Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Potrebno je da se pribavi upotrebna dozvola za prikljucni gasovod i MRS koji je izgradjen za potrebe Objekta srednjeg obrazovanja. Da li u ovom slucaju nadležni organ zahteva da postoji potvrda u konstruktivnom smislu?
Postupak izdavanja upotrebne dozvole uređen je Zakonom o planiranju i izgradnji ('Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021, 62/2023 i 91/2025), članovima 154 -158.
Međutim, kada se radi o linijskim infrastrukturnim objektima, što priključni gasovod I prateća oprema (MRS) jesu, nije potrebno pribavljati potvrdu o završetku izgradnje u konstruktivnom smilsu, a sve u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i pratećih podzakonskih akata.
Susrećemo se problemom prestanka važenja gradjevinske dozvole. Znamo kako da vodimo postupak, ali ne znamo kako to da odradimo u ovo vreme CEOPa. Naime, nakon izdate građevinske dozvole investitor je podneo prijavu radova. Ni nakon 5 godina od pravosnažnosti rešenja nema podnete prijave završetka izrade temelja niti prijave objekta u konstruktivnom smislu. Naše pitanje je: KAKO DA KROZ CEOP SPROVEDEMO POSTUPAK PRESTANKA VAŽENJA GRADJEVINSKE DOZVOLE
Postupak za utvrđivanje prestanka važenja građevinske dozvole ne vodi se u sistemu CEOP već van njega i tada se vodi upravni postupak u skladu sa ZUP-om I uz primenu člana 140. Zakona o planiranju I izgradnji.
Zakonodavac nije propisao kako se inicira postupak za utvrđivanje prestanka važnosti rešenja o građevinskoj dozvoli, te stoga preostaje da taj postupak pokreće nadležni organ po službenoj dužnosti.
Ono što je bitno je da se rešenje o utvrđivanju prestanka važenja rešenja o građevinskoj dozvoli van CEOP-a donosi samo ako su ispunjeni uslovi iz stava 1, 2 I 4 člana 140. ZPI.
Kada su ispunjeni uslovi utvrđeni članom 140 stav 1, 2 I 4. Zakona o planiranju I izgradnji, nadležni organ donosi rešenje o utvrđivanju prestanka važenja građevinske dozvole I pravnosnažno rešenje dostavlja nadležnoj Poreskoj upravi stoga što je predviđeno da u tom slućaju investitor plaća porez na imovinu kao da je objekat izgrađen.
Zakonodavac je utvrdio da građevinska dozvola prestaje da važi ako investitor ne izvrši prijavu radova u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja (osim u lsučaju izuzetaka koji su navednei u članu 140. Stav 2 ZPI).
Drugi rok je ako se u roku od 5 godina od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli ne pribavi upotrebna dozvola.
U slučaju koji se navodi u postavljenom pitanju izvršena je prijava radova ali ne I prijava temelja I prijava završetka objekat u konstruktivnom smislu. U tom slučaju se dakle nisu stekli uslovi za utvrđenje prestanka važenja građevinske dozvole shodno članu 140. stav 1. ZPI.
To znači da se prati drugi rok: ne može se izdati upotrebna dozvola ukoliko je od dana pravnosnažnosti građevinske dozvole protekao rok od 5 godina.
Ukoliko niste po službenoj dužnosti pokrenuli postupak za utvrđivanje prestanka važenja rešenja o građevinskoj dozvoli ni po jednom ni po drugom osnovu, tada možete odlučivati o tome i u eventualno pokrenutom postupku za izdavanje rešenje o upotrebnoj dozvoli u sistemu CEOP.
Ne znamo kada je nastupila pravnosnažnost građevinske dozvole u konkretnom slučaju koji je naveden u pitanju, ali ako naprimer, još nije istekao rok od 5 godina, pa investitor podnese u sistemu CEOP prijavu temelja i prijavu završetka objekta u konstruktivnom smislu, dužni ste da postupite po tim prijavama. Ali ukoliko bi investitor podneo te prijave ili npr. zahtev za upotrebnu dozvolu posle isteka roka od 5 godina od dana u pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli, tada biste bili u obavezi da u toj proceduru u sistemu CEOP donesete rešenje kojim odbacujete zahtev kao nedozvoljen zbog proteka roka iz člana 140. stav 4 ZPI (osim ukoliko pre isteka tog roka investitor shodno članu 140 stav 5 ZPI ne podnese zahtev za produženje važnosti izdate građevinske dozvole jođ za dve godine).
Da li hotel može da se podvede pod objekat javne namene prema važećem Zakonu o planiranju i izgradnji?
Zakonom o planiranju i izgradnji u članu 2 definisani su pojmovi, između ostalog i objekti javne namene: “Objekti javne namene su objekti namenjeni za javno korišćenje i mogu biti objekti javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, trgovinski centri, objekti kulture, saobraćajni terminali, pošte i drugi objekti)”.
Za konkretnije tumačenje propisa i definiciju objekata javne namene u vezi sa konkretnim pitanjem, predlažemo da se obratite resornom ministarstvu, odnosno Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam RS.
Da li se uplatom doprinosa za opremanje građevinskog zemljišta iz građevinske dozvole koja je prestala da važi i po kojoj nije potvrđena prijave radova, može smatrati kao izmirena obaveza iz te dozvole prilikom izdavanja nove građevinske dozvole, odnosno da li investitor treba da plati i doprinos obračunat prilikom izdavanja nove građevinske dozvole, bez obzira što je to učinio prilikom izdavana prve dozvole kojoj je istekao rok važenja od 3 godine?
Pitanje priznavanja uplaćenih sredstava odnosno povraćaja novca na ime uplaćenog doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u slučaju poništaja ili prestanka važenja rešenja o građevisnkoj dozvoli (kao što je ovde slučaj), potrebno je regulisati opštim aktom Jedinice loaklne samouprave kojim je regulisan doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta.
U praksi su česte situacije da subjekt koji vrši sve poslove obračuna i naplate doprinosa i uređivanja građevinskog zemljišta, prilikom novog obračuna u vezi izgradnje objekta, uzima u obzir ranije uplaćena sredstva i obavezuje investitora da isplati razliku do pune vrednosti doprinosa po novom obračunu.
I ovo pitanje je potrebno regulisati opštim aktom kojim je regulisan doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta.
Ukoliko opštim aktom JLS nisu regulisana ova pitanja, u tom slučaju po osnovu opštih pravila Zakona o obligacionim odnosima o vraćanju datog kada otpadne pravni osnov davanja, investitor može pokrenuti parnični postupak radi povraćaja datog.
Molim Vas za tumačenje člana 8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024). Da li postupak procene uticaja za sve projekte za koje je nosilac Opština Rača sprovodi Ministarstvo bez obzira ko je nadležan za izdavanje građevinske dozvole/odobrenja za izvođenje radova za predmetni projekat?
Član 8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS", br. 94/2024) utvrđuje nadležnost za sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu u posebnim slučajevima, odnosno u slučajevima kada je nadležni organ za sprovođenje postupka procene uticaja istovremeno i nosilac projekat koji je predmet odlučivanja. Na ovaj način zakonodavac je utvrdio proceduru kojom se izbegava da organ javne vlasti koji je nosilac projekta istovremen i odlučuje u postupku procene uticaja na životnu sredinu.
Sa tim u vezi, ukoliko je jedinica lokalne samouprave, na primer opština Rača, nosilac projekta, postupak procene uticaja na životnu sredinu će sprovoditi Ministarstvo zaštite životne sredine, a ne organ nadležan za zaštitu životnu sredinu u opštini Rača. Da bi se primenio čl. 8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu nije odlučujuće to da li odobrenje za izvođenje projekta (čl. 2, st. 1, tačka 4. Zakona o proceni uticaja) izdaje organ lokalne samouprave ili republički organ, već to ko je nosilac projekta.
Član 8. Zakona o proceni uticaja se primenjuje samo u posebnim slučajevima kada je nadležni organ za sprovođenje postupka procene uticaja istovremeno i nosilac projekta.
Ukoliko imate takav slučaj obratite se Ministarstvu zaštite životne sredine.
Član 8. nije postojao u prethodnom zakonu i uveden je 2024. godine.
U svim ostalim slučajevima nadležnost za postupak procene uticaja utvrđena je čl. 7. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. I u slučaju nadležnosti iz čl. 7. Zakona postoje razlike u odnosu na prethodni zakon.
Poštovani, do sada sam kod donošenja rešena o ozakonjenju ako je vlasnik objekta imao građevinsku dozvolu po kojoj je plaćena naknada za gradsko građevinsko zemljište uvažavala plaćenu kvadraturu i kao dokaz prihvatali samo one ugovore na kojima se videlo da je plaćeno ili uplatnice.Sada me zanima kod kuća na selu gde je bilo samo npr.odobrenje za izgradnju sa kopijom plana iz 1973 godine i nema nigde da piše da je plaćena taksa i tu nije ni bilo građevinskog zemljišta već vrlo verovatno poljoprivrednog da li je ispravno naplatiti taksu za takav objekat ili se to odobrenje uvazava bez dokaza? Kako tumačite ovaj slučaj pošto u zakonu ne piše konkretno za ove slučajeve kod naplaćivanja taksi
Imajući u vidu da je 24. oktobra 2025. godine stupio na snagu Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima ("Sl. glasnik RS", br. 91/2025), kojim je u članu 27, propisano da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18, 81/20 - US, 1/23 - US i 62/23), kao i da se postupci započeti u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata obustavljaju se danom stupanja na snagu ovog zakona, smatramo da treba da postupite u skladu sa odredbama Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, ukoliko konkretni zahtev nije rešen do 24. oktobra 2025. godine.
U stambenoj zgradi vecinom otkupljenom od vojske zgrada je Poplavljena u temelju krovovi su prokisnjavali i pre2 dana je izgorelo pola krova kompletne zgrade koja sada kisne kako stanovi tako i instalacije dr. deo je u ozbiljnoj opasnosti pitanje: da li opstina moze da nam da druge stanove. Zgrada je1948god.
Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode ("Službeni glasnik RS", broj 112/15) definisan je postupak pomoći građanima koji su pretrpeli štete na stambenim objektima nakon elementarne i druge nepogode. Mišljenja sam da zgrada iz opisa pitanja nije predmet štete nastale od elementarne nepogode, već su razlozi sadržani u postupcima, odnosno, nepostupanju u investicionom i tekućem održavanju stambene zgrade.
Odgovor na postavljeno pitanje, a vezano sa mogućnost dodele stanova od strane lokalne samouprave, treba potražiti u sektoru urbanizma, kao i inspekcijskim službama lokalne samouprave.
Treba mi pomoć oko postupka izvršenja deložacije. Naime, decenijama bespravno borave dve sestre Sejdilar u nelegalnom objektu koji je izgrađen na parceli koja je u vlasništvu opštine Sremski Karlovci. Broj parcele je 2013/13 K.O. Sremski Karlovci, ulica Ešikovačka br. 26. Parcela se nalazi u zoni stanovanja i opština želi da je privede nameni, međutim osobe koje se tu nalaze ne žele da napuste prostorije. Moram da napomenem da dobijamo pritužbe od suseda kako im prave problem, a sestre Sejdilar same zauzimaju stav iz kog se nedvosmisleno vidi da ne žele da se ovaj problem reši. Koja je zakonska procedura kojom se to rešava i da li to spada pod komunalne delatnosti? Molim za pomoć oko pokretanja mehanizama kako bismo u zakonskim okvirima brzo došli do rešenja.
Postupak iseljenja bespravno useljenih lica, koji se sprovodi upravnim izvršenjem, na osnovu akta donetog u upravnom postupku, regulisan je odredbama člana 77. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/2016 i 9/2020 – dr. zakon), kojim je propisano da, ako se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade bez pravnog osnova, upravnik stambene zajednice, vlasnik posebnog dela ili drugo lice koje ima pravni interes ima pravo da kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave podnese zahtev za njegovo iseljenje.
Organizaciona jedinica, u okviru organa uprave jedinice lokalne samouprave, kojoj se podnosi ovaj zahtev i koja je nadležna za sprovođenje upravnog postupka čiji je predmet iseljenje bespravno useljenih lica, na osnovu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, jeste organizaciona jedinica koja se bavi imovinsko-pravnim i stambenim poslovima.
Odredbama istog člana Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je postupak za iseljenje hitan.
U svim drugim slučajevima, postupak iseljenja bespravno useljenih lica vodi se sudskim putem, podnošenjem tužbe za iseljenje nadležnom sudu.
Postovani, Da li za uslugu izrade studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara za izradu PGR urbanističke zone, se može zakljuciti ugovor sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture bez sprovođenja javne nabavke i koji je pravni osnov za zakljucenje ugovora?
Javna nabavka izrade studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara za izradu PGR urbanističke zone se može sprovesti u otvorenom postupku, gde ponudu svakako može podneti i Zavod za zaštitu spomenika kulture.
U konkretnoj situaciji, ne postoji osnov za sprovođenje postupka bez primene Zakona o javnim nabavkama, jer bi to podrazumevalo postojanje nekog od opštih izuzetaka iz člana 12. ZJN (pogotovo tačke 11. iz tog člana) ili nabavku čija je procenjena vrednost ispod pragova propisanih članom 27. ZJN.
Poštovani, u kojim slučajevima gradjevinski inspektor primenjuje odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na član 176 stav 1. tačka 1), a kada odredbe člana 176 stav 1. tačka 2) ? Unapred zahvalna.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) je članom 176. stav 1. tačka 1. propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona.
Odredbama člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana od dana urednog uručenja investitoru - za podnošenje zahteva sa urednom dokumentacijom za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno ne izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Zakonodavac je ovim odredbama zakona dao različita ovrašćenja građevinskom inspektoru, u zavisnosti od toga da li je tokom vršenja inspekcijskog nadzora utvrđeno da se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona ili se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, zakonodovac je dao različita ovlašćenja građevinskom inspektoru.
Razlika između termina „suprotno“ i „ne gradi prema“ deluje vrlo suptilno, ali je u pravnom smislu ova razlika vrlo važna, jer se odnosi na različite oblike nepravilnosti u izgradnji objekta, pa samim tim i na različita ovlašćenja građevinskog inspektora.
Ukoliko se objekat gradi suprotno izdatog građevinskoj dozvoli, znači da građevinska dozvola postoji ali se objekat gradi na način koji nije u skladu sa njenim sadržajem, odnosno u suprotnosti je sa tehničkim rešenjima iz glavnog projekta, jer investitor na primer odstupa od dozvoljene površine, gabarita, spratnosti, pozicije objekta na parceli, materijala ili drugih bitnih elemenata projekta. Dakle, u ovoj situaciji krši se sadržaj dozvole, tako što je izgrađeno nešto drugo od onoga što je dozvoljeno.
U situaciji kada se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje znači da radovi na izgradnji objekta nisu u skladu sa zakonom propisanim procedurama i uslovima za građenje koji su definisani zakonom i dozvolom, jer možda nije započeta izgradnja objekta ili je započeta ali građenje objekta nije u skladu sa fazom gradnje, sa projektom za izvođenje. Dakle, u ovoj situaciji se krše način i uslovi gradnje, tako što građenje nije usklađeno sa pravilima gradnje.
Na osnovu svega iznetog u prethodnim stavovima, može se zaključiti da primenom člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji postupamo kad utvrdimo nepravilnosti i nedostatke u gradnji objekta zbog odstupanja od zakona i propisa donetih na osnovu njega koji propisuju proceduru i uslove građenja, kao i odstupanja od građevinske dozvole (sastavni deo PGD) i projekta za izvođenje, dok primenom člana 176. stav 1. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji postupamo kad utvrdimo da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona. Građevinski inspektor samostalno bira na koju će se tačku ili tačke navedenog člana zakona pozvati, u zavisnosti od konkretnog predmeta u kome postupa.
Preporuka je da se inspektor u postupanju uvek pozove i na član 176. stav 1. tačka 10. Zakona o planiranju i izgradnji, u kome stoji da je građevinski inspektor ovlašćen da „naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom“.
Poštovani molimo vas za pravno tumačenje o mogućnosti ozakonjenja objekta koji se sastoji od temeljne ploče i zidova , nema krovnu konstrukciju. Da li se takav objekat može ozakoniti, uz ispunjavanje svih ostali uslova za ozakonjenje?
Članom 3. Zakona o ozakonjenju objekata precizno je navedeno da je predmet ozakonjenja objekat koji je završen u građevinskom smislu. U stavu dva istog člana je dodatno precizirano šta se podrazumeva pod time, kada su u pitanju zgrade, to jest: predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi (temelj, armiranobetonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez završene fasade. Dakle, objekat (zgrada) koji nema armirano betonsku tavanicu odnosu krovnu konstrukciju ne može biti predmet ozakonjenja.
Pojam zgrade je takođe definisan i Zakonom o planiranju i izgradnji (član 2): zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr.
Dakle, ukoliko se objekat koji je predmet ozakonjenja smatra zgradom bilo koje namene, ukoliko isti nije završen u konstruktivnom smislu, tj. ukoliko nema krovnu konstrukciju, taj objekat nije predmet ozakonjenja.
Dobili smo dopis Republičke urbanističke inspekcije, akt o primeni propisa vezano za izgradnju autoperionica, zbog uočene različite prakse u postupanju kod nadležnih organa lokalnih samouprava. U tumačenju se pozivaju na Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024) i Uredbu o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/2008). Njiho zaključak na osnovu ovih propisa je da se one nalaze na listi projekata za koje za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu i da je treba sprovoditi postupak procene uticaja na životnu sredinu za izgradnju autoperionica. Stoga bih zamolio za pojašnjenje ovog tumačenja, odnosno akta o primeni propisa za izgradnju autoperionica, imajući u vidu nadležnosti Urbanističke inspekcije
Odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/16 i 9/20, u daljem tekstu: Zakon) nije regulisano pitanje okolnosti za prestanak ovlašćenja, odnosno otkaza prilikom imenovanja profesionalnog upravnika u postupku prinudne uprave.
Ukoliko profesionalni upravnik u prinudnoj upravi neopravdano odbija vršenje te dužnosti, može se podneti prijava zbog kršenja Kodeksa poslovnog morala organizatora profesionalnog upravljanja Privrednoj komori Srbije, koja, prema članu 54. stav 1. Zakona, uspostavlja i vodi Registar profesionalnih upravnika koji je dostupan na njenoj internet stranici. Prema stavu 2. istog člana, Privredna komora:
-
utvrđuje profesionalna prava i dužnosti i etičke norme ponašanja članova u obavljanju poslova profesionalnog upravljanja;
-
po prethodno utvrđenoj ispunjenosti uslova, izdaje i oduzima licencu za profesionalnog upravnika u skladu sa odredbama ovog zakona;
-
organizuje sudove časti za utvrđivanje povreda profesionalnih standarda i normi (profesionalne odgovornosti) i izriče mere za te povrede.
Ukoliko je profesionalni upravnik imenovan u postupku prinudne uprave dao ostavku, a nisu se stekli uslovi za prestanak prinudne uprave, registar imenuje drugog profesionalnog upravnika koji će vršiti upravljanje stambenom zajednicom. Upravnik imenovan u postupku prinudne uprave vrši poslove upravljanja propisane članovima 50. i 53. Zakona sve dok stambena zajednica ne donese odluku o izboru upravnika ili dok ne zaključi ugovor o profesionalnom upravljanju.
Ukoliko ne postoji saglasnost drugog profesionalnog upravnika da vrši upravljanje stambenom zajednicom u postupku prinudne uprave, važno je obavestiti članove skupštine stambene zajednice o kaznenim odredbama predviđenim članom 133. Zakona, za slučaj da ne regulišu pitanje upravljanja u stambenoj zajednici.