Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли једно лице може да буде одређено за администратора регистра и за овлашћено лице за упис поступака? И да ли исто лице може да буде именовано за администратора органа и за овлашћено лице за упис?
Регистар је успостављен тако да сваки поступак буде двоструко потврђен и верификован, прво од стране администратора органа који врши проверу тачности и исправности унетих података, а затим од стране администратора регистра који је задужен за координацију свих активности у поступку уписа, брисања и ажурирање података о поступцима и за објављивање поступка на Порталу РАП. Имајући ово у виду, праксу спајања улога би требало избегавати и систем неће дозволити да се истом корисничком налогу доделе две различите улоге. Уколико је ипак неопходно да једно лице буде носилац две улоге у систему РАП, потребно је обратити се Републичком секретаријату за јавне политике.
Да ли јединице локалне самоуправе треба решењем да именују администратора регистра, администратора органа и овлашћена лица за упис поступака?
Законом о Регистру административних поступака („Службени гласник РС”, бр 44/21) чланом 12. став 2. прописано је да надлежни орган решењем именује и разрешава администратора органа, док за овлашћена лица и администратора регистра није прописано да се именују решењем, већ само обавеза обвезника уписа да одреди ова лица. Јединице локалне самоуправе могу саме да одлуче о томе на који начин, односно којим актом ће одредити остала лица која учествују попису.
Да ли лица, именована за администратора Регистра административних поступака треба да буду ИТ струке?
Администратори регистра су корисници налога који омогућава креирање поступка по захтеву администратора органа, креирање корисничких налога у Регистру, као и координацију свих активности у поступку уписа, брисања и ажурирање података о поступцима.
С обзиром на то да је Регистар успостављен тако да је врло једноставан за коришћење и да садржи сва потребна упутства и смернице за коришћење, није неопходно да лица именована за администратора Регистра буду ИТ струке, довољно је да имају основне дигиталне компетенције које користе у свакодневном раду.
Чему служи Регистар административних поступка? Да ли је Регистар административних поступака исто што и еПисарница?
Регистар административних поступка (РАП) је јединствена, централизована, електронски вођена евиденција о поступцима који се спроводе у Републици Србији и административним захтевима за пословање, а у коју се подаци уносе и чувају у складу Законом о Регистру административних поступака („Службени гласник РС”, бр 44/21) и подзаконским актима донетим на основу овог закона, како би заинтересовани привредници и грађани могли једноставно и лако да буду информисани о свему што им је потребно да би остварили одређено право или испунили обавезу. РАП и еПисарница имају различите намене. РАП пружа информације о поступцима: коме је намењен поступак, како покренути поступак, која документа треба поднети, колики су трошкови које странка треба да плати, у ком року ће орган одлучити о захтеву странке и друге битне информације, док је еПисарница намењена за пријем поднесака, достављање предмета организационим јединицама и обрађивачима предмета, као и праћење токова кретања предмета.
Да ли верификацијом одборничког мандата у СО престаје чланство у Привременом органу општине, односно да ли лице коме је верификован одборнички мандат може да настави да ради у Привременом органу до избора извршних органа општине?
Чланом 30. став 3. Закона о локалној самоуправи прописано је да даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени. Имајући у виду да су председник и чланови привременог органа, у складу са чланом 86. став 6. Закона о локалној самоуправи именовани од стране Владе, а не локалне скупштине, потврђивањем одборничког мандата одборнику не престаје функција у привременом органу већ она наставља да траје све до истека мандата привременог органа услед избора председника општине и општинског већа.
Из свега наведеног проистиче да локална скупштина не треба да констатује престанак мандата председнику и члановима привременог органа, нити свима заједно ни појединачно, већ да, одмах након избора председника скупштине и постављења секретара скупштине констатује да је престао мандат привременог органа као таквог (значи, не мандат члановима привременог органа) али само у делу који се односи на обављање текућих и неодложних послова из надлежности скупштине. Привремени орган наставља и даље да обавља текуће и неодложне послове из надлежности председника општине и чланова општинског већа, све до избора ових органа, којом приликом се констатује да је привременом органу престао мандат у целости.
Околност да је члан или председник привременог органа постао одборник па чак и изабран за председника скупштине не утиче сама по себи на трајање његовог мандата у оквиру привременог органа, с обзиром на то да је Закон о локалној самоуправи престанак функције услед потврђивања мандата одборника везао искључиво за функције на које поставља или именује скупштина, а не и за функције на које поставља или именује Влада.
У конкретној ситуацији може се поставити једино питање примене одредби члана 56. Закона о спречавању корупције („Службени гласник РС“, бр. 35/19, 88/19, 11/21 - аутентично тумачење, 94/21 и 14/22) који уређује кумулацију јавних функција, и сходно томе препоручујемо да се за мишљење обратите Агенцији за спречавање корупције.
Да ли важи рок од два месеца из члана 87. Закона о локалној самоуправи или из члана 65. новог Закона о локалним изборима ако на конститутивној седници Скупштине, након потврђивања мандата одборницима, исти напусте седницу и не дође до избора председника, заменика председника Скупштине и постављења секретара?
Чланом 65. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 14/22) прописано је да „конститутивну седницу скупштине сазива председник скупштине из претходног сазива у року од десет дана од дана објављивања решења о додели мандата на веб-презентацији, тако да се та седница одржи најкасније 30 дана од дана објављивања решења о додели мандата на веб-презентацији“.
Ову одредбу треба разумети тако што се њом одређује не само рок у којем се треба објавити позив за одржавање конститутивне седнице локалне скупштине, већ и то да се тим позивом одређује и датум када локална скупштина треба да се окупи, при чему датум тог окупљања не може да буде након истека рока од 30 дана од објављивања решења о додели одборничких мандата. Овако формулисан, члан 65. Закона о локалним изборима не прописује обавезу да локална скупштина буде конституисана у року од 30 дана од дана објављивања решења о додели мандата.
Ово стога што је само конституисање дефинисано Законом о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон), који у члану 28. став 3. прописује да се скупштина општине сматра конституисаном избором председника скупштине и постављењем секретара скупштине, док се Закон о локалним изборима, у члану 66, ограничава само на дефинисање председавања конститутивном седницом и уређивање питања од значаја за потврђивање мандата одборника.
У том смислу, за конституисање локалне скупштине је кључна одредба члана 87. став 1. Закона о локалној самоуправи, којом је прописано да „ако се у јединици локалне самоуправе не спроведу избори за одборнике или ако се после спроведених избора не конституише скупштина у складу са овим законом у року од два месеца од објављивања резултата избора, Влада именује привремени орган из члана 86. став 4. овог закона који обавља текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе“. У складу са ставом 2. истог члана, председник Народне скупштине је дужан да одлуку о расписивању нових избора за скупштину јединице локалне самоуправе донесе у року од месец дана, од дана кад је требало спровести изборе, односно конституисати скупштину јединице локалне самоуправе“.
У складу са наведеним, може се закључити да је законска обавеза да се нови сазив локалне скупштине окупи на конститутивној седници у року од 30 дана од дана објављивања решења о додели мандата одборника на веб-презентацији Републичке изборне комисије, односно да у том року започне са својим конституисањем које треба да обави у року од два месеца од објављивања резултата избора, јер ће се, у супротном, стећи услови да Влада именује привремени орган и да председник Народне скупштине распише нове локалне изборе.
Директор народне библиотеке 20. јануара пуни 65 година, а 2022. године је именован за директора на период од 4 године. Како поступити у овом случају - да ли да иде у пензију по сили закона или не?
Чланом 34. Закона о култури ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - испр., 6/2020, 47/2021, 78/2021 и 76/2023) предвиђено је да директора установе именује и разрешава оснивач. У име оснивача, скупштина општине именује и разрешава управни одбор, надзорни одбор и директора установе, организације и службе чији је оснивач и даје сагласност на њихове статуте у складу са законом.
Чланом 39. Закона о култури предвиђено је да дужност директора установе престаје истеком мандата и разрешењем. Оснивач установе разрешиће директора пре истека мандата:
1) на лични захтев;
2) ако обавља дужност супротно одредбама закона;
3) ако нестручним, неправилним и несавесним радом проузрокује већу штету установи или тако занемарује или несавесно извршава своје обавезе да су настале или могу настати веће сметње у раду установе;
4) ако је против њега покренут кривични поступак за дело које га чини недостојним за обављање дужности директора, односно ако је правноснажном судском одлуком осуђен за кривично дело које га чини недостојним за обављање дужности директора установе;
5) из других разлога утврђених законом или статутом установе.
Чланом 175. став 1. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС), прописано је да радни однос престаје кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју.
Дакле, у овом конкретном случају уколико се оснивач и директор библиотеке нису споразумели о продужетку радног односа, радни однос и функција директора библиотеке престаће навршењем 65 година живота уколико има најмање 15 година стажа осигурања.
Одредбама чланова 41. и 42. Закона о запосленима у АП и ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) која се тичу додатног рада наведени су службеници и службеници на положају, те сходно томе, да ли из наведених одредби произлилази да додатни рад за функционере (изабрана и постављена лица) није дозвољен или да за исте није потребна сагласност?
Одредбе чланова 41. и 42. Закона о запосленима у АП и ЈЛС("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) односе се на службенике, док се на функционере у погледу додатног рада примењују прописи о спречавању корупције.
С тим у вези, за мишљење у вези са додатним радом функционера потребно је обратити се Агенцији за спречавање корупције.
У ком тренутку се констатује престанак мандата члановима привременог органа, посебно оних који су и кандидати за одборнике којима је додељен мандат? Да ли у тренутку потврђивања одборничких мандата или у тренутку избора извршних органа општине?
Чланом 86. став 4. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) прописано је да „до конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана“.
С обзиром на то да локална скупштина, у складу са чланом 85. став 1. тачка 2) Закона о локалној самоуправи, има рок од месец дана од свог конституисања да изабере председника општине и општинско веће, јасно је да се конституисање локалне скупштине и избор извршних органа не мора обавити на истој седници скупштине.
Чланом 30. став 3. Закона о локалној самоуправи прописано је да даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени. Имајући у виду да су председник и чланови привременог органа, у складу са чланом 86. став 6. Закона о локалној самоуправи именовани од стране Владе, а не локалне скупштине, потврђивањем одборничког мандата одборнику не престаје функција у привременом органу већ она наставља да траје све до истека мандата привременог органа услед избора председника општине и општинског већа.
Из свега наведеног проистиче да локална скупштина не треба да констатује престанак мандата председнику и члановима привременог органа, нити свима заједно ни појединачно, већ да, одмах након избора председника скупштине и постављења секретара скупштине констатује да је престао мандат привременог органа као таквог (значи, не мандат члановима привременог органа) али само у делу који се односи на обављање текућих и неодложних послова из надлежности скупштине. Привремени орган наставља и даље да обавља текуће и неодложне послове из надлежности председника општине и чланова општинског већа, све до избора ових органа, којом приликом се констатује да је привременом органу престао мандат у целости.
Околност да је члан или председник привременог органа постао одборник па чак и изабран за председника скупштине не утиче сама по себи на трајање његовог мандата у оквиру привременог органа, с обзиром на то да је Закон о локалној самоуправи престанак функције услед потврђивања мандата одборника везао искључиво за функције на које поставља или именује скупштина, а не и за функције на које поставља или именује Влада.
У конкретној ситуацији на коју реферишете у свом питању, може се поставити једино питање примене одредби члана 56. Закона о спречавању корупције („Службени гласник РС“, бр. 35/19, 88/19, 11/21 - аутентично тумачење, 94/21 и 14/22) који уређује кумулацију јавних функција.
Да ли је Скупштина ЈЛС после конституисања надлежна да утврди престанак мандата председнику и члановима Привременог органа?
Чланом 86. став 4. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) прописано је да „до конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана“.
С обзиром на то да локална скупштина, у складу са чланом 85. став 1. тачка 2) Закона о локалној самоуправи, има рок од месец дана од свог конституисања да изабере председника општине, односно градоначелника и општинско односно градско веће, јасно је да се конституисање локалне скупштине и избор извршних органа не мора обавити на истој седници скупштине, што, даље, значи да конституисањем скупштине не престаје мандат привременог органа у целости, већ само у погледу вршења текућих и неодложних послова из надлежности скупштине, док привремени орган наставља да обавља текуће и неодложне послове из надлежности председника општине, односно градоначелника и општинског односно градског већа.
Осим тога, треба имати у виду да привремени орган, у складу са чланом 86. став 5. Закона о локалној самоуправи, образује Влада, те би једино она била надлежна да утврђује престанак мандата органа који је сама образовала.
Међутим, локална скупштина може, одмах након избора председника скупштине и постављења секретара скупштине, да констатује да је престао мандат привременог органа у делу који се односи на обављање текућих и неодложних послова из надлежности скупштине. Накнадно, односно након избора извршних органа општине односно града, скупштина може да констатује да је привременом органу престао мандат у целости. Та констатација би, дакле, била искључиво деклараторног дејства, а не утврђујућег.
Закон, иначе, не прописује обавезу утврђивања нити констатовања престанка мандата привременог органа, што значи да та радња није неопходна у смислу законитости преузимања односно враћања надлежности конституисаној скупштини и изабраним извршним органима, као што нпр. закон не прописује обавезу да се приликом конституисања новог сазива скупштине констатује или утврди престанак мандата претходног сазива скупштине. То би значило да мандат привременог органа престаје по сили закона, самим наступањем околности да је скупштина конституисана односно да су изабрани извршни органи.
Када је у општини образован Привремени орган, ко треба да сазове конститутивну седницу Скупштине након одржаних избора?
У складу са чланом 65. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 14/22), конститутивну седницу скупштине сазива председник скупштине из претходног сазива у року од десет дана од дана објављивања решења о додели мандата на веб-презентацији, тако да се та седница одржи најкасније 30 дана од дана објављивања решења о додели мандата на веб-презентацији.
Међутим, распуштањем локалне скупштине, престаје њен мандат, што укључује и мандате свих одборника, па и председника скупштине, услед чега он више не може да обавља послове из надлежности председника скупштине.
Закон о локалним изборима не уређује питања функционисања локалне скупштине у случају њеног распуштања, што је материја Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон).
У складу чланом 86. став 4. Закона о локалној самоуправи, у случају распуштања локалне скупштине, до конституисања новог сазива скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана.
У складу са наведеним, конститутивну седницу новог сазива скупштине јединице локалне самоуправе, након избора одржаних услед распуштања претходног сазива скупштине, треба да сазове председник привременог органа, с обзиром на то да је привремени орган, у складу са законом, преузео обављање неодложних послова из надлежности скупштине, у које свакако спада и сазивање конститутивне седнице новог сазива скупштине.
Правобранилац кога је поставила Скупштина града стиче услов за старосну пензију, а мандат на који је постављен траје још око два месеца након стицања услова за пензију. Да ли је могуће да правобранилац остане на тој функцији до краја мандата и какав би у том случају био радно правни статус? Да ли је могуће на ту функцију поново поставити исто лице, дакле пензионера, и какав би радно правни статус био у том случају, односно да ли би имао право на исплату и плате и пензије?
Чланом 82а став 1. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Сл. гласник РС", бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон, 63/2006 - одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - одлука УС, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022 и 76/2023) предвиђено је да се право на старосну пензију, превремену старосну пензију остварује после престанка осигурања.
Дакле, да би лице остварило право на старосну пензију мора му се утврдити престанак осигурања, тј. престанак радног односа. Када стекне статус корисника старосне пензије лице може поново бити бирано, именовано или постављено на неку од функција у органима јединице локалне самоуправе без ограничења.
Што се тиче плате функционера који има статус корисника старосне пензије као одговор прилажемо Мишљење Министарства државне управе и локалне самоуправе бр. 120-01-00105/2020-19 од 21. октобра 2020. године.