Питања и одговори

Чланом 4. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да за службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине (у даљем тексту: начелник управе), односно руководилац који руководи службом или организацијом из члана 1. овог закона, или орган надлежан за његово постављење.

Дакле, о молби службеника за распоређивање на радно место у непосредно више звање одлучиће начелник градске управе решењем. На то указује члан 193. Закона о раду у коме се каже да се запосленом у писаном облику доставља решење о остваривању права, обавеза и одговорности, са образложењем и поуком о правном леку.

О томе на који начин службеници у органима јединице локалне самоуправе могу напредовати говоре чланови 133ђ и 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Чланом 27к. став 1 Закона о буџетском систему предвиђено је да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2026. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

Дакле, ново запошљавање у јавном сектору не зависи само од расположивих средстава за плате и упражњеног радног места, већ и  од  механизма за контролу запошљавања садржаног у ставу 1. наведеног члана Закона о буџетском систему. У овом конкретном случају прилив новозапослених није могућ у текућој години на основу одлива у текућој години, већ би за ново запошљавање у текућој години морала да постоји сагласност комисије Владе, с обзиром да у претходној години није било одлива. Одлив из текуће године ће се узети у обзир приликом одређивања могућег прилива без посебних дозвола и сагласности у наредној календарској години.

Чланом 64. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) прописано је да се у звању сарадника обављају мање сложени стручни послови у примени поступака, метода и техника рада уз надзор, усмерења и упутства службеника у вишим звањима. Ови послови се састоје од ограниченог круга међусобно повезаних задатака у једној области. За рад на пословима у звању сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и најмање три године радног искуства у струци.

Чланом 68а истог Закона прописано је да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.

Дакле, у овом конкретном случају уколико се из доказа о радном искуству кандидата закључује да је лице радило искључиво на пословима за које се захтева стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету онда се то радно искуство не може прихватити за рад на радном месту у звању сарадник.

Чланом 40. Закона о спречавању корупције („Сл. гласник РС”, бр. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - аутентично тумачење, 94/2021 и 14/2022) прописано је да је јавни функционер дужан је да јавни интерес не подреди приватном, да се придржава прописа који уређују његова права и обавезе и ствара и одржава поверење грађана у савесно и одговорно обављање јавне функције. Такође, јавни функционер не сме бити зависан од лица која би могла да утичу на његову непристрасност, нити да користи јавну функцију зарад стицања било какве користи или погодности за себе или повезано лице.

Сходно члану 2. овог закона, “јавни функционер” је свако изабрано, постављено или именовано лице у органу јавне власти, док је „орган јавне власти“ орган јединице локалне самоуправе и градске општине, установа, јавно предузеће и друго правно лице чији је оснивач или члан јединица локалне самоуправе или градска општина.

Према Закону о спречавању корупције, сукоб интереса је ситуација у којој јавни функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на обављање јавне функције. Приватни интерес је било каква корист или погодност за јавног функционера или повезано лице.

Чланом 42. истог закона прописано је да је јавни функционер дужан да током вршења јавне функције, без одлагања, а најкасније у року од пет дана, писмено обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице има. Јавни функционер је дужан да прекине поступање у предмету у којем постоји сумња у сукоб интереса, изузев ако постоји опасност од одлагања. Агенција даје мишљење о томе да ли постоји сукоб интереса у року од 15 дана од дана пријема обавештења јавног функционера. Агенција може да позове јавног функционера и тражи да достави потребне податке, у циљу прибављања информација о постојању сукоба интереса. Ако Агенција утврди да постоји сукоб интереса, о томе обавештава функционера и орган у коме он врши јавну функцију и предлаже мере за отклањање сукоба интереса. Ове одредбе не искључују примену одредби о изузећу прописаних другим законима.

Имајући у виду да је, у конкретном случају, одборница супруга директора установе чији извештај о раду усваја скупштина општине тј. она учествује у потпупку одлучивања, а сходно горе наведеним одредбама о постојању сукоба интереса код јавних функционера, Стручна служба СКГО сматра да у конкретном случају постоји сукоб инетереса и да конкретна одборница треба да се изузме из поступка одлучивања тј. гласања. Свакако, предлажемо да се за мишљење обратите Агенцији за спречевање корупције.

У погледу одговора на друго питање, указујемо на одредбе члана 78. Закона о локалној самоуправи, којима је прописано да органи Републике и територијалне аутономије врше надзор над законитошћу рада и аката органа јединице локалне самоуправе, у складу с Уставом и законом. Надлежан орган јединице локалне самоуправе је дужан да органу Републике, односно аутономне покрајине, који врши надзор над законитошћу рада и аката јединице локалне самоуправе, благовремено достави тражене податке, списе и исправе. За достављање тражених података, списа и исправа одговоран је председник општине, односно секретар скупштине општине ако се надзор врши над радом и актима скупштине општине.

Чланом 82. овог закона прописано је да надлежно министарство покреће поступак за оцену уставности и законитости статута, прописа или другог општег акта јединице локалне самоуправе пред Уставним судом, ако сматра да тај акт није у сагласности с Уставом, законом или другим републичким прописом. Надлежни орган територијалне аутономије покреће поступак за оцену уставности и законитости статута, прописа или другог општег акта јединице локалне самоуправе, ако сматра да акт није у сагласности са покрајинским прописом.

Ако се појединачним актом или радњом органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности јединице локалне самоуправе, орган који је одређен статутом јединице локалне самоуправе има право жалбе Уставном суду (члан 96.).

Чланом 11. Закона о јавним службама (“Сл. гласник РС”, бр. 42/91, 71/94, 79/2005 - др. закон, 81/2005 - испр. др. закона, 83/2005 - испр. др. закона и 83/2014 - др. закон) прописано је да се над обављањем делатности, односно послова у области: образовања, науке, културе, физичке културе, ученичког и студентског стандарда, здравствене заштите, социјалне заштите, друштвене бриге о деци, социјалног осигурања, здравствене заштите животиња врши управни и стручни надзор, у складу са законом, док је чланом 24. истог закона утврђено надзор над законитошћу рада установе врши надлежни орган управе. Кад орган надлежан за вршење надзора над законитошћу рада установе утврди да установа не испуњава законом прописане услове за рад или не остварује законом утврђене циљеве и задатке, одредиће јој рок за испуњење тих услова и о томе обавестити оснивача. Уколико установа не испуни прописане услове у одређеном року, надлежни орган може дс да донесе решење о забрани установе. Орган који је донео решење о забрани рада установе, обавестиће о томе оснивача установе (члан 25.).

На основу изнетих информација, мишљења смо да би требало испитати могућност примене одредби члана 70. Закона о планирању и изградњи, имајући у виду да је на предметној парцели у својини ЈЛС изграђен бесправни објекат. Да би се покренуо поступак одређивања/утврђивања земљишта за редовну употребу објекта, потребно је проверити да ли је за предметни помоћни објекат који је изграђен без одобрења за изградњу поднет захтев за озакоњење, односно проверити када је предметни објекат изграђен (пре или након 2015. године). Уколико је објекат изграђен пре 2015. године и уколико за исти постоји захтев за озакоњење, надлежни орган за озакоњење може прекинути поступак озакоњења и одредити земљиште за редовну употребу објекта (земљиште под објектом). Подносилац захтева се може обратити и са захтевом за утврђивање земљишта за редовну употребу објекта, када ће најпре служба за послове урбанизма издати мишљење о томе да ли предметна парцела преставља грађевинску парцелу, или је потребно израдити пројекат препарцелације. Пројекат парцелације израђује подносилац захтева о свом трошку. У сваком случају, у поступку утврђивања земљишта за редовну употребу објекта ће се утврдити земљиште које је могуће отуђити непосредном погодбом власнику бесправно изграђеног објекта. Решење о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта биће достављено општинском правобраниоцу.

Уколико је објекат изграђен након 2015. године, не постоје законски услови за озакоњење истог, па се поставља питање сврсисходности поступка отуђења земљишта из јавне својине.

Чланом 174. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запослени може бити привремено упућен на рад код другог послодавца на одговарајући посао ако је привремено престала потреба за његовим радом, дат у закуп пословни простор или закључен уговор о пословној сарадњи, док трају разлози за његово упућивање, а најдуже годину дана. Запослени може, уз своју сагласност, у случајевима из става 1. овог члана и у другим случајевима утврђеним општим актом или уговором о раду, да буде привремено упућен на рад код другог послодавца и дуже од годину дана, док трају разлози за његово упућивање. Запослени може да буде привремено упућен у смислу става 1. овог члана у друго место рада ако су испуњени услови из члана 173. став 1. тачка 2) овог закона. Запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уговор о раду на одређено време. По истеку рока на који је упућен на рад код другог послодавца запослени има право да се врати на рад код послодавца који га је упутио.

Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023)  се у члану 6. између осталог каже да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца.

Дакле, да би се службеник из органа јединице локалне самоуправе био упућен на рад код другог послодавца потребно је да се пре упућивања руководиоци споразумеју о томе – начелник управе, као руководилац органа управе, и директор јавног предузећа, тј. да сачине писмени споразум о упућивању запосленог са навођењем разлога за упућивање.

Упуство о канцеларијском пословању органа држане управе („Сл. гласник РС“ бр. 20/2022) прописује у делу „Непосредан пријем документарног материјала“ да уколико поднесак приликом непосредне предаје садржи формални недостатак (није наведена идентификациона ознака странке, њена адреса и слично), писар указује странци на те недостатке и поучава је како да их отклони. Ако странка и поред упозорења захтева да преда поднесак, писар у Писарници означава да је у питању NN лице (ако није идентификовао странку) или саставља другу белешку која ће бити видљива у предмету и креира Обавештење о неуредном поднеску и начин како да се уреди, као и рок који не може бити краћи од осам дана, које непосредно уручује странци.

Након уписа обавезних података, у Писарници се формира предмет којем се додељује статус „Формиран предмет”.

На основу чл. 8. Уредбе о оцењивању службеника („Сл.гласник РС“, бр.2/2019) радне циљеве утврђује оцењивач после разговора с службеником, пре почетка сваког периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање.

Постављени радни циљеви уносе се, према редоследу њиховог значаја, у посебан акт који потписују оцењивач и службеник, чиме службеник потврђује да је упознат са годишњим циљевима. Примерак акта са утврђеним радним циљевима оцењивач доставља унутрашњој јединици у органу, служби и организацији која је задужена за управљање људским ресурсима да би га приложила у персонални досије службеника, док по један примерак акта задржавају оцењивач и службеник.

У члану 24. исте Уредбе се каже да пошто истекне период за оцењивање, оцењивач припрема извештај о оцењивању службеника. Изузетно, извештај о оцењивању припрема се превремено, у року од 10 дана по истеку квартала, ако оцењивач у једном кварталу вреднује службеника за резултате постигнуте у извршавању послова радног места и постављених циљева најнижом оценом. Извештај о оцењивању садржи предлог оцене службенику и податке значајне за предлагање оцене, који се односе на примере стварног радног понашања, односно остварених резултата. Извештај о оцењивању у смислу става 1. овог члана (Образац 1.) и Извештај о превременом оцењивању у смислу става 2. овог члана (Образац 3.) одштампан је уз ову уредбу и чини њен саставни део.

На основу чл. 30. исте Уредбе службеник уноси у извештај о оцењивању своје коментаре на извештај и ако се не слаже с предложеном оценом или коментарима оцењивача, разлоге свог неслагања. Службеник уписује испод свог коментара датум кад је дао коментар и потписује се, после чега оцењивач потписује извештај о оцењивању.

На основу чл. 31. исте Уредбе оцењивач доставља без одлагања потписан извештај о оцењивању контролору. У року од десет дана од дана када је примио извештај о оцењивању контролор проверава извештај, решава могуће несугласице између оцењивача и службеника и уписује у извештај своје коментаре на предложену оцену и извештај.

Чланом 35. исте Уредбе уређен је поступак доношења решења. Руководилац органа, пошто од јединице за управљање људским ресурсима прими правилно припремљен извештај о оцењивању, доноси решење којим службенику одређује оцену. Предлог решења којим се службенику одређује оцена припрема јединица за управљање људским ресурсима.

Решење о оцењивању се свакако доноси, без обзира да ли је службеник потписао листу радних циљева или не. У тим изузетним случајевима, када није постигнута сагласност у погледу радних циљева, оцењивач ће их утврдити једнострано. Службенику свакако остаје опција да изјави жалбу надлежној жалбеној комисији на решење којим му је одређена оцена у року од осам дана од дана када је примио решење, у којој ће између осталог као аргумент навести и разлоге због којих се није сагласио са листом радних циљева.

Члан 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе каже:

„Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог или обављања специјалистичких лекарских прегледа у оквиру лечења дуже и теже болести запосленог који се не финансирају из обавезног здравственог осигурања или за које би запослени на основу заказаног термина прегледа чекао дуже од годину дана,

2) набавке медицинско техничких помагала запосленог или члана његове уже породице,

3) здравствене рехабилитације запосленог,

4) настанка теже инвалидности запосленог,

5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице,

6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,

7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.

8) помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,

9) рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,

10) помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,

11) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник, штићеник и старатељ запосленог.

У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.

Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.

Право из става 1. тач. 1), 2) и 5) овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који су право на помоћ остварили код послодавца код кога раде, који обављају самосталну делатност или примају пензију која је већа од висине просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике у тренутку подношења захтева.

Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на медицинско техничка помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.“

Дакле, солидарна помоћ за случај дуже и теже болести може се исплатити на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. С обзиром да је у наведеном колективном уговору дат максимални износ који се може исплатити, потребно је да послодавац појединачним колективним уговором или другим актом уреди услове и критеријуме за доделу солидарне помоћи, као и висину солидарну помоћи у конкретним случајевима.

У сваком случају, износ солидарне помоћи не обавезује послодавца да тај износ и исплати, већ ће се послодавац водити расположивим средствима у буџету уколико није посебно уредио висину солидарне помоћи у конкретним случајевима.

Чланом 34. Посебног колективног уговора за државне органе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Здравствени радници и здравствени сарадници у Управи за извршење кривичних санкција остварују право на минули рад из става 1. овог члана и за године рада проведене у радном односу у установама здравствене, односно социјалне заштите. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.

Дакле, државном службенику у јавном тужилаштву у овом конкретном случају ће за минули рад бити признате године рада проведене у радном односу у јединици локалне самоуправе, али не и године рада проведене у предшколској установи јер нису признате Посебним колективним уговором за државне органе с обзиром да се ради о установи.

Ради остваривања јавног интереса, јединица локалне самоуправе доноси акт  о висини износа накнаде коју плаћају власници посебних делова у случају принудно постављеног професионалног управника, у складу са чланом 61. став 7. Закона о становању и одржавању зграда.

Одлуку о висини износа накнаде, ЈЛС доноси на основу Закона. Министарство грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре донело је 2017. године Мишљење о примени појединих одредби Закона о становању и одржавању зграда у коме је појаснило на који начин би јединице локалне самоуправе требало да утврђују износ накнаде за принудну управу. У том упутству наведена је формула као и сугестија да коефицијент који ЈЛС утврђује не би требало да буде мањи од 8. Дакле, на неки начин, ресорно Министарство је утврдило минимални износ накнаде за професионално управљање, док је самим јединицама локалне самоуправе препуштено да саме утврде колики ће коефицијент бити. Конкретно, у случају општине Димитровград, локална самоуправа је одлучила да утврди вредност коефицијента 12,5, што значи да ће износ накнаде коју плаћају власници посебних делова у случају принудне управе бити приближно око 550 РСД за зграде са мање станова, односно приближно 650 РСД за зграде са до 30 станова.

Треба имати у виду да ово није цена коју плаћају власници посебних делова у стамбеним заједницама које се одлуче за професионалног управника, већ да је принудна управа по природи ограниченог карактера и траје до тренутка када скупштина стамбене заједнице изабере управника из својих редова или повери професионалном управнику ове послове у редовном поступку.

Што се тиче првог питања, осигураник жена која наврши најмање 15 година стажа осигурања, стиче право на старосну пензију у 2025. години када наврши 63 године и десет месеци живота (члан 19а. Закона о пензијском и инвалидском осигурању). С обзиром да се услов за године живота из наведеног члана закона везује за календарску годину, најкаснији датум за подношење захтева је 31.12.2025. године, као последњи радни дан у години.

Што се другог питања тиче, у захтеву за престанак радног односа услед одласка у старосну пензију треба се навести дан стицања права на старосну пензију, без обзира што је то нерадан дан.