Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Рад у локалној самоуправи (у бившем Секретаријат за НО провео сам нешто више од 6. година) ради добијања јубиларне награде по колективном уговору се не признаје као рад у државном органу. Који је статус запослених радника у локалној самоуправи?
Члан 38. Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 62/2019, 62/2020 - Анекс И и 81/2021 - Анекс ИИ) каже да полицијски службеник има право на јубиларну награду за укупни рад у Министарству и другим државним органима.
Што се тиче Секретаријата за народну одбрану они су по раније важећим прописима били систематизовани у органима јединице локалне самоуправе, тако да се тај стаж не може рачунати у стаж за остваривање права на јубиларну награду полицијског службеника, јер у складу са цитираном одредбом рачунају се само године у Министарству унутрашњих послова и другим државним органима, не и у органима ЈЛС.
Службеник који је престао да ради у Градској управи од 1 новемра 2024 године а није поднео захтев за оцењивање тачније да буде ocewen пре истека рока за оцењивање, Да ли руководилац службе у којој је био распоређен поменути службеник ради извештај о оцењивању и да ли смо у обавези да донесемо решење о оцени за 2024г службенику без поднетог захтева
Уредба о оцењивању службеника („Сл. гласник РС“, бр. 2/2019) у члану 5. каже да службеник који подлеже оцењивању може поднети захтев да буде оцењен пре истека периода за оцењивање ако му престаје радни однос или ако ће дуже време бити одсутан, а мора бити оцењен у року од 30 дана од дана када је поднео захтев.
С обзиром да се оцењивање пре истека периода за оцењивање ради на захтев службеника коме престаје радни однос, и да тај захтев није поднет, сматрамо да орган ЈЛС није у обавези да оконча поступак оцењивања за тог запосленог.
Поштовани, да ли странка може покренути поступак за промену личног имена уколико је лична карта истекла, али има важећи пасош?
Поред opšth принципа, права и слобода која проглашава Устав, ову тематику третирају и посебни закони, пре свега Породични закон, али и Закон о матичним књигама, као и Закон о општем управном поступку. Породични закон прокламује ово право у члану 13, те утврђује да свако има право на лично име, које се стиче рођењем, и које се може променити под условима које сам Породични закон прописује. Породични закон, даље у посебним одредбама дефинише појам личног имена, питања одређивања и промене личног имена, али и право на заштиту личног имена. Према члану 342. Породичног закона, лично име састоји се од имена и презимена и уписује се у матичну књигу рођених. Такође, свако је дужан да се служи својим личним именом.
Промена личног имена
Породични закон третира у посебним члановима питање промене личног имена на тај начин што пре свега дефинише ко и када то може учинити. Наиме, свако лице које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање има право да промени своје лично име (члан 346.). Ипак, постоје специфичне ситуације у којима Породични закон ограничава ово дефинисано право. Дакле, право на промену личног имена не може се остварити уколико је у питању лице против којег је у току кривични поступак за које се гони по службеној дужности, лице које је осуђено за кривично дело за које се гони по службеној дужности док казна није извршена, односно док трају правне последице осуде, лице које променом личног имена намерава да избегне неку своју обавезу, или лице које намерава да промени име у погрдно име, име којим се вређа морал или име које је у супротности са обичајима и схватањима средине (члан 347.).
Поступак промене
Што се тиче саме процедуре, надлежна је општинска управа на чијој територији подносилац захтева за промену личног имена има пребивалиште, односно боравиште. Општинска управа која прихвати захтев за промену личног имена дужна је да о томе обавести надлежног матичара ради уписа промене личног имена у оквиру одговарајуће матичне књиге – матичне књиге рођених и/или венчаних. Такође се обавештава и орган који води евиденцију о пребивалишту грађана. У случају да дође до одбијања поднетог захтева за промену личног имена, доноси се Решење о одбијању, а подносилац има право на подношење жалбе министарству надлежном за породичну заштиту. Рок за подношење жалбе је 15 дана од дана пријема спорног решења (члан 350.)
Будући да се ради о управном поступку, увек је важно имати у виду опште принципе. Наиме, у складу са начелом делотворности и економичности поступка, орган који поступа је дужан да странкама
омогући да успешно и целовито остваре и заштите права и правне интересе у поступку који се води без одуговлачења и уз што мање трошкова по странку и другог учесника у поступку, али тако да се изведу сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања. У вези са наведеним, треба напоменути да је орган дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује, те да од странке може да захтева само оне податке који су неопходни за њену идентификацију и документе који потврђују чињенице о којима се не води службена евиденција. Додатно, треба имати на уму и то да у поступку који се покреће по захтеву странке, орган може да врши увид, прибавља и обрађује личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција када је то неопходно за одлучивање, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама. Ако странка у року не поднесе личне податке неопходне за одлучивање органа, захтев за покретање поступка ће се сматрати неуредним (члан 103. став 3. Закона о општем управном поступку.
Имајући у виду да је реч о податку који се уписује у матичне књиге, важно је знати да се према Закону о матичним књигама лично име детета, родитеља, супружника и умрлог уписује на српском језику, ћириличким писмом, а припадници националне мањине имају право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине, што не искључује паралелан упис личног имена и на српском језику, ћириличким писмом. Зависно од тога о којој се матичној књизи ради, предметни закон таксативно наводи врсту података која се у њу уписује.
Породични закон, као ни Закон о оптем управном поступку не наводе експлицитно у својим одредбама шта је све потребно поднети од документаије за покретање поступка промене личног имена на захтев странке. Пракса великог броја јединица локалне смоуправе, је да странка која жели да покрене поступак промене личног имена подноси захтев и истовремено потписује изјаву о сагласности за прибављање података уколко жели да надлећни орган прибави личне податке по службеној дужности. Уз захтев се на увид подноси фотокопија или очитан примерак важеће лине карте, као и доказ о уплаћеној републичкој административној такси.
Према Закону о личној карти, лична карта ја јавна исправа којом грађано доказују свој идентитет, а служи и као доказ о другим чињеницама које су њој садржане.
Према Закону о пуитним исправама, путна исправа је јавна исправа која држављанину Републике Србије служи за прелазак државне границе, ради путовања и боравка у иностранству и за повратак у земљу. Такође, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству Републике Србије.
Сходно свему горе наведеном, мишљење Стручне службе СКГО је да странка може покренути поступак промене личног имена и уз важећи пасош, јер је и он јавна исправа којом се доказује идентитет.
Како поступити у ситуацији када Општинска управа након спроведеног поступка избора директора јавног предузећа од стране Комисије за спровођење поступка за избор директора јавног предузећа, на основу достављене документације и одлуке Комисије утврди да је Комисија у току поступка направила пропусте. Да ли Општинска управа у оваквој ситуацији може да одбије да сачини нацрт акта о именовању директора Јавног предузећа на основу предлога Комисије, односно да ли Општинска управа може због уочених пропуста предложити да се поступак избора директора понови, односно да се распише нови јавни конкурс?
Сходно члану 31. Закона о јавним предузећима ("Сл. гласник РС", бр. 15/2016 и 88/2019), јавни конкурс за избор директора јавног предузећа чији је оснивач јединица локалне самоуправе спроводи Комисија за спровођење конкурса за избор директора те јединице локалне самоуправе.
Даље је чланом 41. истог закона предвиђено да Комисија саставља ранг листу са највише три кандидата која су са најбољим резултатом испунила мерила за избор директора јавног предузећа. Ранг листу из става 1. овог члана и записник о спроведеном изборном поступку Комисија доставља надлежном органу јединице локалне самоуправе. Тај орган јединице локалне самоуправе припрема предлог акта о именовању првог кандидата са ранг листе и доставља га, ради усвајања органу јединице локалне самоуправе надлежном за именовање директора јавног предузећа.
У јединици локалне самоуправе је скупштина надлежна за именовање директора јавног предузећа.
Дакле, Комисија је надлежна за спровођење конкурсног поступка, а скупштина за именовање директора јавног предузећа.
Међутим, с обзиром да општинска управа обавља стручне и административно-техничке послове за потребе рада скупштине, сматрамо да би општинска управа уз документацију коју подноси скупштини у вези са именовањем директора могла да да и своју стручну оцену спроведеног конкурсног поступка и да укаже на евентуалне пропусте, али сматрамо и да општинска управа не може да одбије да сачини акт о именовању.
У установи културе 1 запослени на неодређено време је отишао у пензију, а директор, који је био на одређено време је такође напустио установу. Како се по члану 27к Закона о будзетском систему рачуна број могућих пријема? Да ли се са 0,7 множи 1 или 2 и одузима број пријема?
Чланом 27к Закона о буџетском систему предвиђено је да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2026. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години).
Правилно рачунање је ОДЛИВ x 0,7 – ПРИЛИВ.
Да ли просветни инспектор има иста права као нпр. грађевински инспектор или комунални инспектор. Комунални инспектор добија повећање 10% додатни коефицијент за плату, а просветни инспектор само 5%, за повећање..Да ли је то дискриминација? Не би требало изједначити додатне коефицијенте?
Чланом 5. став 2. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Сл. гласник РС“, бр. 44/2008 - пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 - др. закон, 23/2018, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да се основни коефицијенти за обрачун и исплату плате именованих и постављених лица и запослених у јединицама локалне самоуправе, увећан за додатни коефицијент предвиђен истом Уредбом, може увећати запосленом који ради на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора највише до 20%.
У надлежности је органа јединице локалне самоуправе да својим правилником додатно уреди проценат увећања по основу рада на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора, с обзиром да је уредбом утврђен највиши проценат увећања.
На крају, требало би у овом случају споменути и одредбе Закона о раду, који у члану 104. између осталог каже да се запосленима гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца. Под радом једнаке вредности подразумева се рад за који се захтева исти степен стручне спреме, односно образовања, знања и способности, у коме је остварен једнак радни допринос уз једнаку одговорност.
Општина је оснивач ЈКП. ЈКП је основано ради обављања више комуналних делатности. Да ли општина може да повери обављање делатности за коју је основано ЈКП, другом правном лицу?
У складу са чланом 9. Закона о комуналним делатностима ("Сл. гласник РС", бр. 88/2011, 104/2016, 95/2018 и 94/2024), јединица локалне самоуправе не може поверити обављање делатности за коју је основано ЈКП другом правном лицу.
У ставу 2. поменутог члана стоји да се поверавање обављања комуналне делатности врши искључиво на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о начину обављања комуналне делатности и уговора о поверавању, осим у ситуацијама када се за обављање делатности оснива јавно предузеће.
Члан 50. важећег Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе у првом ставу прописује да "запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:...", док у четвртом ставу прописује да се јубиларна награда исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. Имајући у виду да се подаци Републичког завода за статистику о висини просечне месечне зараде објављују, у складу са њиховим званичним обавештењем од 26.04.2018. године, 55 дана по истеку месеца на који се зараде односе, када је реч у ситуацијама да запослени остварују јубиларну награду у јануару месецу текуће године, коју сходно цитираном ставу чл. 50. ПКУ треба исплатити у року од 30 дана од дана остваривања овог права, а како ће податак о заради за псоледњи месец у претходној години (децембар месец 2024. године) бити објављен тек у фебруару, долазимо у ситуацију да не примењујемо ову одредбу у односу на прописани рок исплате. Да ли постоји неки пропис више правне снаге од наведеног Посебног колективног уговора, који дозвољава да се исплата врши по протеку овог рока, а по објављивању податка од стране органа надлежног за послове статистике или се једноставно нећемо позивати на рок исплате у решењима, док се можда ПКУ не измени, уколико се измени, у погледу рока исплате тако да предвиди изузетак за запослене који остварују право на исплату јубиларне новчане неграде у јануару месецу (слично формулацији става 3. чл. 46. важећег Посбеног колективног уговора за државне органе).
Чланом 50. став 4. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да се јубиларна награда исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. Истим чланом предвиђено је и да се као параметар за исплату јубиларне награде узима просечна месечна зарада по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује.
С обзиром да у периоду на почетку календарске године још увек немамо податак о просечној месечној заради по запосленом у Републици Србији за последњи месец у претходној календарској години, сматрамо да је исправно сачекати објављивање податка и потом исплатити јубиларну награду
Запослени у Градској управи је поднео захтев да му се као минули рад призна и радни стаж који је остварио у установи, чији је оснивач Град. Да ли се наведени стаж може признати као минули рад, применом одредаба чл. 108. Закона о раду и чл. 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
С обзиром да су у конкретном случају у питању године рада у установи, за те године се не може остварити право на минули рад, без обзира што је град оснивач те установе.
Да ли лица која су на стручној пракси у општинској управи преко Националне службе за запошљавање имају право на Новогодишње пакетиће за децу?
Чланом 49. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је, између осталог, да је послодавац дужан да обезбеди деци запосленог до 15 година живота поклон за Нову годину - новчану честитку у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана, у висини утврђеној општим актом. Право из става 1. овог члана обезбеђује се и деци лица које је радно ангажовано по основу уговора ван радног односа код послодавца најмање три месеца са прекидима или непрекидно у календарској години у којој се обезбеђује ово право и ако је у уговорном односу на дан остваривања овог права.
Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) као рад ван радног односа дефинисано је ангажовање путем уговора о обављању привремених и повремених послова (члан 197. и 198.), уговора о делу (члан 199.), уговора о стручном оспособљавању и усавршавању (члан 201.) и ангажовање путем уговора о допунском раду (члан 202.).
Дакле, уколико у оквиру програма који организује Национална служба за запошљавање општинска управа са лицима на стручној пракси закључује један од наведених уговора о ангажовању ван радног односа, практикант ће у том случају имати право на поклон детету за Нову годину у складу са Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Како поступити у случају да одборник со премине а следећи кандидат који је по реду у утврђеној збирној изборној листи листи, не жели да прихвати мандат одборника?
За разлику од претходног Закона о локалним изборима, нов Закон о локалним изборима („Сл. гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24) у поступку попуне упражњеног одборничког места у случају да неком одборнику престане мандат пре истека времена на које је изабран, више не прописује обавезу прибављања писмене сагласности кандидата коме треба да се додели мандат да прихвата тај мандат.
Закон, такође, не предвиђа могућност давања изјаве о неприхватању/одрицању од мандата, што значи да, у случају који сте навели у свом питању, у случају смрти неког одборника, локална изборна комисија треба да примени члан 72. односно члан 73. закона о локалним изборима, те „упражњени“ мандат, ако је у питању изборна листа коју је поднела политичка странка или група грађана, додели првом наредном кандидату са исте изборне листе којем није био додељен мандат одборника у року од два дана од дана када је констатовано да је престао мандат, односно у случају коалиционе изборне листе, првом следећем кандидату исте политичке странке на тој изборној листи којем није био додељен мандат одборника.
Дакле, жеља кандидата којем применом ових законских одредби треба да буде додељен мандат, да прихвати или не прихвати мандат нема правног значаја тј. ефекта, те њему мандат мора да буде додељен. Наравно, ако тај кандидат остане при томе да не жели да буде одборник, има могућност да поднесе оставку на ту функцију, али тек након што му одборнички мандат буде потврђен од стране скупштине општине, никако пре тога, како је то прописано чланом 68. став 3. Закона о локалним изборима.
Молим за информацију о начину поступања у случају постојања дивље депоније која угрожава здравље и безбедност грађана. Да ли је потребно поднети писмену пријаву преко писарнице надлежног органа, коме се таква пријава подноси, или је могуће питање покренути и јавним обраћањем (нпр. на седници)?