Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Šta je dobro upravljanje?
Pojam dobrog upravljanja (eng. good governance) pojavio se 90-ih godina prošlog veka u oblasti međunarodnih odnosa, odnosno u dokumentima globalnih, međunarodnih organizacija (Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Svetska banka, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) da bi se opisao način na koji institucije obavljaju javne poslove i upravljaju javnim resursima, a često se koristi da bi uporedio neefikasne privrede ili nerazvijene zemlje i političke organe u njima sa razvijenim ekonomijama i organima koji poštuju razvijene demokratske standarde. Kod nas se sreće tek u skorije vreme, sa prodorom ideja o potrebi da se promeni način na koji se vode javni poslovi uopšte i, posebno, u vezi sa reformom javne uprave. U osnovi koncepta dobrog upravljanja je odgovornost organa vlasti u odgovaranju na potrebe svih zainteresovanih aktera, a pre svega građana i građanki na inkluzivan, delotvoran i tansparentan način uz ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i sloboda.
Koji principi definišu dobro upravljanje?
Ne postoji jedinstvena podela principa dobrog upravlajnja. Različite međunarodne organizacije koje su, 90-ih godina prošlog veka, uvele pojam dobrog upravljanja, koriste različitu “klasifikaciju” principa (načela) dobrog upravljanja. Tako Program Ujedinjenih nacija za razvoj definiše sledeće principe na kojima počiva dobra uprava: 1) Učešće građana, 2) Usmerenost ka konsenzusu, 3) Strateški pristup, 4) Odgovaranje potrebama građana, 5) Efektivnost i efikasnost, 6) Odgovornost, 7) Transparentnost, 8) Jednakost i 9) Vladavina prava.
Savet evrope je 2008. godine usvojio Strategiju za unapređenje i dobru upravu na lokalnom nivou. Ova strategija predviđa 12 principa dobre uprave koji predstavljaju fundalmentalne vrednosti evropske demokratije i predstavljaju zahteve koji mora da poštuje dobra demokratska uprava. Principi predviđeni strategijom su:1) Pošteni izbori, predstavljanje i učešće građana u odlučivanju, 2) Uprava koјa odgovara na potrebe građana, 3) Efikasnost i delotvornost, 4) Otvorenost i transparentnost, 5) Vladavina prava, 6) Etičko postupanje, 7) Stručnost i kapaciteti, 8) Inovacije i otvorenost za promene, 9) Održivost i dugoročna orijetacija, 10) Odgovorno finansijsko upravljanje, 11) Ljudska prava, kulturna raznolikost i socijalna kohezija i 12) Odgovornost
Kako postupiti ukoliko pretpostavljeni nalaže da se nešto učini što predstavlja krivično delo?
Na osnovu čl. 31. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave službenik je dužan da izvrši usmeni nalog rukovodioca, izuzev kad smatra da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke, što saopštava rukovodiocu ili da njegovo izvršenje može da prouzrokuje štetu, što pismenim putem saopštava rukovodiocu.Ako rukovodilac ponovi nalog u pismenom obliku, službenik je dužan da izvrši i o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.Službenik je dužan da odbije izvršenje usmenog ili pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kažnjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.Ako je nalog iz stava 3. ovog člana izdat od strane rukovodioca pokrajinskog organa ili načelnika uprave, odnosno rukovodioca koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, službenik je dužan da odbije izvršenje takvog usmenog ili pismenog naloga i da o tome pismeno obavesti izvršni organ autonomne pokrajine ili gradsko, odnosno opštinsko veće koje vrši nadzor nad radom uprave.
U vezi članova 64 i 65 Zakona koji se odnose na pravo na razgledanje spisa i obaveštavanje i na zahtev za razgledanje spisa i obaveštavanje o toku postupka postavlja se više pitanja: 1. Da li se oba člana odnose na upravne postupke koji su u toku ili i na one koji su završeni i arhivirani? 2. Ukoliko se odnose samo na upravne postupke koji su u toku, na osnovu kojih propisa arhivski depo daje overene fotokopije rešenja i daje spise na razgledanje strankama? 3. Ukoliko se članovi zakona odnose i na predmete koji su završeni i arhivirani, ko je nadležan za postupanje po zahtevu stranaka, arhiva ili Odeljenja koja su postupala u predmetima?
Trebalo bi imati u vidu, da se ove odredbe ZUP-a primenjuju samo na postupke započete nakon 1. juna 2017. godine. Na ranije započete, uključujući tu i dovršene i arhivirane predmete primenjuju se odredbe ZUP-a iz 1997. godine. Ovo, pak, ne isključuje mogućnost da pristup spisima predmeta započetih i/ili okončanih po ZUP-u iz 1997. godine stranka zatraži na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Određena pitanja iz ove oblasti uređena su Uputstvom o kancelarijskom poslovanju("Sl. glasnik RS", 10/93, 14/93 - ispr., 67/2016 i 3/2017) kojim je u tački VIII uređeno arhiviranje i čuvanje predmeta. U okviru tih odredbi od značaja je odredba u podtački 117, koja propisuje združivanje arhiviranog predmeta novom aktu, odnosno predmetu (što bi u ovom slučaju bio zahtev za razgledanje) i izdavanje predmeta na revers postupajućem organu. U podtački 118. uređeno je razgledanje i prepisivanje arhiviranog akta.
Iako ni Uputstvo o kancelarijskom poslovanju ne daje jasan odgovor ko postupa po zahtevu, imajući u vidu odredbe koje se odnose združivanje akata i predmeta, na izdavanje predmeta na revers, po zahtevu za razgledanje predmeta i obaveštavanje/pristup informaciji od javnog značaja, ne postupa pisarnica, niti ceni da li neko ima pravni interes za to ili ne, nego se arhiviran predmet združuje zahtevu i dostavlja organu na postupanje.
Kada se spisi predmeta nalaze u Arhivu (lokalnom, pokrajinskom ili republičkom), isti postupaju po pravilima opšteg upravnog postupka, odn. stranka se mora obratiti Arhivu sa zahtevom za razgledanje predmeta i eventualno izdavanje fotokopije.
PRILOG: Tačka VIII Uputstva o kancelarijskom poslovanju("Sl. glasnik RS", 10/93, 14/93 - ispr., 67/2016 i 3/2017)
VIII STAVLjANjE U ARHIVU (ARHIVIRANjE) I ČUVANjE PREDMETA
111. Rešeni predmeti se odlažu u arhivu pisarnice, a kartice ovih predmeta u pasivnu kartoteku predmeta.
Rešeni predmeti se čuvaju u arhivi pisarnice najduže do isteka tekuće godine. Posle toga se prebacuju u arhivski depo zajedno sa odgovarajućim karticama iz pasivne kartoteke.
112. Rešeni i pasivizirani predmeti mogu se izuzetno zadržati u organu uprave, na osnovu reversa, a najduže do isteka naredne godine.
Po proteku navedenog roka mogu se zadržati samo oni predmeti koji predstavljaju dokumentaciju od trajnog interesa za rad organa državne uprave.
Koji se predmeti imaju smatrati dokumentacijom iz stava 2 ove tačke, utvrđuje funkcioner koji rukovodi organom uprave. Za ovu vrstu predmeta daje se potvrda, koja se umesto predmeta predaje arhivskom depou na čuvanje.
Kasa u kojoj se čuvaju tajni podaci ili prostorija u kojoj se ta kasa nalazi, opremljene su sistemom javljanja i mora ispunjavati odgovarajuće SRPS/EN tehničke standarde.
117. Predmetima stavljenim u arhivu pisarnice rukuje određeni radnik pisarnice.
Ako predmet stavljen u arhivu pisarnice treba priključiti aktu, odnosno predmetu primljenom posle njegovog arhiviranja, postupiće se u skladu sa odredbama ovog uputstva koje se odnose na združivanje akata odnosno predmeta. ( t.82 Uputstva.. Ako je u pitanju arhivirani predmet, združivanje se vrši na taj način što se arhivirani predmet uzima iz arhive i združuje sa aktom kojim se ponovo pokreće postupak. Arhivirana kartica takođe se uzima iz pasivne i vraća u aktivnu kartoteku.)
U ovim ostalim slučajevima predmeti iz arhive izdaju se samo uz revers. Revers sadrži: broj predmeta i klasifikacionu oznaku, datum uzimanja i potpis radnika koji predmet uzima. Revers se odlaže na mesto uzetog predmeta, a po povratku predmeta revers se poništava. Predmet uzet na revers može se držati u organu državne uprave najviše 60 dana.
118. Razgledanje i prepisivanje arhiviranog akta vrši se shodno odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Da li Republički geodetski zavod ima pravo da naplati dostavu podataka JLS ako se isti pribavlja zahtevom za pristupanje službenoj evidenciji neophodnoj za sprovođenje upravnog postupka? Konkretno prilikom promene namene obradivog poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, neophodna nam je kopija plana parcela/e a RGZ naplaćuje davanje istog, postoji li pravni osnov za takvo postupanje?
Organi su dužni da po službenoj dužnosti, u skladu sa Zakonom, vrše uvid, pribavljaju i obrađuju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje. Ukoliko službenu evidenciju vodi drugi organ - organ koji vodi postupak dužan je da hitno zatraži podatke, a zamoljni organ da iste besplatno ustupi u roku od 15 dana, ako drugačije nije propisano (član 9. i 103. ZUP-a).
Zakonom o državnom premeru i katastru definisano je da je RGZ, organ uprave koji postupa po pravilima opšteg upravnog postupka, a u članu 71. navedeno je da se iz podataka katastra nepokretnosti izdaje katastarski plan u digitalnom ili analognom obliku, za jednu ili više parcela i shodno navedenom, te kako je reč o podacima o kojima se vodi službena evidencija, RGZ je dužan da besplatno dostavi sve podatke koji se nalaze u evidencijama koje vodi, a koji su potrebni za odlučivanje u određenoj upravnoj stvari. To važi bez obzira na broj podataka koji su potrebni.
U konkretnom slučaju, RGZ nema pravni osnov da naplaćuje taksu za izdavanje kopije plana za parcele, iako je članom 175. Zakona o državnom premeru i katastru to pravo utvrđeno, posebno iz razloga što su odredbe zakona i dr. propisa kojima se ustanovljavala obaveza za stranke i druge učesnike u postupku da organu dostavljaju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija suprotno čl.9. i 103. ZUP-a prestale da važe 08.06.2016 godine.
Da rezimiramo, RGZ, ne sme da odbije da dostavi tražene podatke organu uprave niti da dostavljanje tih podataka, u obliku kopije plana ili prepisa lista nepokretnosti, naplati organu koji traži podatke.
Podnosioci predstavki preko društvenih mreža kao i druga lica koja se ,koji nisu identifikovala, niti dokazala svoj pravni interes da su im povređena prava i pravni interes nemaju prava na pritužbe i prigovore. Da li je inspektor u obavezi da ih obaveštava o broju predmeta u kom se vodi postupak i toku postupka (šta je preduzeto, kome je šta naloženo, kad je inspektor izašao na teren, da li su lica kažnjena, hoće uvid u predmet) što često traže ili je dovoljno da ih obavesti samo o ishodu odnosno kako je postupljeno sa predstavkom shodno čl. 18 ZIN u zakonski propisanim rokovima?
"Podnosilac predstavke kojom je iniciran inspekcijski nadzor obaveštava se u skladu sa članom 18. ZOIN.
Pravo na razgledanje spisa sastoji se od prava stranke, odnosno zainteresovanog lica koje dokaže svoj pravni interes, da razgleda spise u prisustvu službenog lica, da o svom trošku umnoži ili dobije kopiju spisa i da joj se kopija spisa, o njenom trošku, dostavi preko pošte ili na drugi pogodan način. Zahtev za razgledanje spisa, kao i zahtev za obaveštavanje o toku postupka, podnosi se u pisanom obliku ili usmeno (čl. 64 i 65. ZUP). Sadržina zahteva određena je članom 58. ZUP, odredbama koje definišu sadržinu podneska kao generičkog naziva za različite oblike saopštenja koje subjekti upućju organima.
Pravo na podnošenje zahteva za pristup informaciji od javnog značaja, ceni se prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Treba imati u vidu da pod uslovima predviđenim tim zakonom, i lica koja nisu stranke u postupku, niti zainteresovana lica sa pravnim interesom u konkretnoj upravnoj stvari, imaju pravo da pristupe podacima sadržanim u spisima predmeta, pod uslovom da interes javnosti da zna konkretne informacije od javnog značaja preteže u odnosu na druge interese zasnovane na Ustavu ili zakonu, što organ ceni u svakom konkretnom slučaju.
Ako je predstavka podneta preko društvene mreže od strane lica koje se nije identifikovalo i nije dokazalo svoj pravni interes, onda se ne može ni dozvoliti razgledanje spise predmeta. Takav zahtev se ne može smatrati ni urednim zahtevom za pristup informaciji od javnog značaja, jer je članom 15. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informaciji od javnog značaja propisano da zahtev za obaveštavanje, uvid, izdavanje kopije i upućivanje, mora da sadrži, između ostalog, ime, prezime i adresu tražioca."
Da li odbornik ima pravo da se pozove na javnost informacija i da traži od javnih preduzeća finansijske izveštaje, broj zaposlenih i njihove kavlifikacije?
Skupština opštine vrši prava i dužnosti osnivača u odnosu na javna komunalna preduzeća. Zakon o javnim preduzećima propisuje da skupstina vrsi te nadležnosti. Smatramo da kao osnivač, skupština, odnosno nadležni odbor skupštine, ima pravo da zatraži odluku o sistematizaciji radnih mesta u svakom JKP, zahtevima za popunjavanje radnih mesta, kao i kadrovski plan sa svim podacima o popunjenosti radnih mesta. Za to nije neophodno pozivanje na propise o dostupnosti informacija, što svakako možete proveriti sa sekretarom Skupštine.
Uz navedeno, sva JKP skupštini kao osnivacu dostavljaju godišnji program poslovanja najkasnije do 1. decembra za narednu godinu koji sadrži:
1) planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama;
2) planirane nabavke;
3) plan investicija;
4) planirani način raspodele dobiti, odnosno planirani način pokrića gubitka;
5) elemente za celovito sagledavanje cena proizvoda i usluga;
6) plan zarada i zapošljavanja;
7) kriterijume za korišćenje sredstava za pomoć, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju.
Izmene i dopune godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja mogu se vršiti isključivo iz strateških i državnih interesa ili ukoliko se bitno promene okolnosti u kojima javno preduzeće posluje.
Skupština ima obavezu da plan razmotri i da saglasnost ili odbije saglasnost. Odbijanje saglasnosti je moguce ako javno preduzeće izmenama i dopunama predlaže povećanje sredstava za određene namene, a koja je već utrošilo u visini koja prevazilazi visinu sredstava za te namene iz usvojenog godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja.
Javno preduzeće je u obavezi da prema zakonu dostavlja i tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg plana poslovanja u roku od 30 dana od isteka tromesecja. Izveštaj se dostavlja "nadležnom organu" u opštini. U opštinama je taj nadležni organ za razmatranje tromesečnih izveštaja različito određen, uglavnom se radi o opštinskom veću.
Koji podaci o nadziranim subjektima sa „crne liste“ mogu biti objavljeni na internet stranicama (naziv firme, ime preduzetnika i sl.) 2. Ko procenjuje i kako utvrđuje da li je rizik neznatan kada su u pitanju svakodnevne predstavke građana koje u organ stižu npr. elektronskom poštom.3. Da li pogrešno utvrđeno činjenično stanje čiji uzrok može bi nekompetentnost zaposlenih, nedovoljno poznavanje propisa, dvosmislena i neprecizna zakonska regulativa može biti RIZIK koji za posledicu može imati pogrešnu primenu materijalnog prava na štetu prava i interesa nadziranih subjekata ili zainteresovanih lica, odugovlačenje upravnih postupaka, ćutanje administracije i sl. Treba li planovima predvidete i unutrašnje rizike i korektivne mere (Rizici koji se odnose na zaposlene i organizaciju) ili se to ostvaruje kroz liste poslovnih procesa.
1. Poslovno ime, mat. broj i PIB
2. Procenu vrši inspektor, koristeći se ovlašćenjima stručne i slobodne ocene, imajući u vidu cilj inspekcijskog nadzora iz člana 2. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru i uzimajući u obzir prirodu i obim navodne štete i verovatnoću njenog nastanka, kao i da li iz predstavke i prethodne istorije koja je dokumentovana i iskustvena proizlazi da su štetne posledice odsutne ili neznatne. Može se u okviru inspekcije/inspekcijskog organa odrediti službeno lice koje bi se bavilo predstavkama – “filtriralo” ih, što bi tom licu bilo u opisu poslova i ono bi imalo ta ovlašćenja.
3. Rizik u smislu Zakona o inspekcijskom nadzoru, odnosi se na štetne posledice koje mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta. Pitanja „unutrašnjeg rizika“ nisu pitanja koja se unose u plan inspekcijskog nadzora, nego su to pitanja za unutrasnje planove, programe i procedure inspekcije/inspekcijskog organa, kako bi se, u skladu sa mogucnostima, pravilno i pravovremeno upravljalo ovim unutrasnjim rizicima inspekcije. Jesu za program strucnog usavrsavanja (clan 50. Zakona o inspekcijskom nadzoru), za planove integriteta (Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije), za kadrovski plan i pravilnik o sistematizaciji i organizaciji poslova i radnih mesta (Zakon o zaposlenima u AP i JLS) i dr.
Sa aspekta plana inspekcijskog nadzora, ova pitanja/rizike treba sagledati u svetlu clana 10. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim je, pored ostalog, propisano da ovaj plan sadzi i podatke o resursima inspekcije koji ce biti opredeljeni za vrsenje inspekcijskog nadzora. Sledstveno, opredeljuje se koliko inspektora i kojih kompetencija i kog iskustva ce vrsiti koje nadzore. Naravno, vise inspektora za slozenije nadzore, odgovarajuceg strucnog znanja i iskusniji za slozenije nadzore...
U okviru "unutrasnjih rizika" inspekcije (tzv. rizika organizacije) valja voditi racuna o tzv. riziku kljucnog coveka, kada, prakticno ceo sistem/organizacija ili njen pretezni deo ili kljucne funkcije zavise od jednog kvalitetnog coveka.
Da li načelnik uprave ima pravo na prekovremeni rad?
S obzirom da je prvog jula 2017. godine počeo da se primenjuje Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016 i 108/2016) na zaposlene u organima i organizacijama autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, izuzev odredaba člana 10. i čl. 37-39. koje se primenjuju od stupanja na snagu ovog zakona, odgovor je da načelnici opštinskih uprava nemaju pravo na uvećanje plate, propisane članom 18. ovog zakona, u koje spada i prekovremeni rad.
Naime, članom 25. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, a koji se odnosi na ograničenje prava na uvećanje plate, je propisano da zaposleni koji rade na radnim mestima koja su aktom Vlade iz člana 10. ovog zakona utvrđena kao rukovodeća radna mesta i zaposleni koji rade na radnim mestima čiji opis poslova uključuje odgovornost vezanu za rukovođenje organom, organizacijom ili drugim organizacionim oblikom u javnom sektoru, za vreme provedeno na radu na poslovima rukovodećeg radnog mesta, kao i državni službenici na položaju, odnosno službenici na položaju u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i funkcioneri, nemaju pravo na uvećanje plate iz člana 18. stav 1. tačka 1)-4) i st. 3. i 4. ovog zakona.
Ko donosi rešenje o godišnjem odmoru načelniku opštinske uprave?
Na osnovu člana 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama u jedinicama lokalne samouprave za službenike na položaju u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležan za postavlјenje službenika na položaju, u konkretnom slučaju opštinsko veće.
Na koji način se službeniku može odrediti privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu njegovog radnog mesta?
Shodno članu 33. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama u jedinicama lokalne samouprave službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik.
Vrstu i trajanje ovih poslova određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci.
Da li se može postaviti vršilac dužnosti načelnika uprave kada postoji zamenik načelnika uprave?
Na osnovu člana 56. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama u jedinicama lokalne samouprave ukoliko nije postavlјen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavlјenja načelnika uprave, kao i kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlјa dužnost duže od 30 dana, Veće može postaviti vršioca dužnosti - službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavlјati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa.
Shodno navedenom članu, ne može se postaviti vršilac dužnosti načelnika uprave ukoliko je postavlјen zamenik načelnika uprave.