Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li prinudni upravnik postavljen od strane organa JLS može da podnese ostavku na tu funkciju? Ukoliko može, da li je dovoljno da o tome obavesti svoju stambenu zajednicu i istakne ostavku na oglasnoj tabli, kao i da obavesti registratora ili je u pitanju drugačija procedura?
Postupak uvođenja prinudne uprave uređen je članom 57. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Stavom 3. ovog člana propisano je da postupak vodi nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih upravnika.
Ukoliko profesionalni upravnik koji je imenovan rešenjem iz opravdanih razloga više ne želi da obavlja posao za koji je imenovan, on/ona o razlozima sprečenosti obaveštava opštinsku upravu koja ga je imenovala.
Nadležni organ uprave, nakon što oceni opravdanost razloga navedenih u ovom obaveštenju, može doneti novo Rešenje o prinudnoj upravi i imenovati novog profesionalnog upravnika.
Ukoliko nadležni organ uprave oceni da razlozi navedeni u obaveštenju nisu opravdani, može podneti prijavu sudu časti pri Privrednoj komori Srbije, radi utvrđivanja da li je došlo do povrede profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), kao i radi izricanje mera ako je do povrede došlo.
Dakle, profesionalni upravnik ne može podneti ostavku stambenoj zajednici na način kako je to u pitanju postavljeno.
Da li je obaveza upravnika stambene zajednice da nakon 4 godine od dana kada je izabran za upravnika iz reda stanara, ponovo podnese Registratoru zahtev sa zapisnikom i odlukom o izboru/reizboru upravnika, ili postoji i obaveza profesionalnog upravnika da po isteku 4 godine od dana kada je zaključen ugovor sa stambenom zajednicom podnese zahtev sa zapisnikom i odlukom o izboru profesionalnog upravnika?
Članom 49. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisan je način izbora i trajanje mandata Upravnika koji se bira iz reda vlasnika stanova. Njegov/njen mandat traje četiri godine i nakon isteka ovog perioda obavezan/na je da dostavi registratoru odluku/zapisnik sa sednice skupštine stambene zajednice o reizboru.
Članom 56. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisan je način poveravanja poslova upravljanja profesionalnom upravniku. Stav 4. ovog člana propisuje da se poslovi upravljanja poveravaju profesionalnom upravniku zaključenjem ugovora između stambene zajednice i organizatora profesionalnog upravljanja. Ovaj ugovor se zaključuje u pisanoj formi na određeno ili neodređeno vreme, u skladu sa stavom 6. istog člana.
Dakle, iz navedenog se može zaključiti da mandat profesionalnih upravnika nije oročen na 4 godine na način kao što je oročen mandat “običnih” upravnika iz redova stanara, već je regulisan ugovorom potpisanim između organizatora profesionalnog upravljanja i stambene zajednice.
Da li opština može da izvrši konverziju ako lice koje je podnosilac zahteva za konverziju nije upisano u katastru nepokretnosti (član 4. Zakona o konverziji), a poseduje kao dokaz zaključen ugovor o prenosu prava korišćenja?
Za posedovanje aktivne stranačke legitimacije na podnošenje zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine prema odredbama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu neophodno je da je lice upisano u katastru kao nosilac prava korišćenja, odnosno korisnik nepokretnosti koja je predmet pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine.
Od izmena i dopuna Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu (februar 2020. godine) to pravo je dato i vlasniku objekta prema odredbama člana 105. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji.
Kako je predmet zahteva neizgrađeno građevinsko zemljište neophodno je da lice bude upisano u katastru kao nosilac prava korišćenja na tom zemljištu.
Profesionalni upravnik dostavio je predstavku koja se odnosi na neplaćanje obaveza vlasnika posebnog dela stambene zgrade i komunalni inspektor je doneo rešenje. Na koji način dalje postupati nakon donišenja rešenja i nepostupanja izvršenika po rešenju kako bi se postupka doveo do kraja u skladu sa Zakonom?
Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano da se upravno izvršenje, u zavisnosti od predmeta izvršenja, može sprovesti: izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni) i izvršenjem neposrednom prinudom.
Izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) sprovodi se kada organ koji sprovodi izvršenje želi da prinudi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja.
Novčana kazna koja se izriče rešenjem može ponovo da se izrekne sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Fizičkom licu se novčana kazna izriče u rasponu od polovine prosečne mesečne zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do dve prosečne godišnje zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike, a pravnom licu – u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini.
Podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu komunalni inspektor može dobiti na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, a podatak o mesečnom i godišnjem prihodu pravnog lica na sajtu Agencije za privredne registre (finansijski izveštaji).
Komunalni inspektor novčanu kaznu može da izriče iznova sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje (član 41. st. 5. i 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru).
Da li je prilikom ozakonjenja objekta na suvlasničkoj parceli potrebno pribavljati saglasnost suvlasnika na parceli ukoliko postoji rešenje Osnovnog suda kojim se provodi fizička deoba suvlasničke nepokretnosti sa skicom veštačenja?
U konkretnom slučaju potrebno pribaviti saglasnost suvlasnika, jer su oni bez obzira na rešenje Osnovnog suda, kojim je izvršena fizička deoba i dalje suvlasnici sve dok se ta promena ne upiše u katastar nepokretnosti, nakon sprovedenog postupka i donetog rešenja.
Pravila postupka upisa u katastar nepokretnosti propisana su Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020), kojim je članom 3. stav 1. tačka 1, kroz jedno od osnovnih načela propisan trenutak sticanja prava, tako što je propisano načelo upisa, koje podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima.
Dakle, bez obzira na rešenje Osnovnog suda, kojim je izvršena fizička deoba, stranke nisu postale nosioci tih prava sve dok ih ne upišu u katastar nepokretnosti, po sprovedenom posebnom postupku koji je propisan Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Sa druge strane, Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US“) članom 10. stav 6. propisuje da se, kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja i pismena saglasnost svih suvlasnika, što stranke u vašem postupku jesu, sve do trenutka upisa promene u katastar nepokretnosti.
Da li fizičko lice može da proda svoju parcelu koja je u njegovom vlasništvu, drugom privatnom licu koji bi gradio privatni dom za stare, a parcela se nalazi u industrijskom delu grada? Da li je potrebna neka posebna dozvola ili odobrenje s obzirom da se radi o usluzi socijalne zaštite?
Prvi korak u realizaciji bilo kakvog projekta izgradnje treba da bude pribavljanje informacije o lokaciji. Investitor objekta treba da se obrati nadležnoj službi urbanizma u vašoj opštini koja će mu izdati informaciju da li je moguća izgradnja objekta namene pružanja usluga socijalne zaštite na navedenoj parceli, a sve u skladu sa pravilima uređenja i građenja navedenim u važećem planskom dokumentu.
Ukoliko je planirana izgradnja kompatibilna sa planiranom namenom zemljišta, može se pristupiti izradi idejnog rešenja.
Pretpostavljamo da će investitior objekta angažovati stručno lice/arhitektu koji će prilikom izrade idejnog rešenja konsultovati sve posebne propise i pravilnike koji se tiču izgradnje ovakve vrste objekata (propisi, standardi i normativi u oblasti socijalne zaštite, sanitarne zaštite, protivpožarne i drugi).
Prema čl. 4. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite (“Sl. glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019), u pogledu lokacije, objekat u kome se pružaju usluge korisnicima treba da se nalazi se u naseljenom mestu, da bude na mestu dostupnom javnom prevozu radi nesmetanog korišćenja usluga i službi u zajednici i treba da ima priključak na električnu i telefonsku mrežu, priključak i instalacije za dovod vode za piće i odvod otpadnih voda, kao i prilaz objektu koji je pristupačan za nesmetan dolazak vozila sa korisnicima koji se otežano kreću i za samostalno kretanje korisnika invalidskih kolica i drugih pomagala. Pružalac usluge obezbeđuje bezbedno okruženje za boravak korisnika, zaposlenih i trećih lica.
Prema čl. 46 pomenutog Pravilnika, koji se odnosi na posebne minimalne strukturalne standarde za domski smeštaj odraslih i starijih lica, u pogledu lokacije, pružalac usluge obezbeđuje pristup zelenoj površini u okviru samog doma ili u njegovoj neposrednoj blizini.
Na koji način se vrši odabir profesionalnog upravnika? Ukoliko je potrebno da službeno lice odabere upravnika sa liste profesionalnih upravnika, naravno vodeći računa o teritorijalnoj udaljenosti, ako na teritoriji JLS nema registrovanih profesionalnih upravnika, da li je potrebno prethodno pribaviti saglasnost profesionalnog upravnika koga smo odabrali ili je dovoljno doneti rešenje koje se dostavlja odabranom profesionalnom upravniku?
Postupak uvođenja prinudne uprave vodi nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih upravnika.
Odabir profesionalnog upravnika sa liste ovlašćenih profesionalnih upravnika koji vodi Privredna komora Srbije vrši lice koje sprovodi postupak uvođenja prinudne uprave.
Iako zakon ne propisuje ovaj postupak, iz prakse drugih lokalnih samouprava nam se čini da je bolje obaviti preliminarni razgovor sa profesionalnim upravnikom pre dostavljanja rešenja. Pribavljanje pismene saglasnosti upravnika nije predviđeno.
Koji od objavljenih podataka jedinica lokalne samouprave treba da koristi prilikom obračuna visine doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta? Kada su u pitanju presečni datumi objavljivanja podataka od strane Republičkog zavoda za statistiku, koji momenat će biti određujući faktor da se primeni nova ili stara prosečna cena stanova novogradnje? Da li to može biti momenat podnošenja zahteva investitora za izdavanje građevinske/upotrebne dozvole ili je to neki drugi momenat?
Član 97. Zakona o planiranju i izgradnji utvrđuje detaljno način utvrđivanja visine doprinosa i istovremeno određuje da jedinica lokalne samouprave sva pitanja u vezi doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta (utvrđivanje zone i vrste namena objekta, koeficijenata namene, kriterijuma, iznosa i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu, kao i uslove i način obračuna predviđenih umanjenja i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta), uređuje posebnim opštim aktom.
Zakonodavac je u stavu 2. člana 97. Zakona koristio odrednicu „ prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike“ i time, po našem mišljenju, nije ograničio mogućnost JLS da svojim opštim aktom utvrdi da li će kao jedan od elemenata za obračun visine doprinosa koristiti godišnju ili polugodišnju prosečnu cenu novogradnje.
Iz tog razloga smatramo da svojim opštim aktom JLS treba, u zavisnosti od opredeljenja, da utvrdi da li će se koristiti podaci o godišnjoj ili polugodišnjoj ceni novogradnje za ove potrebe.
Ukoliko se JLS opredeli da kao jedan od elemenata za obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koristi podatke o polugodišnjoj prosečnoj ceni novogradnje, u tom slučaju kao kriterijum koja će se prosečna cena novogradnje koristiti, treba da bude trenutak podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, odnosno trenutak podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole zbog potrebe vršenja konačnog obračuna visine doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Ukoliko se radi o objektu koji je predmet uklanjanja po donetom rešenju, a taj objekat nije uknjižen u katastar nepokretnosti, što znači da nije ni upisana svojina na objektu, i ako nije izdata građevinska dozvola i ne postoji drugi dokaz o svojini na objektu, da li se može izdati dozvola za rušenje ili se može pristupiti njegovom uklanjanju bez dozvole? Takođe, ako investitor želi da ukloni nezakonito izgrađeni objekat za koji nije doneto rešenje po članu 167. zakona, objekat takođe nije uknjižen i ne postoji dokaz o svojini takvog objekta, da li se može pristupiti rušenju istog bez dozvole?
Postupak uklanjanja objekata, koji je regulisan odredbama članova 167. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) odnosi se na uklanjanje legalnih objekata.
Građevinski objekat izgrađen na osnovu izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli, po ovim odredbama zakona, može biti uklonjen ukoliko se utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.
Postupak uklanjanja ovog objekta može se pokrenuti po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica.
Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva može doneti rešenje kojim odobrava uklanjanje objekata, ali tek pošto je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta.
Članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja, može se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koja se izdaje rešenjem.
Članom 168. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:
- projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
- dokaz o svojini na objektu,
- uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).
Ovo znači da će građevinski inspektor, prilikom vođenja postupka, utvrditi o kakvom se objektu radi, pa u skladu sa utvrđenim činjenicama doneti ili rešenje o rušenju bespravno izgrađenog objekta, ukoliko je objekat izgrađen bez potrebnog rešenja o građevinskoj dozvoli, ili rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, ukoliko se radi o građevinskom objektu izgrađenom na osnovu izdate građevinske dozvole i takvo rešenje proslediti organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove građevinarstva kako bi donelo rešenje o uklanjanju objekta i dozvolu za uklanjanje objekta.
Građevinski inspektor, na osnovu odredaba člana 183. Zakona o planiranju i izgradnji, u svom rešenju određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja.
U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije moguće da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva donese rešenje za uklanjanje bespravno izgrađenog objekta, po članu 167. zakona. Rešenje za uklanjanje ovakvog objekta donosi nadležna građevinska inspekcija.
Vlasnik bespravno izgrađenog objekta može ovaj objekat ukloniti i bez rešenja građevinskog inspektora, jer to i jeste njegova obaveza.
Investitor je ishodovao građevinsku dozvolu i prijavu radova i na osnovu istog otpočeo radove. Na izdatu građevinsku dozvolu je uložena žalba od strane suseda u zakonskom roku. Kako u ovoj situaciji da se po prijavi suseda ponaša građevinski inspektor, vezano za član 138 a Zakona o planiranju i izgradnji, kada se čl. 175. i 176. pomenutog Zakona definišu prava, dužnosti i ovlašćenja građevinskog inspektora – vezano za građevinsku dozvolu i potvrđenu prijavu radova, a ne pravosnažnu ili konačnu građevinsku dozvolu?
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 138 a definisano kada se može pristupiti građenju, tako što je propisano da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, a da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.
Članom 172. zakona je propisano da građevinska inspekcija vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i iako u odredbama zakona koje se odnose na postupanje građevinske inspekcije nije ponovljeno pravilo kada se može pristupiti građenju, tj. da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, a da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost, podrazumeva se da građevinski inspektor u svom radu primenjuje odredbe celog zakona i odredbe koje se odnose na rad i postupanje građevinske inspekcije sagledavaju se u kontekstu celog zakona, jer odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na građevinsku inspekciju, koja vrši nadzor nad primenom odredaba zakona, nisu izdvojene od ostatka zakona.
Članom 176. stav 1. tačka 10. je propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.
Smatramo da, u konkretnom slučaju, građevinski inspektor ima osnov da naloži obustavu daljeg izvođenja građevinskih radova na izgradnji objekta, ukoliko se ti radovi izvode na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli koje nije, bar konačno, a po pravilu pravnosnažno.
S druge strane, organ nadležan za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, kome je izjavljena žalba na rešenje, ima obavezu da preispita da li je žalba izjavljena od strane ovlašćenog lica, naročito imajući u vidu to da se rešenje o građevinskoj dozvoli izdaje na osnovu planskih dokumenata koji su usvojeni nakon stavljanja na javni uvid, o kome je sastavljen izveštaj, koji sadrži podatke o izvršenom javnom uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
U smislu člana 51a stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, da li glavni urbanista može da bude lice koje je licencirani arhitekta sa bilo kojom licencom predviđenoj za arhitekte ili arhitekta urbanista i da li oba moraju da imaju 10 godina radnog iskustva?
Član 51a stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje da Glavni urbanista može biti „licencirani arhitekta“ - lice sa licencom iz stručne oblasti „arhitektura “ (uslovi za ovu vrstu licence, pored odgovarajućeg visokog obrazovanja iz stručne oblasti „arhitektura“ su i: stručno iskustvo, reference i položen stručni ispit iz stručne oblasti „arhitektura“), kao i „licencirani arhitekta urbanista“ - lice sa licencom iz uže stručne oblasti „urbanizam“ i (uslovi za ovu vrstu licence, pored visokog obrazovanja iz stručne oblasti „arhitektura“, odnosno uže stručne oblasti „urbanizam“ su i: stručno iskustvo, reference i položen stručni ispit iz uže stručne oblasti „urbanizam“).
Kandidat za Glavnog urbanistu bilo da je „licencirani arhitekta“ ili „licencirani arhitekta urbanista“ treba da ima najmanje 10 godina radnog (stručnog) iskustva stečenog u stručnoj oblasti „arhitektura“, odnosno užoj stručnoj oblasti „urbanizam“.
Treba ozakoniti policijsku stanicu, međutim Republika Srbija je vlasnik parcele na kojoj je izgrađena policijska stanica, a MUP je držalac. Da li opština, odnosno služba za ozakonjenje može da donese rešenje o ozakonjenju ovog objekta pošto je zemljište u vlasništvu Republike Srbije? Ukoliko ne, da li policijska stanica treba da se obrati ministarstvu građevine kako bi ozakonila svoj objekat? Ako opština ima pravo da ozakoni ovaj objekat, da li se on ozakonjuje na ime Republike Srbije ili na ime MUP-a?
Naime, članom 12. stav 1. Zakona o ozakonjenju propisano je da:
Rešenje o ozakonjenju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, po sprovedenom postupku, kada utvrdi da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za korišćenje i druge uslove propisane ovim zakonom, dok je stavom 2. propisano da:
Nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju onih objekata za čiju izgradnju je prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćen da izdaje građevinsku dozvolu u redovnom postupku, odnosno drugi organ jedinice lokalne samouprave koji je statutom bio ovlašćen za izdavanje građevinske odnosno upotrebne dozvole u postupku legalizacije objekata.
Imajući u vidu ove odredbe zakona, kao i odredbe Zakona o planiranju i izgradnji gde je donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli povereno JLS (član 134. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji) za sve objekte osim za objekte koji su pobrojani u članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji, a u te objekte se po vrsti ne ubraja objekat koji je trenutno u državini MUP-a (objekat policijske stanice), te stim u vezi nadležni organ za poslove ozakonjenja JLS vrši te poslove kao poverenu nadležnost i u krajnjem, ukoliko su ispunjeni svi drugi uslovi donosi rešenje o ozakonjenju tog objekta.
Činjenica da je zemljište u vlasništvu Republike Srbije nije od uticaja za drugačije tumačenje.
U pogeldu predmeta ozakonnjenja, članom 10. stav 1. Zakona o ozakonjenju propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja.
Istim članom Zakona samo stavom 2. kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.
Saglasno navedenom članu Zakona odgovarajuće pravo jeste pravo svojine na objektu.
Međutim, u konkretnom slučaju pravo svojine na objektu ima RS, dok je MUP upisan kao držalac, tako da ozakonjenje treba sprovesti u korist Republike Srbije kao nosioca prava svojine.
Kasnije, Republika Srbija može tako ozakonjeni objekat da da na korišćenje Ministarstvu unutrašnjih poslova.