Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли намештеници имају обавезу полагања државног испита?
Члановима 131. и 132. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано:
Службеник, који је у радном односу на неодређено време дужан је да има положен државни стручни испит.
Службеник који има положен стручни испит за запослене у државним органима не полаже државни стручни испит.
Уз државни стручни испит, као услов за заснивање радног односа може се предвидети и полагање посебног стручног испита, односно другог одговарајућег испита у складу са законом.
Посебан стручни испит, осим правосудног испита, не замењује државни стручни испит.
Државни стручни испит се полаже на начин, у поступку, пред органом, односно комисијом и у роковима који су прописани актом Владе којим се уређују програм и начин полагања државног стручног испита за све државне органе.
Дакле, сходно одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС, као и Уредбе о програму и начину полагања државног стручног испита, намештеници немају обавезу полагања државног стручног испита.
Који суд је надлежан да одлучује у споровима око разрешења помоћника председника општине, и који су прописани рокови?
У оваквим случајевима покреће се управни спор.
Сходно чл. 18. и 19. Закона о управним споровима:
Тужба се подноси у року од 30 дана од дана доставлјања управног акта странци која је подноси или у законом прописаном краћем року.
Рок из става 1. овог члана важи и за орган овлашћен за подношење тужбе, ако му је управни акт доставлјен.
Ако органу овлашћеном за подношење тужбе, односно заинтересованом лицу није доставлјен управни акт, орган, односно заинтересовано лице може поднети тужбу, у року од 60 дана од дана доставлјања управног акта странци.
Ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у далјем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта. Ако првостепени орган по захтеву странке није у року предвиђеном законом којим се уређује општи управни поступак, донео решење против којег није дозволјена жалба, а не донесе га ни у далјем року од седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.
Запослени је обављао послове шефа Одсека у Секретаријату Градске управе. Доношењем Правилника и на основу Закона о запосленима у АП и ЈЛС запослени је распоређен на радно место инспектора у звању саветника. Место шефа Одсека је систематизовано у звању самосталног саветника и на њега је распоређен нови запослени. Да ли је све урађено у складу са законом или је поступљено супротно чл. 112. и 113. Закона о запосленима у АП и ЈЛС?
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је ступио на снагу осмог дана од дана објавлјивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а почео је да се примењује од 1. децембра 2016. године. Прописана обавеза је да се до 1. децембра 2016. године изврши распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима. Дакле, у конкретном случају није могло бити речи о примени чл. 112. и 113. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, које се односе на премештај службеника, с обзиром да је прописана обавеза да се до 1. децембра 2016. године изврши распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, а да су наведени чланови почели да се примењују од 1. децембра 2016. године.
С обзиром да је одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС, чланом 58. став 5 прописано да се обједињени правилник припрема само за ЈЛС у којима је управа организована у више управа, да ли постоји обавеза доношења обједињеног правилника за управу која је организована као јединствена управа и из ког члана Закона та обавеза произилази?
Чланом 58. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано:
„Радна места и њихово разврставање по звањима уређују се Правилником.
Правилником се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту.
У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
У јединици локалне самоуправе, односно градској општини, Правилник усваја Веће. Правилник обухвата радна места и њихово разврставање у органима, стручним службама и посебним организацијама из члана 1. овог закона.
У јединицама локалне самоуправе у којима је орган управе организован у више управа за поједине области, начелник управе у оквиру које се обављају општи, правни или нормативни послови, припрема обједињен предлог Правилника из става 4. овог члана, који доставља Већу на усвајање“.
У сваком случају, дакле и када орган управе није организован у више управа за поједине области, већ као јединствена управа, начелник управе припрема обједињени предлог Правилника, који потом доставља Већу на усвајање.
Молимо Вас да наведете сва општа акта правилнике и др., као и рокове за доношење истих.
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је ступио на снагу осмог дана од дана објавлјивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењује се од 1. децембра 2016. године. Наведено не важи за одредбе које се односе на стручно усавршавање и одредбе којима се уређују питања у вези са лјудским ресурсима, јер се ове одредбе примењују већ од наредног дана од ступања на снагу Закона. Поред овога, одредбе о образовању и раду жалбене комисије се примењују такође од наредног дана од дана ступања на снагу закона, што значи да жалбену комисију која одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса треба да образује општинско/градско веће.
Далја обавеза до 1. децембра 2016. године је да се изврши распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима,
Што се тиче намештеника, са њима до наведеног датума морају да буду заклјучени уговори о раду којима се наставлја њихов радни однос.
Изузетак у погледу рока распоређивања је везан за рад на пословима у звању млађег саветника, с обзиром да овај службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит.
Изузетак је везан и за рад на пословима у звању млађег сарадника, јер овај службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит.
Конкретније, када је о општим актима реч, до првог децембра 2016. године је било потребно усвојити обједињени правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.
До првог децембра је било потребно образовати жалбену комисију, а до истог датума и донети пословник о раду жалбене комисије.
Двадесети децембар је био крањи рок за доношење кадровског плана.
Најзад, послодавац је у обавези да донесе кодекс понашања службеника и намештеника у року од годину дана од почетка примене овог закона.
Дакле, ово су акти за које постоји, сходно Закону о запосленима у АП и ЈЛА, обавезност доношења односно усвајања.
Да ли је потребно донети посебан Правилник о дисциплинској одговорности и одговорности за штету, или то може бити саставни део Правилника о раду уколико је обавеза доношења истог?
Да ли је поред посебног плана стручног усавршавања обавезно доношење и годишњег плана?
Сходно чл. 121. Закона о запосленима у АП И ЈЛС стручно усавршавање службеника заснива се на општим и посебним програмима којима се одређују облици и садржина усавршавања.
Листу општих програма стручног усавршавања, осим општег програма стручног усавршавања за полагање државног стручног испита, утврђује министар надлежан за локалну самоуправу на основу предлога надлежног органа државне управе и мишљења Савета.
Посебне програме стручног усавршавања доноси начелник управе за сваку календарску годину уз прибављено мишљење Савета.
Обавезне елементе програма стручног усавршавања прописује министар надлежан за локалну самоуправу на предлог Савета.
Критеријуме и услове за акредитацију реализатора програма стручног усавршавања прописује министар надлежан за локалну самоуправу на предлог Савета, а одабир извођача програма ће се вршити у складу са прописом који уређује питање јавних набавки.
Министар надлежан за локалну самоуправу издаје акредитације реализаторима програма стручног усавршавања на предлог Савета.
Дакле, посебан програм стручног усавршавања доноси начелник управе и тај програм важи за читаву календарску годину. Не постоје два различита акта која у овом контексту треба донети.
Молимо да наведете обавезне елементе Правилника о оцењивању запослени
Чланом 134. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописана сходна примена оцењивања државних службеника, конкретније, у погледу циља и предмета оцењивања, врсте оцена, последица оцењивања и других питања везаних за оцењивање и кретање у служби која нису уређена овим законом, сходно се примењују прописи којима се уређује оцењивање државних службеника.
Анализом аката у погледу оцењивања не може се рећи да постоје елементи за израду таквог правилника.
Да ли постоји софтвер за вођење кадровске евиденције или смо у обавези да га сами креирамо?
На који временски период треба ажурирати кадровску евиденцију у делу података о радном стажу ( једном месечно или једном годишње или чешће)?
На основу чл. 190. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, у кадровску евиденцију уписују се подаци који се односе на:
1) лично име, адресу и јединствен матични број грађана;
2) матерњи језик;
3) језик на коме је стечено основно, средње и високо образовање;
4) врсту радног односа и датум његовог заснивања;
5) промену радног места;
6) образовање, положене стручне испите, друге облике стручног усавршавања;
7) посебна знања и вештине;
8) године радног искуства, стажа осигурања и стажа осигурања који се рачуна са увећаним трајањем;
9) датум навршења радног века;
10) годишње оцене рада;
11) изречене дисциплинске мере и утврђену материјалну одговорност;
12) обрачун плате;
13) престанак радног односа.
Кадровска евиденција може да садржи и друге податке одређене законом и другим прописом.
Поред наведених података из става 2. овог члана, кадровска евиденција садржи и податак о националној припадности службеника и намештеника у складу са прописом којим се уређује регистар запослених у јавној управи у Републици Србији.
Подаци из става 2. тачка 2) овог члана, уписују се у кадровску евиденцију уз писану сагласност запосленог, без обавезе изјашњавања запосленог.
Подаци из става 4. овог члана уписују се у кадровску евиденцију уз писану сагласност запосленог, без обавезе изјашњавања.
Сваки запослени има право на увид у податке из кадровске евиденције ако се ти подаци односе на њега.
Дакле, из одредби Закона о запосленима у АП и ЈЛС не произилази обавеза у погледу динамике ажурирања података о радном стажу.
Да ли и када донети нови Правилник о звањима, занимањима и платама?
Чланом 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору прописано је доношење посебног закона којим ће се уредити плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и да до почетка примене овог посебног закона остају на снази, односно да право на плату и друга примања из радног односа запослени остварују на основу прописа који су на снази до почетка примене посебног закона.
Како се решењима о разврставању и уговорима о раду не заснива радни однос, већ се наставлја радни однос који је раније заснован, то се у овим актима констатује наставак тог радног односа, па у том смислу се констатује да запослени наставлја да остварује право на плату према важећим прописима, односно констатује се да задржава затечени коефицијент, уз навођење појединачног акта којим је утврђена висина права на плату, односно висина коефицијента (решење о коефицијенту), односно наводи се који је коефицијент запослени имао у тренутку ступања на снагу Правилника.
С обзиром на наведено, као и на чињеницу да у овом моменту није ступио на снагу закон који би регулисао плате запослених у ЈЛС, правилник о звањима, занимањима и платама се ни не може донети, уз напомену да не постоји, сходно Закону о запосленима у АП и ЈЛС, обавеза доношења наведеног правилника.
Да ли треба донети Правилник о раду у складу са одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС и анексом посебног колективног уговора и да ли је обавеза послодавца ЈЛС односно начелника Општинске управе који врши функцију послодавца да донесе нови Правилник о раду?
Закон о запосленима у АП и ЈЛС не прописује обавезу послодавца односно начелника градске/општинске управе да донесе правилник о раду.
Доношење правилника о раду не представља обавезу ни сходно Посебном колективном уговору за државне органе односно Анексу Посебног колективног уговора за државне органе, којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе.