Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Imajući u vidu da je u toku izrada Odluke o otpisu potraživanja po osnovu izvornih javnih prihoda za preduzeće koje je prodato u postupku privatizacije, koju treba da usvoji skupština JLS. Zapisnički je usaglašeno stanje sa 31.12.2018. godine. Da li zapisnik o usaglašenom stanju može potpisati šef Odseka JLS za lokalne javne prihode ili mora načelnik Opštinske uprave?
Zapisnik o usaglašenom stanju duga je poreski akt koji sačinjava LPA i u tom smislu taj zapisnik može da potpiše lice koje ima ovlašćenje da potpisuje sva akta koja izdaje LPA (rešenja, opomene i dr.).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je pojašnjenje u vezi zapisnika o kancelarijskoj kontroli prilikom vršenja otpisa/pripisa poreskog dugovanja sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika, kao i uopšte iskustva sa primenom Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Poreska inspekcija u inspekcijskom nadzoru (poreskoj kontroli) pre svega primenjuje poseban zakon - Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zatim Zakon o inspekcijskom nadzoru - kao opšti sistemski zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor i Zakon o opštem upravnom postupku.
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređen je postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda, prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji, što ga čini posebnim zakonom u odnosu na Zakon o inspekcijskom nadzoru u vezi sa odredbama kojima se uređuju poreska kontrola i poreska inspekcija. Članom 3. st. 1, 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređen je odnos ovog zakona prema drugim zakonim i to tako da ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi prema načelima i u skladu i sa odredbama zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak.
Članom 4. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisano je da se, u postupku inspekcijskog nadzora koji proističe iz posebnih zakona, neposredno primenjuju odredbe posebnog zakona, ako je u određenoj oblasti inspekcijski nadzor tim zakonom uređen drugačije. Međutim neposredna primena odredaba ovih posebnih zakona i propisa ne može isključiti ili ograničiti neposrednu primenu odredaba Zakona o inspekcijskom nadzoru kojima se uređuju pitanja inspekcijskog nadzora koja nisu uređena posebnim zakonom, u ovom slučaju Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Prema navedenom, na pitanja koja su drugačije uređena u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji u odnosu na Zakon o inspekcijskom nadzoru primenjuju se odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao posebnog zakona. Na pitanje koje je u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji delimično drugačije uređeno u odnosu na Zakon o inspekcijskom nadzoru primenjuju se odredbe Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i delu u kome je pitanje drugačije uređeno, a u preostalom delu Zakon o inspekcijskom nadzoru. Na pitanja koja u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji nisu uređena neposeredno se primenjuje Zakon o inspekcijskom nadzoru. Kada određeno pitanje nije uređeno ni Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ni Zakonom o inspekcijskom nadzoru, primeniće se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, kao zakonu kojim se na opšti način uređuje upravni postupak.
U postupku kancelarijske kontrole poreskom obvezniku, nadziranom subjektu, nije potrebno dostavljati obaveštenje o predstojećem inspekcijskom nadzoru. Članom 119. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da postupak kancelarijske kontrole počinje danom dostavljanja poziva iz člana 121. stav 1. ovog zakona, kojim je propisano da je poreski obveznik dužan da na poziv Poreske uprave, neposredno ili preko poreskog punomoćnika, učestvuje u daljem postupku kancelarijske kontrole i da pruži tražena objašnjenja i dokumentaciju u roku koji odredi Poreska uprava. Obaveštenje o predstojećem inspekcijskom nadzoru iz člana 17. Zakona o inspekcijskom nadzoru i poziv za kancelarijsku kontrolu iz člana 119. stav 3. a u vezi sa članom 121. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji su oblici istog pravnog instituta – poziva, koji je uređen i članom 110. Zakona o opštem upravnom postupku. U skladu sa redosledom primene zakona i materiji koju uređuju, obaveštenje o predstojećem inspekcijskom nadzoru iz člana 17. Zakona o inspekcijskom nadzoru predstavlja poseban oblik poziva iz člana 110. Zakona o opštem upravnom postupku, a poziv za kancelarijsku kontrolu iz člana 119. stav 3. a u vezi sa članom 121. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji čini poseban oblik obaveštenja iz Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Zapisnik o poreskoj kontroli je poreski akt u skladu sa članom, 34. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj adminisraciji
Zapisnikom o kancelarijskoj kontroli ne mogu se naložiti mere za otklanjanje nezakonitosti, odnosno nepravilnosti, koje se nalažu prema članu 27. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru. Naime, članom 122. stav 4. ZPPPA propisano je da poreski organ - na osnovu zapisnika - donosi rešenje. Donošenje rešenja predstavlja, dakle, zakonsku obavezu (dužnost), a ne ovlašćenje (pravo), u kom slučaju bi postojao pravni prostor za primenu člana 27. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru i nalaganje mera za otklanjanje nezakonitosti-nepravilnosti zapisnikom.
Na osnovu navedenog, zapisnik o kancelarijskoj kontroli koje se sačinjva sa predmetom kontrole koja se definiše u skladu sa konkretnom poreskom situacijom u svemu se sačinjava prema ZPPPA. Na osnovu činjeničnog stanja koje će se konstatovati u zapisniku doneće se rešanja na osnovu kojih će se izvršiti knjiženja u poreskom računovodstvu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Molimo Vas da objavite primere akata koji se donose u ponavljanju postupka, kao i da objasnite postupak.
Ponavljanje postupka uređeno je odredbama čl.176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja.
Postupak se ponavlja na zahtev stranke ili ga organ koji je doneo konačno rešenje ponavlja po službenoj dužnosti.
Zakon o opštem upravnom postupku propisuje subjektivni i objektivni rok za ponavljanje postupka. Stranka može da zahteva ponavljanje postupka u roku od 90 dana od saznanja razloga za ponavljanje (subjektivni rok), odnosno u roku od šest meseci od objavljivanja odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Isti rokovi važe i ako se postupak ponavlja po službenoj dužnosti. Kada istekne pet godina od kada je stranka obaveštena o konačnom rešenju, više ne može da se zahteva ponavljanje postupka, niti organ može da ponovi postupak po službenoj dužnosti (objektivni rok).
Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje i po zahtevu za ponavljenje postupka i po službenoj dužnosti.
Rešenjem se odbacuje zahtev koji je neblagovremen, nije izjavljen od ovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Rešenjem se odbija zahtev ako razlog koji je naveden ne bi doveo do drugačijeg rešavanja upravne stvari. Ako se ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Ukoliko se radi ponavljanje postupka po službenoj dužnosti takođe se rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Po ponavljanju postupka nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo, a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
Prema navdenom, potrebno je da se donesu dva rešenja: jednim kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja, a drugim se poništava ili ukida već doneto rešenje u zavisnosti od poreskopravne situacije i utvrđuje nova obavezu.
Zbog pojednostavljenja postupka može se doneti i jedno rešenje sa tri naloga u dispozitivu, tako da glasi:
- Ponavlja se postupak okončan rešenjem broj ____________________
- Poništava se/ukuida se rešenje broj ______________________________
- Utvrđuje se obaveza __________________________
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je po zakonu dozvoljeno jednim rešenjem poništiti ili ukinuti više rešenja ili može samo jedno? Da li se mora otvarati crveni predmet za svako pojedinačno rešenje koje se poništava ili ukida?
Rešava se po pojedinačnom rešenju, bez obzira na podneti zahtev, i u tom smislu se mora doneti toliko rešenja kod ponavljanja postupka koliko ima prethodno donetih konačnih rešenja. Ne može se jednim rešenjem poništiti ili ukinuti više rešenja. Za svako doneto konačno rešenje u postupku se pojedinačno odlučuje i u tom smislu se donosi pojedinačno rešenje kojim se rešava o pravima i obavezama poreskog obveznika.
Iz tog razloga se i mora uplatiti i taksa za svaki pojedinačni predmet, odnosno svako konačno rešenje protiv koga se ulaže vanredni pravni lek - ponavljanje postupka.
Dakle, ne može se uplatiti jedna taksa za više konačnih rešenja protiv kojih je uloženo vanredno pravno sredstvo, bez obzira što je obveznik dostavio jedan zahtev i ne može se jednim rešenjem poništiti ili ukinuti više rešenja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako stranka podnese predlog za ponavljanje postupka i traži da se storniraju rešenja poreza na imovinu za više godina unazad, da li plaća taksu od 2540,00 dinara za svaku godinu ili samo jednu taksu za zahtev bez obzira na koji period traži storniranje rešenja?
Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Ovo vanredno pravno sredstvo propisano je odredbama čl.176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Za ponavljanje postupka nije prepreka ako je rešenje postalo i pravnosnažno. Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje.
Po ponavljanju postupka, nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Prema navedenom, zahtev za ponavljanje postupka podnosi se na konačno rešenje u upravnom (poreskom) postupku kojim je rešena pojedinačna poreskopravna situacija, pa saglasno tome s obzirom da organ rešava po pojedinačnom rešenju trebalo bi da se taksa plati po podnetom zahtevu za ponavljanje postupka, po svakom konačnom rešenju protiv koga se podnosi zahtev za ponavljanje postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li službenici LPA imaju pravo i pod kojim uslovima mogu vršiti unutrašnje premeravanje stambenog prostora? Da li je potrebna naredba suda u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru?
Činjenice u poreskom postupku utvrđuju se na osnovu dokaza. Šta se može iskoristiti kao dokaz u poreskom postupku uređeno je članom 43. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administrraciji. Uviđaj se obavlja kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje činjenica od značaja za oporezivanje potrebno neposredno opažanje službenog lica. (član 49. ZPPPA). Ulazak u stan, ako poreski obveznik ne dozvoljava ulazak ili druge prostorije može se izvršiti samo uz rešenje suda kojim se dozvoljava da se za obavljanje određenih radnji uđu u stan ili druge prostorije (član 89. ZPPPA). Takođe, možete saglasno odredbama člana 159b. zatražiti podatke koji su vam potrebni kod utvrđivanja izvornih javnioh prihoda od drugih državnih organa i organizacija kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti (npr. čistoća, grejanje …)
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Nakon podnošenja žalbe na postupak od strane poreskog obveznika, služba je poslala poziv obvezniku kako bi ga uključila u postupak i sastavila zapisnik. Stranka se odazvala pozivu i organ je sastavio zapisnik u prisustvu stranke, međutim stranka je odbila da potpiše zapisnik. Na koji način rešiti nastalu situaciju?
Odredbama člana 144. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i odredbama člana 162.-166. Zakona o opštem upravnom postupku propisan je rad prvostepenog organa po žalbi. Žalba ima devolutivno dejstvo koje se sastoji u tome, što po žalbi donosi rešenje organ kome se žalba izjavljuje, a ne prvostepeni organ. Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci u kojim slučajevima prvostepeni organ je ovlašćen da sam reši žalbu koju mu je žalilac podneo. Ti izuzeci su:
- odbacivanje nedopuštene, neblagovremene i od neovlašćenog lica izjavljene žalbe;
- izmena prvostepenog rešenja u slučaju pogrešnog rešenja pravnog pitanja;
- otklanjanje nepravilnosti u postupku koji je prethodio donošenju rešenja;
- naknadno sprovođenje ispitnog postupka.
Dužnost prvostepenog organa ne završava se donošenjem rešenja, jer on ima određena prava i dužnosti u vezi sa žalbom koju je stranka izjavila. Pre svega, organ kada primi žalbu dužan je da ispita da li je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica. Prvostepeni organ je dužan da zaključkom odbaci nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu. Protiv zaključka o odbacivanju žalbe stranka ima pravo posebne žalbe u kojoj treba da se ograniči na pobijanje nedopuštenosti, neblagovremenosti, odnosno odsustva stranačke legitimacije, u roku od osam dana.
Ako je prvostepeni organ utvrdio da je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od strane ovlašćenog lica treba da ispita da li je žalba opravdana. Ako bi prvostepeni organ našao da je žalba opravdana, i da nije potrebno sprovoditi nov ispitni postupak, prvostepeni organ može stvar rešiti drugačije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija. Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.
Prvostepeni organ može povodom žalbe da utvrdi, da je sprovedeni postupak bio nepotpun i da je to moglo biti od uticaja na rešavanje stvari. U takvom slučaju prvostepeni organ može upotpuniti postupak saglasno odredbama zakona. Ako bi rezultat dopunjenog postupka upućivao na donošenje drugačijeg rešenja prvostepeni organ je dužan i ovlašćen da takvo rešenje i donese, odnosno da upravnu stvar reši drugačije i novim rešenjem zameni rešenje koje se žalbom pobija.
Prvostepeni organ po razmatranju žalbe može doći do zaključka, da nema potrebe da se ispitni postupak dopuni, ali da je na štetu žalioca pogrešno primenjen materijalni propis. U tom slučaju prvostepeni organ će izmeniti ili staviti van snage, svoje rešenje i umesto njega doneće novo rešenje povoljnije za stranku.
Ako prvostepeni organ nađe da je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od strane ovlašćenog lica, a nije svojim novim rešenjem zamenio rešenje koje se žalbom pobija, dužan je bez odlaganja poslati žalbu organu nadležnom za rešavanje po žalbi. Žalba se dostavlja drugostepenom organu uz propratni akt. Uz žalbu prvostepeni organ je dužan da priloži sve spise koji se odnose na predmet i obavezno zapisnik o učešću stranke u postupku po žalbi kao i odgovor po žalbi prvostepenog organa. Obaveza je prvostepenog poreskog organa, bez obzira da li će se po žalbi postupati u nadležnosti prvostepenog organa ili će se žalba sa spisima predmeta proslediti na odlučivanje drugostepenom poreskom organu da u poreskom postupku sačini zapisnik o učešću stranke u postupku po žalbi.
U postupcima po žalbama poreskih obveznika, stranki se upućuje poziv po čl.110. Zakona o opštem upravnom postupku. U pozivu se označava naziv organa koji je izdao poziv, lično ime i adresa lica koje se poziva, mesto i vreme dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, veštak, itd) i šta pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U slučaju sprečenosti da se odazove pozivu lice je dužno da o tome izvesti organ koji je izdao poziv. Bitno je praviti razliku, da se u ovim slučajevima ne upućuje poziv po čl. 45. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se odnosi na dostavljanje informacija obveznika ili drugih lica radi utvrđivanja činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. Odazivanjem stranke po pozivu za učešće u postupku po izjavljenoj žalbi stranci se daje mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima u posebnom ispitnom postupku koje su od značaja za donošenje rešenja i prvostepeni organ je dužan da sprovede taj postupak i da omogući stranci učešće u postupku, o čemu se sačinjava zapisnik. Ukoliko se stranka ne odazove po pozivu za učešće u postupku po žalbi, a uručenje poziva je izvršeno u skladu sa odredbama čl. 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, potrebno je sačiniti službenu belešku i sve spise predmeta proslediti drugostepenom organu bez zapisnika o učešću stranke u postupku. Neodazivanje stranke ne proizvodi posledice i ne utiče na dalji tok postupka.
Ako prvostepeni organ nađe da ima osnova za primenu stava 3. člana 144. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, dakle da usvoji žalbu i poreski upravni akt izmeni, dužan je da postupi u skladu sa stavom 7. navedenog člana i novo poresko rešenje donese u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.
Protiv novog rešenja može se podneti žalba, i to rešenje se može izmeniti sve dok se žalba ne dostavi drugostepenom organu.
U skladu sa gore navedenim, nije od uticaja da li je zapisnik o učešću stranke u postupku po žalbi potpisan ili ne, u obavezi ste da žalbu sa spisima predmeta i odgovorom prvostepenog organa po žalbi (čl. 166. ZUP-a, u kome kratko navodite komentare na navode iznete u žalbi gde ćete i napisati da se poreski obveznik uredno odazvao na poziv i učestvovao u postupku po žalbi ali da nije hteo da potpiše zapisnik o učešću u postupku), prosledite drugostepenom organu na odlučivanje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
NN lice je stupilo na rad na mesto poreskog inspektora u opštini, septembra 2018. godine. U skladu sa članom 10. Zakona o inspekcijskom nadzoru donet je Plan inspekcijskog nadzora za 2019. godinu godinu. Pre ovog Plana nikada u opštinskoj upravi nije bio donet plan poreske kontrole. Imajući u vidu član 118. ZPPPA gde se navodi da se poreska kontrola vrši na osnovu godišnjeg plana, a praktično nikakav plan nije postojao sve do Plana inspekcijskog nadzora za 2019. godinu, da li NN lice ima zakonski osnov da radi kontrolu poreskih prijava pravnih lica - PPI-1, za godine koje prethode 2019.?
Poreska kontrola je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši poreski organ u skaldu sa zakonom.
Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.
Kontrola je jedna od tri osnovne funkcije kod administriranja javnih prihoda (utvrđivanje, naplata i kontrola) i po pravilu se vrši na osnovu godišnjeg plana kontrole. Svakako, bez obzira da li je sačinjen ili ne plan kontrole, kontrola se vrši kod obveznika koji su prema nekim parametrima izabrani za kontrolu od strane rukovodioca.
Tako da, iako nije sačinjen plan kontrole poreska kontrola se mora vršiti pri čemu se kod odabira obveznika za kontrolu mora rukovoditi kriterijumima koji bi se svakako razmatrali i pri sačinjavanju plana kontrole.
Takođe, ukoliko je planom kontrole za 2019. godinu predviđeno da će se vršiti poreska kontrola poreskih prijava PPI-1, to podrazumeva da se kontrola odnosi i na prijave PPI-1 za raniji period.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Primljen je zahtev za za pristup informacijama od javnog značaja u kome se traži spisak lica koja su obveznici komunalne takse. S tim u vezi, da li su podaci o pravnim licima i preduzetnicima koji su obveznici komunalne takse za isticanje firme, informacije od javnog značaja?
Poštujući odredbe člana 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administaciji, kada je reč o davanju podataka i informacija o drugim poreskim obveznicima, propisano je načelo čuvanja službene tajne u poreskom postupku, koje je obavezujuće za službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku. Tajni podatak predstavlja svaki dokument, informacija, podatak i druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih su službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku došla u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku.
Stavom 2. navedenog člana propisano je: „Povreda tajnog podatka ugrožava interes poreskih obveznika i javni interes Republike, koji pretežu nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja koje predstavljaju tajni podatak, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene ovim zakonom“. Dakle, neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje dokumenta, informacija, podataka ili drugih činjenica do kojih dolazi nadležni poreski organ u poreskom postupku, odnosno u prekršajnom postupku ili sudskom postupku povodom poreske stvari, ugrožava i interese poreskog obveznika i javni interes. Neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje moglo bi da poreskom obvezniku nanese štetu i da ugrozi njegove različite interese (narušavanje privatnosti i lične sigurnosti, odavanje poslovne tajne i dr.). Pored toga, ako poreski obveznici nemaju garancije da će podaci koje dostavljaju nadležnom poreskom organu, odnosno do kojih se dođe u poreskom postupku, biti tretirani kao tajni podaci, postojaće podsticaj da se ne prijavljuju ili da se samo selektivno dostavljaju podaci od značaja za oporezivanje.
Odredbama člana 9. stav 1. tačka 5) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je, između ostalog, da tražioc neće ostvariti pravo na pristup informacijama od javnog značaja ukoliko bi se dostupnim učinila informacija ili dokument za koji je propisima određeno da se čuva kao državna, službena , poslovna ili druga tajna.
Pored toga, odredbama člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je opšte pravilo da će se, ako je drugim zakonom neko pitanje iz oblasti koju uređuje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uređeno na drugačiji način, primanjivati odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
U skladu sa gore navedenim, davanje spiska obveznika koji su obveznici komunalne takse nije u skladu sa odredbama člana 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ukoliko se investicije planiraju u okviru razdela Opštinske uprave, ko je u tom slučaju zadužen za sprovođenje javnih nabavki? Uprava za kapitalna ulaganja zahteva da svi dokumenti u vezi javne nabavke budu potpisani od strane predsednika opštine/gradonačelnika, pa je pitanje da li javnu nabavku sprovodi predsednik opštine/gradonačelnik ili načelnik uprave?
Da li investicije u odluci o budžetu treba planirati u razdelu Opštinske uprave?
Po pitanju Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji, da li je potrebno opštinskog pravobranioca uračunati u maksimalni broj zaposlenih, odnosno kako treba tretirati zaposlene na poslovima interne revizije i budžetske inspekcije?
Imajući u vidu da se opštinski pravobranilac postavlja na 5 godina i kao funkcioner ima svojstvo postavljenog lica, ne ulazi u maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu JLS, a zaposleni na poslovima internog revizora i budžetskog inspektora (bez obzira što se nalaze u posebnima organima izvan organizacione strukture opštinske/gradske uprave i za svoj rad direktno odgovaraju predsedniku opštine/gradonačelniku) smatraju se zaposlenima, raspoređenim licima, čije radno mesto i njegovo popunjavanje ulazi u maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme.