Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Poreskom obvezniku je poslato rešenje kojim se utvrđuje porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige na adresu prebivališta koje poreski obveznik nije primio. JLS je službenim putem od MUP-a dobio sledeće podatke: da poreski obveznik ima stalno mesto prebivališta u jednom selu u JLS , a da živi u drugoj Mesnoj zajednici. Na koju od ove dve adrese je ispravno poslati rešenje?
Zakonom o prebivalištu i boravištu građana (Sl.glasnik RS, broj 87/11), uređeno je između ostalog i prijavljivanje i odjavljivanje prebivališta, kao i nadležnost i način vođenja odgovarajućih evidencija, pri čemu je prebivalište mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio, a boravište je mesto u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta duže od 90 dana.
Dostavljanje poreskih akata uređeno je odredbama člana 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dostavljanje poreskog akta poreskom obvezniku - fizičkom licu vrši se na adresu njegovog prebivališta, odnosno boravišta u skladu sa članom 36. stav 6. ZPPPA.
Prebivalište i boravište, uređeno je članom 18. Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Uzimajući u obzir da je rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige dostavljano na aktuelnu adresu prebivališta poreskog obveznika, poreski akt će se smatrati dostavljenim ako je u svemu postupljeno prema odredbama o načinu dostavljanja poreskog akta (preporučenom ili običnom pošiljkom ili u elektronskom obliku preko jedinstvenog elektronskog sandučića u skladu sa članom 36. stav 3) i 4) i stav 14) ZPPPA.
Dostavljanje poreskih akata na adresu koja se prema članu 36. ZPPPA ne smatra dostavnom adresom podrazumeva da dostavljanje nije ni izvršeno, što može biti problem u daljem poreskom postupku. Shodno tome, poreski organ može, dakle bez dostavljanja zahteva MUP - u, da izvrši proveru prebivališta poreskog obveznika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Nad poreskim obveznikom je prošle godine pokrenut stečajni postupak, obveznik se dužio porezom na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige. Poreski obveznik je podneo poresku prijavu PPI – 1 za 2020. godinu i PPI - 1 za 2021.godinu, kao i tri izmenjene poreske prijave (pod datumima kada je imovina prodavana). PIB nije menjan u toku prelaska u stečaj. Trenutno postoji dug koji je delom iz prethodnog perioda, a delom iz perioda 2020. i 2021. godina. JLS iz prodaje treba da namiri svoja dugovanja. Prilikom prodaje nije sva imovina prodata, i uvidom u dokumentaciju, postoji još jedan objekat. Stečajni upravnik sada traži da se odvoje dugovanja do i od ulaska u stečaj po osnovu poreza kako bi izmirio samo taj deo duga. Obveznik nije prebačen u vanbilansnu evidenciju, jer su rađena zaduženja, dospeva još jedan kvartal u ovoj godini dana 15.11. Na koji način postupati sa navedenim poreskim obveznikom sto se knjiženja tiče?
Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa Zakonom o stečaju i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.
Članom 104. Zakona o stečaju propisane su obaveze stečajne mase , odnosno šta se sve može namirivati iz stečajne mase.
Prijavljivanje potraživanja uređeno je čl.111. Zakona o stečaju.
Zaključkom, stečajni sudija, usvaja konačnu listu potraživanja na osnovu liste potraživanja koju je sastavio stečajni upravnik u skladu sa članom 116. Zakona o stečaju. Dakle, zaključkom se utvrđuje visina potraživanja svakog poverioca i njegov isplatni red. Zaključak je obavezujući i za stečajnog dužnika i za poverioce.
JLS ima pravo namirenja prijavljenih potraživanja iz stečajne mase u iznosu koja su priznata u zaključku o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, prilikom deobe stečajne mase.
Obaveza podnošenja poreskih prijava za porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige je na stečajnom upravniku koji je otvaranjem stečajnog postupka preuzeo u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja u skladu sa članom 105. Zakona o stečaju. Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze u stečajnu masu u skladu sa članom 133. stav 11. Zakona o stečaju, a deoba stečajne mase ( namirenje poverilaca) se vrši u skladu sa postupkom koji je propisan Zakonom o stečaju.
Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se po pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi u skladu sa članom 143. Zakona o stečaju.
Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa u skladu sa članom 144. Zakona o stečaju.
Otvaranjem stečajnog postupka privredno društvo ne dobija novi PIB. Samo se u slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica dobija novi PIB stečajne mase jer se dalji postupak stečaja nastavlja na PIB stečajna masa. Podnošenjem prijave potraživanja dobija se podatak sa kojim danom i u kom iznosu je prijavljeno potraživanje, sa tim datum se štampa kartica iz poreskog računovodstva kao dokaz o visini prijavljenih potraživanja. Obaveze koje je JLS prijavila u prijavi potraživanja naplaćuju se u postupku stečaja, a obaveze koje su dospele nakon tog datuma naplaćuju se u postupku naplate prema ZPPPA (opomena, rešenje o prinudnoj naplati...). Na kartici u poreskom računovodstvu je proknjižena tačna obaveza po osnovu poreza na imovinu koji iznos je stečajni upravnik morao da izmiri nevezano za postupak stečaja. Iznos koji stečajni upravnik namiruje, a odnosi se na postupak stečaja je iznos iz rešenja o glavnoj odnosno završnoj deobi, a po zaključku o priznatim i osporenim potraživanjima i to se vidi kao uplata na analitičkoj kartici. Kada sve te uplate budu izvršene i proknjižene dobiće se tačno stanje na kartici u poreskom računovodstvu.
Stečajnom upravniku treba da se odvoje dugovanja sa instrukcijama za plaćanje kako bi se tačno izvršile uplate prijavljenih potraživanja iz stečajne mase. Nakon okončanja stečajnog postupka putem bankrotstva (rešenje o završnom ročištu koje donosi stečajni sudija) prenosi se u vanbilansno poresko računovodstvo iznos neplaćene poreske obaveze u skladu sa članom 23. i članom 163a ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li su indirektni korisnici budžeta jedinice lokalne samouprave (mesne zajednice, predškolska ustanova, turistička organizacija itd.) kao i škole, dom zdravlja u obavezi da podnesu prijavu za eko naknadu, ili se donosi rešenje sa oslobođenjem ili nisu u zakonskoj obavezi da podnose prijave?
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine plaćaju pravna lica i preduzetnici.
Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada su propisani kriterijumi za plaćanje naknade, za plaćanje nakade neophodno da pravno lice ili preduzetnik ispunjava sledeće uslove :
- da ima pretežnu šifru delatnosti registrovanu u APR ili delatnost od koje ostvaruju najviše prihoda;
- da se njegova pretežna delatnost nalazi pobrojana u Prilogu Uredbe;
- da pravno lice vodi poslovne knjige po Zakonu o računovodstvu i da se razvrstava u skladu sa ovim zakonom na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice;
- da ima prihod ostvaren u prethodnoj godini, jer je uslov iz zakona da naknada ne može biti veća od 0,4% tog prihoda.
Članom 4. Zakona o računovodstvu propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, stambene zgrade, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Takođe se odredbe ovog zakona ne odnose na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti. Da li su subjekti koji su navedeni obveznici naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, zavisi od toga da li ispunjavaju napred navedene kriterijume.
Uvidom u podatke poslovnog subjekata na internet stranici Agencije za privredne registre može se proveriti, da li vode poslovne knjige primenom Zakona o računovodstvu, da li se razvrstavaju prema Zakonu o računovodstvu provera se vrši u delu gde se nalaze finansijski izveštaji.
Pravna lica budžetski korisnici (indirektni korisnici budžeta - oznaka KJS 2, koji se isključivo finansiraju iz budžeta i nemaju račune kod banke), što znači da ne predaju završne račune u APR i ne razvrstavaju se, dakle nemaju sve elemente za plaćanje naknade, tako da nisu ni obveznici predmetne naknade i ne podnose prijavu.
Na sajtu Uprave za trezor se objavljuju spiskovi korisnika javnih sredstava, pri čemu treba voditi računa da se taj spisak sastoji iz dva dela : oni koji su uključeni u konsolidovani račun trezora i koji se finansiraju isključivo iz budžeta RS (ne razvrstavaju se po Zakonu o računovodstvu) i oni koji nisu uključeni u konsolidovani račun trezora (oznaka KJS 7), koji se finansiraju delom iz budžeta RS, a delom samostalno, pa se shodno tome razvrstavaju po Zakonu o računovodstvu. Šifre pretežnih delatnosti pobrojane su u Prilogu Uredbe.
Pogledaj/preuzmi:
Odgovor Ministarstva životne sredine (vidi odgovor pod tačkom 7).pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je kod javnog beležnika zaključio ugovor o kupoprodaji, zatim je podneo zahtev Odseku za lokalnu poresku administraciju sa molbom da komisija izađe na lice mesta i utvrdi činjenično stanje, sa navodima da su objekti koji su navedeni u ugovoru srušeni, ali nije izvršeno njihovo brisanje u Katastru nepokretnosti. LPA nije zadužila poreskog obveznika za navedene sporne objekte. Kako postupiti u konkretnom slučaju i odgovoriti na isti zahtev, ako se uzme činjenica da je oporezovana kuća, a sporni objekti nisu. Kada komisija izađe na lice mesta i utvrdi činjenično stanje, ako objekti stvarno ne postoje, da li se može na zahtev odgovoriti u formi obaveštenja? Poreski obveznik nije uplatio taksu na zahtev.
Odredbe člana 33b Zakona o porezima na imovinu, uređuju obaveze javnog beležnika po osnovu isprava koje je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, a odnose se na način podnošenja poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu. Na osnovu dobijenih podatka od javnog beležnika generiše se poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu za predmetnog poreskog obveznika. Iz konkretnog slučaja može se utvrditi da se poreski obveznik nije izjasnio kod javnog beležnika o činjenicama koje su od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, ali je nadležnom poreskom organu dostavio poseban dopis. U vezi sa tim, smatramo da se zahtev poreskog obveznika može smatrati njegovim izjašnjenjem da objekti ne postoje, u smislu dokaza od značaja za utvrđivanje poreske obaveze u skladu sa članom 33b stav 6. Zakona o porezima na imovinu.
Ukoliko poreski obveznik nije dostavio dokaze o tome da predmetni objekti ne postoje, saglasno članu 49. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na licu mesta poreski organ izvrši uviđaj, sačini zapisnik o izvršenom uviđaju, što će poslužiti kao dokaz u postupku utvrđivanja poreske obaveze, a što se može smatrati i da je odgovoreno na zahtev poreskog obveznika. Ako se utvrdi da objekti ne postoje, poreska prijava sačinjena prema podacima dobijenim od javnog beležnika dobiće status „odbijena“.
Ukoliko je Odlukom o lokalnim administrativnim taksama propisana obaveza plaćanja administrativne takse na zahteve, postupak naplate takse, vodi se prema odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, šalje se poreskom obvezniku prvo opomena, zatim rešenje o prinudnoj naplati ukoliko se na plati po opomeni.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je odobren reprogram sa grejs periodom od godinu dana po osnovu poreza na imovinu obveznika koji vodi poslovne knjige. Reprogram je uz dostavu avalirane menice iz banke odobren za iznos koji se nalazi u rešenju iz 2016. godinu, a koje je utvrđeno retroaktivno. Poreski obveznik je uložio žalbu na navedeno rešenje. Posle godinu dana drugostepeni organ poništava rešenje i vraća prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje. Da li se u konkretnoj situaciji reprogram poništava? Da li poreski obveznik ima pravo da ponovo podnese zahtev za reprogram za isti dug (biće povećan za kamatu do datuma zapisnika), novo rešenje biće doneto u što kraćem roku i biće zaduženi za isti iznos. Obaveze po reprogramu još uvek nisu dospele, nakon ukidanja reprograma po službenoj dužnosti zbog poništenja rešenja i nakon donošenja novog rešenja, da li poreski obveznik ima pravo na reprogram za isti dug? Poreski obveznik tekuće obaveze izmiruju redovno, tako da je dug koji je u reprogramu (ukoliko se ukine reprogram) samo po osnovu rešenja za 2016. godinu.
U konkretnom slučaju polazi se od toga da je rešenje o utvrđivanju obaveze za 2016. godinu u postupku po žalbi od strane drugostepenog organa poništeno i vraćeno na ponovni postupak i odlučivanje. Poništavanje konačnog rešenja uređeno je odredbama člana 152. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku. Postupanje po ovim članovima zakona je u nadležnosti drugostepenog ili nadzornog organa.
Poništavanjem rešenja poništavaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo i ono se onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
Važno je da prvostepeni organ u ponovnom postupku donese novo rešenje u svemu po nalozima iz rešenja drugostepenog organa. U tom slučaju drugostepeni organ je dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kojem pogledu treba da dopuni postupak, a prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po drugostepenom rešenju i da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja donese novo rešenje, u skladu sa članom 152. ZPPPA.
S obzirom da je rešenje kojim je prvobitno utvrđena obaveza za 2016. godinu poništeno i vraćeno na ponovni postupak i odlučivanje, čime su poništene i sve pravne posledice koje je to rešenje proizvelo, poništava se i rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza koje se odnosi na tu obavezu. U poreskom računovodstvu se storniraju sve utvrđene obaveze koje su poništene drugostepenim rešenjem, kao i knjiženja po rešenju o odlaganju dugovanog poreza.
Nakon donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze u ponovnom postupku za 2016. godinu, poreski obveznik ima pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza iz razloga što su poništavanjem prvobitnog rešenja o utvrđivanju obaveze poništene i sve pravne posledice koje je to rešenje proizvelo.
Avalirana menica od strane poslovne banke data kao sredstvo obezbeđenja uz sačinjavanje zapisnika vraća se poreskom obvezniku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupa poreski organ u slučaju kada se poreski obveznik pozove na zastarelost, a uvidom u analitičke kartice se utvrdi da postoje uslovi za otpis duga po službenoj dužnosti (apsolutna zastarelost)? Da li može da se objavi primer rešenja za otpis duga zbog nastupanja relativne zastarelosti?
Kada se u poreskom postupku rešava o zastarelosti, ne vrši se „otpis duga“, već se saglasno odredbama člana 23. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji utvrđuje prestanak poreske obaveze po osnovu zastarelosti i vrši prenos zastarelih obaveza u vanbilansno poresko računovodstvo, prema članu 163a ZPPPA.
Odredbama člana 114ž Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji je u primeni od 27.03.2009. godine definisana je apsolutna zastarelost. Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena pretplata. Poreska uprava, po isteku roka od 10 godina, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.
Dakle, o apsolutnoj zastarelosti LPA vodi računa po službenoj dužnosti i donosi rešenje o prestanku poreske obaveze vodeći računa o izvršenim uplatama poreskih obveznika kojima se prema ZPPPA namiruju najstarije poreske obaveze koje utiču na rok početka apsolutne zastarelosti. Radnje i postupci poreskog organa koje se dešavaju u periodu za koji se utvrđuje apsolutna zastarelost nisu od uticaja na period zastarelosti.
Poreski obveznik ima pravo da se pozove na zastarelost u svakoj fazi poreskog postupka, pri čemu nadležni poreski organ rešava po zahtevu obveznika uzimajući u obzir sve činjenice i donosi rešenje o tome.
Prema odredbama člana 114d ZPPPA zastarelost se prekida svakom radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno radnjom poreskog obveznika preduzetom u cilju ostvarivanja prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja i povraćaja sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.
Shodno navedenom, smatramo da je potrebno prvo utvrditi, po službenoj dužnosti, rešenjem prestanak poreske obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti i prenos obaveza u vanbilansno poresko računovodstvo, pa u skladu s tim rešavati i po zahtevu poreskog obveznika.
Pogledaj/preuzmi:
Primer rešenja o prestanku poreske obaveze po osnovu zastarelosti.docxi, a po zahtevu poreskog obveznika i prenosu zastarelih obaveza u vanbilansno poresko računovodstvo
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti u slučaju kada je poreski obveznik podneo žalbu na rešenje, ali nije platio taksu na žalbu? Da li može da se objavi model opomene?
Za neplaćenu taksu na izjavljenu žalbu, poreskom obvezniku se dostavlja opomena i postupak naplate se vodi prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali poreski organ treba da postupa i po žalbi.
Pogledaj/preuzmi:
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti kada je žalba neblagovremena, koja se odbacuje zaključkom, a iz priloženih dokaza u konkretnom slučaju uočava se da je poreski obveznik oštećen, odnosno da mu je utvrđen porez za pogrešnu vrstu nepokretnosti (umesto za garažu, porez je utvrđen za kuću za stanovanje)?
Postupanje prvostepenog organa po žalbi uređeno je odredbama člana 144. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i odredbama člana 162-165. Zakona o opštem upravnom postupku propisan je rad prvostepenog organa po žalbi.
Dužnost prvostepenog organa u vezi sa žalbom koju je stranka izjavila je pre svega da ispita da li je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica. Prvostepeni organ je dužan da zaključkom odbaci nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu. Protiv zaključka o odbacivanju žalbe stranka ima pravo posebne žalbe u kojoj treba da se ograniči na pobijanje nedopuštenosti, neblagovremenosti, u roku od osam dana.
S obzirom da se u konkretnoj situaciji navodi da su žalbeni razlozi osnovani, odnosno da je u pitanju greška poreskog organa kod utvrđivanja godišnjeg poreza na imovinu, bez obzira na neblagovremenost žalbe greška se mora ispraviti.
Postupak je sledeći:
- Po žalbi se rešava u prvom stepenu, na način da se zaključkom žalba odbacuje kao neblagovremena.
- Zbog ispravljanja greške kod utvrđivanja godišnjeg poreza donosi se novo ispravno rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu kojim se u stavu 2. menja već doneto rešenje.
Pogledaj/preuzmi:
Primer zaključka_neblagovremena žalba.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se donosi rešenje kojim se prenose obaveze iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo, gde će se voditi kao neplaćene poreske obaveze koje su prestale, a usled brisanja poreskog obveznika iz APR -a, likvidacije ili stečaja, da li je potrebno rešenje slati poreskom obvezniku? Rešenja o prenosu poreskih obaveza potpisuje načelnik odeljenja ili načelnik uprave?
Članom 163a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze poreskih obveznika koji su saglasno drugim propisima brisani iz propisanog registra, osim ako je za ispunjenje tih obaveza odgovorno drugo lice. U vezi sa tim, smatramo da bi najtačnije bilo da se prenos u vanbilansnu evidenciju vrši pod 01.01. tekuće godine. Saldo na dan 01.01. tekuće godine se svodi na nulu, bez obzira na datum brisanja.
Ukoliko su se poreskom obvezniku koji je brisan iz propisanog registra/ APR nakon brisanja utvrđivale obaveze, potrebno je da se donese rešenje o poništavanju rešenja o neosnovano utvrđenim obavezama i storniranju neosnovano utvrđene poreske obaveze i kamate za svaku godinu za period od brisanja do 31.12. godine koja prethodi tekućoj godini u kojoj se vrši knjiženje i prenos u vanbilansnu evidenciju obaveza na dan brisanja poreskog obveznika iz registra. Dakle, u vanbilansno poresko računovodstvo ne prenose se obaveze koje su neosnovano utvrđene.
S obzirom da ne postoji mogućnost uručenja donetog rešenja poreskom obvezniku jer je brisan iz registra, a kako bi isto moglo biti proknjiženo, smatramo da bi u aplikaciji trebalo uneti datum uručenja koji je isti kao i datum donošenja rešenja.
Predmetna rešenja se donose u poreskom postupku u skladu sa ZPPPA i odnose se na administriranje izvornih javnih prihoda, shodno tome smatramo da bi trebalo da ih potpisuje ovlašćeno lice koje inače potpisuje poreska upravna akta LPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji način Uprava za trezor vrši povraćaj pogrešno uplaćenih sredstava sa računa poreskog organa, i u skladu sa kojim zakonskim odredbama?
Pravilnik o načinu i postupku obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora („Službeni glasnik RS“, broj 96/2017 …152/2020) propisuje način i postupak ispravljanja grešaka povraćajem ili preknjižavanjem više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda u platnom prometu.
Kada se rešava po zahtevu za povraćaj/preknjižavanje, kada je prilikom uplate javnih prihoda došlo do greške u platnom prometu, tako da je pružalac platnih usluga pogrešno izvršio transfer odobrenja, odnosno ako je pri obradi podataka upisanih u nalogu kojim je izvršena uplata javnih prihoda, pružalac platnih usluga uneo pogrešan uplatni račun javnih prihoda, opštinu, odnosno teritoriju ili PIB, poreski obveznik se obraća pružaocu platnih usluga. Pružalac platnih usluga podnosi zahtev za preknjižavanje javnih prihoda, po kojem nadležna unutrašnja jedinica Uprave za trezor postupa na način propisan Pravilnikom o načinu i postupku obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora. Po prijemu reklamacije, unutrašnja jedinica Uprave za trezor odmah, a najkasnije sutradan, vrši preknjižavanje, ispostavljanjem internog naloga za prenos sredstava.
Za ove greške, pružalac platnih usluga kod koga je greška nastala, zahtev za povraćaj ili preknjižavanje tih uplata podnosi unutrašnjoj jedinici Uprave za trezor, po principu teritorijalne nadležnosti Uprave za trezor.
Prema navedenom, imajući u vidu zakonske odredbe, kao i da se računi za uplatu javnih prihoda vode prema Planu računa za uplatu javnih prihoda, u okviru konsolidovanog računa trezora, smatramo da je Uprava za trezor, nakon konstatovanja da je nastala greška u platnom prometu, bez ikakvog upućivanja zahteva za povraćaj, trebalo da izvrši povraćaj i ispravi sopstvenu grešku.
Ukoliko lokalna poreska administracija utvrdi da nije nadležna za rešavanje po zahtevu za povraćaj/preknjižavanje, postupa u skladu sa članom 62. Zakona o opštem upravnom postupku i zahtev odbacuje rešenjem zbog nenadležnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U koju grupu nepokretnosti je potrebno svrstati ribnjak za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu (vodi se u katastru kao zemljište pod zgradom i drugim objektima - ribnjak), a koji je kupilo fizičko lice? Da li je za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu bitna činjenica da li je on u funkciji ili ne ? Ako nije u funkciji, da li se oporezuje kao poljoprivredno zemljište? Ukoliko je u funkciji - da li se evidentira kao garaže i pomoćni objekat uz poresko oslobođenje da je objekat koji je namenjen i koristi se za poljoprivrednu proizvodnju? Šta se u tom slučaju radi sa poreskom osnovicom koja je veoma nerealna i da li se umanjuje za amortizaciju?
Odredbama člana 12. Zakona o porezima na imovinu koje uređuju poreska oslobođenja stavom 1. tačka 7a, propisano je da se porez na imovinu ne plaća na: „ vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar katastra vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake)“ .
U skladu sa članom 18. tačka 4 . Zakona o vodama, vodni objekti za korišćenje voda su objekti:
1) za snabdevanje vodom za piće i sanitarno -higijenske potrebe - vodozahvati (bunari, kaptaže, zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulacijama), postrojenja za pripremu vode za piće, magistralni cevovodi i rezervoari sa uređajima koji im pripadaju;
2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala, jezera, podzemnih voda i brane sa akumulacijama, glavni kanali i sekundarna mreža i objekti i uređaji koji im pripadaju;
3) za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene - brane sa akumulacijama, dovodni i odvodni kanali i uređaji koji im pripadaju;
4) za uzgoj riba - ribnjaci;
5) za plovidbu - objekti kojima se obezbeđuje sigurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje i brodske prevodnice na njima.
Prema članu 2. stav 1. tačka 24a Zakona o planiranju i izgradnji, ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.) i ribnjaci.
Shodno tome, ekonomski objekat - ribnjak, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, razvrstava se u grupu nepokretnosti iz člana 6a stav 1. tačka 8 podtačka (2) - pomoćni objekti - ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.
Napominjemo, da se za poljoprivredne objekte fizičkih lica od 2021. godine ostvaruje pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav. 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, bez dodatnih uslova da je lice i obveznik poreza na dohodak građana. Potrebno je samo da je objekat zaista i namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa članom 12b Zakona o porezima na imovinu. Takođe, izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koji je stupio na snagu 1. januara 2021. godine nije brisan uslov za poresko oslobođenje, a to je da ti objekti nisu trajno dati drugom licu radi ostvarivanja prihoda.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na teritoriji JLS posluje pravno lice koje se bavi prometom nafte i naftnih derivata (benzinska pumpa), a registrovano je u APR pod šifrom delatnosti - Proizvodnja obuće - C1520. Da bi se utvrdila naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, koja delatnost se uzima pretežna za potrebe utvrđivanja, da li je to delatnost koju on faktički obavlja ili koja je registrovana u APR – u?
U skladu sa članom 4. Zakona o privrednim društvima, društvo ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa Zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom.
Prema Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, pod pretežnom delatnošću smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre, kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Prema mišljenju Ministarstva zaštite životne sredine, kao prioritetna, odnosno opredeljujuća, uzima se delatnost od koje obveznik ostvaruje najviše prihoda, ako se ona razlikuje od pretežne registrovane delatnosti, bez obzira da li ima veći ili manji negativan uticaj na životnu sredinu.
Obveznik mora sam u poreskoj prijavi da opredeli delatnost od koje ostvaruje najviše prihoda.
Pogledaj/preuzmi:
Mišljenje Ministarstva životne sredine.pdf (odgovor pod brojem 1)
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.