Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
У ситуацији када је председнику општине престала функција распуштањем скупштине и именовањем привременог органа, а затим је именован за председника Привременог органа и поново за председника општине, након одржаних избора, шта се дешава са његовим неискоришченим "старим" годишњим одмором? Да ли има право да искористи остатак одмора до јуна 2024. године или не?
Да би у конкретном случају лице остваривало право на коришћење годишњег одмора у континуитету (тј. да оствари право на коришћење годишњег одмора из претходне године) кључна је чињеница да ли је користио право да буде на сталном раду као председник привременог органа општине, односно право да буде у радном односу за време обављања те функције.
Друго, у календарској години мора постојати непрекидност у радном односу, тј. не сме бити прекида између обављања функције председника општине, председника привременог органа и на концу опет председника општине. Ако су сви ови услови испуњени, сматрамо да нема препрека да у континуитету остварује право на коришћење годишњег одмора.
Да ли запослени на пословима јавних набавки имају право на увећање којефицијента по основу Уредбе о којефицијентима за обрачун и исплату плана именованих и постављених лица и запослених у државним органима? На основу члана 5. Уредбе предвиђено је да запослени који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја има право на увећање којефицијента - највише до 10%. Запослени на пословима јавних набавки укључени су у припрему Одлуке о буџету у израду финансијских планова, учествују у контирању с обзиром на предмет набаке, учествују у изради завршног рачуна.
Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима ("Сл. гласник РС", бр. 44/2008 - пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 - др. закон, 23/2018, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон), чланом 4. и 5. предвиђени су, између осталог, основни и додатни коефицијенти за свако звање. Додатно, овако утврђени коефицијенти могу се увећати у следећим случајевима (члан 5. став 2 Уредбе):
именованом и постављеном лицу - највише до 30%;
запосленом који координира најсложеније активности - највише до 10%, с тим да овај број запослених не може прећи 2% од укупног броја запослених;
запосленом који руководи унутрашњом организационом јединицом - 10%;
запосленом који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја - највише до 10%.
запосленом на пословима комуналног полицајца - 10%;
запосленом на пословима буџетске инспекције - највише до 10%;
запосленом који ради на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора - највише до 20%.
Што се тиче додатног увећања запосленом који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја сматрамо да се ово увећање може применити у случајевима када је запосленом конкретно у опису посла нешто од наведених послова. У овом конкретном случају сматрамо да се увећање не може применити уколико службеник има у опису посла само послове у вези са јавним набавкама.
Уколико се запошљава лице на одређено време ради замене одсутне запослене и ради повећаног обима посла да ли се спроводи провера компетенција?
Законом о запосленима у аутономоним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023), као ни Уредбом о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 107/2023) није предвиђено да се врши провера компетенција за лица која заснивају радни однос на одређено време ради замене одсутног запосленог или у случају повећаног обима посла.
Ако је запослени у градској општини напредовао и добио звање самостални саветник, да ли се решењем о премештају на друго радно место може запосленом укинути звање и да се запослени врати у звање саветника?
У складу са чланом 32. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) службеник је дужан да прихвати одговарајуће радно место на које је према одредбама овог закона трајно или привремено премештен. Даље, чланом 112. истог закона предвиђено је да службеник може, због потребе рада, да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место. За премештај службеника због потребе рада није потребна његова сагласност.
Под одговарајућим радним местом сматра се оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове (члан 113).
Члан 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе уредио је доношење новог Правилника и промена Правилника.
У случају доношења новог правилника прописано је да се сви службеници распоређују на одговарајућа радна места у истом звању.
Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз његову сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен.
Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.
Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.
Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.
У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту.
У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката.
У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
Дакле, распоређивање службеника у ниже звање од утврђеног могуће је у случају и на начин прописан чланом 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, односно у постпуку доношења новог или промене правилника о систематизацији.
Друга могућност дата је у члану 114а истог закона, у коме се каже да да службеник може, у складу са потребама и организацијом рада органа, на свој захтев да буде трајно премештен на радно место чији се послови раде у нижем звању од послова радног места са којег се службеник премешта, ако испуњава услове за рад на том радном месту и поседује потребне компетенције. Службеник у том случају остварује право на плату радног места на које је премештен.
Радни однос на недређено време је заснован 15. јула 2023. и решењем је одређен сразмеран број дана годишњег одмора, за период од јула до краја децембра 2023. Да ли запослени има право на сразмеран годишњи одмор за период од јануара до 1. јула 2024. с обзиром да се решења за годишњи одмор раде у јулу за 2024. годину и тај одмор се користи до краја јуна 2025. године?
Члан 68. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) у ставу 2. каже да запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца, а у ставу 3. дефинише непрекидни рад и каже да се под непрекидним радом сматра и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде.
Даље се у члану 69. истог закона каже да у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду.
Чланом 71. истог закона предвиђено је да запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос.
Дакле, у овом конкретном случају утврђен је сразмерни годишњи одмор за 2023. годину с обзиром да је запослени засновао радни однос на неодређено време у јулу 2023. године и имајући у виду да се годишњи одмор утврђује за календарску годину. Погрешна је претпоставка да је календарска година од јула 2023. до јула 2024. године, јер је календарска година увек од 1. јануара до 31. децембра. Како је запослени засновао радни однос на неодређено време, претпоставка је да ће радити током целе 2024. године и годишњи одмор ће му се утврдити за целокупну 2024. годину. Овде је без утицаја тренутак када орган ЈЛС уобичајено утврђује годишњи одмор и доноси решење о праву на годишњи одмор и то не значи да је запослени ускраћен за годишњи одмор за период од 1. јануара до дана доношења решења о годишњем одмору за ту календарску годину. Члан 73. Закона о раду каже да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова и да ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године (што може бити у складу са планом коришћења годишњег одмора или ван плана коришћења годишњег одмора на захтев запосленог у договору са послодавцем), а остатак најкасније до 30. јуна наредне године.
У случају када је одборник осуђен на казну затвора дужу од шест месеци, а у члану 67. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22) у ставу 1. тачки 6), није наведено да казна мора бити безусловна, да ли Скупштина својом Одлуком треба да констатује престанак мандата одборника у складу са чланом 67. став 1. тачка 6. Закона о локалним изборима и да ли одборник коме треба отврдити престанак мандата има право да учествује у раду те Скупштине?
У складу са чланом 67. став 1. тачка 6) Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 14/22 и 35/2024), пре истека времена на које је изабран одборнику престаје мандат ако је правноснажном судском одлуком осуђен на казну затвора у трајању од најмање шест месеци.
Овако формулисана законска одредба прописује правну последицу осуде на затворску казну под условом да је изречена у трајању не мање од шест месеци и та правна последица огледа се у престанку одборничког мандата.
Међутим, у случају који сте навели у свом питању, када је одборнику изречена условна осуда, у трајању од 8 месеци“, одборнику не престаје мандат.
Ово стога што је чланом 94. став 2. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05 - исправка, 107/05 - исправка, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 и 35/19) прописано да „правне последице осуде не могу наступити кад је за кривично дело учиниоцу изречена новчана казна, условна осуда, ако не буде опозвана, судска опомена или кад је учинилац ослобођен од казне“.
Из наведеног проистиче да одборнику на кога се односи ваше питање није престао мандат услед осуде коју сте навели, јер Кривични законик изричито забрањује да у том случају наступи правна последица из члана 67. став 1. тачка 6) Закона о локалним изборима, тако да скупштина општине не треба да донесе одлуку из члана 69. Закона о локалним изборима о констатовању престанка мандата одборника у питању.
Да ли може запослени у управи на неодређено време у звању виши референт да се јави на интерни конкурс за радно место разврстано у звање сарадник. Запослени има завршену вишу школску спрему и радно искуство са вишом школском спремом од 7 година (код другог послодавца) а недавно је положио државни стручни испит за запослене са високом школском спремом. У периоду од пет година оцењиван је оценама "добар" и "истиче се" ?
Чланом 84. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да на интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона код послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.
Даље је чланом 133ђ истог закона предвиђено да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Дакле, у овом конкретном случају наведено лице не би могло да учествује у интерном конкурсу за радно место у звању сарадника, јер то звање није непосредно више звање у односу на звање виши референт.
Да ли се рад у СОКОЈ-у, организацији којој је држава дала јавна овлашћења, рачуна у минули рад запослене?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
Како је СОКОЈ непрофитна организација основана у складу са Законом о удружењима, те није државни орган, орган аутономне покрајине, односно орган локалне самоуправе, стаж остварен у тој организацији не може се рачунати у минули рад.
Да ли функционер ЈЛС има право на јубиларну награду уколико године којима испуњава услов представљају збир година током којих је обављао различите јавне функције у ЈЛС у различитим периодима и са прекидима? Да ли је услов за остваривање права на јубиларну награду да је био на сталном раду у општини за период који му се рачуна као услов за јубиларну награду?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“
Дакле, Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе не предвиђа узастопност година рада за остваривање права на јубиларну награду, већ се ово право може остварити и у случају кумулативног рачунања година рада које су подобне за јубиларну награду у органима ЈЛС.
У току је поступак за расписивање јавног конкурса за намештенике. С обзиром да је у чл. 20. Уредбе прописано да један члан комисије буде лице које је претпостављено лицу на радном месту које се попуњава, а организациона јединица у којој се попуњава радно место нема непосредног руководиоца, место је тренутно упражњено, како поступити у конкретној ситуацији, односно да ли члан комисије може да буде начелник управе који је у овој ситуацији једино претпостављено лице?
Уколико је радно место руководиоца организационе јединице у којој се попуњава радно место намештеника непопуњено, требало би размотрити да се у конкурсну комисију именује руководилац друге организационе јединице у којој се обављају слични послови, или руководилац неке организационе јединице који испуњава услове и за руководиоца организационе јединице у којој се попуњава радно место намештеника.
Свакако то не би могао да буде начелник управе, из разлога што начелник управе као руководилац органа доноси одлуку о избору кандидата у конкурсном поступку.
У којим случајевима службеник може поднети захтев да буде оцењен пре истека периода за оцењивање?
Чланом 5. Уредбе о оцењивању службеника ("Службени гласник РС", бр. 2/2019) предвиђено је да службеник који подлеже оцењивању може поднети захтев да буде оцењен пре истека периода за оцењивање ако му престаје радни однос или ако ће дуже време бити одсутан, а мора бити оцењен у року од 30 дана од дана када је поднео захтев.
Дакле, службеник може бити оцењен пре истека периода за оцењивање на његов захтев уколико му престаје радни однос (на пример треба да буде преузет у другу јединицу локалне самоуправе или у орган државне управе) или ако ће дуже време бити одсутан (на пример, службеник буде биран или постављен на функцију па ће му мировати радни однос или слично).
На који начин се врши провера посебних функционалних компетенција приликом трајног премештаја?
Чланом 115а Закона о запосленима у аутномним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да се у случају премештаја, односно преузимања, обавезно спроводи провера понашајних и посебних функционалних компетенција потребних за обављање послова на радном месту на које се службеник премешта, односно преузима ако те компетенције нису одређене као захтев за обављање послова радног места које је службеник обављао пре премештаја, односно преузимања. Изузетно од тога, руководилац може донети одлуку да се спроведе провера и других компетенција које су потребне за обављање послова радног места. Провера наведених компетенција врши се у поступку који одреди руководилац применом начина провере компетенција у изборном поступку. Службеник, односно државни службеник може се преместити, односно преузети на друго радно место ако се утврди да поседује компетенције потребне за обављање послова на које се премешта, односно преузима. Руководилац органа у који се службеник премешта или преузима, односно државни службеник преузима, има право увида у извештај о његовом оцењивању, односно извештај о вредновању његове радне успешности.
Дакле, у случају трајног премештаја то ће изгледати тако што ће се пре самог премештаја проверити све посебне функционалне компетенције (ПФК) које недостају службенику који се премешта, уколико их има. Недостајаће компетенције ће се утврдити увидом у образац компетенција радног места са кога се службеник премешта и образац компетенција радног места на које се премешта. Уколико су, на пример, у оба обрасца компетенција утврђене исте области рада у оковиру ПФК и утврђене исте ПФК за радно место, у том случају неће бити потребе да се врши провера. Уколико су утврђене различите ПФК, проверу може да спроведе, на пример, руководилац организационе јединице у коју се службеник премешта (као неко ко најбоље познаје опис посла те организационе јединице), применом метода које су предвиђене за проверу ПФК. Посебне функционалне компетенције могу се проверавати писаним и усменим путем; облици писане провере могу бити есеј и писана симулација, док је облик усмене провере усмена симулација (члан 44. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе). Најефикаснији начин провере би био да се службенику зада један задатак кроз који ће му се проверити све недостајуће посебне функционалне компетенције.