Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li se fiskulturne sale osnovnih škola vode na kontu 011131 - objekti za potrebe obrazovanja ili na kontu 011193 - sportski i rekreacioni objekti? Takođe, da li se domovi kulture vode na kontu 011194- ustanove kulture ili na 011125 - ostale poslovne zgrade?
U skladu sa članom 10. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem („Sl. glasnik RS“, br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 i 130/2021) sintetički konto 011100 - Zgrade i građevinski objekti (u okviru Klase 000000 - Nefinansijska imovina) obuhvata zgrade i građevinske objekte koje korisnici sredstava, u obavljanju svoje delatnosti, koriste i kojima upravljaju. U okviru ovog sintetičkog konta sadržana su analitička konta na kojima se knjiže stambene zgrade i stanovi, poslovne zgrade, poslovni prostor i drugi objekti, saobraćajni objekti, vodovodna infrastruktura i ostali objekti.
Na osnovu napred navedenog mišljenja smo da pri određivanju konta odnosno ekonomske klasifikacije, fiskulturne sale škola se vode na kontu 011131-objekti za potrebe obrazovanja, obzirom da škole koriste fiskulturne sale za potrebe obavljanja svoje delatnosti, odnosno za potrebe fizičkog obrazovanja i vaspitanja.
Domovi kulture u selima, odnosno u mesnim zajednicama u seoskom području, vode se na kontu 011194 - ustanove kulture, obzirom da predstavljaju objekte koji se koriste za realizovanje zajedničkih potreba i interesa lokalnog stanovništva u oblasti kulture.
Da li poreski obveznik - preduzetnik kome je uručena opomena sa stanjem duga na dan 19.05.2022. godine na računu komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru ima pravo za otpis kamate na osnovu zastarelosti, pošto se kamata se odnosi na dug iz 2012. godine?
Zastarelost, kao oblik prestanka poreske obaveze, propisana je čl.114. - 114z Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U skladu sa važećim odredbama člana 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pravo nadležnog poreskog organa (lokalne poreske administracije) na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godine od dana kada je zastarelost počela da teče.
Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje, što je propisano članom 114. stav 3. istog zakona.
Prekid roka zastarelosti uređen je odredbama člana 114d. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Navedenim članom propisano je da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno radnjom poreskog obveznika preduzetom u cilju ostvarivanja prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja i povraćaj sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.
Poreski organ ne vodi računa o relativnoj zastarelosti po službenoj dužnosti, već isključivo ako se obveznik na nju pozove.
Odredbama člana 114ž Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji definisana je apsolutna zastarelost. Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata. Poreska uprava, po isteku roka od 10 godina, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.
Pri tom nije potrebno da se poreski obveznik u pisanoj formi pozove na apsolutnu zastarelost, već to poreski organ treba da izvrši po službenoj dužnosti.
Članom 114z Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje se zastoj zastarelosti prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja.
Zastarelost prava Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče:
- za vreme od pokretanja upravnog spora do pravosnažne sudske odluke,
- za vreme kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne može otpočeti, odnosno da se započeti poreski postupak prekida.
- za vreme kada je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ZPPPA, plaćanje dugovanog poreza odloženo.
Vreme trajanja zastoja zastarelosti iz stava 1. ovog člana ne računa se u apsolutni rok za zastarelost.
Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, na osnovu koga su jedinice lokalne samouprave donele svoje odluke o uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga za izvorne javne prihode, uređen je prekid zastarelosti i produženje roka apsolutne zastarelosti. Članom 12. ovog zakona propisano je da se u periodu od 01. novembra 2012. godine do kraja perioda mirovanja glavnog poreskog duga, prekida zastarelost prava na naplatu poreskog duga, a period za koji je utvrđeno mirovanje poreskog duga ne uračunava se u rok za zastarelosti o čemu se mora voditi računa kada se odlučuje o podnetim zahtevima obveznika za zastarelost za naplatu. Za period mirovanja glavnog poreskog duga produžava se i rok apsolutne zastarelosti tog duga. Prema navedenom, o apsolutnoj zastarelosti LPA vodi računa po službenoj dužnosti i donosi rešenje o prestanku poreske obaveze i prenosu u vanbilansno poresko računovodstvo, vodeći računa o izvršenim uplatama poreskih obveznika kojima se prema ZPPPA namiruju poreske obaveze prema propisanom redosledu namirenja, kao i o zastoju zastarelosti koji produžava rok apsolutne zastarelosti.
Za odlučivanje o petogodišnjoj (relativnoj), zastarelosti poreski obveznik mora da podnese zahtev u pisanoj formi u kome ističe zahtev za zastarelost na naplatu poreza I sporednih poreskih davanja. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije ostavio mogućnost izbora na koja dugovanja i koje poreske obaveze će se odnositi pojedinačna uplata poreskog obveznika, već je jasno i precizno definisao redosled namirenja poreskih obaveza prilikom uplate (član 70.).
Odredbama člana 163a ZPPPA, u vanbilansno poresko računovodstvo prenose se i neplaćene poreske obveze za koje je nastupila zastarelost u skladu sa ZPPPA, što znači da se to odnosi i na apsolutnu i na relativnu zastarelost.
U konkretnom slučaju, polazi se od toga da nije bilo uslovnog otpisa kamate i mirovanja duga kao i zastoja zastarelosti po nekom od propisanih osnova (jer nije navedeno u pitanju). Prema navedenom, za obaveze iz 2009. godine sa pripadajućom kamatom, apsolutna zastarelost nastupila je 01.01.2020. godine, a za obaveze iz 2010. godine sa pripadajućom kamatom, apsolutna zastarelost je nastupila 01.01.2021. godine (pre izvršene uplate u 2021. godini). O tome je, shodno zakonu, lokalna poreska administracija trebalo da utvrdi prestanak obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti po službenoj dužnosti sa navedenim datumima (01.01.2020. i 01.01.2021. godine). Uzimajući u obzir propisani redosled namirenja, uplatom u 2021. godini naplaćena je glavnica iz 2011, 2012. i deo glavnice 2021. godine.
Za kamatu obračunatu na dug iz 2011. godine (koja nije naplaćena uplatom izvršenom u 2021. godini), apsolutna zastarelost je nastupila 01.01.2022. godine. O tome je takođe lokalna poreska administracija trebalo da utvrdi apsolutnu zastarelost po službenoj dužnosti. Za kamatu na dug iz 2012. godine (koja nije naplaćena uplatom izvršenom u 2021. godini) nije nastupila apsolutna zastarelost (nastupila bi 01.01.2023. godine). Međutim, pošto je obveznik podneo zahtev za zastarelost 2022. godine, pre nego što je naplaćena kamata koja se odnosi na obavezu iz 2012. godine (opomena iz 2022. godine se ne može smatrati prekidom zastarelosti koji produžava rok za relativnu zastarelost za dug iz 2012. godine, jer nije izdata u roku od 5 godina), za tu kamatu je nastupila relativna zastarelost. Opomena iz 2022. godine prekida zastarelost obaveza nastalih od 1.1.2017. godine. Znači, uplata iz 2021. godine namiruje glavnicu iz 2011, 2012. i deo glavnice iz 2021. godine. Nakon knjiženja prestanka obaveze i prenosa u vanbilansnu evidenciju po osnovu zastarelosti (glavnica iz 2009. i 2010. godine i kamata na obaveze iz 2009, 2010, 2011. (apsolutna zastarelost) i kamata na obavezu iz 2012. godine (relativna zastarelost), obvezniku na upitu stanja ostaje deo nenaplaćene glavnice iz 2021. godine sa pripadajućom kamatom na tu glavnicu.
Da li postoji sukob interesa u otvorenom postupku javne nabavke radova, Opštinska uprava je Naručilac, a najpovoljniji ponuđač je član opštinskog veća koji je i zakonski zastupnik privrednog subjekta?
Članom 50. Zakona o javnim nabavkama je uređen sukob interesa, pa je predviđeno da je „naručilac dužan da preduzme sve mere u cilju utvrđivanja, sprečavanja i otklanjanja sukoba interesa u vezi sa postupkom javne nabavke, da bi se izbeglo narušavanje načela obezbeđenja konkurencije i jednakosti privrednih subjekata.
Stavom 2. istog člana je propisano da sukob interesa između naručioca i privrednog subjekta obuhvata situacije u kojima predstavnici naručioca koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku.
Sukob interesa u smislu stava 2. ovog člana naročito uključuje sledeće slučajeve:
- ako predstavnik naručioca učestvuje u upravljanju privrednog subjekta ili
- ako predstavnik naručioca ima više od 1% udela, odnosno akcija privrednog subjekta.
Predstavnikom naručioca u smislu stava 2. ovog člana naročito se smatra:
- rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca;
- član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke.
Privrednim subjektom u smislu stava 2. ovog člana smatra se ponuđač, član grupe ponuđača i podizvođač.
St. 2. i 3. ovog člana primenjuju se i na povezana lica predstavnika naručioca iz stava 4. ovog člana, i to lica koja su u: krvnom srodstvu u pravoj liniji; pobočnom srodstvu zaključno sa trećim stepenom srodstva; tazbinskom srodstvu zaključno s drugim stepenom srodstva; odnosu usvojitelja i usvojenika; braku, bez obzira da li je brak prestao ili nije; vanbračnoj zajednici; odnosu staratelja i štićenika.
Predstavnik naručioca iz stava 4. ovog člana dužan je da se izuzme iz postupka javne nabavke ukoliko u bilo kojoj fazi tog postupka dođe do saznanja o postojanju sukoba interesa.
Nakon otvaranja ponuda ili prijava, predstavnik naručioca iz stava 4. tačka 2) ovog člana potpisuje izjavu o postojanju ili nepostojanju sukoba interesa.“
Dakle, sukob interesa postoji kada predstavnici naručioca (rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca, član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke i njihova povezana lica, i to lica koja su u: krvnom srodstvu u pravoj liniji; pobočnom srodstvu zaključno sa trećim stepenom srodstva; tazbinskom srodstvu zaključno s drugim stepenom srodstva; odnosu usvojitelja i usvojenika; braku, bez obzira da li je brak prestao ili nije; vanbračnoj zajednici; odnosu staratelja i štićenika) koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku, a to naročito uključuje situacije ako predstavnik naručioca učestvuje u upravljanju privrednog subjekta ili ima više od 1% udela, odnosno akcija privrednog subjekta.
Iz navedenog opisa sukoba interesa proizilazi da je Opštinska uprava Naručilac, a najpovoljniji ponuđač je član opštinskog veća koji je i zakonski zastupnik privrednog subjekta, dakle, učestvuje u upravljanju privrednog subjekta.
Takođe, treba utvrditi da li je taj član opštinskog veća uključen u sprovođenje tog postupka ili može da utiče na ishod tog postupka, jer ako je potpisivao bilo koje dokumente iz predmetnog postupka, ili u bilo kojoj fazi na bilo koji način bio uključen u predmetni postupak, a svakako po svojoj poziciji može da se smatra da može da utiče na ishod postupka, onda ne može da se izbegne sukob.
Na koji način se knjigovodstveno evidentira projektna dokumentacija koja je defakto gotova, a objekat na koji se odnosi nije završen ili nije ni započet?
Projektna dokumentacija, stručna ocena i komentari, odnosno nadzor za određenu investiciju, vezuje se za istu odnosno uvećava joj vrednost. Tokom godine projektna dokumentacija i sve što je plaćeno sa ekonomske klasifikacije 511400-Projektno planiranje, knjiži se na subanalitičkom kontu 016171- Ostala nematerijalna imovina.
Kada se završi investicija na koju se projektna dokumentacija odnosi, prebacuje se iz pripreme u upotrebu i uvećava joj se vrednost za vrednost projektne dokumentacije, stručnog nadzora i dr. ( u pomoćnoj knjizi osnovnih sredstava kada se unese taj objekat u napomene navedite da je vrednost uvećana za projektnu dokumentaciju, stručne ocene i komentare i sl.). Istovremeno se vrši storniranje ostale nematerijalne imovine. Tek tada i počinje obračun amortizacije te nekretnine po stopi koja je propisana Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije („Sl. list SRJ“, br. 17/97 i 24/2000) za tu nekretninu.
Ako na kraju godine objekat nije završen i ostaje u pripremi, projektna dokumentacija može se vezati i za objekat u pripremi i uvećati mu vrednost, ali se amortizacija ne obračunava sve dok se objekat ne stavi u upotrebu i isto se isknjižava iz sa konta 016171-Ostala nematerijalna imovina.
U slučaju da nije ni započeta izgradnja objekta za koji je urađena projektna dokumentacija ona ostaje na kontu 016171-Ostala nematerijalna imovina, sve dok se objekat ne završi i ne obračunava se amortizacija.
Sproveden je postupak javne nabavke za uslugu hlorisanja vode za piće u rezervoarima, doneta je odluka o dodeli ugovora i ugovor je poslat ponuđaču na potpisivanje, međutim, poniđač je odustao od potpisivanja ugovora. Kako je u postupku pristigla samo jedna ponuda, kako postupiti u navedenoj situaciji, tj. koji je pravni osnov za obustavu postupka koji se odnosi na ovu situaciju?
U konkretnoj situaciji, mora se primeniti odredba člana 94. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama, naravno, jedino ukoliko je konkursnom dokumentacijom predviđeno dostavljanje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude.
Ukoliko je zahtevano dostavljanje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude, isto se aktivira ukoliko ponuđač neosnovano odbije da zaključi ugovor.
Takođe, navedeno postupanje ponuđača predstavlja prekršaj ponuđača iz člana 237. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama (kao posledica postupanja suprotno odredbi člana 152. Zakona), u kome je propisano da će se kazniti ponuđač novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara (odnosno 30.000 do 80.000 dinara za odgovorno lice) ako po pozivu naručioca ne zaključi ugovor o javnoj nabavci, osim ukoliko postoje razlozi na koje ponuđač nije mogao da utiče niti je mogao da ih predvidi, spreči, otkloni ili izbegne, a zbog kojih zaključenje ili izvršenje ugovora u skladu sa uslovima iz dokumentacije o nabavci i izabrane ponude nije moguće.
Za navedeni prekršaj izriče se zaštitna mera zabrane učestvovanja u postupcima javnih nabavki, kojom se tom ponuđaču zabranjuje da učestvuje u postupcima javnih nabavki u periodu koji ne može biti duži od dve godine. O navedenoj zaštitnoj meri odlučuje sud, u skladu sa Zakonom o prekršajima. Sud je dužan da u roku od tri dana od pravnosnažnosti presude o tome obavesti Kancelariju za javne nabavke (obaveštenje sadrži puno ime i registarski broj ponuđača, kao i datum do koga je taj subjekt isključen iz postupaka javnih nabavki), a podatke o tome Kancelarija za javne nabavke objavljuje na svojoj internet stranici.
Dakle, potrebno je obratiti se ovlašćenom podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka – Kancelariji za javne nabavke, u smislu člana 179. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama.
Takođe, imajući u vidu da je prema odredbi člana 236. stav 1. tačka 16) ZJN, prekršaj naručioca ukoliko Kancelariji za javne nabavke ne dostavi podatke o zaključenom ugovoru u smislu člana 181. ZJN, kao i obaveza da se u roku od 30 dana od zaključenja ugovora pošalje na objavljivanje obaveštenje o dodeli, potrebno je obratiti se Kancelariji za javne nabavke i objasniti zbog kojih okolnosti nije moguće da se objavi obaveštenje o zaključenom ugovoru na Portalu javnih nabavki, te da se na taj način okonča ovaj postupak i na samom Portalu, po smernicama Kancelarije za javne nabavke.
Svakako je preporuka da se u vidu službene beleške konstatuju nastale okolnosti, uz dokumentovanje istih (odustanak od zaključenja ugovora, obraćanje Kancelariji inicijativom da se pokrene prekršajni postupak, aktiviranje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude), da ta službena beleška postane sastavni deo dokumentacije o nabavci, da služi u svrhu potencijalne revizije sprovedene procedure i objašnjenja postupanja, u skladu sa zakonskim mogućnostima.
Jedino na opisani način može se okončati sprovedena procedura, jer ne postoji zakonski osnov za obustavu postupka (postupka u ovoj fazi više nema, on je okončan donošenjem odluke o dodeli ugovora koja je postala konačna), ali ni uslova za raskid ugovora (jer ugovor nije zaključen).
Da li je moguće da se postojeća sredstva (sredstva Ministratva i tekuće rezerve) koja su raspoređena po različitim ekonomskim klasifikacijama vrate u tekuću budžetsku rezervu, a zatim da se iz tekuće budžetske rezerve aproprijacijom vrate na jednu ekonomsku klasifikaciju i poziciju i to na primer 5122 – elektronska oprema?
Prilikom planiranja sredstava u Odluci o budžetu opštine, neophodno je poštovati sve budžetske klasifikacije tako da ona budu raspoređena u skladu sa namenom, prema Pravilniku o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.
Sa stanovišta javnih nabavki jedino je relevantno da li sva oprema koju bi nabavljali predstavlja celinu – odnosno tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu, prema odredbi člana 29. stav 3.n Zakona o javnim nabavkama.
Pozicije sa kojih se vrši plaćanje sa stanovišta pokretanja postupka javne nabavke i uopšte određivanja predmeta javne nabavke nisu od uticaja, a pogotovo nisu od uticaja na podelu predmeta javne nabavke na partije.
Dakle, prema Zakonu o javnim nabavkama, ukoliko hardver, softver, mrežna komponenta, audio i video oprema zaista predstavljaju tehničku, tehnološku, funkcionalnu celinu, odnosno ako je svaki od navedenih delova opreme tehnički i funkcionalno uslovljen drugim delom opreme, tada nema prepreka da se pokrene i sprovede postupak javne nabavke sa jedinstvenim predmetom, bez podele na partije.
Međutim, skrećemo pažnju na „uslovljenost“ hardvera, audio i video opreme sa jedne strane i softvera i mrežne komponente sa druge strane – proceniti da li zaista potencijalno ponuđeni hardver jednog dobavljača može da ne podrži ponuđeni softver drugog dobavljača, u kontekstu celovitosti predmeta. Kako bi se izbegla ova situacija, mora se opisati detaljno specifikacija za hardver, audio i video opremu kao i funkcionalnost softvera koji taj hardver i oprema mora da podrži, te da se na taj način izbegne potencijalni problem u slučaju da se ipak odluči na podelu na partije.
Budući da su, u konkretnom slučaju, za raspoloživa sredstva sprovedene zakonske procedure i da je Odeljenje za budžet i finansije rasporedilo sredstva na 8 različitih ekonomskih klasifikacija – ako su to budžetske klasifikacije ispravno ciljane u smislu namene sredstava i dovoljna za planiranu nabavku – na osnovu navedenog proizilazi da nema potrebe da se u cilju sprovođenja predmetne javne nabavke vrši izmenu finansijskog plana.
Da li lokalna poreska administracija može vršiti procenu tržišne vrednosti nepokretnosti na osnovu Odluka o utvrđenim prosečnim cenama odgovarajućih nepokretnosti?
U skladu sa članom 29. stav 1. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018 i 153/2020) u kojem su definisani tržišni uslovi pribavljanja i otuđenja nepokretnosti, nepokretne stvari pribavljaju se u javnu svojinu i otuđuju iz javne svojine polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti, koju je procenio poreski ili drugi nadležni organ ili licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pismenih ponuda, ako zakonom nije drugačije određeno. Ovako utvrđena tržišna vrednost važi dve godine.
Procenu vrednosti nepokretnosti vrši ovlašćeni /licencirani procenitelj u skladu sa Zakonom o proceniteljima vrednosti nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 108/16). U vezi sa tim procenu tržišne vrednosti koja se pribavlja u javnu svojinu ili se otuđuje iz iste, pored nadležnog organa Poreske uprave može vršiti i licencirani procenitelj.
Prema mišljenju Ministarstva finansija i privrede broj 46-00-130/2013-05 od 20.02.2013. godine koji organ, osim Poreske uprave je nadležan da vrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti u smislu člana 29. stav 1. Zakona o javnoj svojini smatra se nadležni organ jedinice lokalne samouprave koji utvrđuje visinu poreza na imovinu. Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti koja se pribavlja ili otuđuje iz javne svojine utvrđuje nadležni organ JLS koji utvrđuje visinu poreza na imovinu (LPA), a samo izuzetno ako takav organ na nivou JLS nije formiran - to čini Poreska uprava.
U skladu sa članom 6. Zakona o porezima na imovinu vrednost nepokretnosti iz člana 5. ovog zakona utvrđuje se primenom sledećih elemenata: korisna površina; prosečna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost. Prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave, utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu uz naknadu odgovarajućih nepokretnosti po zonama, u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine. Tekućom godinom, u smislu ovog zakona smatra se kalendarska godina koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu.
Shodno navedenom, nadležni organ JLS – lokalna poreska administracija može vršiti procenu tržišne vrednosti nepokretnosti na osnovu utvrđenih prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti kao i na osnovu procene ovlašćenih/licenciranih procenitelja, a što preporučujemo u specifičnim slučajevima, zatim ukoliko se radi o nepokretnostima koje su veće vrednost, gde se pored tržišne cene po m2 gledaju i drugi parametri (ekonomska isplativost, vrsta, lokacija).
Međutim, ističemo da u postupcima eksproprijacije nepokretnosti procenu vrednosti eksproprisanog zemljišta u skladu sa članom 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza za prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (Poreska uprava).
U svim drugim postupcima pribavljanja ili otuđenja primenjuje se odredba člana 29. Zakona o javnoj svojini, tako da u zavisnosti o kakvom pribavljanju se radi, treba primeniti odgovarajuću odredbu jednog ili drugog Zakona.
Pogledaj/preuzmi:
Mišljenje Ministarstva finansija i privrede, br. 46-00-130/2013-05 od 20.02.2013.pdf
Da li firma koja je izradila projektnu dokumentaciju može da se javi kao ponuđač u javnoj nabavci radova, a koja je raspisana na osnovu izrađene projektne dokumentacije?
Članom 90. Zakona o javnim nabavkama propisano je sledeće:
„Ako je ponuđač, kandidat ili sa njim povezano lice u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih subjekata i zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica na bilo koji način bio uključen u pripremu postupka nabavke, naručilac preduzima odgovarajuće mere da bi obezbedio da učešće tog ponuđača ili kandidata ne narušava konkurenciju.
Mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju dostavljanje drugim privrednim subjektima relevantnih informacija koje su razmenjene ili nastale u okviru učešća ponuđača ili kandidata u pripremi postupka nabavke i utvrđivanje primerenih rokova za podnošenje ponuda.
Ponuđač ili kandidat može da se isključi iz postupka javne nabavke, u vezi sa stavom 1. ovog člana, ako nema drugog načina da se obezbedi postupanje, u skladu sa obavezom poštovanja načela obezbeđivanja konkurencije i jednakosti privrednih subjekata.
Pre isključenja iz stava 3. ovog člana, naručilac je dužan da ponuđaču ili kandidatu omogući da dokaže da njegovo učešće u pripremi postupka nabavke ne može da naruši konkurenciju.
Naručilac je dužan da preduzete mere iz ovog člana dokumentuje u izveštaju o stručnoj oceni prijava, odnosno ponuda.“
Izrađena projektna dokumentacija na kojoj se zasniva nabavka za izvođenje radova predstavlja učešće u pripremi nabavke radova, pa bi naručilac morao da ima u vidu odredbu člana 90. ZJN, i da dostavi drugim privrednim subjektima relevantne informacije koje su razmenjene ili nastale u okviru učešća ponuđača u pripremi postupka (projektne dokumentacije) i utvrdi primereni rok za podnošenje ponuda. Dakle, projektna dokumentacija mora da bude stavljena na raspolaganje svim potencijalnim ponuđačima uz dovoljno dug rok, duži od uobičajenog, za podnošenje ponuda (preporučljivo, ali ne i obavezno, redovan minimalni rok u otvorenom postupku je dovoljan).
Tada se pretpostavlja da niko od ponuđača nije doveden u neravnopravan položaj i da nije data prednost ponuđaču koji je izradio projektnu dokumentaciju. Na naručiocu je procena daljeg postupanja.
Da li se isplata dnevnica sa službenih putovanja u zemlji i inostranstvu zaposlenima u Turističkoj organizaciji vrši do neoporezivih iznosa i jesu li u obavezi dostaviti račune?
Članom 118. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017- odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to između ostalog i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu.
Članom 3. Zakona o radu propisano je da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.
Obzirom da ne postoji kolektivni ugovor za zaposlene u turističkim organizacijama (odnosno ne postoji uopšte za oblast turizma), poslodavac, odnosno, turistička organizacija osnovana od stane jedinice lokalne samouprave za slučajeve predviđene u članu 3. Zakona o radu, treba da izradi i donese opšti akt kojim će regulisati: kada zaposleni ostvaruje pravo za naknadu troškova, koji je iznos naknade i koja je dokumentacija potrebna za pravdanje nastalih troškova. Ovim aktom se ne mogu utvrditi manja prava za zaposlene niti se zaposleni može staviti u nepovoljniji položaj od onoga što je utvrđeno Zakonom o radu.
Takođe, potrebno je proveriti u statutarnoj dokumentaciji Turističke organizacije, kao i u aktima JLS na koji način osnivač daje saglasnost na ovaj akt.
Prilikom upućivanja zaposlenog na službeni put, poslodavac izdaje putni nalog u koji se upisuju svi podaci značajni za putovanje. Putni nalog je i dokument na osnovu kog se vrši obračun naknade troškova službenog puta i vrši plaćanje.
U skladu sa članom 18. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020-usklađeni din.izn., 153/2020, 156/2020-usklađeni din.izn., 6/2021-usklađeni din.izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021-usklađeni din.izn. i 10/2022-usklađeni din.izn.), ne oporezuje se do 2.617,00 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa.
Sam neoporezivi iznos ne predstavlja propisani iznos naknade troškova službenog putovanja, ali se na iznos preko utvrđenog plaća porez po stopi od 10%.
Ako bi se utvrdilo da pravo korišćenja na zamenjenom zemljištu jeste stečeno na osnovu ugovora o zameni sa Mesnom zajednicom ali nije stečeno radi izgradnje, da li ima osnova za sprovođenje konverzije na osnovu odredbi čl. 2 . stav 2. tačka 2) Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu ili je zakonito odbiti zahtev za konverziju uz naknadu i stranku uputiti da zahtev ponovi pred katastrom?
Imajući u vidu odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, br. 64/15 i 9/20) članom 1. stav 2. Zakona propisano je da su lica, nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu:
1) lica koja su bila ili jesi privredna društva i druga pravna lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici u statusnom smislu;
1a) lica koja su pravo korišćenja na zemljištu stekla posle 11. septembra 2009. godine, kupovinom objekta sa pripadajućim pravom korišćenja, od lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, a koja nisu njihovi pravni sledbenici u statusnom smislu;
2) lica – nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečen radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa;
3) lica čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja;
4) društvena preduzeća, nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu;
5) lica na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se uređuje sprovođenje Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 6/02).
Naime, predmetno zemljište koje je predmet konverzije nije dodeljeno radi izgradnje, već je isto bilo predmet razmene između fizičkog lica i opštine (u tom trenutku MZ) a za potrebe izgradnje ustanove.
Na osnovu svega, mišljenja smo da je katastar morao da rešava o zahtevu stranke za konverziju prava korišćenja u pravo svojine bez naknade, obzirom da je zemljište stečeno na neki način teretnim pravnim poslom, i da je imao protivčinidbu suprotne strane za zemljište koje je dato u razmenu.
Kako nema mesta primeni člana 1. Zakona o konverziji iz razloga jer su upisani nosilac prava korišćenja zemljište nije stekao na neki od načina koji su taksativno navedeni u članu 1. stav 2. tačke 1-5. to je potrebno da se zahtev stranke odbije kao neosnovan i da se stranka uputi da postupak konverzije sprovede u katastru, saglasno odredbama člana 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.
Da li diplomirani pravnik koji obavlja poslove na radnom mestu - Diplomirani pravnik za pravne, kadrovske, administrativne i poslove javnih nabavki u zdravstvenoj ustanovi za koje aktom o sistematizaciji sertifikat za službenika za javne nabavke nije predviđen kao uslov za zasnivanje radnog odnosa odnosno obavljanje poslova na tom radnom mestu, mora da položi ispit za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama?
Članom 92. Zakona o javnim nabavkama uređeno je formiranje komisije za javnu nabavku, pa je suštinski predviđeno da je minimalni broj članova komisije za javnu nabavku tri lica, a jedno od ta tri lica, odnosno članova komisije mora biti, alternativno:
1) lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
2) službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
3) lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Navedeno znači da, ukoliko naručilac nema službenika za javne nabavke, u komisiju za javne nabavke može imenovati diplomiranog pravnika iz člana 92. stav 4. Zakona o javnim nabavkama (tačka 1. iz prethodnog pasusa ovog odgovora).
Samim tim, diplomirani pravnik koji obavlja poslove na radnom mestu - Diplomirani pravnik za pravne, kadrovske, administrativne i poslove javnih nabavki u zdravstvenoj ustanovi za koje aktom o sistematizaciji sertifikat za službenika za javne nabavke nije predviđen kao uslov za zasnivanje radnog odnosa odnosno obavljanje poslova na tom radnom mestu, ne mora da položi ispit za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke, jer to nije neophodno za obavljanje navedenih poslova, odnosno to nije uslov za rad na tom radnom mestu po sistematizaciji, te nije uslov ni za rad u komisiji za javnu nabavku.
Dakle, pravnik je jedno od tri navedena lica koja moraju biti član komisije i on ne mora imati sertifikat za službenika za javne nabavke.
Da li se u slučaju viškova radova Aneks ugovora izrađuje za ceo iznos ili samo za onaj deo koji prelazi 10% ugovorene vrednosti, uzimajući u obzir član 157. stav 5. i Posebne uzanse o građenju?
Članovima 155-161. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisana su pravila o izmenama ugovora o javnoj nabavci.
Ove odredbe sadrže i odredbe o tome koje su izmene ugovora o javnoj nabavci dozvoljene, kao i šta predstavlja izmenu ugovora o javnoj nabavci u smislu Zakona.
Članom 157. stav 5. Zakona propisano je da ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o javnoj nabavci.
Iz navedenog proizilazi da se viškovi radova koji su ugovoreni konkretnim ugovorom o javnoj nabavci, što se može učiniti i putem ugovaranja primene Posebnih uzansi o građenju uz navođenje iznosa eventualnih viškova radova i sl, ne smatraju izmenom ugovora o javnoj nabavci u smislu odredaba Zakona.
Ipak, svaka izmena ugovora o javnoj nabavci, bez obzira da li se smatra izmenom ugovora u smislu Zakona, podrazumeva izradu i potpisivanje aneksa ugovora o javnoj nabavci. Potpisivanjem aneksa ugovora o javnoj nabavci u situaciji kada se pojave viškovi radova koji su ugovoreni menja se iznos ugovora, a on predstavlja i osnov za plaćanje eventualno uvećanih računa za vrednost viškova radova koji su ugovoreni.
S obzirom na to, može se zaključiti da je zaključivanje ugovora o javnoj nabavci potrebno i u situaciji u kojoj su viškovi radova ugovoreni u smislu odredbe člana 157. stav 5. Zakona, bez obzira što takav aneks ne bi predstavljao izmenu ugovora o javnoj nabavci u smislu odredaba Zakona.
Posledično ukazujemo da u slučaju viškova radova, naručilac aneks ugovora izrađuje za ceo iznos viškova radova.