Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли запослена која је остварила 18 година и 6 месеци рада у радном односу у Градској управи и 1 годину и 6 месеци рада у Регионалној развојној агенцији чији је оснивач град има право на јубиларну награду за навршених 20 година рада?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“
Дакле, право на јубиларну награду у овом конкретном случају може се остварити само за године рада проведене у градској управи, не и за стаж у развојној агенцији која има статус привредног друштва, без обзира што је оснивач развојне агенције град.
Да ли се преко е-писарнице заводе захтеви који се односе на прибављање података из службене евиденције, а који се достављају између служби у Општинској управи?
Лице је обављало послове бесплатне правне помоћи и поседовало дозволу министарства правде за одлучивање о захтевима за пружање бесплатне правне помоћи грађанима. То лице је изабрано за локалног омбудсмана на период од пет година и тренутно радни однос мирује на радном месту послова бесплатне правне помоћи. Имајући у виду да ускоро истиче дозвола за одлучивање о захтевима која је издата на период од три године, да ли то лице има право да продужи важење дозволе с обзиром да радни однос на тим пословима мирује док обавља функцију локалног омбудсмана?
Чланом 9. став 1. Закона о бесплатној правној помоћи („Службени гласник РС“, бр. 87/2018)
прописано је да јединица локалне самоуправе обезбеђује пружање бесплатне правне помоћи преко својих организационих јединица или других овлашћених пружалаца, у складу са овим законом. Чланом 29. став 1. истог закона прописано је да о захтевима за одобравање бесплатне правне помоћи може да одлучује само лице у органу управе које има дозволу за то, и чији рад надзире министарство. Дакле, Законом је јасно прописано да се ради о функционалној улози везаној за рад у органу, а не о личном статусу независном од обављања послова.
Чланом 29. став 2. прописани су услови које лице мора испуњавати да би добило дозволу, док став 3. прописује да Министарство правде издаје дозволу за одлучивање о захтевима за пружање бесплатне правне помоћи на одређено време. Дакле, дозвола је временски ограничена и условљена испуњавањем законских услова током целог периода њеног важења.
Из системског тумачења Закона о бесплатној правној помоћи произлази да дозвола није лична „лиценца“ у апстрактном смислу, већ овлашћење које омогућава одлучивање о правима грађана искључиво у оквиру конкретног радног места и стварног обављања тих послова. Продужење важења дозволе подразумева континуитет обављања послова бесплатне правне помоћи.
Према прописима о раду и службеничким односима, мировање радног односа значи да запослени не обавља послове радног места, не одлучује у управним стварима из надлежности тог радног места, не учествује у раду органа у којем је запослен. Током мировања радног односа, лице не испуњава материјални услов из Закона о бесплатној правној помоћи – стварно одлучивање о захтевима грађана.
Према Закону о заштитнику грађана и одговарајућим одлукама о локалном омбудсману, локални омбудсман је самосталан и независан орган, изабран од стране скупштине, са основном улогом контроле рада органа управе и заштите права грађана. Истовремено задржавање важеће дозволе за одлучивање о захтевима за бесплатну правну помоћ током обављања функције локалног омбудсмана било би супротно начелу независности, непристрасности и сврси оба института.
На основу напред наведеног, а у складу са важећим прописима Републике Србије, закључује се да лице коме радни однос мирује због обављања функције локалног омбудсмана нема право да продужи важење дозволе Министарства правде за одлучивање о захтевима за пружање бесплатне правне помоћи, јер у периоду мировања не обавља послове бесплатне правне помоћи, не испуњава материјалне и функционалне услове прописане законом, постоји неспојивост са природом и сврхом функције локалног омбудсмана. По престанку мандата локалног омбудсмана и повратку на послове бесплатне правне помоћи, лице може поново поднети захтев за издавање нове дозволе, у складу са тада важећим законским условима.
Поштовани, чланом 27к став 1. Закона о буџетском систему прописано је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години можемо да примимо у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години). Конкретно, у 2024.години смо примили уз сагласност комисије приправника на одређено време, ове године је то лице засновало радни однос на неодређено време по истеку приправничког стажа, интересује нас да ли у 2026.години то исто лице поново рачунамо као умањење броја новозапослених, с обзиром да је и ове године рачунато као умањење за број лица на одређено време у својству приправника у претходној календарској години.
Одговор:
Чланом 27к став 1. Закона о буџетском систему прописано је да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2026. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Дакле, пријем приправника на одређено време умањује простор за пријем запослених на неодређено време, јер је претпоставка да ће лица примљена у својству приправника по испуњењу законских услова (истек приправничког стажа и полагање стручног испита) наставити да раде на неодређено време.
У конкретном случају који сте навели, лице, односно приправник, које сте у 2024. години примили уз сагласност комисије, не рачунате поново као умањење броја новозапослених, с обзиром да је већ рачунато као умањење за број лица на одређено време у својству приправника у претходној календарској години.
У октобру месецу сам примила, уколико одбијем додатак за минули рад, плату мању од минималне зараде за тај месец. Како ми се плата обрацунава на основу коефицијента,који није повецан са осталим коефицијентима у просвети, а била је несто веца од минималне, те нисам имала повецање ни по том основу, сада,од 2026. ово це се наставити,јер минималац поново расте...Како је то могуце?Како треба поступити?
Да ли се радни стаж у Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања и радни стаж у Републичком фонду обавезног здравственог осигурања може сматрати радним стажом у државним органима у смислу преузимања службеника, признавања минулог рада и радног стажа за остваривање права на јубиларну награду у органима локалне самоуправе?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) прописано је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Чланом 150. став 2. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон, 63/2006 - одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 и 46/2019 - одлука УС) прописано је да је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање правно лице са статусом организације за обавезно социјално осигурање у коме се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања и обезбеђују средства за ово осигурање.
Републички фонд за здравствено осигурање је правно лице са статусом организације за обавезно здравствено осигурање чија је основна делатност да осигураним лицима обезбеди остваривање права из области обавезног здравственог осигурања кроз закључење уговора са даваоцима здравствених услуга.
Имајући у виду да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и Републички фонд обавезног здравственог осигурања немају статус државних органа, органа аутономне покрајине, односно органа локалне самоуправе, године проведене у радном односу у овим субјектима се не узимају у обзир приликом одређивања права на минули по одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Да ли члан Конкурсне комисије за избор начелника и заменика начелника општинске управе може да буде рођак једног од кандидата на то место?
Чланом 22. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл.гласник РС", бр. 107/2023) прописано је да уколико се попуњава положај у јединици локалне самоуправе, председника и остале чланове комисије именује решењем градско, односно општинско веће (у даљем тексту: Веће). Најмање један члан комисије одређује се из реда чланова Већа, а један члан је службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. За члана комисије за попуњавање радног места заменика начелника и подсекретара секретаријата органа управе града Београда, одређује се начелник градске, односно општинске управе. Члан комисије може да буде изабрано, именовано или постављено лице или службеник, државни службеник или друго лице које поседује стручна знања у области у којој се обављају послови радног места које се попуњава.
Чланом 24. исте Уредбе дефинисано је да пошто прегледају пријаве на конкурс, чланови комисије дужни су да дају писмене изјаве о томе да ли они или с њима повезана лица имају приватни интерес везан за спровођење конкурса. Важно је напоменути да сходно Закону о спречавању корупције ("Сл. гласник РС", бр. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - аутентично тумачење, 94/2021 и 14/2022) као повезано лице сматра се лице које крвни сродник закључно са другим степеном сродства (чл. 2. Закона). Члан комисије код кога постоји сукоб интереса, изузима се из комисије, а ако су именовани заменици чланова, заменик члана наставља рад у комисији. Ако заменици чланова комисије нису именовани или ако сукоб интереса постоји и код заменика члана, именује се нови члан комисије.
Узимајући у обзир наведено, члан Конкурсне комисије за избор начелника или заменика начелника општинске управе мора се изузети из рада конкурсне комисије уколико је крвни сродник кандидата закључно са другим степеном сродства.
Како и под којим условима сарадник може напредовати у звање млађи саветник уколико у градској управи ради четири године а пре три године се дошколовао и завршио ОАС обима од најмање 240 ЕСПБ и обавило волонтерски стаж код другог послодавца у трајању од једне године? У три узастопне године има оцене истиче се.
Чланом 133ђ Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС, бр. 21/16, 113/17, 113/17-др. закон, 95/18, 114/21 и 92/23) предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Даље је чланом 133е предвиђено да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.
Дакле, у овом конкретном случају службеник уколико испуњава све горе наведено има могућност напредовања на непосредно више извршилачко радно место, односно радно место млађи саветник.
Службеник у септембру месецу 2025. године пуни 65 година и одлази у старосну пензију. Четрдесет година рада код Послодавца остварује у новембру 2025. године. Исти је поднео захтев за исплату јубиларне награде за 40 година рада које остварује у новембру месецу када је већ у пензији. У захтеву се позива да остварује јубиларну награду у тој календарској години. Да ли на основу наведеног се службенику може донети решење о исплати јубиларне награде?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
- За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
- За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
- За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
- За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
- За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.
Имајући у виду наведене одредбе, конкретно одредбе цитираног става 5 члана 50. ПКУ, као и члан 163. став 1 тачка 1) Закона о запосленима у АП и ЈЛС који каже да службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања, мишљења смо на лице нема право на јубиларну награду пре дана када навршава 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу.
Да ли Установа културе чији је оснивач Град, може да у складу са чланом 174. Закона о раду упути на рад код другог послодавца (Кабинет градоначелника - Градска управа) запосленог на неодређено време ако је привремено престала потреба за његовим радом, те да му у складу са чланом 79. Закона о раду утврди мировање радног односа у Установи културе, наког чега би ово лице склопило уговор о раду на одређено време као Шеф кабинета градоначелника. (Установа културе би овом лицу најпре понудила Анекс уговора због измене услова рада (упућивање код другог послодавца), евентуално би се потписао споразум између Установе кулутре и Градске управе, уз сагласаност запосленог који би претходио мировању радног односа у Установи културе и пријему у Кабинету градоначелника.) Молим Вас за одговор да ли се ово може спровести и на који начин?
Чланом 174. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запослени може да буде привремено упућен на рад код другог послодавца на одговарајући посао ако је привремено престала потреба за његовим радом, дат у закуп пословни простор или закључен уговор о пословној сарадњи, док трају разлози за његово упућивање, а најдуже годину дана. Запослени може, уз своју сагласност, у случајевима из става 1. овог члана и у другим случајевима утврђеним општим актом или уговором о раду, да буде привремено упућен на рад код другог послодавца и дуже од годину дана, док трају разлози за његово упућивање. Запослени може да буде привремено упућен у смислу става 1. овог члана у друго место рада ако су испуњени услови из члана 173. став 1. тачка 2) овог закона. Запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уговор о раду на одређено време. По истеку рока на који је упућен на рад код другог послодавца запослени има право да се врати на рад код послодавца који га је упутио.
Чланом 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) између осталог је предвиђено да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Дакле, у овом конкретном случају сматрамо да би основ за упућивање био закључен споразум о пословној сарадњи између установе и градске управе о упућивању запосленог установе на рад у кабинету изабраног лица док траје дужност тог изабраног лица. С обзиром на претпоставку да ће дужност изабраног лица трајати дуже од годину дана, са споразумом треба да се сагласи и запослени који се упућује.
У једној од посебних организационих јединица Градске управе постоји потреба за ангажовањем по уговору на одређено време лица које је у радном односу на неодређено време у установи чији је оснивач Град. Напомињемо да би ово лице остало у сталном радном односу у установи. Питање је да ли се овакво ангажовање може реализовати и на основу којих прописа, под којим условима, као и у ком проценту се може извршити „прерасподела“ радног времена код оба послодавца. Такође, да ли постоје законска ограничења у погледу укупног радног времена?
Чланом 202. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена. Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада. Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику.
Уговор о допунском раду у случају органа јединице локалне самоуправе се рачуна у број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама којих може бити 10% од укупног броја запослених на неодређено време, односно 7 додатно ангажованих у случају да орган ЈЛС има мање од 50 запослених.
Да ли запослени у ЈЛС има право на јубиларну награду од 20 година, ако му је 2023. године исплаћена награда за 10 година проведених у служби ЈЛС, а са захтевом из 2025. године потражује за 20 година са доказом да је претходно радила 10 година у Народној банци Југославије
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано: “Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) за 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,
2) за 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) за 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) за 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) за 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“
Дакле, у овом конкретном случају, запосленом се за јубиларну награду неће рачунати године рада у Народној банци Југославије (Народна банка Југославије је наставила рад као Народна банка Србије), јер се не ради о државном органу, већ о централној банци Републике Србије.