Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Postovani, Da li je predskolska ustanova u obavezi da izradi pedagoski profil deteta pre donosenja i primene mera individualizacije? Ukoliko nije neophodan pedagoski profil, da li je potrebno da postoji, u pisanoj formi, opservacija deteta od strane vaspitaca i strucnih saradnika?
Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje ("Službeni glasnik RS", broj 74/2018) je pravni akt koji pored normi sadrži i jasno uputstvo koje treba da sledi ustanova prilikom utvrđivanja prava na individualni obrazovni plan (IOP), kao i prilikom izrade, primene i vrednovanja IOP-a ili drugih mera dodatne podrške. Pedagoški profil je dokument koji, kada je zasnovan na relevantnim podacima iz različitih izvora, daje jasnu sliku funkcionisanja deteta u okviru četiri domena: Učenje i kako uči; Socijalne veštine; Komunikacija; Samostalnost i briga o sebi, kao i prepoznate potrebe za dodatnom podrškom u svakoj oblasti. Pored funkcionalne procene, pedagoški profil sadrži i nabrojane podrške koje dete dobija u porodici, drugim institucijuama i zajednici. Iz ovih razloga, pedagoški profil je neophodan za planiranje mera dodatne podrške. Možemo reći da od kvaliteta pedagoškog profila zavisi i kvalitet planiranja i delotvornost primene mera individualizacije. Zbog toga je pedagoški profil neophodan kao polazište za dalje planiranje, sprovođenje i praćenje mera dodatne podrške i/ili IOP-a. Član 3. Pravilnika, stav 4–5. glasi: „Na osnovu prikupljenih podataka i dokumentacije iz st. 2 i 3. ovog člana, stručni saradnik koordinira izradu i u saradnji sa vaspitačem, odnosno nastavnikom i roditeljem izrađuje pedagoški profil deteta, učenika, odnosno odraslog (u daljem tekstu: pedagoški profil). Pedagoški profil sadrži opis obrazovne situacije deteta, učenika, odnosno odraslog i osnov je za planiranje strategija vaspitača za podršku dobrobiti detetu, odnosno individualizovanog načina rada sa učenikom, odnosno odraslim“. Član 4. Pravilnika se odnosi na plan mera individualizacije, a stav 1. glasi: „Na osnovu pedagoškog profila u kojem su utvrđena područja u kojima je potrebna dodatna podrška, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik planiraju mere za otklanjanje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka (u daljem tekstu: mere individualizacije).“ Podsećamo da su pedagoški profil i plan mera individualizacije važećim Pravilnikom iz 2018. godine postali obavezni deo zvanične školske dokumentacije.
Da li sportsko udruženje koje se sufinansira iz Budzeta grada može utrošiti sredstva na izgradju igrališta ili sportskog terena, izgradnju svlačionica , tribina na igralištu, odnosno da li može ugovarati izvoditi građevinske radove i iste finansirati iz budzetskih srdstava.
Prema Zakonu o sportu, budžetska sredstva se dodeljuju za programe i aktivnosti u oblasti sporta i za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Izgradnja objekata nije programska aktivnost sportskog udruženja, već kapitalno ulaganje.
Prema Zakonu o budžetksom sistemu, zabranjuje se korišćenje budžetskih sredstava za sticanje ili uvećanje imovine drugih pravnih lica, osim ako je to izričito propisano posebnim aktom i planirano kao kapitalna investicija JLS.
Odredbama Zakona o udruženjima propisano je da udruženje može raspolagati sredstvima u skladu sa svojom delatnošću, ali ne može budžetskim sredstvima graditi imovinu za sebe, osim ako zakon to izričito dozvoljava.
Dakle, budžetska sredstva dodeljuju se za programske aktivnosti, a ne za stvaranje ili uvećanje imovine privatnog (udruženja građana) subjekta.
Međutim, sportsko udruženje može učestvovati u projektu izgradnje samo ako su sva tri uslova ispunjena: 1) ako je objekat u javnoj svojini JLS, 2) investitor je JLS, ne udruženje (JLS sprovodi javnu nabavku, ugovara izvođače i 3) udruženje ima ulogu korisnika, ne finansijera (može biti korisnik objekta, partner u projektu, davati doprinos u naturi ili sopstvenim sredstvima (ne budžetskim). U tom slučaju, sredstva se ne prenose udruženju za gradnju, već se realizuju direktno kroz budžet JLS (kapitalni projekat).
Na osnovu svega iznetog, mišljenje Stručne službe SKGO je da sportsko udruženje koje se sufinansira iz budžeta JLS ne može budžetska sredstva koristiti za izgradnju ili rekonstrukciju sportskih objekata (igrališta, terena, svlačionica, tribina), niti ugovarati građevinske radove, jer se budžetska sredstva dodeljuju za programske aktivnosti, a ne za kapitalne investicije i stvaranje imovine sportskog udruženja. Izgradnja sportskih objekata može se finansirati isključivo kao kapitalni projekat JLS, na objektima u javnoj svojini, pri čemu JLS nastupa kao investitor.
Članom 189. stav 1. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave, između ostalog, obezbeđuju sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole. Da li se navedena odbredba odnosi i na učenike srednjih škola, odnosno, da li je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedu sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole, i za učenike srednjih škola?
U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja termin „deca“ se odnosi na decu različitog uzrasta koja su uključena u predškolsko obrazovanje i vaspitanje, dok se termin „učenik/učenici“ odnosi na učenike koji pohađaju osnovno obrazovanje i vaspitanje i na učenike koji pohađaju srednje obrazovanje i vaspitanje.
Iz ovoga proizilazi da se navedena odredba odnosi i na redovne učenike srednjih škola, odnosno da je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedi sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole i za učenike koji pohađaju srednje obrazovanje i vaspitanje
Zaposlen sam u ustanovi kulture, ali i fudbalski sam trener. Pojavila mi se mogućnost da kao trener budem u stručnom štabu jedne naša reprezentativne selekcije. Medjutim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture nije predvidjena mogućnost da dobijem plaćeno odsustvo tokom reprezentativnih priprema i takmičenja, dok u kolektivnom ugovoru jedinica lokalne samouprave je to definisano i članovi reprezentativnih slekcija imaju do 45 dana pravo godišnjeg iskusva. Da li može direktor ustanove da mi da plaćeno odustvo po ovom pitanju, i ako može na koji zakon, ili odredbu treda da se pozove??
Odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ne mogu se primenjivati na zaposlene u ustanovama kulture, jer prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave su uređeni Posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 3/2022 i 114/2023), bez obzira što je jedinica lokalne samouprave osnivač te ustanove.
Iako pravo na plaćeno odsustvo radi učešća na međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije za vreme boravka reprezentacije, kao i za vreme pripreme te reprezentacije nije predviđeno posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture, upućujemo na član 2. tog ugovora koji kaže da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni ovim ugovorom, u skladu sa zakonom.
S obzirom da je Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika propisano članom 29. st.1 tačka 2. da je poslodavac dužan da zaposlenom po osnovu solidarnosti isplati pomoć u slučaju nabavke medicinko tehničkih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice , kao i stavom 3. istog člana da se navedeno pravo priznaje u skladu sa Pravilnikom o medicinsko tehničkim pomagalima ukoliko pravo nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko invalidske zaštite i drugim propisima. Da li se navedeni stav 3. može protumačiti tako da su zaposleni dužni da donesu potvrdu iz RFZO da pred tim organom ne mogu da ostvare navedeno pravo , ili je dovoljna samo potvrda da do tog momenta nisu ostvarili pravo? Konkretno, da li bi zaposleni trebali da se upućuju da navedeno pravo pokušaju da ostvare prvo kod RFZO, pa tek ako tamo budu odbijeni da podnesu zahtev svom poslodavcu, odnosno školi ? ( pod medicinsko tehničkim pomagalima u konkretnom slučaju imamo naočare koje su propisane gore pomenutim Pravilnikom o medicinsko tehničkim pomagalima)
Formulacija „ukoliko pravo nije ostvareno u skladu sa drugim propisima“ iz člana 29. stav 3. Posebniog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ne znači „ukoliko je pravo odbijeno“, niti „ukoliko je prethodno traženo i nije priznato“, već isključivo konstatuje činjenicu neostvarenosti prava. Dakle, iz samog teksta ne proizlazi obaveza prethodnog obraćanja RFZO.
S druge strane, posebni kolektivni ugovor predstavlja samostalan izvor prava iz rada, koji između ostalog, uređuje solidarnu pomoć, a ne pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Solidarna pomoć nije supsidijarno pravo u formalnom smislu, već pravo koje se ne može kumulirati sa istim pravom po drugom osnovu. Posebni kolektivni ugovor samo sprečava duplo ostvarivanje istog prava, ali ne uvodi proceduru prethodnog iscrpljivanja prava kod RFZO.
Svrha člana 29. Posebnog kolektivnog ugovora je da se zaposlenom olakša nabavka pomagala kroz brzu i dostupnu solidarnu pomoć. Uvođenje obaveze da zaposleni prvo ide kod RFZO, čeka postupak, pribavlja formalno odbijanje, bilo bi suprotno svrsi solidarnosti, naročito kod pomagala kao što su naočare, gde je pravo kod RFZO često delimično, ograničeno po vrednosti, vezano za stroge medicinske indikacije.
Prema praksi i opštim pravnim načelima, u radnom pravu važi načelo povoljnijeg tumačenja prava zaposlenog, kao i zabrane uvođenja dodatnih uslova koji nisu izričito propisani. Poseban kolektivni ugovor ne sadrži izričitu obavezu dostavljanja potvrde RFZO o odbijanju prava, niti propisuje da je prethodni postupak kod RFZO uslov za ostvarivanje solidarnosti. Poslodavac (škola) nema pravni osnov da takav uslov samostalno uvodi.
Dakle, u konkretnom slučaju zaposleni ne moraju da donesu potvrdu RFZO da ne mogu da ostvare pravo, već je dovoljno da dostave izjavu ili dokaz da do tog momenta nisu ostvarili pravo na isto pomagalo po drugim propisima. PKU ne zahteva potvrdu o odbijanju, već neostvarivanje prava. Takođe, zaposleni nisu dužni da prethodno pokreću postupak pred RFZO i ne mogu biti uskraćeni za solidarnu pomoć zato što nisu tražili pravo po drugom osnovu. Takvo postupanje poslodavca nema uporište u Posebnom kolektivnom ugovoru i predstavljalo bi neopravdano otežavanje ostvarivanja prava iz rada.
Na osnovu napred navedenog, mišljenje Stručne službe SKGO je da u skladu sa članom 29. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, zaposleni nisu dužni da prethodno pokušaju ostvarivanje prava na medicinsko-tehnička pomagala kod RFZO, niti da dostavljaju potvrdu o odbijanju tog prava. Dovoljno je da pravo nije ostvareno po drugim propisima do momenta podnošenja zahteva poslodavcu. Uvođenje obaveze prethodnog obraćanja RFZO ne proizlazi iz PKU i nije pravno osnovano, posebno u slučaju nabavke naočara kao medicinsko-tehničkog pomagala.
Ukoliko se jednom sportskom udruženju uplati novac po osnovu Javnog konkursa na namenski tekući račun kod Uprave za trezor npr. aprila meseca da li su prilikom pravdanja troškova prihvatljivi računi pre dana uplate (nastali između dana raspisivanja konkursa i dana uplate?
U skladu sa Zakonom o sportu, čl. 138, važi shodna primena na lokalne samouprave - odredbe zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, a kojima se uređuje način odobrenja, finansiranja programa i projekata kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, kao i njihov ugovorni režim, praćenje/kontrola realizacije, izveštavanje, zaključenje ugovora, kao i obaveze vraćanja dobijenih sredstava itd. U tom smislu, i dalje/bliže uređivanje ovih pitanja aktima lokalne samouprave mora biti u skladu sa Zakonom i interpretiraju se na taj način.
Čl. 118. stav 7. propisuje postojanje finansijskog plana za realizaciju programa, odnosno projekta, i uređuje opravdane direktne i indirektne troškove. Članom 122. uređeno je ugovaranje sa nosiocem odobrenog programa ili projekta, a u čl. 121. stav 6. propisuje se da je nosilac programa obavezan da pre zaključenja ugovora o realizovanju programa uskladi plan realizacije programa sa visinom dodeljenih sredstava.
Ove odredbe, po pravilu, prenose se i dalje razrađuju aktima lokalnih samouprava (uglavnom Pravilnicima o postupku odobravanja programa/projekata u oblasti sporta). Važnost ugovora podvlačimo i kao pravni osnov za prenos/uplatu sredstava, koje može biti uređeno jednokratno ili u ratama, ali se ne može izvršavati pre zaključenja ugovora.
U skladu sa navedenim, finansijski planovi i planovi realizacije (vremenski plan upotrebe sredstava) čine sastavni deo ugovora o (su)finansiranju u oblasti sporta i mogu se odnositi samo na one aktivnosti odnosno planirane rashode/troškove koji ulaze u obuhvat odobrenog programa/projekta i po svrsi i po vremenskom trajanju. U tom smislu, kao opravdani/prihvatljivi mogu se smatrati samo troškovi nastali u skladu sa aktivnostima preduzetim u periodu trajanja programa/projekta, dakle u periodu važenja ugovora. Za potrebe pravdanja troškova ne mogu se smatrati prihvatljivim računi izdati pre početka realizacije ugovora (bez obzira na trenutak raspisivanja konkursa, pa čak i ukoliko je po konkursu završen odabir i objavljena odluka o dodeli sredstava - relevantan je samo period realizacije u skladu sa ugovorom).
Da li je , u skladu sa cl. 189 zOSOV, jedinica loklne samouprave obavezna da finansira meru dodatne podrške detetu i učeniku, u skladu sa mišljenjem Interresorne komisije, mera iz člana 4 sav 2 Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj I socijalnoj podrsci..... Predložena je mera obezbedjivanje neurološke stolice , odnosno sedista za invalidska kolica u skladu sa uzrastom deteta (ovo pomagalo se mora uvesti iz Nemačke) koje će dete koristiti u školi. IRK nije precizirala proizvodjača pomagala, ali roditelji zahtevaju odredjenu vrstu pomagala koje se nabavlja iz uvoza. Napominjemo da deca sa istim ili sličnim potrebama koriste invalidska kolica za pohadjanje nastave
Članom 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020, 129/2021, 92/2023 i 19/2025), stav 1. tačka 2) propisano je da se iz budžeta jedinice lokalne smouprave obezbeđuju sredstva za “ostvarivanje dodatne podrške detetu i učeniku
u skladu sa mišljenjem Interresorne komisije, osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije”. U Pravilniku o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 5/2020, 42/2020, 133/2020, 18/2022, 36/2022, 127/2022, 3/2023, 93/2023, 112/2023 i 18/2024), na listi pomagala nije navedena neurološka stolica, a ovo pomagalo ne poseduju ni novoosnovani resursni centri. Iz ovoga sledi da se ovakvo pomagalo ne finansira iz republičkog budžeta, te da je za nabavku neurološke stolice potrebna direktno primeniti član 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Drugi deo Vašeg pitanja se odnosi na ekspertsku procenu i izbor odgovarajućeg pomagala za ovog učenka. U tom smislu, važno je da se uradi ovakva procena kako bi potrebno pomagalo u potpunosti odgovaralo potrebama učenika. Pretpostavljamo da će stručnjak da navede vrstu i sve tehničke karakteristike pomagala, kao i da će u ovom postupku procene učestvovati i roditelji koji najbolje poznaju potrebe i funkcionalnost deteta.
Stigao je zahtev za ostvarivanje prava na uvećani dečji dodatak za osobu koja ima smetnje u razvoju, podnet Odeljenju za društvene delatnosti i lokalni razvoj – Odsek dečja zaštita. Osoba ima 20 godina i nije uključena u sistem obrazovanja. Od dokumentacije koja je potrebna da se priloži, nalazi se i Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku/odraslom. S obzirom na to da je glavna oblast aktivnosti interresorne komisije obrazovanje, postavlja se pitanje da li komisija uopšte ima pravo da predlaže ostvarivanje prava na dečji dodatak?
Odredbama člana 26. Stav 9. Zakona o finansjskoj podršci porodicama sa decom (“Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 - odluka US, 62/2023, 11/2024 - odluka US i 79/2024) propisano je da dečiji dodatak pripada detetu ako ima svojstvo učenika osnovne škole, odnosno svojstvo redovnog učenika srednje škole, odnosno verske škole crkava i verskih zajednica upisanih u Registar crkava i verskih zajednica u skladu sa zakonom kojim se uređuju crkve i verske zajednice do završetka srednjoškolskog obrazovanja, a najduže do navršenih 20 godina života.
Odredbama stava 11. Istog člana propisano je da, iIzuzetno od prethodno navedenog, dečiji dodatak pripada za dete sa smetnjama u razvoju i dete sa invaliditetom za koje je doneto mišljenje interresorne komisije, koja je obrazovana u skladu sa propisima iz oblasti prosvete sve dok je obuhvaćeno vaspitno obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godina.
Interresorna komisija ima nadležnost da donese mišljenje o ostvarivanju prava da dečji dodatak detetu sa smetnjama u razvoju starijem od 20 godina sve dok je ono obuhvaćeno sistemom obrazovanja ili programom osposobljavanja za rad. S obzirom na to da se radi o licu koje nije obuhvaćeno nijednim od ova dva programa, mišljenje Interresorne komisije kojim se upućuje na ostvarivanje prava na dečji dodatak, nije u skladu sa zakonom I na osnovu navedenog zahteva za ostvarivanje prava na dečji dodatak, nadležno odeljenje opštinske/gradske uprave doneće negativno rešenje.
U oktobru mesecu sam primila, ukoliko odbijem dodatak za minuli rad, platu manju od minimalne zarade za taj mesec. Kako mi se plata obracunava na osnovu koeficijenta,koji nije povecan sa ostalim koeficijentima u prosveti, a bila je nesto veca od minimalne, te nisam imala povecanje ni po tom osnovu, sada,od 2026. ovo ce se nastaviti,jer minimalac ponovo raste...Kako je to moguce?Kako treba postupiti?
Mrtvozorstvo je na teritoriji naše opštine do sada bilo regulisano odlukom kojom su lekari zaposleni u Domu zdravlja imali, po svakom pojedinačnom slučaju, dodatnu nadoknadu. S obzirom na to da je određeni broj lekara koji je obavljao ove poslove sada u penziji, kao i da imamo manji broj zaposlenih lekara u odnosu na potrebe naših stanovnika, postavlja se pitanje da li lokalna samouprava može da angažuje lekara koji nije u radnom odnosu u Domu zdravlja, sa kojim bi zaključila ugovor o delu, a koji bi obavljao isključivo ove poslove.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS'' br.25/19, 92/23 - Autentično tumačenje, 29/25 – US) članom 203. stav 4. propisano je sledeće: „nadležni organ JLS određuje doktora medicine za stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanje potvrde o smrti'', što je staralo uslove za angažovanje, od strane JLS na poslovima utvrđivanja vremena i uzroka smrti lica umrlih van zdravstvene ustanove i doktora medicine koji se nalaze u starosnoj penziji.
Međutim, usvajanjem Pravilnika o postupku izdavanja potvrde o smrti i obrascu potvrde o smrti („Sl. glasnik RS“ br. 31/22), koji je u članu 3. st. 3. i 4. propisuje elektronsku formu ovog obrasca, kao i preuzimanje obrasca iz integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, navodimo da doktori medicine angažovani u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju pristup ovom informacionom sistemu, što im omogućava obavljanje i poslova iz oblasti mrtvozorstva.
Da li je moguće izvršiti spajanje Javnih ustanova Kulturni centar opštine Rekovac i Turističke organizacije opštine Rekovac?
Činjenica je, da su Kulturni centar opštine Rekovac i Turistička organizacija opštine Rekovac javne ustanove u smislu Zakona o javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 42/91, 71/94, 79/05 - dr. zakon, 81/05 - ispr. dr. zakona, 83/05 - ispr. dr. zakona i 83/14 - dr. zakon), jer je članom 1. stav 1. ovog zakona propisano se da javnom službom u smislu ovog zakona smatraju ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom, koji obavljaju delatnosti odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima. Odredbom člana 24. stav 1. ovog zakona propisano je da nadzor nad zakonitošću rada ustanove vrši nadležni organ uprave, a članom 25. da kada organ nadležan za vršenje nadzora nad zakonitošću rada ustanove utvrdi da ustanova ne ispunjava zakonom propisane uslove za rad ili ne ostvaruje zakonom utvrđene ciljeve i zadatke, odrediće joj rok za ispunjenje tih uslova i o tome obavestiti osnivača i da ukoliko ustanova ne ispuni uslove u određenom roku, nadležni organ zabraniće rešenjem dalji rad ustanove i o zabrani rada ustanove, obavestiće o tome osnivača ustanove.
Članom 26. Zakona o javnim službama propisani su razlozi zbog kojih ustanova može biti ukinuta ako ne ispunjava zakonom propisane uslove za obavljanje delatnosti ili ako ne postoje uslovi za obavljanje njene delatnosti (ne postoji potreba za njenom delatnošću, potrebe za delatnošću ustanove mogu da se zadovolje na racionalniji i ekonomičniji način i ne ostvaruje zakonom utvrđene ciljeve i zadatke). Postupak za ukidanje ustanove pokreće osnivač ili organ nadležan za vršenje nadzora nad zakonitošću rada ustanove, a akt o ukidanju ustanove donosi osnivač, kao i da se na osnovu akta o ukidanju ustanove sprovodi se postupak redovne likvidacije, u skladu sa zakonom.
Ističemo, da je odredbama Zakona o kulturi („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 13/16, 30/16 – ispr, 6/20, 47/21, 78/21 i 76/23 utvrđen opšti interes u kulturi, način ostvarivanja opšteg interesa u kulturi i obavljanje kulturnih delatnosti, prava, obaveze i odgovornosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina I jedinica lokalne samouprave u kulturi, kao i uslovi za delovanje svih subjekata u kulturi. Članom 79. stav 1. ovog zakona određeno je da inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove kulture, a članom 80. stav 1. da ministarstvo nadležno za poslove kulture vrši nadzor nad radom ustanova.
Takođe, odredbama Zakona o turizmu („Službeni glasnik RS“, broj 17/19) uređuju se uslovi i način planiranja i razvoja turizma; turističke organizacije za promociju turizma; turističke agencije; usluge u turizmu; Registar turizma; druga pitanja od značaja za razvoj i unapređenje turizma. Tako je članom 41. ovog zakona, između ostalog, propisano da jedinica lokalne samouprave može osnovati
turističku organizaciju ili obavljanje tih poslova poveriti drugom pravnom licu, da to pravno lice može biti postojeća javna služba ili privredno društvo, odnosno pravno lice koje je osnovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, a istim članom određeni su poslovi koje obavlja turistička organizacija jedinice lokalne samouprave. Odredbama člana 119. određeno je da nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove turizma, a da inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši to ministarstvo preko turističkih inspektora.
Iz citiranih odredbi ova tri zakona, može se zaključiti da je odgovor na Vaše pitanje negativan jer su u pitanju dve javne ustanove koje se osnivaju na osnovu različitih zakona i da svaka ustanove ima svoje specifične poslove koji su nespojivi sa drugim poslovima.
Pravilnikom o odobravanju i finansiranju programa za zadovoljenje potreba građana u oblasti sporta na teritoriji opštine Prijepolje propisano je "Postupak odobravanja programa koji su primljeni u predviđenom roku vrši se u tri faze.U prvoj fazi vrši se administrativna (formalna) provera i ocena ispunjenosti uslova i kriterijuma u pogledu nosioca programa, forme predloga programa i adekvatnosti predloženog programa, utvrđenih Zakonom, ovim Pravilnikom i javnim pozivom. Organizacijama čiji predlozi projekata ne budu ispunjavali formalne kriterijume, iz stava 2. ovog člana, komisija dostavlja obaveštenja". Sportski klub je dobio obaveštenje od komisije koja je vršila ocenu godišnjih programa da program ne ispunjava ulove i da komisija isti nije razmatrala. komisija je dostavila opštinskom veću kao nadležnom organu za odobrenje programa predlog za odobrenje sredstava . pitanje da li je moguće da se uloži prigovor na predmetno obaveštenje , obzirom da je komisija u skladu sa pravilnikom prosledila obaveštenja klubovima da ne ispunjavaju uslove.
Da, klub može podneti prigovor/zahtev za preispitivanje na obaveštenje Komisije, jer to obaveštenje nije konačni upravni akt.
Ukoliko Pravilnik ne sadrži pravo na prigovor, tada postoji pravni lek po Zakonu o opštem upravnom postupku:
- Predlog za otklanjanje nepravilnosti (član 165. ZUPa) upućuje se organu koji je obaveštenje izdao; rok je 8 dana od prijema akta.
- Ako se spor ne otkloni, nakon konačnog rešenja Opštinskog veća klub može podneti tužbu Upravnom sudu (čl. 22. Zakona o upravnim sporovima) u roku od 30 dana.