Questions and answers

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara uređeno je plaćanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, pri čemu se odredbe zakona koji se odnose na ovu naknadu primenjuju od 1. marta 2019. godine.

Početkom primene odredbi Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara koje se odnose na naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, odnosno od 1. marta 2019. godine, prestaju da važe odredbe člana 87. stav 3. tačka 3) i stav 6. Zakona o zaštiti životne sredine i akta jedinice lokalne samouprave doneta na osnovu člana 87. ovog zakona, kao i Uredba o  kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine i najvišeg iznosa naknade.

Članom 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji - ZPPPA, kojim je uređeno načelo vremenskog važenja propisa, propisano je da se poreska obaveza utvrđuje na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njenog nastanka, a da su radnje u poreskom postupku regulisane propisima koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju.

U skladu sa navedenim, obaveza po osnovu nakande za zaštitu i unapređivanje životne sredine za ranije godine može da se utvrđuje u skladu sa odredbama ZPPPA koje propisuju zastarelost, što uzimajući u obzir relativni rok zastarelosti od 5 godina, znači od 2016 godine. Takođe to znači da se za utvrđivanje ovih obaveza za 2016., 2017. i 2018. godinu primenjuju odredbe člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine,  Uredbe o  kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine i najvišeg iznosa naknade, kao i akta jedinice lokalne samouprave (opštinske/gradske Odluke) donete na osnovu člana 87. ovog zakona, dakle u skladu sa materijalnim propisima koji su važili za konkretnu godinu za koju se vrši utvrđivanje naknade.

Napominjemo da se prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji se primenjuje od 1. marta 2019. godine,  utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (eko takse) za 2019. i 2020. godinu vrši na sledeći način:

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Pravno lice ima pravo da odluči kako će vrednovati nekretnine, a kako investicione nekretnine, pri čemu nema obavezu da ove dve vrste nekretnina budu vrednovane na isti način.

U skladu sa odredbama Pravilnika o Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju na računima grupe 02.

Nekretnine, postrojenja i oprema u obrascu Bilans stanja iskazuju se na sledećim pozicijama:

• Zemljište (AOP 0011)
• Građevinski objekti (AOP 0012)
• Postrojenja i oprema (AOP 0013)
• Investicione nekretnine (AOP 0014)
• Nekretnine, postrojenja I oprema u pripremi (AOP 0016)
• Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima I opremi (AOP 0017)
• Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu (AOP 0018).

Pravnim licima koja u skladu sa Zakonom o računovodstvu primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja – MSFI, nekretnine, postrojenja i oprema priznaju se i vrednuju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima - MRS: MRS 16, MRS 17, MRS 36 i MRS 40 i drugim relevantnim MSFI.

Pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP – nekretnine, postrojenja i opremu priznaju i vrednuju u skladu sa Odeljkom 16, 17, 20 i 27 i drugim relevantnim odredbama tog standarda. Obzirom da pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP ne ispunjavaju uslov da prijave poresku osnovicu po fer vrednosti fokusiraćemo se samo na poreske obveznike koji primenjuju MSFI.

Prema navedenim Međunarodnim računovodstvenim standardima, nekretnine, postrojenja i oprema mogu se podeliti u tri osnovne grupe:

• Nekretnine, postrojenja i oprema u čijem računovodstvenom obuhvatanju se primenjuje MRS 16,
• Nekretnine, postrojenja i oprema uzeta u finansijski lizing čije računovodstveno obuhvatanje uređuje MRS 17 i
• Investicione nekretnine čije računovodstveno obuhvatanje uređuje MRS 40.

U slučaju nekretnina, postrojenja i opreme - MRS 16 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) i model revalorizacije (fer vrednost) i svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da isti precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike;

U slučaju investicionih nekretnina – MRS 40 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) I model revalorizacije (fer vrednost) i svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da isti precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike.

Iz navedenog proizilazi da pravno lice nema obavezu da ove dve vrste nekretnina vrednuje na isti način. U konkretnom slučaju, uvidom u Napomene za finansijski izveštaj za 2019. godinu Agencije za privredne registre, može se utvrditi da preduzeće X primenjuje MSFI (strana 2) i da nekretnine vrednuje po nabavnoj ceni ili ceni koštanja, a da investicione nekretnine vrednuje po poštenoj (fer) vrednosti, što jeste u skladu sa propisanim standardima.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ne postoji sistemski način provere ispravnosti podatka u prijavama za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine (eko taksu) o broju lokalnih samouprava na čijoj teritoriji pravna lica i preduzetnici obavljaju svoje delatnosti. U skladu sa praksom nekih lokalnih samouprava, jedan od načina da se prevaziđe ovaj problem jeste da se pre utvrđivanja obaveze, odnosno tokom procesa obrade prijave za eko taksu, od poreskog obveznika traži dokaz da je prijava podneta ili da je obaveza utvrđena I u drugim lokalnim samoupravama (koje su navedene u prijavi) i da se nakon toga utvrdi da li se zbir svih prijava poklapa sa brojem prijavljenih lokalnih samouprava. Drugi način jeste da se provera podataka u prijavi za eko taksu izvrši službenim putem; odnosno ako u prijavi postoji podatak o nazivima lokalnih samouprava na kojima poreski obveznik obavlja pretežnu delatnost, potrebno je tim lokalnim samoupravama uputiti dopis da dostave podatak o podnetoj prijavi za eko taksu određenog poreskog obveznika.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Potrebno je utvrditi da li se radi o nekategorisanom putu u smislu Zakona o putevima  tj. putu koji je nadležni organ proglasio nekategorisanim putem i koji je kao takav upisan u javne evidencije o nepokretnostima i pravima na njima, ili je odlukom JLS taj put utvrđen kao nekategorisani put. Ako je u pitanju nekategorisani put, kao dobro u opštoj upotrebi, neće biti osnova za pokretanje postupka. Za eventualno neisplaćenu naknadu, podnosilac predstavke se upućuje na postupak koji uređuje zakon kojim je uređena eksproprijacija.

Članom 2. stav 1 tačka 31. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispr., 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20) propisano je da se aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava. U skladu sa navedenim, ustanove kulture kao što su centar za kulturu i biblioteka treba u odluci o budžetu iskazati zbirno u okviru jedne glave.

Odgovor na pitanje sadržan je u članu 5. stav 6. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020), kojim je propisano da "u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, odnosno finansijskog plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu."

Shodno navedenom članu, dozvoljeno je otvoriti nove aproprijacije u trenutku transfera namenskih sredstava, na osnovu akta kojim su ta sredstva opredeljena korisniku budžetskih sredstava i u definisanom iznosu.

U slučaju da se radi o sredstvima dobijenim po konkursu Ministarstva za brigu o selu, za podršku razvoju zadrugarstva, u Odluci o budžetu ova sredstva u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/16, 49/16, 107/16, 46/17, 114/17, 20/18, 36/18, 93/18, 104/18, 14/19, 33/19, 68/19, 84/19, 151/20, 19/21 i 66/21) i Uputstvom za izradu programskog budžeta (ažurirano u julu 2021. godine), treba planirati novi projekat u okviru Programa 5 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, funkcionalne klasifikacije 421 – Poljoprivreda, sa ekonomskom klasifikacijom  454 – Subvencije privatnim preduzećima, a  sredstva planirati iz izvora 07 – Transferi od drugih nivoa vlasti.

Članom 117. stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) je propisano da naručilac može da odredi uslove u pogledu tehničkog i stručnog kapaciteta kojima se obezbeđuje da privredni subjekt ima potrebne kadrovske i tehničke resurse i iskustvo potrebno za izvršenje ugovora o javnoj nabavci sa odgovarajućim nivoom kvaliteta.

Dakle, odredba Zakona u pogledu tzv. kadrovskog kapaciteta ne uređuje bliže na koji način i sa kojim radnim vremenom trebaju da budu angažovani kadrovi koje ima na raspolaganju u trenutku kada podnosi ponudu. 

Ukazujemo da treba praviti jasnu razliku između tzv. kapaciteta koji se odnose na resurse koje privredni subjekt ima na raspolaganju (uopšte), a koji predstavljaju kriterijum za izbor i uslova za izvršenje ugovora, odnosno zahteva u pogledu lica koja će biti angažovana u realizaciji konkretnog ugovora naručioca.

Ukoliko Naručilac smatra da je potrebno da privredni subjekt u realizaciji ugovora u svakom trenutku na gradilištu ima 25 lica određenih kvalifikacija (u toku osam časova tokom jednog radnog dana), onda takav zahtev može odrediti u tehničkoj specifikaciji. U svakom slučaju, naručilac očekivano postavlja maksimalni rok za izvođenje radova i sankcije u slučaju nepoštovanja zahtevanog roka za izvođenje radova (ugovorna kazna, sredstvo obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza).

S druge strane, i pored razumevanja situacije u kojoj bi privredni subjekt sva lica angažovao sa nepunim radnim vremenom, imajući u vidu praksu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, mišljenja smo da nije preporučljivo ograničavati način angažovanja određenih lica u smislu kriterijuma za izbor, pa tako i u pogledu ugovora o dopunskom radu (u najvećem broju slučajeva, ovakvi zahtevi su smatrani diskriminatornim). Eventualno bi se moglo razmotriti da se u takvoj situaciji kriterijum odredi na način da u situaciji u kojoj se angažuju lica po ugovoru o dopunskom radu (sa npr. 4 sata angažovanja dnevno), takav privredni subjekt treba da u cilju ispunjenja kriterijuma „ponudi“ veći broj lica u odnosu na broj sati angažovanja.

Takođe, ukazujemo da je praksa u javnim nabavkama da privredni subjekti trebaju da zahtevane kriterijume za izbor ispunjavaju u trenutku podnošenja ponude/otvaranja ponuda, a ne u trenutku objavljivanja javnog poziva.

Članom 50. Zakona o javnim nabavkama je uređen sukob interesa, pa je predviđeno da je „naručilac dužan da preduzme sve mere u cilju utvrđivanja, sprečavanja i otklanjanja sukoba interesa u vezi sa postupkom javne nabavke, da bi se izbeglo narušavanje načela obezbeđenja konkurencije i jednakosti privrednih subjekata.

Stavom 2. istog člana je propisano da sukob interesa između naručioca i privrednog subjekta obuhvata situacije u kojima predstavnici naručioca koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku.

Sukob interesa u smislu stava 2. ovog člana naročito uključuje sledeće slučajeve:

1. ako predstavnik naručioca učestvuje u upravljanju privrednog subjekta ili
2. ako predstavnik naručioca ima više od 1% udela, odnosno akcija privrednog subjekta.

Predstavnikom naručioca u smislu stava 2. ovog člana naročito se smatra:

1. rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca;
2. član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke.

Privrednim subjektom u smislu stava 2. ovog člana smatra se ponuđač, član grupe ponuđača i podizvođač.

St. 2. i 3. ovog člana primenjuju se i na povezana lica predstavnika naručioca iz stava 4. ovog člana, i to lica koja su u: krvnom srodstvu u pravoj liniji; pobočnom srodstvu zaključno sa trećim stepenom srodstva; tazbinskom srodstvu zaključno s drugim stepenom srodstva; odnosu usvojitelja i usvojenika; braku, bez obzira da li je brak prestao ili nije; vanbračnoj zajednici; odnosu staratelja i štićenika.

Predstavnik naručioca iz stava 4. ovog člana dužan je da se izuzme iz postupka javne nabavke ukoliko u bilo kojoj fazi tog postupka dođe do saznanja o postojanju sukoba interesa.

Nakon otvaranja ponuda ili prijava, predstavnik naručioca iz stava 4. tačka 2) ovog člana potpisuje izjavu o postojanju ili nepostojanju sukoba interesa.“

Dakle, sukob interesa postoji kada predstavnici naručioca (rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca, član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke i  njihova povezana lica, i to lica koja su u: krvnom srodstvu u pravoj liniji; pobočnom srodstvu zaključno sa trećim stepenom srodstva; tazbinskom srodstvu zaključno s drugim stepenom srodstva; odnosu usvojitelja i usvojenika; braku, bez obzira da li je brak prestao ili nije; vanbračnoj zajednici; odnosu staratelja i štićenika) koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku, a to naročito uključuje situacije ako predstavnik naručioca učestvuje u upravljanju privrednog subjekta ili ima više od 1% udela, odnosno akcija privrednog subjekta (ali ne samo ove situacije).

U tom smislu, ako su članovi komisije za javnu nabavku istovremeno predstavnici firme koja učestvuje u izradi projekta, a koji članovi komisije (koji sačinjavaju konkursnu dokumentaciju, vrše stručnu ocenu ponuda i sve radnje u postupku javne nabavke), biraju u postupku javne nabavke izvođača radova po tom projektu i kada bi se ta ista firma u okviru zajedničke ponude pojavila kao nadzor nad izvođenjem tih radova, u smislu navedene odredbe, postojao bi sukob interesa.

Naime, članovi komisije koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, i koji imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku, nalaze se u sukobu interesa u opisanoj situaciji.

Dakle, predstavnici navedene firme ne bi mogli da budu članovi komisije za javnu nabavku.

Odredbom člana 54. stav 1 Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) propisano je da: „Obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini.“, a stavom 11 istog člana da: „Obaveze preuzete u skladu sa odobrenim aproprijacijama, a neizvršene u toku godine, prenose se i imaju status preuzetih obaveza i u narednoj budžetskoj godini izvršavaju se na teret odobrenih aproprijacija za tu budžetsku godinu.“

U skladu sa navedenim odredbama, treba imati u vidu da se iznos odobrene aproprijacije ne može umanjiti samo iz razloga što se plaćanje neće vršiti do kraja godine ako postoje preuzete obaveze, odnosno ako su radovi izvedeni, usluge izvršene ili roba isporučena. Treba imati u vidu i to da je obaveza preuzeta i u situaciji ako su radovi izvedeni, usluge izvršene ili roba isporučena a da još uvek nisu ispostavljeni računi. Ovako preuzete obaveze koje su preuzete u skladu sa odobrenom aproprijacijom za tekuću godinu u situaciji da se ne plate u toj budžetskoj godini, prenose se u narednu godinu za šta je takođe potrebno obezbediti aproprijaciju u budžetu za narednu godinu.

Rebalansom budžeta mogu se umanjiti samo aproprijacije za koje je izvesno da se, iz nekog razloga, planirane aktivnosti koje se sa tih aproprijacija finansiraju neće realizovati u budžetskoj godini, dok se aproprijacije za koje su preuzete obaveze ne mogu umanjiti.

U slučaju opisanom ovim pitanjem, ako se radovi ne mogu izvesti zbog vremenskih prilika (što mora biti konstatovano u građevinskom dnevniku od strane stručnog nadzora) a o čemu je izvođač radova dužan da obavesti investitora koji daje saglasnost za odlaganje, postoji obaveza zaključenja aneksa ugovora sa novim rokom za izvođenje radova. U slučaju da je novi ugovoreni rok za izvođenje radova u narednoj godini, onda se sredstva za finansiranje tih radova planiraju u budžetu za narednu godinu, a aproprijacija iz tekuće godine se može umanjiti srazmerno vrednosti tih radova koji će se izvesti u narednoj godini.

O nastalim okolnostima potrebno je obavestiti i Ministarstvo i shodno urediti izmene i dopune odredaba o pravima, obavezama i rokovima u Ugovoru zaključenim sa Ministarstvom.

Zakon o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) u članu 36. propisuje da skupština JLS  osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti. Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje donosi skupština JLS i obavljaju druge poslove utvrđene statutom JLS. Broj radnih tela, izbor, prava i dužnosti predsednika i članova radnih tela utvrđuju se poslovnikom o radu skupštine JLS.

Ukoliko osnivanje radnih tela, komisija od strane ostalih izvršnih organa JLS, nije uređeno Zakonom o lokalnoj samoupravi ili nekim drugim zakonom, JLS odnosno njeni izvršni organi bi svojim aktima (statutom, pravilnikom o radu gradskog/opštinskog veća, odlukom o gradskoj upravi), trebalo da uspostave i definišu mogućnost da posebnim rešenjem obrazuju stručna i savetodavna radna tela za pojedine oblasti iz svoje nadležnosti.

Odlukom o gradskoj/opštinskoj upravi, kao izvršnom organu, potrebno je definisati mogućnost formiranja radnih grupa od strane načelnika uprave, radi pripreme nacrta propisa ili rešavanja drugog pitanja iz delokruga više odeljenja, službi ili posebnih organizacionih jedinica, a koji zahteva saradnju više odeljenja ili angažovanje nekog stručnog lica koje nije zaposleno u upravi (npr. angažovanje stručnjaka u pojedinim komisijama za javne nabavke).

Rashodi za radna tela (saveti, odbori, komisije) koje osniva skupština JLS trebalo bi da budu planirani u okviru razdela direktnog korisnika Skupština opštine/grada, u programu/programskoj aktivnosti koja se odnosi na funkcionisanje skupštine, odnosno u Programu 16-Politički sistem lokalne samouprave, Programska aktivnost 2101-0001 Funkcionisanje Skupštine, obzirom da radna tela skupštine imaju ulogu da unapređuju rad skupštine davanjem mišljenja na predloge i odluke iz određene oblasti koje donosi skupština.

Ukoliko radno telo formira gradonačelnik/predsednik opštine ili gradsko/opštinsko veće, sredstva za njihov rad bi trebalo da budu planirana u okviru razdela direktnog korisnika koji je formirao konkretno radno telo u programu koji se odnosi na funkcionisanje tog izvršnog organa, odnosno u Programu 16-Politički sistem lokalne samouprave, Programska aktivnost 2101-0002 Funkcionisanje izvršnih organa. 

Sredstva za rashode za radne grupe, odnosno komisije, koje formira načelnik uprave potrebno je planirati u okviru Programa 15 – Opšte usluge lokalne samouprave, Programska aktivnost 0001 – Funkcionisanje lokalne samouprave i gradskih opština.

Prilikom planiranja sredstava namenjenih za funkcionisanje radnih tela, treba voditi računa o tome da se članovi radnih tela koja nisu formirana u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, drugim posebnim zakonom, Statutom ili Poslovnikom JLS ne mogu plaćati iz budžeta JLS. Takođe, članovi radnih tela koji su iz reda zaposlenih se ne mogu plaćati ako se sednice radnih tela održavaju u toku radnog vremena za koje zaposleni primaju platu u skladu sa članom 11. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 34/2001,... i 21/2016 - dr. zakon).

Članom 97. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) je propisano da privredni subjekt može u pisanoj formi putem Portala javnih nabavki da traži od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa dokumentacijom o nabavci, pri čemu može da ukaže naručiocu ukoliko smatra da postoje nedostaci ili nepravilnosti u dokumentaciji o nabavci, i to najkasnije šestog dana pre isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova (iz formulacije Vašeg pitanja proizilazi da je predmetna javna nabavka procenjene vrednosti koja je manja od iznosa evropskih pragova).

Stavom 2. tačka 2) istog člana Zakona je propisano da, ako je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet blagovremeno, naručilac dodatne informacije i pojašnjenja objavljuje na Portalu javnih nabavki, odnosno stavlja na raspolaganje na isti način kao i osnovnu dokumentaciju bez navođenja podataka o podnosiocu zahteva, a najkasnije četvrtog dana pre isteka roka određenog za podnošenje ponuda ili prijava za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova i u postupcima u kojima je naručilac koristio mogućnost skraćenja rokova iz razloga hitnosti.

Dalje je način računanja rokova u postupku javne nabavke uređen članom 85. Zakona, kojim je u stavu 7. propisano da ako poslednji dan roka pada na državni praznik, subotu ili nedelju, rok ističe kada protekne prvi naredni radni dan.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona i opisanu činjeničnu situaciju, ukazujemo da je tačno da je poslednji dan roka za zahtevanje dodatnih informacija ili pojašnjenja u vezi sa dokumentacijom o nabavci bio 13.11.2021. godine, ali se taj rok imajući u vidu da je ovaj dan bio subota, pomera u skladu sa članom 85. stav 7. Zakona na ponedeljak 15.11.2021. godine (do ponoći), te je privredni subjekt u opisanoj situaciji postupio blagovremeno i naručilac je dužan da objavi dodatne informacije ili pojašnjenja koja su zahtevana.

U situaciji u kojoj je rok za podnošenje ponuda petak, kao što je to u konkretnom slučaju, i rok za objavljivanje dodatnih informacija i pojašnjenja pada istog dana, odnosno 15.11.2021. godine.

S tim u vezi, ukazujemo da striktnom primenom odredaba čl. 87. i 93. Zakona naručilac ima obavezu da produži rok za podnošenje ponuda u smislu člana 87. Zakona, ali da smo mišljenja da u konkretnom slučaju, ukoliko naručilac dodatne informacije i pojašnjenja objavi prvog narednog dana, odnosno 16.11.2021. godine, nije dužan da produži rok za podnošenje ponuda imajući u vidu da je zahtev primljen posle radnog vremena naručioca i da je naručilac bio objektivno onemogućen da odgovor objavi dana 15.11.2021. godine. Navedeno iz razloga što i u skladu sa prethodno važećim Zakonom o javnim nabavkama postoji praksa Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, prema kojoj se ne može uzeti kao negativna okolnost to što naručilac nije bio u objektivnoj mogućnosti da radnju izvrši navedenog dana.

Dakle, sigurnije je postupanje naručioca na način da se rok za podnošenje ponuda produži na način da je novi rok za podnošenje ponuda 13 dana od dana slanja na objavu dodatnih pojašnjenja, ali smo mišljenja da u konkretnom slučaju ne postupa protivno odredbama Zakona ukoliko rok ne produži iz prethodno navedenih razloga, uz ukazivanje da smatramo da se u dodatnim pojašnjenjima koja se objavljuju treba dati obrazloženje za odsustvo produženja roka.