Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Након престанка мандата одборницима скупстине града, престаје мандат изврсних органа града. Који су то текуци послови које изврсни органи града могу да обављају до изнора нобих изврсних органа? Конкретно да ли градско веце мозе да доноси прелоге одлука који це се разматрати у новом сазиву скупстине, а то у периоду када је престао мандат одборницима скупстине. Молимо за сто хитнији одговор.
Чланом 51. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) прописано је да „престанком мандата скупштине престаје мандат извршних органа општине, с тим да они врше текуће послове из своје надлежности до ступања на дужност новог председника општине и општинског већа, односно председника и чланова привременог органа ако је скупштини мандат престао због распуштања скупштине“.
Закон, међутим, не дефинише појам „текућих послова“, те се с правом поставља питање шта овај појам обухвата.
С обзиром на то да је, на основу члана 122. Устава Републике Србије, Влада носилац извршне власти на нивоу целе Републике Србије, мишљења смо да би по Вашем питању требало да буде консултован Закон о Влади („Службени гласник РС“, бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - УС, 72/12, 7/14 - УС, 44/14 и 30/18 - др. закон), који у члану 17. став 1. прописује да „Влада којој је престао мандат може вршити само текуће послове и не може предлагати Народној скупштини законе и друге опште акте нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа“.
У складу са наведеним, мишљења смо да се под текућим пословима општинског односно градског већа никако не може сматрати вршење овлашћења из члана 46. став 1. тачка 1) Закона о локалној самоуправи у погледу доношења предлога статута, буџета и других одлука и аката које доноси скупштина општине односно града.
Да ли запослени у Управи градске општине може обављати функцију В. Д туристичке организације,коју оснива Градска општина?
Може. За време одсуствовања са рада због вршења функцију вршиоца дужности директора туристичке организације запосленом ће мировати права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено. Запослени коме мирују права и обавезе има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције врати на рад код послодавца.
Када начелник Општинске управе води дисциплински поступак без формирања дисциплинске комисије (у питању је лакша повреда радне дужности), па утврди да постоје олакшавајуће околности због којих сматра да би изрицање новчане казне било неправедно, на који начин завршити предмет?Односно, у Закону запосленима у ЈЛС не постоји институт опомене као у Закону о раду.Да ли је постоји акт којим би се такав дисциплински поступак (без казне, евентуално опомена)окончао?
Чланом 145. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС, бр. 21/16, 113/17, 113/17-др. закон, 95/18, 114/21 и 92/23) предвиђено је да се за лакше повреде дужности из радног односа службенику може изрећи новчана казна до 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена и да се новчане казне извршавају административним путем.
Дакле, закон није предвидено ниједну другу врсту дисциплинске мере сем новчане казне, али у случају лакше повреде дужности из радног однос предвиђено је да та казна иде до 20%, што имплицира да ће начелник проценити околности сваког конкретног случају када буде одређивао проценат новчане казне.
Да ли лицу које је у радном односу на одређено веме, може, сходно прописима да се утврди право на мировање радног односа због избора на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да запослени привремено престане да ради код послодавца?
Чланом 79. Законом о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:
1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока; 2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва; 3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона; 4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца; 5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци. Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 141/2021) predviđenno је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време): 1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка; 2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године; 3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица; 4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица; 5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету); 6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта; 7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа; 8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност; 9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа. Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану. Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.
Имајући у виду све наведено и с обзиром да је трајање рада на одређено време унапред одређено са разлогом запошљавања лица на одређено време, сматрамо да нема основа да се таквом лицу утврди право на мировање радног односа, нарочито имајући у виду да је период на који се лице бира, именује или поставља на функцију најчешће дужи од периода на који је заснован радни однос на одређено време.
Да ли се примењују исти коефицијенти за обрачун зарада за запослене у градским општинама и Градској управи?
С обзиром на недореченост Уредбе о коефицијентима о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима у делу одређивања плата запослених у градским општинама, молимо вас да се за одговор обратите Министарству државне управе и локалне самоуправе.
Да ли цлан Веца којем је констатована оставка (није био у радном односу вец на накнади), а председник Опстине јос увек није предлозио кандидата за новог цлана Веца има право на накнаду док се не изабере нови цлан Веца? Имајуци у виду цлан 50.став 5. Закона о ЛС који прописује да председник општине, заменик председника општине или члан општинског већа који су разрешени или су поднели оставку, остају на дужности и врше текуће послове, до избора новог председника општине, заменика председника општине или члана општинског већа.
Чланом 14. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције.
Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију.
Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције.
Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона.
Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције.
Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.
Право на враћање на рад код послодавца код кога су му мировала права и обавезе по основу рада и право на накнаду плате у трајању од три месеца су алтернативно постављени, тј. искључују једно друго. На бившем функционеру је да одлучи које ће право користити.
Поштовани, С обзиром на то да имамо дилему о уносу основних и додатних коефицијената у систему "Искра", у складу са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, потребно је да нам дате мишљење о следећем: Како извршити унос намештеника у трећој врсти радних места за запосленог са вишом стручном спремом са основним коефицијентом 9,91 и додатним 5,18, будући да систем "Искра" не пружа ту могућност? Такође, како извршити пријаву за КВ раднике , који су разврстани у четврту врсту радних места са основним коефицијентом 8,00, будући да систем "Искра" то не препознаје, односно да ли запослени са средњом стручном спремом и КВ радници треба да имају исти основни коефицијент 8,74? Напомињемо да су радна места намештеника разврстана у складу са Уредбом о критеријумима за разврставање радних места намештеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Што се тиче намештеника треће врсте, члан 11. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места намештеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 88/16) каже: да би радно место намештеника било разврстано у трећу врсту, треба на следећи начин да испуњава мерила по питању компетентности: стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и познавање утврђених метода рада и стручних техника које је стечено радним искуством.
Чланом 4. став 2. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Сл. гласник РС“, бр. 44/2008 - пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 - др. закон, 23/2018, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон, 19/2025 - др. закон и 39/2025) предвиђено је између осталог да се коефицијент за високо квалификованог радника примењује за послове намештеника треће врсте.
Дакле, за намештенике треће врсте у органима, службама и организацијама општина примењује се основни коефицијент 8,85 који се увећава за додатни коефицијент у висини од 4,65 до 5,18, док у органима, службама и организацијама градова се овај основни коефицијент увећава за додатни коефицијент у висини од 5,18 до 5,78.
Што се тиче квалификованих радника, да би радно место намештеника могло бити разврстано у четврту врсту, треба на следећи начин да испуњава мерила по питању компетентности: стечено средње образовање у трогодишњем или четворогодишњем трајању, односно степен стручне спреме или стечено специјалистичко образовање (члан 12. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места намештеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе).
Чланом 4. став 2. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима предвиђено је између остало да се коефицијент за дактилографа примењује се за послове намештеника четврте врсте.
Дакле, за намештенике четврте врсте у органима, службама и организацијама општина и градова примењује се основни коефицијент 8,74 који се увећава за додатни коефицијент у висини 3,15.
На који начин се примењују додатни коефицијенти за општине и градове, у складу са новом изменом Уредбе о изменама и допунама Уредбе о коефицијентима за обрачун плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, обзиром да су овом уредбом предвиђени додатни коефицијенту у распону од-до.
Распон додатног коефицијента представља минимални и максимални додатни коефицијент и може се примењивати на начин да се, на пример, утврде групе додатних коефицијената које су разврстане према мерила за процену радног места службеника, тј. у односу на сложеност послова, самосталност у раду, одговорност, , итд.
Запосленом код иниректног корисника буџетских средстава (Градска библиотека) престао је радни однос због одласка у старосну пензију. Одмах сутрадан исти послодавац ( Градска библиотека) закључио је са истим лицем ( сада пензионер) нови уговор о раду. Да ли у конкретном случају постоји прекид радног односа и да ли запослени може остварити право на јубиларну награду? По Колективном уговору послодавца, јубиларна награда се остварује за године непрекидног рада код послодавца.
Чланом 31. Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач република србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 3/2022 и 114/2023) предвиђено је да запослени има право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате; (5) за 40 година рада проведеног у радном односу, у висини подтачке (4) ове тачке.
Чланом 175. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запосленом престаје радни однос кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју.
Дакле, у овом конкретном случају лице је одмах након престанка радног односа закључила нови уговор о раду, те постоји континуитет радног односа и може остварити право на јубиларну награду када се стекну услови.
Поштовани, На који начин престаје да важи појединачни акт о остваривању права на одређену накнаду која се исплаћује у месечном износу, када после одређеног времена престане да важи општи акт којим је та накнада прописана, с обзиром да се дејство таквог акта, а у погледу обавезе исплате накнаде, протеже и на период важења старог и на период важења новог општег акта (којим је та накнада укинута)?
Чланом 13. Јединствених методолошких правила за израду прописа („Сл. гласник РС“, бр. 21/2010) предвиђено је да се прелазним одредбама успоставља однос између прописа који престаје да важи и новог прописа у погледу њиховог дејства на случајеве, ситуације и односе који су настали за време важења ранијег прописа.
Прелазним одредбама уређује се поступање са предметима чије решавање је у току: 1) одређивањем рока после којег ће се примењивати нови поступак за решавање случајева; 2) допуштањем да се започети поступци доврше према одредбама ранијег прописа, што треба формулисати на следећи начин: „Поступци који до дана ступања на снагу овог прописа нису окончани, окончаће се по одредбама прописа који је био на снази до дана ступања на снагу овог прописа.“
Прелазним одредбама утврђују се и рокови за доношење подзаконских прописа.
Прелазне одредбе не треба да садрже одредбе којима се дају овлашћења за доношење подзаконских прописа. Када је овлашћење за доношење подзаконског прописа у погледу органа који треба да га донесе и садржине тог прописа у новом пропису идентично као и у пропису који престаје да важи даном ступања на снагу новог прописа, новим прописом треба продужити важење подзаконског прописа који је донет на основу ранијег прописа до доношења подзаконског прописа на основу новог прописа.
Запослена у Градској управи је распоређена на радно место намештеника ИВ врсте. У међувремену је завршила мастер студије и стекла звање струковни мастер економиста. Поднела је захтев за распоређивање на радно место намештеника друге врсте. Да ли има основа за ово распоређивање, имајући у виду одредбе Закона о запосленима у АП и ЈЛС, које се односе на намештенике?
Чланом 187. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се одредбе овог закона о премештају и распоређивању службеника сходно примењују на намештенике. Решење о премештају, односно распоређивању намештеника замењује по сили закона одговарајуће одредбе уговора о раду. Ако намештеник одбије премештај, односно распоређивање, отказује му се уговор о раду. Намештенику се отказује уговор о раду када услед промене унутрашњег уређења код послодавца више не постоји ниједно радно место на које може бити премештен, односно распоређен у складу са његовом стручном спремом. Намештеник не може да буде распоређен, односно премештен на радно место службеника, осим ако није изабрани кандидат на јавном конкурсу за радна места службеника.
Чланом 114. истог закона предвиђено је да службеник може бити трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози, ако испуњава услове за рад на том радном месту и поседује потребне компетенције. Ако се службеник премешта из једног у други орган, службу или организацију у јединици локалне самоуправе, руководиоци тих органа, служби или организација закључују писани споразум. Након закљученог писаног споразума из става 2. овог члана руководилац органа, службе или организације у који се службеник премешта доноси решење о премештају. Жалба не одлаже извршење решења.
Дакле, уколико организација или рационализација послова или други оправдани разлози налажу и уколико је то радно место предвиђено кадровским планом и постоје обезбеђена средства у маси зарада, намештеник се може трајно преместити на радно место за које испуњава услове. Захтев запосленог за премештај на друго радно место није од значаја у овом случају, јер о премештају одлучује начелник управе у складу са потребама организације, рационализације послова или други оправдани разлози.
Питање се односи на расписивање конкурса за именовање директора установе културе чији је оснивач локална самоуправа, уз молбу да ми што хитније одговорите: Да ли Скупштина може да да сагласност за расписивање конкурса за именовање директора установе културе уколико је остало мање од 60 дана (30 дана) до истека мандата садашњег директора?
Чланом 35. Закона о култури („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 – испр., 6/2020, 47/2021, 78/2021 и 76/2023) је прописано да се директор установе чији је оснивач јединица локалне самоуправе, именује на основу претходно спроведеног јавног конкурса, на период од четири године и може бити поново именован (став 1.). Ставом 2. овог члана је предвиђено да Јавни конкурс расписује и спроводи управни одбор установе уз претходну сагласност оснивача, док је ставом 4. истог члана предвиђено да се јавни конкурс расписује најкасније 60 дана пре истека мандата директора. Такође, овим чланом је прописано да уколико управни одбор не распише јавни конкурс у утврђеном року, обавезан је да о разлозима због којих јавни конкурс није расписан обавести оснивача.
Дакле, Закон је изричит по питању рока када се најкасније може расписати јавни конкурс, а то је 60 дана пре истека мандата директора, што значи да се сагласност оснивача мора прибавити пре тог рока, тј. не може да се распише 30 дана пре истека мандата директора.
Рок од 60 дана јер дефинисан из разлога да би могао да се спроведе конкурсни поступак пре него сто истекне мандат директору установе.
Обзиром да це у овом слуцају доци до истека мандата пре него сто се спроведе конкурс и изабере нови директор, као и чињенице да је Закон по том питању изрицит (расписује се конкурс најкасније 60 дана од истека мандата), потребно је да скупстина буде обавестена о разлозима због којих јавни конкурс није расписан, као и да је неопходно да именују вд директора након сто му истекне мандат. Након тога расписују конкурс и улазе у редован процес избора новог директора..