Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li Osnovna škola može uputiti zahtev Interresornoj komisiji za procenu potrebe pratioca za dete iako nije uspela da dobije saglasnost roditelja?
Prema članu 7. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", br. 80/2018), obrazovna ustanova pod određenim uslovima može da pokrene postupak procene potreba za dodatnom podrškom bez saglasnosti roditelja:
„Procena potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom (u daljem tekstu: postupak procene) vrši se:
- po zahtevu roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog,
- na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog,
- po službenoj dužnosti - kada roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli ne daju saglasnost na inicijativu obrazovne ili zdravstvene ustanove ili pružaoca usluga socijalne zaštite.
Ukoliko roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli nije saglasan sa pokretanjem postupka procene, a podnosilac inicijative je procenio da takvo postupanje nije u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, učenika i odraslog, podnosilac inicijative je dužan da o tome obavesti nadležni organ starateljstva, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti i pokretanja postupka procene po službenoj dužnosti.“
Pored navedenog, istim članom Pravilnika je uređene i obaveze obrazovne ustanove pre nego što pokrene postupak po službenoj dužnosti:
„Ustanova koja pokreće postupak po službenoj dužnosti u obavezi je da realizuje savetodavni rad sa roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom i odraslim radi informisanja o ulozi i sastavu Komisije, postupku procene, mogućnosti prisustva roditelja tokom postupka procene i oblicima dodatne podrške.
Međutim, ovde se radi o usluzi ličnog pratioca deteta koja je uređena Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019), tako da spada u treću grupu mera prema čl. 3, tačka 3) Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom:
„3) ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije:
......
(3) obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku, odnosno personalnog asistenta odraslom polazniku u skladu sa propisanim standardima usluga, pod uslovom da su uključeni u vaspitno obrazovnu ustanovu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole“.
U ovom slučaju, nadležna institucija je centar za socijalni rad.
Šta po zakonu škola može da preduzme ako roditelj ne želi da potpiše saglasnost za izradu specifičnog tranzicionog plana za učenika (odnosi se na učenika koji nema izrađen IOP)?
Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, član 64. stav 5, škola je u obavezi da uspostavi saradnju sa drugom školom u kojoj učenik koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku nastavlja sticanje obrazovanja, a u cilju ostvarivanja kontinuiteta dodatne podrške.
Na osnovu ovog propisa, u Pravilniku o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje („Sl. glasnik RS“, br. 74/2018), uveden je novi član 12. koji se odnosi na podršku tranziciji učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu i koji glasi:
“Za svako dete, učenika i odraslog koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku, ustanova planira i sprovedi posebne mere za pripremu deteta, učenika i odraslog za prelazak u novi ciklus, odnosno nivo obrazovanja, ili prelazak u drugu ustanovu, kao i mere za pripremu obrazovne ustanove u koju se uključuje dete, učenik i odrasli.
Horizontalna i vertikalna prohodnost podrazumeva nesmetano kretanje deteta, učenika i odraslog kroz sistem:
- uključivanje u obrazovnu ustanovu;
- prelazak sa jednog nivoa obrazovanja na drugi;
- prelazak iz ustanove u ustanovu;
- prelazak iz razvojne grupe u vaspitnu grupu u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, odnosno iz odeljenja za decu sa smetnjama u razvoju u redovno odeljenje;
- završetak školovanja i pripreme za samostalni život u zajednici.
U cilju pripreme ustanove i ostvarivanja kontinuiteta podrške koju dobija dete, učenik i odrasli, Tim ustanove koju pohađa dete, učenik, odnosno odrasli je u obavezi da najmanje tri meseca pre prelaska deteta, učenika, odnosno odraslog uspostavi saradnju sa Timom ustanove u kojoj dete, učenik, odnosno odrasli nastavlja da stiče obrazovanje. Saradnja ustanove traje najmanje još tri meseca od trenutka uključivanja u drugu obrazovnu ustanovu.
Plan tranzicije (Obrazac 7) je sastavni deo IOP-a. Za sprovođenje plana tranzicije potrebna je pisana saglasnost roditelja.”
Pošto se ne radi o učeniku koji se obrazuje po IOP-u, škola može da organizuje sastanak sa roditeljima kako bi objasnila šta je plan tranzicije, koja je njegova svrha, na koji način će njihovo dete biti podržano kroz ovaj plan tranzicije, kakva je uloga roditelja u tom procesu i kakva je dobit za samog učenika i nastavak njegovog obrazovanja.
Poslovnik o radu nadzornog odbora, kao interni opšti akt donosi sam Nadzorni odbor. Koja je formalna procedura za njegovo donošenje, da li je dovoljno da nadzorni odbor, napravi predlog Poslovnika, usvoji ga na sednici, nakon toga ga postavi na oglasnoj tabli ustanove, ili je potrebno pre toga da pribavi mišljenja/saglasnost drugih organa?
Nadzorni odbor ustanove donosi poslovnik o radu u skladu sa odlukom o osnivanju ustanove i statutom. Sama procedura bi trebala da bude propisana Statutom ustanove. U osnovi za donošenje konkretnog akta nije potrebna saglasnost organa-osnivača. U skladu sa tim, naše tumačenje je da za akt, koji je interni, procesnog tipa, nema potrebe da dobija saglasnost osnivača ili organa ustanove.
Ko daje odobrenje za obavljanje ugostiteljske delatnosti za hostele i na osnovu kakvog/čijeg potvrđujućeg akta o ispunjenosti minimalno-tehničkih uslova ?
Zakon o ugostiteljstvu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2019) ne propisuje obavezu da ugostiteljski objekat za smeštaj vrste hostel, kao nekategorisani objekat, pre otpočinjanja obavljanja delatnosti pribavi rešenje o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova.
Ispunjenost propisanih minimalno tehničkih uslova utvrđuje se u postupku inspekcijskog nadzora od strane turističke inspekcije, Ministarstva turizma i omladine, odnosno lokalnog turističkog inspektora, jer se u slučaju inspekcijskog nadzora hostela radi o poverenim poslovima JLS.
Saglasno članu 12. navedenog zakona samo je propisano da je ugostitelj koji pruža usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskom objektu dužan da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti, na propisan način podnese prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.
Bliži uslovi u pogledu sadržine prijave, kao i sadržine evidencije koju vodi jedinica lokalne samouprave propisani su Pravilnikom o sadržini i načinu podnošenja prijave za nekategorisani ugostiteljski objekat za smeštaj, nekategorisani objekat za smeštaj nautičkog turizma, nekategorisani objekat za smeštaj lovnog turizma i o sadržini i načinu vođenja evidencije objekata za smeštaj ("Sl. glasnik RS", br. 90/2019 i 87/2020 - dr. pravilnik), kao i Pravilnikom o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema i njegovoj sadržini i vrsti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 87/2020, 67/2021 i 58/2023).
Izuzetno od napred navedenog, članom 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) daje se mogućnost postupanja nadležnog inspekcijskog organa da vrši vanredan inspekcijski nadzor po zahtevu nadziranog subjekta, koji može biti utvrđujući i koji se vrši kada je potrebno utvrditi ispunjenost propisanih uslova nakon čijeg ispunjenja nadzirani subjekat stiče pravo za početak rada ili obavljanja delatnosti, vršenja aktivnosti ili ostvarivanje određenog prava, u skladu sa posebnim zakonom, ili potvrđujući, koji se vrši kada nadzirani subjekat podnese zahtev da se potvrdi zakonitost i bezbednost postupanja u vršenju određenog prava ili izvršenju određene obaveze, odnosno u njegovom poslovanju.
Takođe, saglasno članu 13. istog zakona daje se pravo subjektu da od nadležnog inspekcijskog organa, zahteva preventivno delovanje sa ciljem utvrđivanja zakonitog i bezbednog poslovanja i postupanja. U pitanju je službena savetodavna poseta, o kojoj inspektor sačinjava službenu belešku u koju unosi bitne činjenice i okolnosti ove posete.
Napred navedenim odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru samo se daje pravo subjektu, a ne i obaveza.
Imajući u vidu da je saglasno odredbama člana 80. stav 8. tačka 2) Zakona o ugostiteljstvu, inspekcijski nadzor nad primenom tog zakona, u delu ispunjenosti propisanih uslova i načina obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektima domaće radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu i hostelu, poveren jedinici lokalne samouprave, preko ovlašćenih inspektora, to je u konkretnom slučaju (pitanju) ovlašćenje za postupanje u nadležnosti ovlašćenog inspektora JLS.
Da li logoped u predškolskoj ustanovi sme da radi individualno sa detetom kome je Interresorna komisija preporučila logopedski tretman naravno uz saglasnost roditelja?
Novi Pravilnik o programu svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 6/2021) utvrđuje program svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi, među kojima je logoped.
Pored zajedničkih oblasti rada, za različite profile stručnih saradnika navedeni su i specifični poslovi koje obavljaju u predškolskoj ustanovi. Tako je za stručnog saradnika logopeda navedeno i:
- planiranje aktivnosti i akcija u predškolskoj ustanovi kojima se kreira podsticajna govorno-jezička sredina za učenje dece;
- davanje stručnih predloga, planiranje nabavke specifičnih materijala i didaktičkih sredstava;
- pružanje stručne podrške vaspitačima za integrisanje postupaka korekcije govorno-jezičkih smetnji u različitim situacijama delanja u vrtiću;
- preventivno-korektivni rad i vežbe logomotorike integrisane u situaciono učenje dece u grupi;
- rad sa vaspitačima na prepoznavanju odstupanja u govorno-jezičkom razvoju dece, posebno na ranom uzrastu;
- pružanje podrške jačanju kompetencija vaspitača u oblasti komunikacije sa decom, posebno sa decom koja imaju specifične govorno-jezičke smetnje;
- učestvovanje u praćenju i vrednovanju primene mera individualizacije i individualnog obrazovnog plana za decu kojoj je potrebna dodatna podrška;
- pružanje podrške i osnaživanje roditelja u prepoznavanju, razumevanju i prevazilaženju govorno-jezičkih problema dece putem različitih oblika saradnje sa porodicom.
U listi specifičnih poslova logopeda nije naveden individualni rad sa decom, u smislu pružanja logopedskih tretmana, već se podrška deci sa govorno-jezičkim smetnjama planira, organizuje i pruža kroz situacino učenje u vršnjačkoj grupi.
Ovakav pristup je u skladu sa novim Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovnja, kao i sa principima inkluzivnog obrazovanja. U odnosu na raniju praksu, ovakav pristup je delotvorniji jer detetu pruža više prilika da u različitim kontekstima i različitim interakcijama razvija govor, da se individualizovane vežbe logomotorike sprovode kontinuiranu, u prirodnom vršnjačkom okruženju, a da se vaspitači i roditelji osnaže da na pravi način podrže dete u razvoju govora i prevazilaženju govorno-jezičke smetnje.
Iz perspektive interresorne komisije, ukoliko članovi smatraju da je za dete važno da dobije logopedski tretman, onda u okviru individualnog plana podrške mogu da navedu ustanovu iz zdravstvenog sistema koja će pružati takvu uslugu. Ako navedu da dete treba da dobije podršku logopeda u predškolskoj ustanovi, onda se ta podrška organizuje u skladu sa propisima i procedurama koje važe u toj ustanovi. U tom smislu, IRK ne može imati uticaj na koji način će se organizovati podrške za dete od strane logopeda u predškolskoj ustanovi.
Da li predstavnik sistema zdravstva koji je penzionisan, a zatim angažovan od strane zdravstvene ustanove kao zaposleni po ugovoru (lekar pedijatar, inače predsednik IRK), može i dalje da bude stalni član IRK?
Da li IOP2 može da se da i za pojedinačni predmet?
Da, može. Član 7. stav 1. tačka 2. Pravilnika o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovo praćenje i vrednovanje (“Sl. glasnik RS”, br. 74/2018) definiše pojam IOP2, kao vrste IOP-a koji može planirati prilagođavanje ishoda obrazovanja iz jednog, više ili svih predmeta.
Kako se u praksi sprovodi praćenje realizacije predloženih mera podrške?
Pružaoci datih vidova podrške dostavljaju izveštaje, a svaki član IRK je dužan da prati realizaciju predloženih mera u oblasti iz koje i sam dolazi za svako dete, što je u skladu sa član 10. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Da li roditelj, ako dete ima ličnog pratioca, treba da podnese zahtev IRK ako više ne želi taj vid podrške za svoje dete?
Ne, ne treba. Pružanje podrške – lični pratilac deteta (kao i drugi vidovi podrške) se prate, i član IRK prati svaki vid podrške iz sistema iz kog je taj vid podrške dat, a član dolazi. Izveštaje o pružanju podrške, kao i o rezultatima iste, članu IRK dostavljaju pružaoci podrške i ukoliko do prekida podrške dođe, pružalac podrške/usluge daje i obrazloženje, što je u skladu sa članom 10. stav 1. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Dakle, za prekid bilo kog vida podrške koja se pruža detetu, učeniku, odraslom ne treba ponovo pokretati postupak koji se okončava donošenjem Mišljenja IRK.
Da li defektolog (nastavnik) može biti predstavnik stalnog člana ispred sistema obrazovanja ili to mora biti isključivo psiholog?
Član 5. stav 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018) jasno utvrđuje da predstavnik obrazovno-vaspitnog sistema može biti samo stručni saradnik psiholog u predškolskoj ustanovi, osnovnoj ili srednjoj školi, čime je isključeno da to bude pedagog ili defektolog zaposlen u obrazovanju, ili psiholog zaposlen u razvojnom savetovalištu, ustanovama za pružanje usluga socijalne zaštite, pri centrima za socijalni rad, ili drugim ustanovama i institucijama.
Ko određuje nadoknadu za rad članova Interresorne komisije?
Kada se od škole traži dopuna dokumentacije, čiji pečat se stavlja na dokumentu/dopisu, da li od ustanove iz koje dolazi član koji traži dopunu dokumentacije ili od JLS?