Питања и одговори

У складу са чл. 42 ст. 8. Закона о култури прописано је да „у случају спречености председника управног одбора, седницу управног одбора може заказати и њој председавати, најстарији члан управног одбора“, тако да управни одбор установе културе чији је оснивач локална самоуправа може, по правилима о већинском доношењу одлука, на седници да усвоји извештај и у периоду од када је председник управног одбора поднео оставку док скупштина локалне самоуправе не изгласа разрешење са функције председника на лични захтев.

Питање одсуства запослених код зпослодавца могло би се уредити колективним уговором и уговором о раду, односно правилником о раду када је то дозвољено одредбама Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење). На овај начин ће се обезбедити да сви запослени на исти начин и под истим условима користе ово право.

Конкретно решење за наведену ситуацију може се наћи у члану 29. тачка 11. Посебног колективног уговора за социјалну заштиту у Републици Србији ("Сл. гласник РС", бр. 29/2019, 60/2020 и 88/2023), у коме се каже да запослени има право на плаћено одсуство у току календарске године у случају присуствовања седницама и семинарима државних органа, органа управе и локалне самоуправе, органа коморе, органа управљања у установи, органа синдиката у својству члана и сусретима радника социјалне делатности.

Поступак иницијативе јединице локалне самоуправе за промену акта који доноси Влада Републике Србије није детаљно уређен.

С тим у вези, имајући и виду да је јединица локале самоуправе одговорна за квалитетно и ефикасно вршење својих и поверених надлежности (чл. 6. Закона о локалној самоуправи, „Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014, 101/2016, 47/2018, 111/2021) као и да Закон о државној управи дефинише да при вршењу поверених послова државне управе имаоци јавних овлашћења имају иста права и дужности као органи државне управе (чл. 51. у вези са чл. 4. Закона о државној управи, „Сл. гласник РС“, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 30/2018 и 47/2018) сматрамо да нема сметњи да иницијативу ове врсте може поднети било који орган локалне самоуправе. Чланом 79. Закона о локалној самоуправи је прописано да „органи и службе јединице локалне самоуправе у вршењу својих надлежности дају органима Републике и територијалне аутономије иницијативе за уређивање односа од значаја за локалну самоуправу и за предузимање мера од значаја за решавање питања из оквира права и дужности јединице локалне самоуправа”.

Такође, Закон о локалној самоуправи прописује да скупштина општине у складу са законом даје мишљење о законима којима се уређују питања од интереса за локалну самоуправу (чл. 32 ст. 1. тач. 18), док председник општине представља и заступа општину и усмерава и усклађује рад општинске управе (чл. 44 тач. 1. и 4.), а веће се стара о извршавању поверених надлежности из оквира права и дружности Републике, односно аутономне покрајине (чл. 46 тач. 6). Општинска управа извршава законе и друге прописе чије је извршавање поверено општини (чл. 52. ст 5).

С тим у вези сматрамо да орган у чијој је надлежности била припрема прописа не може одбацити иницијативу за његову измену из разлога ненадлежности органа који је подноси, као и да сви органи и службе, у складу са статутом ЈЛС, могу покренути иницијативе за измене или допуне прописа који су од значаја за функционисање локалне самоуправе.

Уколико се у конкретној општинској управи на права и дужности из радног односа запослених директно примењује Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023), године рада које се признају за право на додатак на плату за време проведено у радном односу (минули рад) и јубиларну награду су изједначене, тј. у обзир се узимају исте године рада у радном односу.

Чланом 69. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24) прописано је да скупштина доноси одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат одмах након што прими обавештење о разлозима за престанак његовог мандата, на седници која је у току, односно на првој наредној седници (став 1) и да се одлука којом се констатује да је одборнику престао мандат објављује на веб-презентацији Републичке изборне комисије (став 2).

Чланом 33. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је:

• да скупштина општине одлучује ако седници присуствује већина од укупног броја одборника (став 1),

• да се одлуке доносе већином гласова присутних одборника, уколико законом или статутом није друкчије одређено (став 2),

• да се о доношењу статута, буџета, просторних и урбанистичких планова одлучује већином гласова од укупног броја одборника (став 3).

Имајући у виду наведене законске одредбе, неспорно је да скупштина општине, односно града, престанак мандата констатује доношењем одлуке гласањем одборника на седници којој присуствује већина од укупног броја одборника. Ово правило важи и за случај из члана 68. став 4. Закона о локалним изборима, којим је прописано да одборник може поднети оставку и усмено на седници скупштине.

Имајући у виду да је одредбом члана 68. став 6. Закона о локалним изборима прописано да одборнику мандат престаје оног дана када поднесе оставку, то значи да тај одборник не може да учествује у гласању, односно доношењу одлуке о престанку свог мандата, с обзиром на то да му је, према цитираној законској одредби, мандат престао самим саопштавањем усмене оставке на седници скупштине општине/града, што значи да је одлука о констатовању престанка мандата декларативног, а не конститутивног карактера.

Указујемо и на то да је чланом 71. Закона о локалним изборима предвиђено правно средство када скупштина не донесе одлуку да је одборнику престао мандат. Тако је ставовима 1. и 2. овог члана прописано да ако скупштина одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат не донесе у року који је предвиђен овим законом, подносилац изборне листе са које је тај одборник изабран или тај одборник могу захтевати да скупштина донесе одлуку којом констатује да је том одборнику престао мандат у року од три дана од дана када прими њихов захтев (став 1), те ако скупштина ни по захтеву не донесе одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат, подносилац захтева да се таква одлука донесе може поднети жалбу вишем суду на чијем се подручју налази седиште скупштине у року од седам дана од дана када је истекао рок за доношење те одлуке по захтеву (став 2).

Чланом 31. став 1. тачка 2) Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 3/2022 и 114/2023) предвиђено је да запосленима припада право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате; (5) за 40 година рада проведеног у радном односу, у висини подтачке (4) ове тачке. Платом у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се просечна месечна плата запосленог, односно запослених у установи, односно просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, у претходних 12 месеци који претходе месецу у којем се исплаћује јубиларна награда, у зависности шта је за запосленог повољније. Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тачки 1) подтач. 1-6. овог члана, признаје се на основу уредне документације, а највише до висине два неопорезована износа предвиђена Законом о порезу на доходак грађана.

Дакле, поменутим колективним уговором предвиђено је да се јубиларна награда исплаћује на основу уредне документације, што је руководилац установе дужан да цени у сваком конкретном случају.

Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021) у члану 197. каже да закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство. Изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона. Одредба кривичног закона може имати повратно дејство само ако је блажа за учиниоца кривичног дела. С обзиром да је Колективни уговор о изменама и допунама Колективног уговора код послодавца („Сл. лист општине Ивањица“, бр. 13/2024) ступио на снагу 30.12.2024. године, све одредбе из овог колективног уговора производиће дејство од тог датума.

Чланом 49. Колективног уговора код послодавца („Сл. лист општине Ивањица“, бр. 10/2023 и 13/2024) предвиђено је да се солидарна помоћ у току године за случај набавке медицинско-техничких помагала која су дефинисана Правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног осигурања, за запосленог или члана његове уже породице, признаје на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету општине Ивањица, у висини једне просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Уредна документација у смислу овог члана је: захтев за солидарну помоћ, извештај лекара специјалисте или отпусна листа из болнице, као и други докази којима се утврђује да је запослени или члан његове уже породице остварио право на набавку ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију, у складу са условима из Правилника о медицинско-техничким помагалима.

Запослени који је остварио право на солидарну помоћ из члана 47. става 1. тачке 2. овог уговора не може остварити право за члана уже породице по истом основу у периоду од пет година, као и запослени који је остварио право на солидарну помоћ из члана 47. става 1. тачке 2. овог уговора за члана уже породице, не може по истом основу остварити право за себе у периоду од пет година.

Како раније одредбе члана 49. нису садржале ограничења из става 3, запослени који у 2025. години поднесе захтев за солидарну помоћ за случај набавке медицинско-техничких помагала која су дефинисана Правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног осигурања за члана уже породице, моћи ће да оствари то право без обзира на то што је то право остварио за себе у претходној 2024. години (пре измена и допуна Колективног уговора), јер тада није важило ограничење од пет година за остваривање тог права за члана уже породице. Ограничење из члана 49. став 3. Колективног уговора у овом конкретном случају посматраће се од права оствареног у 2025. години.

Сходно члану 133ђ. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању, али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Даље се у члану 133е. истог закона каже да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се”, ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена „истиче се” може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена „истиче се”. Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена „добар”. Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1–3. овог члана.

Дакле, у овом конкретном случају службеник испуњава само услове по питању оцена потребних за напредовање, али не и услове по питању радног искуства у струци, које закон дефинише као радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља, а што је у случају радних места у звању саветника три године.

Закон о општем управном поступку на ниво начела издиже одредбу по којој су органи који поступају  у управном поступку дужни да по службеној дужности прибаве све податке о одлучним чињеницама који се воде у службеним евиденцијама, те да не смеју да захтевају од странке да их она достави (члан 9. ст. 3. и 4.). Подизањем на ниво начела ова одредба постаје обавезујућа у свим управним областима, без обзира на одредбе посебних прописа који их уређују. Ово начело је разрађено у одговарајућој одредби у делу закона који уређује доказни поступак и прописивање прекршајне одговорности за руководиоца органа који води службену евиденцију, а не достави благовремено тражене податке органу који води управни поступак.

Контролу правилне примене ове одредбе врше грађани и прекршајну судови.

Чланом 17. став 2. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) предвиђено је да руководилац у сврху примене мерила за утврђивање годишњег одмора намештеника по основу доприноса на раду, прати рад намештеника и у годишњем извештају о његовом раду који доноси до краја децембра текуће године за ту годину утврђује да ли је намештеник остварио резултате рада.

Што се тиче годишњег извештаја о раду намештеника он нема посебно прописану форму, као ни сам начин праћења тог рада, тако да се код извештаја може користити слободна форма извештавања, с тим да је потребно навести да ли је намештеник остварио резултате рада, како би могао да се примени овај критеријум за дужину годишњег одмора. Препоручује се свакако да руководилац органа или руководилац унутрашње организационе јединице у којој су запослени намештеници усвоји процедуру за начин праћења и извештавање о раду намештеника, како би се постигла уједначеност и објективност у овом поступку.

Чланом 145. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да се за лакше повреде дужности из радног односа службенику може изрећи новчана казна до 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена. За теже повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне: 1) новчана казна од 20% до 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци; 2) одређивање нижег коефицијента у распону до почетка непосредно нижег платног разреда, који не може бити нижи од почетног коефицијента звања чије послове службеник обавља, према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; 3) забрана напредовања од четири године; 4) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз одређивање коефицијента према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; 5) престанак радног односа. Новчана казна извршава се административним путем.

Дакле, по питању лакших повреда дужности радног односа законодавац је као казну имао у виду искључиво новчану казну без остављања могућности за алтернативу.

Што се тиче извршења казне, одговорност је руководиоца органа да изврши изречену казну обустављањем износа новчане казне од зараде запосленог.

Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021) у члану 197. каже да закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство. Изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона. Одредба кривичног закона може имати повратно дејство само ако је блажа за учиниоца кривичног дела. С обзиром да је Колективни уговор о изменама и допунама Колективног уговора код послодавца („Сл. лист општине Ивањица“, бр. 13/2024) ступио на снагу 30.12.2024. године, све одредбе из овог колективног уговора производе дејство од тог датума.

Чланом 49. Колективног уговора код послодавца („Сл. лист општине Ивањица“, бр. 10/2023 и 13/2024) предвиђено је да се солидарна помоћ у току године за случај набавке медицинско-техничких помагала која су дефинисана Правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног осигурања, за запосленог или члана његове уже породице, признаје на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету општине Ивањица, у висини једне просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Уредна документација у смислу овог члана је: захтев за солидарну помоћ, извештај лекара специјалисте или отпусна листа из болнице, као и други докази којима се утврђује да је запослени или члан његове уже породице остварио право на набавку ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију, у складу са условима из Правилника о медицинско-техничким помагалима.

Запослени који је остварио право на солидарну помоћ из члана 47. став 1. тачка 2. овог уговора не може остварити право за члана уже породице по истом основу у периоду од пет година, као и запослени који је остварио право на солидарну помоћ из члана 47. став 1. тачка 2. овог уговора за члана уже породице, не може по истом основу остварити право за себе у периоду од пет година.

Како раније одредбе члана 49. нису садржале ограничења из става 3, запослени који у 2025. години поднесе захтев за солидарну помоћ за случај набавке медицинско-техничких помагала која су дефинисана Правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног осигурања за члана уже породице, моћи ће да оствари то право без обзира што је то право остварио за себе у претходној 2024. години (пре измена и допуна Колективног уговора), јер тада није важило ограничење од пет година за остваривање тог права за члана уже породице. Ограничење из члана 49. став 3. Колективног уговора у овом конкретном случају посматраће се од права оствареног у 2025. години.