Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li će biti povećana novčana sredstva za angažovanje u IRK?
Kako se sprovodi postupak koji je pokrenut po službenoj dužnosti, ako u tom slučaju roditelj ne daje saglasnost i odbija saradnju?
Prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci, pokretanje postupka po službenoj dužnosti se vrši kada roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli ne daju saglasnost na inicijativu obrazovne ili zdravstvene ustanove ili pružaoca usluga socijalne zaštite.
Ukoliko roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli nije saglasan sa pokretanjem postupka procene, a podnosilac inicijative je procenio da takvo postupanje nije u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, učenika i odraslog, podnosilac inicijative je dužan da o tome obavesti nadležni organ starateljstva, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti i pokretanja postupka procene po službenoj dužnosti.
Ustanova koja pokreće postupak po službenoj dužnosti u obavezi je da realizuje savetodavni rad sa roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom i odraslim radi informisanja o ulozi i sastavu Komisije, postupku procene, mogućnosti prisustva roditelja tokom postupka procene i oblicima dodatne podrške.
Dakle, pokreću se odgovarajući mehanizmi iz sistema socijalne zaštite, kako bi se zaštitio najbolji interes deteta.
Kod izvesnog broja dece postoji velika potreba za podrškom dečijeg psihologa (izmeštanje iz porodice, zlostavljanje, prihvatanje invaliditeta, mucanje, tikovi i sl.) i u tom slučaju se može preporučiti mera podrške stručnjaka iz oblasti van obrazovanja. Kako realizaciju navedene mere konkretizovati i učiniti je dostupnijom?
Kada se predlaže mera koja podrazumeva podršku psihologa prvo treba proveriti da li ta mera može da se realizuje na nivou predškolske ustanove ili škole tj. da li navedene ustanove imaju stručnog saradnika tog profila. U slučaju da ne, potrebno je koristiti resurse iz svoje JLS kao npr. psiholog iz Doma zdravlja, Razvojnog savetovališta ili Centra za socijalni rad. Ako se proceni da usluga podrške psihologa nije uspostavljena na nivou JLS postoji mogućnost da se uputi dete, učenik ili odrasli (u zavisnosti od vrste teškoće) npr. u Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršeovoj, Institutu za patologiju govora, Kliniku za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje.
Kako postupiti situaciji kada roditelji ne žele da dete ide u školu i da se obrazuje, a kao razlog navode težinu teškoća?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. Pravo na obrazovanje je univerzalno ljudsko pravo i niko, pa ni roditelj, ne može detetu uskratiti pravo na obrazovanje.
U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", broj 80/2018) u stavu 2. člana2. navodi se: „Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.“ Na ovaj način se skreće pažnja na značaj uključivanja deteta u redovno obrazovanje zajedno sa vršnjacima i uz potrebnu dodatnu podršku.
Roditelja treba upoznati da je za upis u školu i redovnost pohađanja škole odgovoran roditelj, i posebno ga treba upozoriti na posledice nepohađanja i za njih vezane procedure i eventualne sankcije.
Da li je dovoljno poslati fotokopiju Mišljenja IRK (obrazac 3), pokretaču i ustanovama koje obezbeđuju IPP?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da se mišljenje Komisije dostavlja se roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku, odraslom i nadležnom organu, odnosno službi koja treba da obezbedi dodatnu podršku, u skladu sa zakonom. Pri dostavljanju mišljenja važno je naglasiti da je služba kojoj su dostavljeni podaci dužna je da čuva tajnost podataka o detetu i članovima njegove porodice, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Sa službama kojima se dostavlja mišljenje Komisije treba proveriti da li je slanje fotokopije dokumenta u skladu sa njihovim propisanim procedurama.
Šta se podrazumeva pod novinom u Pravilniku o dodatnoj podršci: "nadležnost IRK se proširuje i na mesto boravišta deteta"?
Član 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", broj 80/2018) uređuje da je za procenu potreba za dodatnom podrškom nadležna je Komisija opštine, odnosno grada na čijoj teritoriji je prebivalište, odnosno boravište deteta, učenika i odraslog. Nadležnost Komisije se proširuje i na mesto boravišta kako bi usluge dodatne podrške bile dostupnije -npr. ako je dete, učenik ili odrasli smešteno u ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu, koja se nalazi na teritoriji druge opštine u odnosu na prebivalište.
U tom slučaju zbirka podataka o deci, učenicima i odraslima za koje je pokrenut postupak procene potrebe sadrži i podatke o prebivalište deteta učenika i odraslog, a ako je smešteno u hraniteljskoj porodici ili u ustanovi socijalne zaštite i podatke o mestu boravišta, podatke o hraniteljskoj porodici, odnosno ustanovi socijalne zaštite.
Članom 23. Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju definisana je obaveza jedinica lokalne samouprave i to: ,,Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava predškolsku ustanovu, odnosno školu, koja ostvaruje pripremni predškolski program i roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, o deci koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa, najkasnije do 1. aprila tekuće godine za narednu godinu. Predškolska ustanova, odnosno škola, koja ostvaruje pripremni predškolski program, dužna je da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i jedinicu lokalne samouprave o deci koja se nisu upisala, koja ne pohađaju redovno ili su prestala da pohađaju pripremni predškolski program, najkasnije 15 dana od dana proteka roka za upis, odnosno od dana prestanka redovnog pohađanja pripremnog predškolskog programa. Od kojeg nadležnog organa jedinica lokalne samouprave pribavlja podatke o deci koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa?
Članom 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja o vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakoni, 10/19 i 24/20) je propisano da se u predškolsku ustanovu upisuju sva deca u godini pred polazak u školu. Istim članom definisane su obaveze roditelja, odnosno staratelja, kao i predškolske ustanove, odnosno osnovne škole koja ostvaruje pripremni predškolski program da upiše svako dete uzrasta od pet i po do šest i po godina radi pohađanja pripremnog predškolskog programa. Stavom 7. istog člana je propisano da jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program o deci koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa, u skladu sa posebnim zakonom.
Članom 23. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/10, 101/17, 113/17 – dr. zakon, 10/19) je propisano da jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava predškolsku ustanovu, odnosno školu, koja ostvaruje pripremni predškolski program i roditelja, odnosno staratelja, o deci koja si stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa, najkasnije do 1. aprila tekuće godine za narednu godinu.
S obzirom na različite prakse, podela poslova na nivou lokalnih samouprava u vezi sa vođenjem evidencije, smatramo da je matična služba relevantna za ovu vrstu informacija, ako lokalnima aktom nije drugačije određeno.
Na teritoriji opštine u pojedinim hraniteljskim porodicama žive deca koja imaju prebivalište na teritoriji nekih drugih opština, koja pohađaju pohađaju školu van teritorije svog prebivališta i po mišljenju Interresorne komisije potreban im je lični pratilac. S tim u vezi, postoji problem što opština ne može da plati uslugu za decu koja nemaju prebivalište na teritoriji opštine u kojoj idu u školu. Druge opštine prihvataju da plate uslugu za svoju decu, ali se i tu pojavljuje računovodstveni problem u smislu da jedna opština ne može drugoj opštini da prenese sredstva ili Centar za socijalni rad jedne opštine drugoj. Da li je za ovu uslugu moguće uspostavljanje međuopštinskae saradnja? I ako jemoguće molimo za smernice u tom pravcu.
Članom 119. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS", br. 24/11) propisano je da Odluku o ostvarivanju prava korisnika utvrđenih Zakonom o socijalnoj zaštiti i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donosi nadležni centar za socijalni radi (u daljem tekstu: CSR). Imajući u vidu da je usluga ličnog pratioca deteta usluga socijalne zaštite (član 83. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite) iz grupe dnevnih usluga u zajednici (član 40. Zakona o socijalnoj zaštiti) odluku o korišćenju ove usluge donosi CSR. Centar za socijalni rad odlučuje o korišćenju usluge socijalne zaštite, primenom odredaba zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 69. Zakona o socijalnoj zaštiti). Pri donošenju odluke o korišćenju usluge, CSR je dužan da da uzme u obzir mišljenje Interresorne komisije. Mišljenje Interresorne komisije nije upravni akt niti javna isprava već, kao što sam naziv ukazuje, stručno mišljenje koje je osnov za dalje postupanje.
Nadležnost centra za socijalni rad se utvrđuje prema prebivalištu korisnika. Izuzetno, postupak za korišćenje usluga socijalne zaštite može sprovesti centar za socijalni rad na čijoj teritoriji korisnik ima boravište (član 68. Zakona o socijalnoj zaštiti). Građanin je dužan da boravište, kao mesto u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta duže od 90 dana (član 6. Zakona o prebivalištu i boravištu građana) prijavi nadležnom organu po mestu boravišta u roku od osam dana od dana dolaska u mesto boravišta (član 15. Zakona o prebivalištu i boravištu građana). Prijavu i odjavu boravišta za maloletno lice ili lice bez poslovne sposobnosti, podnosi njegov roditelj, odnosno staratelj ili drugi zakonski zastupnik (član 3. zakona o prebivalištu i boravištu građana).
Nema sumnje da se postupak odlučivanja o korišćenju usluge ličnog pratioca deteta po pravilu sprovodi u CSR gde dete ima prebivalište. U izuzetnim okolnostima postupak može da se sprovede u CSR gde dete ima boravište. Primenom gore navedenih propisa, boravište deteta je trebalo prijaviti na teritoriji lokalne samouprave u kojoj je dete smešteno u hraniteljsku porodicu. U predmetnom slučaju moglo bi se smatrati da se radi o izuzetnim okolnostima, imajući u vidu da dete boravi na teritoriji JLS u kojoj nema prebivalište a usled dinamike potrebe za podrškom, predmet može da bude preuzet od strane CSR na teritoriji JLS u kojoj dete ima boravište. Odluka o prebacivanju predmeta se donosi u dogovoru dva CSR a eventualni sukob mesne nadležnosti rešava ministar nadležan za socijalnu zaštitu što je propisano i članom 68. Zakona o socijalnoj zaštiti.
Obezbeđivanje usluga socijalne zaštite je sasvim odvojena materija od postupka odlučivanja o korišćenju usluga. Dnevne usluge u zajednici, u koje spada usluga ličnog pratioca deteta, obezbeđuje JLS. Polazeći od prava građana na odlučivanje u JLS, koje je vezano za biračko pravo a ono pak za prebivalište građana, proizilazi da se sva prava o kojima odlučuje JLS, bez posebnog naglašavanja, odnose na osobe sa prebivalištem na teritoriji konkretne JLS. Nema zakonskih prepreka da JLS omogući određena prava iz svoje nadležnosti i građanima sa boravištem u toj JLS, o čemu bi bilo potrebno doneti odgovarajuću odluku. Dakle, prava vezana za usluge socijalne zaštite koje utvrđuje JLS, pa time i prava vezana za uslugu ličnog pratioca deteta, odnose se, po pravilu, na decu sa prebivalištem u toj JLS. Međutim, JLS odgovarajućom odlukom može da utvrdi i prava vezana za uslugu ličnog pratioca deteta, koja se odnose na decu sa boravištem na teritoriji JLS.
Članom 9. Zakona o socijalnoj zaštiti predviđeno je da jedinica lokalne samouprave obezbeđuje obavljanje delatnosti u oblasti socijalne zaštite iz okvira svojih prava i dužnosti osnivanjem ustanova ili poveravanjem vršenja tih delatnosti drugim pravnim i fizičkim licima, dok je članom 64. zakona propisano da se usluge socijalne zaštite za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala JLS, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu i propisima donetim za njihovo sprovođenje. Propisima je jasno uređeno da se usluge socijalne zaštite a time i usluga ličnog pratioca deteta, mogu obezbeđivati na dva načina: osnivanjem ustanove koja bi pružala konkretnu uslugu ili nabavkom usluge od ovlašćenog pružaoca. U konkretnom slušaju, JLS na čijoj teritoriji dete ima prebivalište, ne može osnovati ustanovu na teritoriji JLS u kojoj dete ima boravište te bi uslugu ličnog pratioca tog deteta moralo da nabavi u postupku javne nabavke.
Članom 13. Zakona o lokalnoj samoupravi predviđeno je da jedinice lokalne samouprave sarađuju i udružuju se radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova i programa razvoja, kao i drugih potreba od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruživati sredstva i obrazovati zajedničke organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i službe, u skladu sa zakonom i statutom. Tako JLS mogu osnivati zajedničke ustanove za pružanje usluga socijalne zaštite, što u navedenom primeru nije slučaj. U skladu sa Zakonomo socijalnoj zaštiti, nadležni organi dveju ili više jedinica lokalne samouprave mogu objaviti zajednički poziv za podnošenje ponuda za pružanje usluga socijalne zaštite da bi se ove usluge ekonomičnije i efikasnije obezbedile (član 65. Zakona o socijalnoj zaštiti).
Zabeleženi su primeri sporazuma dve JLS o pružanju usluga socijalne zaštite od strane ustanove koju je osnovala jedna od potpisnica takvog sporazuma (uglavnom se radi o usluzi prihvatilišta). Ovakva praksa nema utemeljenje u propisima. Naime JLS nije pružalac usluge pa samim time dve JLS ne mogu o tome da postignu sporazum. Ustanova koju je osnovala jedna JLS može da pruža usluge koje obezbeđuje druga JLS ali takva usluga mora da bude nabavljena u postupku javne nabavke jer je ustanova zasebno pravno lice odnosno pružalac usluge nad kojim JLS koja nije osnivač te ustanove, nema kontrolu u smislu zakona kojim se uređuju javne nabavke (član 13. Zakona o javnim nabavkama).
Propisi ne uređuju eksplicitno sve elemente koji su potrebni za odgovor na postavljeno pitanje ali se može zaključiti da bi jedini, potpuno ispravan način obezbeđivanja usluge ličnog pratioca za dete u hraniteljskoj porodici na teritoriji JLS u kojoj nema prebivalište, da tu uslugu, primenom propisa kojim su uređene javne nabavke, obezbedi JLS na čijoj teritoriji dete ima prebivalište.
Sa tim u vezi, ukazujemo i na mogućnost izmene ugovora o javnoj nabavci (osnov za izmenu ugovora može biti po više osnova iz Zakona o javnim nabavkama, u zavisnosti od sadržine konkretnog ugovora koji je zaključen, ali je u svakom slučaju moguć.
Da li u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti lica koja se bave poslovima rodne ravnopravnosti moraju biti šefovi Sektora za ljudske resurse? Da li u nekoj lokalnoj samoupravi postoji Odeljenje, Odsek, Kancelarija koja se bavi rodnom ravnopravnošću, gde na tim poslovima radi tim ljudi (da su im sistematizovana radna mesta) ili Odsek koji se bavi poslovima koja se tiču sprečavanjem diskriminacije u njihovoj lokalnoj samoupravi, poslovima rodne ravnopravnosti, poboljšanje položaja LGBT populacije?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS, br. 52/21) u čl. 64. propisuje obavezu organa javne vlasti na svim nivoima da odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost. Saglasno članu 6. st. 1. tačka 8. Zakona, ova zakonska obaveza odnosi se i na organe javne vlasti obrazovane na nivou JLS, kao i onih koji se u potpunosti ili delimično finansiraju iz budžeta JLS (javna preduzeća, javne ustanove, zavodi, komunalna milicija, sportske organizacije i udruženja i dr.). Ovi organi javne vlasti imaju zakonsku obavezu određivanja lica zaduženog za rodnu ravnopravnost pod uslovom da imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica. U ukupan broj od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica ubrajaju se lica koja su zasnovala radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, lica koja obavljaju rad van radnog odnosa, po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili ugovora o dopunskom radu.
Rukovodilac organa javne vlasti JLS dužan je da za lice zaduženo za rodnu ravnopravnost odredi rukovodioca/rukovoditeljku one organizacione jedinice u čijoj nadležnosti su poslovi koji se odnose na vođenje evidencije u oblasti rada (član 64. stav 2. ZRR). Koja je to konkretna organizaciona jedinica, zavisi od unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta i konkretnom organu javne vlasti, odnosno, od toga u okviru koje organizacione jedinice se obavljaju poslovi vođenja evidencija u oblasti rada. Tako će, na primer, u nekoj opštinskoj upravi to biti rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za ljudske resurse, u nekoj JLS rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za opštu upravu, zajedničke poslove, poslove organa opštine, društvene delatnosti i sl.
Poislovi koje obavlja lice zaduženo za rodnu ravnopravnost regulisani su članom 64. Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Aktom o sistematizaciji radnih mesta u oragnima uprave JLS treba opisati poslove koje obavljaju lica zadužena za rodnu ravnopravnost. Ti poslovi su načelno regulisani u čl. 64 st. 3. ZRR i treba ih bliže opisati i precizirati.
Treba imati u vidu da je o određivanju lica zaduženog za rodnu ravnopravnost i o svakoj promeni ovog lica, organ uprave JLS dužan da obavesti Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Lica zadužena za rodnu ravnopravnost moraju biti obučena za obavljanje poslova iz ovog svog delokruga, s tim što će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu bliže urediti program i način obuke ovih lica.
Nema zakonskih smetnji da se u JLS, pored instituicionalnih mehanizama čije je osnivanje po zakonu obavezno, osnuje Kancelarija za rodnu ravnopravnost, čiji delokrug rada može obuhvatiti i delovanje na planu unapređenja ravnopravnosti pojedinih ranjivih grupa, kao što je npr. Kancelarija za rodnu ravnopravnost i unapređenje LGBT osoba u Novom Sadu.
Da li se Savet za rodnu ravnopravnost formira kao posebno stalno radno telo Skupštine, ili kao povremeno radno telo? Da li Savet može da se formira u organima uprave i kako? Da li Savet za rodnu ravnopravnost treba da ima svoj pravilnik o radu?
Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/21), savet za rodnu ravnopravnost je poseban institucionalni mehanizam za rodnu ravnopravnost na nivou JLS. U svakoj JLS obrazuje se jedan savet za rodnu ravnopravnost. Savet za rodnu ravnopravnost u JLS treba strogo razlikovati od Komisije za rodnu ravnopravnost, koje je stalno radno telo skupštine JLS i koja ima svoje posebne zakonom utvrđene nadležnosti.
Zakon predviđa da savet za rodnu ravnopravnost čine imenovana ili postavljena lica, predstavnici ustanova, organa i organizacija u oblastima značajnim za rodnu ravnopravnost i sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, o čemu treba voditi računa prilikom imenovanja članova/članica saveta. Osim toga, treba imati u vidu da, prema ZRR, u radu saveta za rodnu ravnopravnost obavezno učestvuju i lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima JLS (član 63. stav 1. tačka 2. ZRR).
U JLS u kojoj nije formiran savet za rodnu ravnopravnost potrebno je aktima JLS regulisati način izbora, broj članova/članica, nadležnost, kao i način rada i odlučivanja saveta. Na primer, odluku o formiranju saveta za rodnu ravnopravnost u JLS može doneti skupština opštine, na predlog predsednika/predsednice opštine, a da sastav, nadležnost, način rada i odlučivanja budu bliže regulisani Poslovnikom o radu saveta. Prilikom izbora članova/članica saveta, treba obezbediti uravnoteženu zastupljenost polova, koja podrazumeva da je zastupljenost jednog od polova između 40-50% u odnosu na drugi pol (član 6. st. 1. tačka 9. ZRR).
Prilikom regulisanja nadležnosti saveta, treba imati u vidu odredbe člana 63. stav 1. tačka 2. ZRR kojima se načelno regulišu osnovne nadležnosti saveta za rodnu ravnopravnost, a koje obuhvataju: praćenje stanja u oblasti rodne ravnopravnosti i iniciranje i predlaganje mera za unapređenje rodne ravnopravnosti. U krug nadležnosti saveta trebalo bi uvrstiti prava i obaveze ovog tela da priprema Akcioni plan za rodnu ravnopravnost na nivou JLS, da učestvuje u postupku pripreme budžeta i da, u skladu sa rodno odgovornim budžetiranjem koje je regulisano Zakonom o budžetskom sistemu, predlaže integrisanje rodne komponente u budžet, da učestvuje u aktivnostima vezanim za primenu, praćenje i izveštavanje o primeni Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost i Akcionog plana za njeno sprovođenje, sarađuje sa mehanizmima rodne ravnopravnosti u drugim JLS, kao i sa mehanizmima rodne ravnopravnosti koji se obrazuju na nacionalnom nivou i na nivou autonomne pokrajine.
Saglasno članu 64. st. 2. ZZR za lice zaduženo za rodnu ravnopravnost uvek se određuje rukovodilac/rukovoditeljka one organizacione jedinice u čijoj su nadležnosti poslovi koji se odnose na vođenje evidencija u oblasti rada. Koja je to jedinica, zavisi od unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta u konkretnom organu, odnosno, od toga u okviru koje organizacione jedinice se obavljaju poslovi vođenja evidencija u oblasti rada. Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organima uprave veoma je različita, pa će zato u nekom organu to, na primer, biti rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za opštu upravu, ljudske resurse i zajedničke poslove, u nekom rukovoditelj/rukovoditeljka odeljenja za pravne, skupštinske i komunalne poslove i sl.
Potrebno je aktom o sistematizaciji radnih mesta opisati poslove koje obavlja lice zaduženo za rodnu ravnopravnost u konkretnom organu JLS. Ti poslovi su načelno regulisani u čl. 64 st. 3. ZRR i treba ih bliže opisati i precizirati.
JLS u kojima nisu formirana tela za rodnu ravnopravnost i određeno lice za rodnu ravnopravnost u obavezi su da u roku od šest meseci po stupanju na snagu ZRR usvoje odgovarajuće akte, formiraju tela za rodnu ravnopravnost i odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost. Rok za obavljanje ovih aktivnosti ističe 24. novembra 2021. godine i njihovom obavljanju treba hitno pristupiti. Za slučaj da u organu uprave JLS ne bude određeno lice za rodnu ravnopravnost, predviđena je prekršajna sankcija za odgovorno lice u organu – novčana kazna u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara (član 69. st. 1. tačka 12. ZRR).
U vezi sa implementacijom ZRR na lokalnom nivou, treba imati u vidu da subjekti koji na lokalnom nivou primenjuju ZRR obuhvataju: sve lokalne organe javne vlasti, kao i javna preduzeća, ustanove, javne agencije i druge organizacije i lica kojima su zakonom poverena pojedina javna ovlašćenja, i pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu JLS. S obzirom na to da među lokalnim zajednicama postoje razlike kada se radi o broju i vrsti subjekata kojima je povereno vršenje javnih poslova, kao i pravnim licima čiji je osnivač konkretna JLS ili čiju aktivnost i celini ili delom finansira JLS, korisno je u svakoj lokalnoj zajednici identifikovati subjekte na koje se odnose obaveze vezane za rodnu ravnopravnost.
Obzirom na to da u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti piše da je dužnost nadležnog organa JLS da u roku od 6 meseci od stupanja na snagu Zakona (do 24. novembra 2021. godine) usklade svoje akte sa zakonom, da li gradska opština koja nije JLS ima ovu obavezu i da li se akti usklađuju retroaktivno, od dana donošenja zakona, ili usklađivanje akata može početi u roku od 6 meseci od donošenja ZRR, a najkasnije od 24. novembra 2021. godine? Da li lice imenovano za rodnu ravnopravnost mora da bude rukovodilac službe za kadrovska pitanja ili je moguće da to bude lice koje je sistematizacijom radnih mesta zaposleno u nekoj drugoj službi i da li to lice mora bude pravnik/pravnica?
Iako gradske opštine nemaju svojstvo jedinica lokalne samouprave, uprave gradskih opština su organi javne vlasti u smislu čl. 6. stav 1. tačka 18. Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zato uprave svih gradskih opština koje imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica podležu obavezi određivanja lica za rodnu ravnopravnost utvrđenoj u članu 64. ZRR.
Kada je reč o usklađivanju akata sa ZRR, oni se ne usklađuju retroaktivno, već u zakonskom roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ZRR (član 73. stav 1. ZRR), a stupanje na snagu svakog akta regulisano je samim aktom.
Saglasno članu 64. st. 2. ZRR za lice zaduženo za rodnu ravnopravnost uvek se određuje rukovodilac/rukovoditeljka one organizacione jedinice u čijoj su nadležnosti poslovi koji se odnose na vođenje evidencija u oblasti rada. Koja je to jedinica, zavisi od unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta u konkretnom organu, odnosno, od toga u okviru koje organizacione jedinice se obavljaju poslovi vođenja evidencija u oblasti rada. Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organima uprave veoma je različita, pa će zato u nekom organu to, na primer, biti rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za opštu upravu, ljudske resurse i zajedničke poslove, u nekom rukovoditelj/rukovoditeljka odeljenja za pravne, skupštinske i komunalne poslove i sl.
Da li Centar za pružanje usluga socijalne zaštite opštine kojem je odobrena licenca za pružanje usluga dnevnog boravka za odrasle korisnike, može da bude kao licencirana organizacija pružalac usluge ličnog pratioca za dete u lokalnoj zajednici?
Licenciranje je postupak u kome se ispituje da li organizacija socijalne zaštite ispunjava kriterijume i standarde za pružanje usluga u oblasti socijalne zaštite (član 176. Zakona o socijalnoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 24/11). Licenca je javna isprava kojom se potvrđuje da organizacija socijalne zaštite, odnosno stručni radnik ispunjava utvrđene uslove i standarde za pružanje određenih usluga u oblasti socijalne zaštite. Pravo na licencu za pružanje usluge socijalne zaštite ima organizacija socijalne zaštite koja, između ostalog, ispunjava standarde za pružanje usluge za koju traži izdavanje licence (član 179. Zakona socijalnoj zaštiti). Organizacija socijalne zaštite može da ima više licenci, odnosno onoliko licenci koliko pruža usluga. Usluge dnevnog boravka i ličnog pratioca deteta su dve različite usluge te je za pružanje ovih usluga potrebno ispuniti odgovarajuće standarde i ostvariti dve različite licence.
Pružalac usluge socijalne zaštite u svom osnovnom programu organizacije definiše, između ostalog, programske aktivnosti koje se realizuju, u skladu sa specifikacijom usluge i minimalnim standardima koji se odnose na uslugu koju organizacija pruža, kao i u skladu sa potrebama korisničke grupe kojoj se usluga pruža (član 5. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, „Sl. glasnik RS", br. 42/13, 49/18 i 73/19). Programske aktivnosti ličnog pratioca deteta realizuju se kroz akreditovani program, u okviru posebne usluge ličnog pratioca deteta, ili kao programske aktivnosti u okviru usluge dnevnog boravka ili pomoći u kući (član 85. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite). Dakle, realizacija aktivnosti ličnog pratioca deteta ne mora nužno da se odvijaju u okviru istoimene usluge već mogu da budu sastavni deo aktivnosti korisnika usluga dnevnog boravka ili pomoći u kući. Ovde je važno naglasiti da, u ovakvim okolnostima, sadržaj usluge dnevnog boravka ili pomoći u kući ne može da se svede samo na aktivnosti ličnog pratioca deteta već mora da sadrži i ostale elemente koji su propisani za navedene usluge. Ukoliko se radi samo o aktivnostima ličnog pratioca deteta, onda se podrška pruža realizacijom usluge ličnog pratioca koja je kao takva nabavljena i na koju je korisnik upućen.
U konkretnom slučaju, organizacija koja pruža uslugu dnevnog boravka za odrasle korisnike može da pruža uslugu ličnog pratioca deteta ukoliko u posebnom postupku ostvari licencu za pružanje ove usluge. Organizacija koja pruža uslugu dnevnog boravka za odrasle korisnike ne može u okviru te usluge da sprovodi programsku aktivnost ličnog pratioca deteta jer ona, po svojoj prirodi, nije namenjena korisnicima usluge za koju je ostvarena licenca.