Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли запослени који одлази у старосну пензију септембра 2022. године има право на пун или сразмеран годишњи одмор за 2022. годину?
Члан 69. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) каже да у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) су чланом 17. прописана мерила за утврђивање дужине годишњег одмора.
Чланом 72. Закона о раду предвиђено је да запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос.
Имајући ове одредбе у виду, сматрамо да запосленом коме радни однос престаје септембра 2022. године треба утврдити право на сразмерни део годишњег одмора у 2022. години за осам месеци.
Да ли лице запослено у општинској управи које је именовано у привремени школски одбор одлуком Владе о оснивању средње школе, може бити одлуком скупштине општине именовано у школски одбор основне школе из реда представника на предлог ЈЛС сходно одредбама Закона о основама система образовања и васпитања?
Именовање привременог органа управљања прописано је чланом 118. Закона о основама система образовања и васпитања и то: Министар именује привремени орган управљања установе ако јединица локалне самоуправе не именује орган управљања до истека мандата претходно именованим члановима органа управљања. Мандат привременог органа управљања установе траје до именовања новог органа управљања од стране јединице локалне самоуправе.
Чланом 116. став 5 истог закона прописано је да: чланове органа управљања установе именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова органа управљања. Такође у члану 116. став 9 тачка 4) прописано је да члана органа управљања не може да буде предложено или именовано лице које је већ именовано за члана органа управљања друге установе.
Надлежности привремени орган управљања су исте као и орган управљања, и сходно томе исто лице не може бити предложено и именовано за члана органа управљања у две установе.
Имајући у виду да се питање односи и на спречавање сукоба интереса, свакако је потребно обратити се за званично мишљење Агнцији за спречавање корупције.
Да ли се лицу признаје радни стаж из БиХ, где је радио у општини као инспектор за пољопривреду, за обрачун плате као минули радни стаж?
Члан 108. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) каже следеће:
“Запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то:
1) за рад на дан празника који је нерадни дан - најмање 110% од основице;
2) за рад ноћу, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде - најмање 26% од основице;
3) за прековремени рад - најмање 26% од основице;
4) по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца (у даљем тексту: минули рад) - најмање 0,4% од основице.
При обрачуну минулог рада рачуна се и време проведено у радном односу код послодавца претходника из члана 147. овог закона, као и код повезаних лица са послодавцем у складу са законом.
Ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.
Општим актом и уговором о раду могу да се утврде и други случајеви у којима запослени има право на увећану зараду, као што је увећање зараде по основу рада у сменама.
Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду.”
Члан 2. истог закона каже да се одредбе овог закона примењују на запослене који раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног, односно физичког лица (у даљем тексту: послодавац), као и на запослене који су упућени на рад у иностранство од стране послодавца ако законом није друкчије одређено. Одредбе овог закона примењују се и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није друкчије одређено. Одредбе овог закона примењују се и на запослене код послодаваца у области саобраћаја, ако посебним прописом није друкчије одређено. Одредбе овог закона примењују се на запослене стране држављане и лица без држављанства који раде код послодавца на територији Републике Србије, ако законом није друкчије одређено.
Члан 5. истог закона даље каже да је запослени, у смислу овог закона, физичко лице које је у радном односу код послодавца. Послодавац, у смислу овог закона, јесте домаће, односно страно правно или физичко лице које запошљава, односно радно ангажује, једно или више лица.
Дакле, запослени ће остварити право на минули рад за године рада код домаћег, односно страног правног или физичког лица које запошљава, односно радно ангажује, једно или више лица на територији Републике Србије, уколико колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду није другачије предвиђено.
С обзиром да је једно од мерила за увећање законског минимума од 20 дана годишњег одмора и мерило по основу доприноса на раду, на који начин спровести утврђивање да ли је намештеник остварио резултате рада?
Чланом 17. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) предвиђено је следеће:
“Дужина годишњег одмора запосленог утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава према следећим критеријумима, и то:
1) По основу доприноса на раду:
(1) службенику са оценом "истиче се" - за 5 радних дана,
(2) службенику са оценом "добар" - за 3 радна дана,
(3) намештенику који је остварио резултате рада - 3 радна дана;
2) По основу стручне спреме, односно образовања:
(1) запосленом са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и запосленом са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године - за 5 радних дана,
(2) запосленом са средњом школском спремом - за 3 радна дана,
(3) запосленом са осталим степенима школске спреме - за 1 радни дан;
3) По основу година рада проведених у радном односу:
(1) запосленом преко 30 година рада проведених у радном односу - за 5 радних дана,
(2) запосленом од 25 до 30 година рада проведених у радном односу - за 4 радна дана,
(3) запосленом од 15 до 25 година рада проведених у радном односу - за 3 радна дана,
(4) запосленом од 5 до 15 година рада проведених у радном односу - за 2 радна дана,
(5) запосленом до 5 година рада проведених у радном односу - за 1 радни дан;
4) По основу услова рада:
(1) за рад на радним местима са повећаним ризиком - за 3 радна дана,
(2) за рад на радном месту на којем је уведено скраћено радно време - за 10 радних дана,
(3) за ноћни рад - за 2 радна дана;
5) Запосленој особи са инвалидитетом - за 5 радних дана;
6) По основу бриге о деци и члановима уже породице:
(1) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу са једним малолетним дететом - за 2 радна дана, а за свако наредно малолетно дете по 1 радни дан,
(2) самохраном родитељу са дететом до 14 година - за 3 радна дана, с тим што се овај број дана увећава за по 2 радна дана за свако наредно дете млађе од 14 година,
(3) запосленом који се стара о члану уже породице који је ометен у развоју, има тешко телесно оштећење или болест услед које је потпуно или врло слабо покретан - за 5 радних дана.
Руководилац у сврху примене мерила из става 1. тачка 1) овог члана, прати рад намештеника и у годишњем извештају о његовом раду који доноси до краја децембра текуће године за ту годину утврђује да ли је намештеник остварио резултате рада.
Годишњи одмор, који се утврди након примене свих критеријума, не може се користити у трајању дужем од 35 радних дана.
Запослени са навршених 30 година рада проведених у радном односу има право на годишњи одмор у трајању од 35 радних дана.
Самохраним родитељом у смислу овог члана сматра се родитељ који сам врши родитељско право, када је други родитељ непознат, или је умро, или сам врши родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд још није донео одлуку о вршењу родитељског права и у другим случајевима утврђеним законом којим се уређују породични односи.”
Што се тиче годишњег извештаја о раду намештеника, о коме говори став 2 члана 17. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС, он нема посебно прописану форму, као ни сам начин праћења тог рада, тако да се код извештаја може користити слободна форма извештавања, с тим да је потребно навести да ли је намештеник остварио резултате рада, како би могао да се примени овај критеријум за дужину годишњег одмора. Препоручује се свакако да руководила органа или руководилац унутрашње организационе јединице у којој су запослени намештеници усвоји процедуру за начин праћења и извештавање о раду намештеника, како би се постигла уједначеност и објективност у овом поступку.
Да ли се попуњава образац компетенција за радно место намештеника?
У складу са чланом 16а. Закона о запосленима у АП и ЈЛС („Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021) процеси управљања људским ресурсима у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе заснивају се на компетенцијама потребним за делотворно обављање послова у органу, служби и организацији аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Компетенције, у смислу овог закона, представљају скуп знања, вештина, особина, ставова и способности које службеник поседује, а који обликују његово понашање и воде постизању очекиване радне успешности на радном месту.
Из наведеног закључујемо да закон уређује компетенције потребне за рад службеника у јединицама локалне самоуправе не и намештеника, тако да се обрасци компетенције не попуњавају за намештенике.
Да ли функционер који је радио у јавној агенцији која је основана законом, чији се рад финансирао из буџета Републике Србије и на чије запослене се примењивао закон који се односи на државне службенике, има право на јубиларну награду као функционер ЈЛС по колективном уговору, односно да ли се радни стаж у јавним агенцијама може признати као меродаван за одређивање права на јубиларну награду? Такође, да ли се рад функционера ЈЛС у основној и средњој школи, односно на факултету чији је оснивач Република Србија рачуна у овај стаж?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом.“
У Закону о државним службеницима („Сл. гласник РС“, бр. 79/2005, 81/2005 - испр., 83/2005 - испр., 64/2007, 67/2007 - испр., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018 и 157/2020) се у члану 2. каже да је државни службеник лице чије се радно место састоји од послова из делокруга органа државне управе, судова, јавних тужилаштава, Државног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина (у даљем тексту: државни органи) или с њима повезаних општих правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Државни службеници нису народни посланици, председник Републике, судије Уставног суда, чланови Владе, судије, јавни тужиоци, заменици јавних тужилаца и друга лица која на функцију бира Народна скупштина или поставља Влада и лица која према посебним прописима имају положај функционера. Намештеник је лице чије се радно место састоји од пратећих помоћно-техничких послова у државном органу.
Дакле, имајући у виду наведено, лицу ће се признати стаж за јубиларну награду уколико су испуњени услови из члана 50. Посебног колективног уговора лицу, то јест, да је стаж остварен у органу јединице локалне самоуправе, аутономне покрајине или у државном органу. Што се тиче стажа оствареног у основној или средњој школи, односно у некој високошколској установи, тај стаж се неће признати за јубиларну награду јер се ради о стажу оствареном у установи а не у органу јединице локалне самоуправе, аутономне покрајине или у државном органу.
У сваком случају, руководилац органа који одлучује у конкретном случају ће одлучити о овом праву када сагледа све чињенице.
Да ли се Правилником о раду за запослене у градској управи могу дати повољнији услови за исплату отпремнине запосленима за одлазак у пензију, односно у износу већем од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате и да ли би таква одредба била у супротности са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе и Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника?
У складу са чланом 8. Закона о раду колективни уговор и правилник о раду, тј. општи акт и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом. Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено.
Чланом 4. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се колективним уговором код послодавца утврђују већа права и повољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом и овим уговором, као и права која нису утврђена законом, уколико законом није одређено друкчије. Колективни уговор код послодавца закључују у име послодавца председник општине, односно градоначелник и репрезентативни синдикат код послодавца у складу са законом.
Дакле, колективним уговором код послодавца, општим актом и уговором о раду могу се утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом и посебним колективним уговором.
Међутим, треба имати у виду и ограничења које постављају прописи у области буџетског система. Наиме, Упутством за припрему одлуке о буџету локалне власти за 2023. годину и пројекција за 2024. и 2025. годину у делу - Планирање масе средстава за плате у одлукама о буџету за 2023. годину каже се између осталог да је потребно остале економске класификације у оквиру групе 41 - Расходи за запослене, у оквиру које су и отпремнине, планирати крајње рестриктивно (414300 - Отпремнине и помоћи).
Да ли право на минули рад који се остварује за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене имају само запослени у тренутку преузимања или то право остварују и запослени који тренутно раде у државном органу али су некада у претходном периоду остварили радни стаж код послодавца од кога је државни орган преузео надлежности, послове и запослене?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:
“Запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.
Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.”
Дакле, када се каже да се право на минули рад остварује и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене, под органом се мисли на све органе код којих је запослени био у радном односу а за које има право да му се призна минули рад – орган јединице локалне самоуправе, орган аутономне покрајине или државни орган.
Када руководилац органа донесе одлуку о избору кандидата, а у питању је јавни конкурс за намештеничко радно место, као поука о правном средству се упућује на жалбену комисију или на суд?
Чланом 6. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалних самоуправа је утврђено да се на права и дужности из радног односа намештеника примењују општи прописи о раду и колективни уговори, ако овим или посебним законом није другачије одређено.
Чланом 195. Закона о раду, који представља lex генералис, је прописано:
„Против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом.
Рок за покретање спора јесте 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права“.
Дакле, упутство о правном средству би гласило да запослени може против конкретног решења да покрене радни спор пред надлежним судом у року од 60 дана од дана његовог достављања.
Да ли након доношења негативног коначног решења од стране Повереника на све могуће жалбе тражиоца по свим основима за један предмет - један захтев тј. добијен одговор, чиме је Повереник самим тим потврдио да је овлашћено лице и уопште орган јавне власти добро радио посао и поштовао закон, тражилац и даље може да се обрати Поверенику и предложи покретање прекршајног поступка?
У случају када је тражилац поднео захтев за информацијама од јавног значаја и орган власти је у складу са законом поступио по том захтеву, а након тога је тражилац уложио жалбу Поверенику који је поводом тога донео негативно коначно решење тј, одбио је жалбу као неосновану и потврдио да је орган власти јавне власти добро радио посао и поштовао закон, након тога, тражилац не може поново да поднесе захтев Поверенику за покретање прекршајне пријаве по овом питању.
Међутим, може се десити ситуација да тражилац, након доношења коначног решења Повереника којим је одбио жалбу тражиоца као неосновану, да поново поднесе захтев за приступ истим информацијама које је већ тражио. У том случају се то води као нови захтев тј. поступак и орган јавне власти је дужан да у прописаним роковима одговори на тражени захтев. У случају да пропусти то да уради (руководећи се да је већ одговорио), тражилац информације може да уложи жалбу Поверенику.
Дакле, неопходно је да овлашћено лице за поступање по информацијама од јавног значаја, уколико добије поново исти захтев од истог тражиоца, поступи у складу са законом, јер се то сматра новим захтевом.
Да ли запослени на одређено време (ради замене одсутног запосленог или повећања обима посла) има право на отпремнину у случају престанка радног односа због одласка у старосну пензију?
Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС“, бр. 98/2007 - пречишћен текст, 84/2014, 84/2015 и 74/2021) предвиђено је да до ступања на снагу прописа којима ће се уредити права по основу рада у органима локалне самоуправе, изабрана, постављена и именована лица и запослени у органима локалне самоуправе остварују право на накнаду трошкова а запослени и право на отпремнину сходном применом одредаба ове уредбе.
Чланом 51. исте Уредбе предвиђено је да државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.
Како наведена уредба не прави разлику у односу на трајање радног односа службеника или намештеника, сматрамо да у конкретном случају лица у радном односу на одређено време имају право на отпремнину.
Да ли се лице које је радило у Општинској управи и било распоређено на пословима грађевинског инспектора, а које је стекло услов за старосну пензију у јануару 2022. године и сада је у пензији, може поново ангажовати? Уколико може, по ком основу би могло да буде ангажовано?
Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да, између осталих разлога, службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања.
Дакле, у наведеном случају односно под наведеним условима службеник не може засновати радни однос. Али, Законом о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђена је могућност рада ван радног односа.
Конкретно, чланом 197. је прописно да послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са корисником старосне пензије.
У сваком случају требало би што пре покренути поступак попуне радног места, у складу са Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.