Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Članom 147. stav 1. ZJN je definisano da naručilac donosi odluku o obustavi postupka ako postoje dokazivi razlozi, koji nisu mogli da se predivide u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da isti okonča. Koji to dokazivi razlozi mogu biti?
Na primer, ako bi se ponovila situacija iz marta ove godine kada je uvedeno vanredno stanje pa se isto uvede ponovo, recimo nakon pokretanja nekog postupka javne nabavke koji onda ne bi mogao da se završi u regularnim uslovima ili zbog čega bi možda ta nabavka postala bespredmetna. Uostalom, ovakva formulacija postojala je i u starom ZJN iz 2012. godine (član 109. stav 2.).
Da li se kod sprovođenja pregovaračkog postupka sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda po starom ZJN član 35. stav 1. tačka 1), ako naručilac pozove sve ponuđače koji su učestvovali u obustavljenom otvorenom postupku JN da dopune svoje ponude i učine ih prihvatljivim, pod uslovom da se prvobitno određeni uslovi ne menjaju, promena vrste sredstava obezbeđenja (bankarska garancija u menicu ili obrnuto) smatra izmenom prvobitno određenih uslova?
Da, u ovom slučaju bi se promena vrste sredstava obezbeđenja mogla smatrati izmenom prvobitno određenih uslova, pošto je moguće da neki privredni subjekt nije učestvovao u postupku (podneo ponudu) zato što nije mogao da obezbedi bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude koja je prvobitno tražena, a mogao je menicu koja se traži nakon promene sredstava obezbeđenja.
Da li se Odluka o dodeli ugovora takođe automatski formira na Portalu javnih nabavki? Da li se nakon toga preuzima, štampa, potpisuje se od strane odgovornog lica i skenirana kači na Portal?
Gde se u izveštaju o postupku javne nabavke unose eventualne primedbe ponuđača?
Ako se npr. ima deset partija, a od toga tri su ispod 500.000 dinara odnosno ispod 250.000,00 dinara, da li to znači da se za sve tri sprovodi nabavka ispod limita?
Ako od tih deset partija, tri partije svaka pojedinačno je ispod 500.000 dinara, a u pitanju su radovi, odnosno ako tri partije svaka pojedinačno je ispod 250.000 dinara, a u pitanju su dobra ili usluge, onda je moguće izuzeti od primene ZJN sve tri partije. Ipak, treba imatei u vidu da se ne može koristiti mogućnost propisana članom 35. stav 4. ZJN u svakom postupku javne nabavke, već samo izuzetno.
Shodno članu 13. novog Zakona, za ugovore na koje se odredbe ovog zakona ne primenjuju, da li naručilac mora imati saglasnost Gradskog veća na Odluku nadzornog odbora Javnog komunalnog preduzeća o cenama za obavljanje komunalne delatnosti izvođenja radova i da li je potrebno imenovati komisiju koja će vršiti proveru cena koje komunalno preduzeće dostavlja u ponudi, jer cena obuhvata i izvođenje radova i nabavku materijala. Za nabavke koje su do sada bile sprovedene po članu 7 i 7a formirana je komisija koja je vršila proveru cene materijala, jer je cenovnik na koji je data saglasnost Gradskog veća obuhvatao samo cenu izvođenja radova, bez cena materijala. Cene materijala su kontrolisane na osnovu zaključenih ugovora koje je komunalno preduzeće zaključilo sa izabranim ponuđačina nakon sprovedenih postupaka javne nabavke za nabavku materijala.
Svakako je po pitanju cenovnika koji svojom odlukom donosi Nadzorni odbor Javnog komunalnog preduzeća, potrebno da postoji saglasnost (rešenje o prihvatanju) nekog nadležnog organa osnivača (Gradskog veća, Skupštine grada). Ovo pitanje bi trebalo biti regulisano već samim osnivačkim aktom – Odlukom o osnivanju tog preduzeća, a precizirano i odgovarajućim ugovorom o regulisanju međusobnih obaveza u organizovanju i vršenju poverenih poslova. Po pravilu, cenovnik usluga je sastavni deo programa poslovanja JKP za određenu godinu na koji saglasnost daje neki od pomenutih nadležnih organa osnivača. Na koji način i na osnovu kakvih provera će nadležni organ osnivača davati saglasnost na program poslovanja JKP i samim tim na njegov cenovnik je stvar subjektivne procene tog organa. Svakako je dobro da se u taj proces uključe stručna lica iz pojedinih organizacionih jedinica gradske uprave, što pretpostavlja i mogućnost formiranje odgovarajućih komisija koje će vršiti proveru cene materijala ali i radova. Suština postojanja kontrole samih faktura koje bi JKP ispostavljao naručiocu je u tome da opet određena stručna lica naručioca vrše tu kontrolu cena i svojim potpisom na fakturu potvrđuju da su određeni radovi (usluge) izvršene u kvantitetu i kvalitetu u kojem su i fakturisane i po cenama iz zvanično prihvaćenih cenovnika.
U slučaju da prisustvuje otvaranju ponuda kod naručioca, da li predstavnik ponuđača mora imati ovlašćenje?
Na koji način se zahteva dostavljanje menica putem pošte i u kom momentu?
Kako članovi komisije prisustvuju otvaranju ponuda?
Na isti način kao i do sada, samo što je osnovni alat računar, a ne ponude koje se otvaraju u papiru, osim ukoliko postoje delovi ponuda koji se dostavljaju „tradicionalnim“ putem, poput uzoraka ukoliko se zahtevaju u postupku javne nabavke. Pravila o otvaranju ponuda su propisana donetim podzakonskim aktom Kancelarije za javne nabavke.
Da li se pregovaranje vrši preko Portala javnih nabavki?
Da li se produženje važenja ponuda traži preko Portala javnih nabavki?
Da li se u slučaju izmene (aneksiranja) ugovora zaključenog po starom ZJN, kojim je predviđeno po članu 115. povećanje vrednosti ugovora do 5%, sada ta vrednost može biti do 50% shodno članu 157. novog ZJN?