost izborne liste i pravni položaj samog kandidata za odbornika. Po pitanju obaveze izborne komisije da po ovom zahtevu donese nekakav pravni akt, prihvatljivo bi bilo donošenje rešenja o promeni ličnog podatka kandidata tog i tog, naravno samo pod uslovom da je mesto prebivališta ostalo u okviru određene JLS/gradske opštine. U suprotnom, postavilo bi se pitanje da li taj kandidat ispunjava zakonski uslov prebivališta za kandidovanje na izborima.

Treba imati u vidu da član 20. stav 6. Zakona o lokalnim izborima definiše isključivo gubitak prava na predlaganje novog, odnosno zamenu kandidata na izbornoj listi, bez definisanja zabrane ili načina izmene ličnih podataka kandidata.

S obzirom na to da se, prema članu 26. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, u Zbirnoj izbornoj listi ne navodi adresa prebivališta, već samo podatak o mestu prebivališta, odnosno mestu stanovanja, predmetni zahtev bi eventualno mogao da ima uticaj na sadržaj rešenja o proglašenju Zbirne izborne liste.

Shodno čl. 6. Zakona o zaposlenima u AP i JLS na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju se opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: poseban kolektivni ugovor), kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.

Zakonom o radu i to čl. 79. propisano je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvujete sa rada zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva privremeno da prestane da radi kod poslodavca.

U skladu sa čl. 3. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, službenik je zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju.

Dakle, ukoliko je neko lice postavljeno za načelnika ili zamenika načelnika opštinske uprave nema pravo na mirovanje radnog odnosa.

Međutim, članom 54. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, je propisano da službenik kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) (protek vremena, podnošenje ostavke i ukidanje položaja) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.

Ukoliko ne postoji radno mesto na koje može biti raspoređen, službenik ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca u visini koju je imao u vreme prestanka rada na položaju, iz razloga utvrđenih čl. 51. tač. 1) i 10) ovog zakona (protek vremena, ukidanje položaja).

Pravo na naknadu iz stava 2. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu službenik stiče pravo na penziju.

Pravo iz stava 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Službenik pravo is st. 2. i 3. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu rada na položaju.

Pravo iz st. 2. i 3. ovog člana, po zahtevu službenika, utvrđuje organ nadležan za njegovo postavljenje.

Zahtev za ostvarivanje prava iz stava 2. ovog člana, službenik može uputiti u roku od 15 dana prestanka rada na položaju, s tim što pravo iz stava 2. ovog člana ostvaruje od narednog dana od dana prestanka rada na položaju.

S obzirom na sve navedeno, pomenuto lice nakon postavljenja na mesto načelnika uprave neće moći da ostvari pravo na mirovanje radnog odnosa utvrđeno stupanjem na prvu funkciju (pre postavljenja na mesto načelnika uprave), već će nakon razrešenja moći da ostvari prava u skladu sa članom 54. Zakona o zaposlenima u AP i JLS. 

Sve uredno overene i pravno valjane izjave birača prikupljene tokom izbornog procesa započetog 4. marta, odnosno prikupljene za izbore koji su bili raspisani za 26. april 2020. godine moraju se smatrati važećim. Izborni postupak, prekinut 16. marta usled nastupanja vanrednog stanja, 11. maja nije počeo ispočetka, već se sam nastavio tamo gde je stao i sa novim datumom održavanja izbora.

Upravo da ne bi bilo ovakvih nedoumica kod učesnika na izborima, Republička izborna komisija je u članu 34. stav 3. Odluke o izmenama i dopunama Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 26. april 2020. godine (“Službeni glasnik RS”, br. 69/20) propisala da obrasci za podnošenje izborne liste kandidata za narodne poslanike ostaju na pravnoj snazi u nepromenjenom obliku. Svrha ovakve odredbe jeste da svim podnosiocima izbornih lista koji su zainteresovani za kandidovanje na izborima a koji se još uvek nisu kandidovali, jasno stavi do znanja da ne treba da ispočetka pripremaju izbornu dokumentaciju, već samo da nastave tamo gde u stali u postupku prikupljanja, uključujući i izjave birača.

U tom smislu, nije bilo neophodno da lokalne komisije propisuju nove obrasce, odnosno da u njima menjaju datum izbora. Ipak, značajan broj izbornih komisija je odlučio da promeni datum izbora u obrascima, što i dalje ne znači da učesnici na izborima treba da sve obrasce sa ranijim datumom izbora zamene novim. Suprotno tumačenje bi mnogima bitno otežalo dalji proces kandidovanja, što se nikako ne sme dozvoliti, naprotiv, jer se mora imati u vidu i načelo Zakona o opštem upravnom postupku o ekonomičnosti postupka i obavezi organa koji vodi postupak da ga vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškove po stranku i drugog učesnika u postupku.

Dakle, sve uredno overene izjave birača prikupljene na propisanom obrascu pre nastupanja vanrednog stanja moraju da budu prihvaćene, bez obzira na datum izbora naveden u tim izjavama.