Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли се (у складу са Уредбом о разврставању радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС) радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица у градовима и општинама могу обавлјати у звању вишег саветника? С тим у вези, чл. 12. (ст. 1) и чл. 21. Уредбе су међусобно супротставлјени, односно члан 21. није у доволјној мери прецизиран.
Пре свега треба имати у виду одредбе самог Закона о запосленима у АП и ЈЛС. Конкретно, члан. 59. прописује да су звања: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.
Изузетно од наведеног, у органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник. Дакле, звање вишег саветника се утврђује само у орагнима аутономне покрајине и града Београда, али не и органима других јединица локалне самоуправе.
Обраћамо вам се са молбом за мишлјење да ли се у Управу Градске општине могу споразумом о преузимању преузети запослени из Јавног предузећа, чији је оснивач Градска општина и код које је Јавног предузеће индиректни буџетски корисник ?
Послодавац може преузети од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време.
Преузимање службеника врши се на основу споразума о преузимању уз сагласност службеника који се преузима.
Службеник може бити преузет на радно место које је разврстано у исто, непосредно ниже или непосредно више звање.
Службеник може бити преузет на радно место разврстано у непосредно више звање уколико испуњава услове за напредовање.
У наредном периоду, јединице локалне самоуправе ће бити у могућности да организују две врсте интерних конкурса са различитим процедурама, намењене различитим врстама запослених. Наиме, интерни конкурс који се спроводи у оквиру интерног тржишта рада у јединици локалне самоуправе предвиђен је за попуњавање непопуњених радних места у организационим облицима у систему локалне самоуправе, који омогућава да запослени у једном организационом облику који има вишкове запослених или престаје са радом, могу путем интерног конкурса, засновати радни однос на непопуњеном радном месту у другом организацином облику у оквиру система једнице локалне самоуправе. Ова процедура уређена је Законом о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору ("Сл.гласник РС", бр. 17/2016) и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.
Са друге стране, интерни конкурс који се спроводи на основу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС је намењен само за службенике и то оне на извршилачким радним местима, који су запослени на неодређено време код оног послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава. Ова процедура уређена је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.
Дакле, ради се о два потпуно различита поступка који имају различите цилјеве и односе се на различите врсте запослених.
У делу Питања и одговори у вези са применом Закона о запосленима у АП и ЈЛС дат је одговор да број помоћника градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету се урачунава у укупан број запослених. Да ли то значи да број помоћника градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету се урачунава у број запослених на одређено време из члана 10 став 1 Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору и да заједно са запосленима на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима и лица ангажованих по другим основима, не може бити већи од 10% броја запослених на неодређено време?
Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету) и њихов број се свакако урачунава у укупан број запослених односно урачунава се у број запослених на одређено време, а тиме и у смислу одредби члана 10. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.
Далје, након ступања на снагу Правилника, када будемо доносили појединачна решења и уговоре о раду, поред утврђених звања запослених, како ћемо одредити коефицијент за обрачун плате почев од 01.12.2016.године, када Закон о систему плата почиње да се примењује од 01.01.2017.године?
Чланом 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору прописано је доношење посебног закона којим ће се уредити плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и да до почетка примене овог посебног закона остају на снази, односно да се право на плату и друга примања из радног односа запослени на основу прописа који су на снази до почетка примене посебног закона.
Како се решењима о разврставању и уговорима о раду не заснива радни однос, већ се наставлја радни однос који је раније заснован, то се у овим актима констатује наставак тог радног односа, па у том смислу се констатује да запослени наставлја да остварује право на плату према важећим прописима, односно констатује се да задржава затечени коефицијент, уз навођење појединачног акта којим је утврђена висина права на плату, односно висина коефицијента (решење о коефицијенту), односно наводи се који је коефицијент запослени имао у тренутку ступања на снагу Правилника.
Шта са радним местима поставлјењих лица , општинских правобраниоца и њихових заменика, као и запослених који обавлјају нпр.административне послове за општинско правобранилаштво, да ли они доносе одвојено своју систематизацију
Да ли су будућим Правилником обухваћена радна места службеника и намештеника?
Радна места и њихово разврставање по звањима уређују се Правилником.
Правилником се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту.
Извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.
Радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Звања су: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.
Изузетно у органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник.
Наведене одредбе указују да су Правилником обухваћена и радна места службеника и намештеника.
Неопходно стручно мишлјење примене члана 47. и 58. Закона о запосленима у АП и ЈЛС: да ли Веће даје сагласност на Правилник о организацији и систематизацији радних места у Управи градске општине који доноси начелник Управе?
Члан 58. Закона о запосленима у АП и ЈЛС прописује да се радна места и њихово разврставање по звањима уређују Правилником. Истим чланом је прописано да у јединици локалне самоуправе, односно градској општини, Правилник усваја Веће. Наведене одредбе су у супротности са одредбама чл. 59. Закона о локалној самоуправи, који прописује да акт о унутрашњем уређењу и систематизацији општинске управе доноси начелник уз сагласност општинског већа. Убудуће ће се примењивати одредбе члана 58 Закона о запосленима у АП и ЈЛС, у складу са начелом lex постериор дерогат леги приори, што далје значи да Правилник усваја Веће, а не даје само сагласност, као што је до сада био случај.
Да ли се је могуће у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС радно место интерног ревизора систематизовати у оквиру Општинске управе, ако општина нема службу већ посао интерне ревизије обавља једно лице распоређено на наведено радно место?
Члан 82. Закона о буџетском систему прописује:
“Корисници јавних средстава успостављају интерну ревизију.
За успостављање и обезбеђење услова за адекватно функционисање интерне ревизије одговоран је руководилац корисника јавних средстава.
Интерна ревизија је организационо независна од делатности коју ревидира, није део ни једног пословног процеса, односно организационог дела организације, а у свом раду је непосредно одговорна руководиоцу корисника јавних средстава.
Функционална независност интерне ревизије се обезбеђује самосталним одлучивањем о: подручју ревизије на основу процене ризика, начину обављања ревизије и извештавању о обављеној ревизији.
Интерна ревизија на основу објективног прегледа доказа обезбеђује уверавање о адекватности и функционисању постојећих процеса управљања ризиком, контроле и управљања организацијом да ли ови процеси функционишу на предвиђен начин и омогућују остварење циљева организације.
Интерна ревизија пружа саветодавне услуге које се састоје од савета, смерница, обуке, помоћи или других услуга у циљу повећања вредности и побољшања процеса управљања датом организацијом, управљања ризицима и контроле.
Интерну ревизију обављају интерни ревизори.
Интерни ревизори у вршењу функције, примењују међународне стандарде интерне ревизије, етички кодекс интерне ревизије и принципе објективности, компетентности и интегритета.
Интерни ревизори су обавезни да чувају тајност службених и пословних података”.
У ЈЛС је прилично чест случај да се поједине службе не могу организовати, већ да послове обавља једно лице. То је посебно изражено у мањим и ЈЛС средње величине. Конкретан одговор на питање је да нема, у овом контексту, разлике у томе да ли се посао интерне ревизије обавља од стране службе или само једног запосленог.
Да ли је пробни рад по Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, обавезан за запослене који су засновали радни однос на одређено време у својству приправника и колико траје?
Сходно члану 72. Закона о запосленима Пробни рад је обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу.
Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци.
За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.
Пробном раду не подлежу службеници на положају и лица која раде на пословима из члана 70. став 1. тач. 3) и 6) овог закона, који се односе на радна места у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, док траје дужност тог изабраног лица односно ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта.
С обзиром на припроду ангажовања приправника пробном раду не подлежу приправници.
Да ли је секретар скупштине општине-града изабрано или постављено лице?
Члан 28. Закона о локалној самоуправи прописује да се скупштина општине сматра конституисаном избором председника скупштине и постављењем секретара скупштине.
Члан 32. тачка 11. истог Закона прописује да скупштина поставља и разрешава секретара скупштине.
Најзад, чл. 40. Закона о локалној самоуправи предвиђа да се секретар скупштине поставља, на предлог председника скупштине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице са завршеним правним факултетом, положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Дакле, на основу свих наведених одредби произилази да се секретар скупштине поставља.
У контексту Закона о запосленима у АП И ЈЛС треба напоменути да у јединици локалне самоуправе и градској општини, положаји у смислу одредаба овог закона, су радна места начелника градске, општинске, односно управе градске општине и њихових заменика, дакле не и секретар скупштине општине.
Да ли шеф службе за интерну ревизију треба да буде распоређен у оквиру запослених или именованих (постављених) лица?
Члан 82. Закона о буџетском систему прописује:
“Корисници јавних средстава успостављају интерну ревизију.
За успостављање и обезбеђење услова за адекватно функционисање интерне ревизије одговоран је руководилац корисника јавних средстава.
Интерна ревизија је организационо независна од делатности коју ревидира, није део ни једног пословног процеса, односно организационог дела организације, а у свом раду је непосредно одговорна руководиоцу корисника јавних средстава.
Функционална независност интерне ревизије се обезбеђује самосталним одлучивањем о: подручју ревизије на основу процене ризика, начину обављања ревизије и извештавању о обављеној ревизији.
Интерна ревизија на основу објективног прегледа доказа обезбеђује уверавање о адекватности и функционисању постојећих процеса управљања ризиком, контроле и управљања организацијом да ли ови процеси функционишу на предвиђен начин и омогућују остварење циљева организације.
Интерна ревизија пружа саветодавне услуге које се састоје од савета, смерница, обуке, помоћи или других услуга у циљу повећања вредности и побољшања процеса управљања датом организацијом, управљања ризицима и контроле.
Интерну ревизију обављају интерни ревизори.
Интерни ревизори у вршењу функције, примењују међународне стандарде интерне ревизије, етички кодекс интерне ревизије и принципе објективности, компетентности и интегритета.
Интерни ревизори су обавезни да чувају тајност службених и пословних података”.
Чланом 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС запосленима, у смислу овог закона, сматрају се функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, заснивају радни однос ради вршења дужности, службеници и намештеници.
Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.
Службеник је запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.
Намештеник је лице које заснива радни однос ради обављања пратећих, помоћно-техничких послова у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.
Из свега наведеног произилази да је шеф службе за интерну ревизију запослено лице односно службеник.
Пошто се начелник управе бира на јавном конкурсу, да ли он по новом закону има право на мировање радног односа у другом јавном предузећу из кога долази?
Службеник коме је престао рад на положају (начелник управе/заменик) протеком времена на које је постављен, подношењем писмене оставке и укидањем положаја нема право на мировање радног односа, али има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, а што је прописано чл. 54 Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе.