Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли начелник општинске управе који је према Закону о запосленима у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе службеник на положају, а не функционер, има обавезу пријављивања прихода и имовине у складу са чланом 68. а у вези члана 2. Закона о спречавању корупције?
Према Закону о спречавању корупције („Сл. гласник РС“, бр. 35/19 и 88/19) чланом 2. став 1. тачка 2) и 3) прописано је да се под „органом јавне власти“ подразумева орган Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, установа, јавно предузеће и друго правно лице чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина. Такође, у смислу овог закона одређено је да је "јавни функционер" свако изабрано, постављено или именовано лице у органу јавне власти, осим лица која су представници приватног капитала у органу управљања привредног друштва које је орган јавне власти.
Даље, чланом 70. Закона о спречавању корупције одређено је да се на одборнике, чланове општинског и градског већа, чланове општинских и градских изборних комисија и чланове органа јавних предузећа, привредних друштава, установа и других организација чији је оснивач општина, град или градска општина не примењују одредбе чл. 68. и 69. које се односе на редовно и ванредно пријављивању имовине и прихода.
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/16, 113/17, 113/17 – др. закон и 95/18) садржи одредбе које се односе на постављање на положај, па је тако чланом 49. став 2. овог закона прописано да градско, односно општинско веће поставља и разрешава начелника управе и заменика начелника управе.
Обзиром да у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС општинско веће поставља и разрешава начелника управе, начелник управе као службеник на положају је обухваћен дефиницијом јавног функционера и сходно томе има обавезу пријављивања имовине и прихода.
Да ли заменик председника Скупштине који је изабран текуће године 2020. године и који је прешао из предшколске установе у град са радно правним статусом има право на минули рад, као додатак на лични доходак, будући да је град оснивач установе?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, број 38/19 и 55/20) је прописано:
“Запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.
Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године”.
С обзиром да се у конкретном случају не ради о државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, те да није реч о послодавцу од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене, већ о установи, тиме се не остварују услови из цитираног члана 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе. У том смислу није од утицаја ко је оснивач установе.
Имајући у виду ограничење прописано чланом 41. став 3. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 38/19 и 55/20) да додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду, да ли је могуће утврдити право на прековремени рад запосленом који има увећану зараду због замене руководиоца унутрашње организационе јединице (5% или 10% зависно од дужине трајања) ако је прековремени рад последица послова његовог редовног радног места (конкретно израда одлуке о буџету) и није условљен додатним оптерећењем на раду?
Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/16,113/17, 95/18, 113/17-др.закон, 95/18-др. закон и 86/19-др.закон), прописана је дужност службеника да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла, замене одсутног службеника или у случају да на одређено радно место није распоређен ниједан службеник. Врсту и трајање наведених послова одређује непосредни руководилац писменим налогом, најдуже на 30 радних дана у периоду од шест месеци (члан 33).
С тим у вези, чланом 41. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 38/19 и 55/20), утврђено је право на додатак за додатно оптерећење на раду запосленом који по писменом налогу непосредног руководиоца ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или ради послове одсутног запосленог. У писменом налогу наводи се назив радног места чије послове ће запослени обављати услед привременог повећања обима послова и разлози који су довели до привременог повећања обима посла, односно име запосленог који је одсутан. Ставом 3. истог члана прописано је да додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду.
Одредбама наведеног уговора прописано је и право на додатак за прековремени рад који остварује запослени када по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%. Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено. Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно (члан 39).
Из наведеног произлази да су прековремени рад и додатно оптерећење на раду два различита института по својој природи која се примењују у различитим ситуацијама и под различитим условима. Додатно оптерећење на раду је последица потребе да запослени, из разлога прописаних законом, односно Посебним колективним уговором, по писменом налогу руководиоца, обавља послове који нису у опису његовог радног места, и с тим у вези остварује право на додатак за додатно оптерећење, док обављањем послова свог радног места дуже од пуног радног времена запослени остварује додатак за прековремени рад.
Међутим, имајући у виду да додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду, мишљења смо да запосленом који обавља послове свог радног места дуже од пуног радног времена и истовремено обавља послове који нису у опису његовог радног места, применом члана 41. ст. 3. Посебног колективног уговора, припада право на додатак за прековремени рад у висини вредности основне плате увећане за 26%.
Ко може бити одређен као лице за заштиту података о личности у установама образовања и васпитања?
Начелно, као лице за заштиту података о личности може бити одређено лице из редова запослених које није у сукобу интереса. Тако нпр., нема сметњи да секретар установе образовања и васпитања буде одређен као лице за заштиту података о личности, посебно имајући у виду да секретар установе обавља и послове из члана 133. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 88/17, 27/18 - др. закони и 10/19) (нпр. стара се о законитом раду установе, указује директору и органу управљања на неправилности у раду установе, прати прописе и информише запослене) који кореспондирају са обавезама лица за заштиту података о личности из члана 58. Закона о заштити података о личности. Међутим, треба водити рачуна да секретар установе образовања и васпитања није у сукобу интереса.
Да ли су јавне установе у обавези да одреде лице за заштиту података о личности?
Одредбом члана 4. тачка 25) Закона о заштити података о личности ("Сл. гласник РС", бр. 87/18) утврђено је да је орган власти државни орган, орган територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе, јавно предузеће, установа и друга јавна служба, организација и друго правно или физичко лице које врши јавна овлашћења.
Према томе, како је јавна установа орган власти у смислу одредаба Закона о заштити података о личности, из одредбе члана 56. став 2. тачка 1) Закона произилази да она мора одредити лице за заштиту података о личности.
Да ли се и на који начин може променити лице за заштиту података о личности?
Да ли се странац може одредити као лице за заштиту података о личности?
Да ли се може ангажовати екстерно лице за заштиту података о личности?
Да ли лице за заштиту података о личности може да обавља друге послове и извршава друге обавезе и да ли т може да доведе до сукоба интереса?
Чланом 57. став 8. Закона о заштит података о личности ("Сл. гласник РС", бр. 87/18) предвиђено је да лице за заштиту података о личности може да обавља друге послове и извршава друге обавезе, а руковалац/обрађивач је дужан да обезбеди да извршавање других послова и обавеза не доведе лице за заштиту података о личности у сукоб интереса.
Конкретно, сукоб интереса подразумева да лице за заштиту података не би могло да буде лице запослено код руковаоца/обрађивача које у његово име одређује сврху и начин обраде података о личности. Међутим, услед различитих организационих структура руковаоца/обрађивача о томе би се ослучивало на основу конкретних околности сваког појединачног случаја.
Да ли је довољно да руковалац/обрађивач контакт податке лица за заштиту података о личности објави на својој огласној табли или се ти подаци морају објавити на интернет страници руковаоца/обрађивача?
О томе на који ће начин ће руковалац/обрађивач објавити контакт податке лица за заштиту података о личности, да ли ће то учинити на огласној табли, на званичној интернет презентацији или на неки други погодан начин, ослуку доноси сам руковалац/обрађивач, водећи рачуна о отме да обезбеди стварну доступност ових података лицима чије податке обрађује, као и запосленима који врше радње обраде, у складу са својим могућностима. У случају да руковалац/обрађивач има интернет презентацију, контакт податке лица за заштиту података о личности треба да објави и на својој званичној интернет страници.
Мада се име и презиме лица за заштиту података о личности мора доставити Поверенику, њихово објављивање на одгласној табли или интернет страници руковаоца/обрађивача није обавезно, већ је одлука о томе ускључиво на руковаоцу/обрађивачу.
Каква треба да буде форма акта о одређивању лица за заштиту података о личности и шта тај акт мора да садржи?
Да ли лице за заштиту података о личности може да буде и правно лице?